Objavljeno: 28.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Danas je na Trgu Srpskih ratnika u Kraljevu realizovana akcija podele 1000 besplatnih sadnica platana,građanima, školama i drugim zainteresovanim organizacijama.
Sadnice je gradu donirao Zeleni Razvojni Centar iz Sremske Mitrovice u partnerstvu sa ATP turnirom Seerbian open a iste su deljne posredstvom Odseka za zaštitu životne sredine Gradske uprave Kraljeva i JKP Čistoća.
To je bio i povod da se u akciju deljenja besplatnih sadnica uključe i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i Vladimir Lazarević,član Gradskog veća zadužen za oblast zaštite životne sredine
Kraljevo je jedna od desetak gradova u Srbiji u kojima će ,ove godine,u okviru akcije“Posadi svoj hlad” a zahvaljujući Seerbian open turniru biti zasađeno više od 35 000 sadnica na preko 100 hektara.
Akcija se nastavlja i na jesen a planirana je podela još 40.000 sadnica belog jasena građanima Republike Srbije kako bi se došlo do ukupnog broja od 100.000 posađenih sadnica u gradskim urbanim sredinama od jeseni 2020.godine kada je započeta akcija Posadi Svoj Hlad.
Objavljeno: 27.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Na primeru gradnje malih derivacionih hidro elektrana u Srbiji u poslednji deset godina, vide se, kao na dlanu,sve posledice pogrešnih odluka državne – javne vlasti na svim nivoima njenog organizovanja, donetih na štetu opšteg – javnog interesa a u korist profita pojedinaca koji su gradeći ove objekte naneli nesagledive i dugoročne posledice po životnu sredinu, čulo se,pored ostalog,u utorak 26.aprila na tribini “Reka čeka spas od čoveka”, koju je organizovala inicijativa “Pravo na vodu” na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu.
O ovim i drugim pojavama koje su pratile deceniju ekspanzije gradnje malih derivacionih hidro elektrana u Srbiji prisutnim građanima na Trgu srpskih ratnika, govorili su Rarko Ristić,prorektor Beogradskog univerziteta i profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,Predrag Simonović profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i aktivisti Bojana Minović iz organizacije Saačuvajmo planinske reke Kraljeva,Iva Marković iz inicijative Pravo na vodu(Polekol) i Goran Nikolić iz inicijative Spasimo Studenicu.
“Uspelo se”,i za to vreme,izgradilo se “samo” 120 derivacionih mini hidroelektrana od nekad planiranih 856, koje danas,sve zajedno, daju 1 odsto ukupno proizvedene električne enegije u Srbiji.
Profesor dr. Ratko Ristić svojim o iskustvimo sa investitorim iz Kraljeva oko gradnje mhe na Goču
“Uspelo se” i kod nas, u Kraljevu .
Naši, investitori iz Kraljeva, su ,za sada, izgradili 10 derivacionih mini hidro elektrana,mahom na teritorij grada Kraljeva i opštine Raška. To je ,na sreću, malo više od 10 odsto lokacija identifikovanih u lokalnim prostornim planovima ove dve lokalne samouprave ,koji su usvajani daleko od očiju javnosti ili uz učešće njenog manjeg “podobnog” dela.
I meni treba voda…
Koliko vlasnici mini hidro elektrana zarađuju ne zna se tačno,moguće je približno izračunati, ali ono što se zna je da je prosečna cena gradnje derivaciome mini hidro elektrane od 1000 do 1200 eura po kilovatu snage dobijene dozvolom za gradnju.
Činjenica da se dozvole izdaju na period od 12 godina ,po sistemu važećem još od 2013 godine,omogućava da se investicija u derivacionu mini hidro elektranu otplati za nešto malo više od polovine tog vremena a da ostatak vremena radi za dobit i dobrobit investitora,što znači da se radi o novcu o kome ogromna većina građana može samo da mašta što je još jedan dokaz o zanemarivanju opšteg-javnog interesa pomenutog na početku ovog teksta.
Nama ostaju zarobljene ili presahle reke o čemu rečito govore i primeri koji su se čuli u Kraljevu,na tribini “Reka čeka spas od čoveka”,poput onog da od 370 litara vode u sekundi izmernih pre vodozahvata na reci Gokčanici ,posle vodozahvata meri samo 29 litara vode u sekundi ili na Brezanskoj i Šošaničkoj reci gde je napravljen cevovod dužine 3,5 kilometra pa je protok vode sa 200 litara u sekundi, u koritu reke opao na 17 litara.
Još je gora situacija u okolini Jošaničke Banje gde su tokovi Jošanice,Samokovke I Gobeljske reke ucevljeni u dužini od preko 27 kilometara što je polovina njihovog vodotoka.
Njihova sudbina je bila povod da se o tome razgovara pred Međunarodnim tribunalom za zaštitu prirode ali je ročište prvobitno zakakazno za januar prošle godine u Marseju odloženo zbog pandemije korone….
Ono što je još jedna karakteristika predhodne decenije kada se radi o gradnji malih hidro elektrana,pored već pomenutog blagonaklonog odnosa donosilaca odluka na svim nivoima državne vlasti,jeste i pojava samoorganizovanje lokalnog stanovništva koje je ,uvideši i uverivši se u svu pogubnost takvih graditeljskih “poduhvata” počelo sa pružanjem otpora daljoj gradnji na mnogim lokacijama širom Srbije.
Tek taj probuđeni aktivizam građana ,koji je, kasnije, dobijao i podršku delova stučne javnosti i akademske zajednice uticao je na donosioce odluka da ,najzad, počnu da uključuju javnost ,bar delimično,u procese kreiranja javnih politika u sektoru energetke.
Ako se, posle decenija pogrešnog odnosa vlasti prema prirodi i prirodnim resursima uzrokovanog neuvažavanjem opštih- javnih interesa, naučila neka lekcija onda se ona ,pre svega, odnosi na potrebu podržavanja i snaženja lokalnih inicijativa i (samo) organizovanja građana okupljenih oko različitih vidova njihove borbe za očuvanje zdrave životne sredine.
Kroz ovaj “poligraf” kojim će se meriti podrška i snaženje prava građana na zdravu životnu sredinu, prolaziće u godinama pred nama, hteli to ili ne, svi akteri na društvenoj sceni.
Objavljeno: 22.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Širom planete Zemlje obeležava se,danas 22.aprila, Dan planete Zemlje 2022 ili Međunarodni dan majke Zemlje kako ga je ,ove godine, nazvala Generalna skupština Ujedinjenih nacija.
Ovaj dan treba da nas podseti da borba za pravo na zdravu životnu sredinu još uvek nije završena. Naprotiv čini se,sudeće po prenebegavanju prave brige o životnoj sredine širom planete i po ishodima takvog odnosa,pre svega po klimatskim promenama koje su vidljive čak i laicima, da borba za životnu sredinu i planetu Zemlju posustaje.
Posledice sve učestalijih bujičnih padavina
Promocija sklada sa prirodom i zemljom zarad postizanja pravedne ravnoteže između ekonomskih, društvenih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija čovečanstva trebalo bi da je temeljna,kolektivna,odgovornost čovečanstva.
Svest o neophodnosti zaštite životne sredine, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou počela je da se razvija šezdesetih godina prošlog veka pa je tako 1972 godine održan prvi globalni kongres posvećen pitanjima zaštite životne na kome je usvojena Delaracija Konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini (Stokholmska deklaracija) u kojo je ,pored nesporazuma tokom skupa, ipak napravljena direktna veza između životne sredine i ljudskih prava.
No potrebu kolektivne odgovornosti čovečanstva u postizanju pravedne ravnoteže između ekonomskih, društvenih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija čovečanstva jasno je ukazanao još pre tri decenije na skupu Ujedinjenih nacija neformalno poznatom kao Samit planete Zemlje,održanom 1992.godine u Rio de Žaneiru, pod zvaničnim nazivom „Konferencija o životnoj sredini i razvoju“ na kome je usvojen dokument poznat po kolokvijanom nazivu Rio Deklaracija a koji se sastoji od 27 principa sa ciljem da vode budućem održivom razvoju širom sveta i koju su potpisali predstavnici 170 zemalja.
Ovi ,a i mnogi drugi dokumenti Ujedinjenih nacija,utrli su put pravu na zdravu životnu sredinu koje,na žalost,još uvek nije doživelo svoju punu pravnu,međunarodnu, kodifikaciju iako je još 2010 jedna ekspertska grupa UN sačinila Deklaraciju o ljudskim pravima i životnoj sredini, koja ,zvanično,nikada nije objavljena.
U Evropi,tačnije u Evropskoj uniji najdalje se otišlo sa kodifikacijom prava na zdravu životnu sredinu kroz Arhusku konvenciju,ESPOO konvenciju, Evropska konvencija o ljudskim pravima i Evropska socijalna povelja.
Potok u Sirči posle bujučnih padavina iz maja 2019.godine
25. juna 1998. godine na ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu”, održanoj u gradu Arhusu (Danska), doneta je ,pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine( Arhuska konvencija) koju je Srbija ratifikovala još 2009.godine.
Time smo u našoj zemlju ,u našem pravnom poredku,utrli put za legitimno učešće javnosti u svim fazama planiranja,usvajanja i primene javnih politika u oblasti zaštite životne sredine, na svim nivoima organizovanja društva.
Početkom 2014 godine Srbija je formalno započela proces pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji čime smo prihvatili i obavezali se,da u svoje nacionalno zakonodavstvo. usvojimimo pravne tekovine EU i tako se pripremimo za članstvo u Evropskoj uniji počevši da to primenjujemo najkasnije od trenutka pristupanja. Proces pregovora o pridruživanju Evropskoj vodi se po određenim pravilima a ona su podeljena u 35 različitih politika, poznatih kao poglavlja. Svako od ovih poglavlja se zasebno pregovara.Poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene jedno je od njih ali je i jedno od najkompleksnijih, najskupljih i najzahtevnijih pregovaračkih poglavlja, s obzirom da u sebi prožima i sva druga poglavlja.
Zabeleženo u Kraljevu…
Iste te 2014.godine osnovana je i Koalicija 27 koja okuplja predstavnike organizacija civilnog društva radi praćenja i doprinosa pregovorima u vezi s Poglavljem 27.
Ova asocijacij objavljuje,krajem godine, svoj godišnji Izveštaj o napretku tih pregovora. Njen osmi po redu,Izveštaj za proteklu 2021.godinu, nazvan je „Napredak pod ključem“što jasno ukazuje da smo kao društvo krhkih i „zarobljenih“ institucija daleko, kako od preuzetih međunarodnih obaveza ,tako i od pune primene i sprovođenju domaćeg zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine.
Iako smo se,u proteklog godini,sreli sa povećanim interesovanjem domaće javnosti za teme u vezi životne sredine i aktivizmom iskazanim kroz proteste za zaštitu prirodnih resusra ugroženih od strane investitora ohrabrenih selektivnom primenom normi i isključivanjem javnosti iz procesa kreranja javnih politika u oblasti zaštite životne sredine,to je i dalje u ogromnoj nesrazmeri sa brojnim problemima u gotovo svim sektorima a ponajviše u sektoru tretmana otpada i otpadnih voda i kvaliteta vazduha.
Borba za pravo na zdravu životnu sredinu u Srbiji tek predstoji, i ona će se odvijati u okolnostim ,dramatično izmenjenim globalnim sukobima,krizom i tektonskim poremećajima pre svega u sektoru energetike.
Krizu ,neki tumače i kao šansu-priliku da se radikalnim zaokretima utemeljenim na argumentaciji zasnovanoj na dostignućima savremenih tehnologija,nauke i iskustvima drugih, odstupi od dosadašnjih praksi u oblasti zaštite životne sredine.
Promene u odnosu prema zaštiti životne sredine treba početi od malih stvari, na lokalnom nivou pre svega.Tu je,uz svu krhkost i urušenost institucija, ipak najlakše uočiti ispravne i neisprave poteze donosioca odluka.Njih treba ohrabriti ih i podržati za sve dobro,ali i odlučno,argumentovano osuditi za sve loše u oblasti zaštite životne sredine ,uzrokovano najčešće nečinjenjem, a kad kad i prenaglašenim uticajem na njih od strane grupnih i pojedinačnih interesa investitora koji misle samo na profit.
Objavljeno: 21.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Simboličnim činom sadnje nekoliko sadnica platana, na lokaciji „Spomen obeležje Avion“ u Dositejevoj ulici danas je u Kraljevu najavljena akcija podele besplatnih sadnica koje je našem gradu donirao Zeleni Razvojni Centar iz Sremske Mitrovice u partnerstvu sa ATP turnirom Seerbian open.
Učestvujući u ovoj akciji ,zajedno sa predstavnicima Odsek za zaštitu životne sredine Gradske uprave Kraljevo i JKP Čistoća,zamenik gradonačelnika Kraljeva Vukman Rakočević se zahvalo donatorima na poklonu od 1000 sadnica platana i pozvao zainteresovane škole i građane da dođu ,u četvrtak 28.aprila u 12 časova na Trg Srpskih ratnika.
Kraljevo je jedna od desetak gradova u Srbiji u kojima će ,ove godine,u okviru akcije “Posadi svoj hlad” a zahvaljujući Seerbian open turniru biti zasađeno više od 35 000 sadnica na preko 100 hektara.
Akcija se nastavlja I na jesen a planirana je podela još 40.000 sadnica belog jasena građanima Republike Srbije kako bi se došlo do ukupnog broja od 100.000 posađenih sadnica u gradskim urbanim sredinama od jeseni 2020.godine kada je započeta akcija Posadi Svoj Hlad.
Objavljeno: 19.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Današnji 140-ti imendan Kraljeva obeležen je u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ promocijom prva dva dela romana trilogije “Varoška legenda” autora Tajane Poterjahin,koja je naglasila svoje rusko porodično poreklo ,zahvalnost Srbiji kao ,svojoj domovini, koja je,iako siromašna i nerazvijena tih prvih decenija XX veka, nesebično prihvatila njene pretke.Iako rođena u Beogradu,Tajana je naglasila i svoju vezanost za Kraljevo kao zavičaj,posebno za Konarevo ,u kome je provela svoje detinjstvo.
Izdavačka kuća “Dereta” je,do sada,objavila dva romana ove trilogije ,“Prvi sneg” i “Đavolji tefter” a prema rečima same autorke novi roman, treći deo trilogije “Varoške legende”, pred čitaocima će se ,po planu izdavača, naći krajem ove godine.
Na ,do sada, objavljenih,bezmalo hiljadu strana prva dva romana, autorka koristeći obmnu istorijsku građu iz brojnih izvora,radnju i sudbine glavnih junaka Maksima Nestorovića i Damjana Uzunskog smešta u Kraljevo, krajem prošlog XIX veka, u varoš koja doživljava burne i brze ekonomske promene prožete i velikim političkim sukobima između tadašnjih liberala i radikala.
Govoreći na samom početku današnje promocije istoričar Dragan Drašković,koji slovi za najboljeg poznavaoca Kraljeva iz tog istorijskog perioda,je naglasio više nego uspelo, romansirano dočaravanje stanja i prilika u Kraljevu neposredno po dobijanju svog današnjeg imena a to je,podsetimo se 19.april 1882.godine.Ovo je ,svakako,još jedna potvrda ogromnog istraživačkog truda autorke u vremenu priprema koje je predhodilo pisanju romana trilogije.
Zbog toga je Drašković,na kraju svog obraćanja,predložio da se,narednih godina, knjige Tajane Potrejahin , dodeljuje od strane grada ili biblioteke,u znak priznanja onima koji su to svojim radom zaslužili.
Na danjašnjoj promociji govorio je i istoričar i politički analitičar iz Novog Sada, Saša Adamović. On je ,govoreći o do sada objavljenim delovima trilogije “Varoške legende” istakao književno umeće Tajane Poterjahin da nam ,na krajnje realističan način, u svojim romanima dočara ondašnje Kraljevo,dešavanja u njemu ,moralne i druge dileme kao i životne prilike junaka romana čineći ih nama bliskim ,gradeći na taj način ,kao je on rekao,svojevrsni trajni pisani spomenik Kraljevu.
Istoričar i politički analitičar Saša Adamović
Na samom početku promocije prisutnima se obratio i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić čestitajući kraljevčanima imendan grada
Radna sveska-Imendan grada Kraljeva
Posetioci današnje promocije mogli su danas da vide,po prvi put, i jedno neobično i hvale vredno izdanje Narodnog muzeja Kraljevo.Reč je o Radnoj svesci za učenike osnovnih škola nazvanoj “Imendan grada Kraljeva” u kojoj muzejsku priču o imendanu grada Kraljeva pričaju kralj Milan I kustos Nemanja.
Radna sveska ima,u meri koju omogućava štampa, dosta interaktvnog sadržaja,ali ideja svakako zaslužuje da dobije svoje svaremenije izdanje u formi internet aplikacije ili nečeg drugog što bi se moglo koristiti na mobilnim telefonima i računarima.
Objavljeno: 13.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
„Umetnička škola u Kraljevu tradicionalno,svake godine,održava izložbu radova svojih učenika.Na ovogodišnjoj izložbi možemo videti različite tehnike sa još različitijim temama gde su izloženi portreti,figure,studije šaka, životnja, mrtve prirode kroki crteži i skice enterijera, eksterijera, pejzaža, kao i primeri visoke i duboke štampe, kolaži, ilustracije, plakati, radovi iz oblasti grafičkog dizajna i svi odišu kvaltetnim odabirom boja, pastuoznim, ali lazurnim partijama, nežnim i jakim tragovma grafita, čineći svaki rad jedinstvenim delom“ rekla je ,između ostalog, danas, Ana Crnoglavac , učenica IV godine Umetničke škole u Kraljevu, otvarajući ovu manifestaciju u Galeriji Kulturnog centra „Ribnica“.
S leva na desno:Ana Crnoglavac,Slobodan Jelić Jelke i Ana Jerotijević
Čast da otvori ovogodišnju izložbu Ana je zaslužila kako svojim uspehom u školi tako i svojim brojnim radovima koji odišu neupitnim talentom i već formiranim,ličnim,stilom.
Pre Ane Crnoglavac prisutnim učenicima Umetničke škole i gostima na svečanom otvaranju godišnje izložbe obratili su se Ana Jerotijević, urednica kulturno umetničkih programa u Kulturnom cenrtu „Ribnica“ i Slobodan Jelić-Jelke istoričar umetnosti u ime Saveta galerije ove ustanove koji je naglasio da u svom radu ,godinama unazad, Galerija stavlja akcenat na mlade likovne stvaraoce Kraljeva dajući im priliku i potrebnu podršku u njihovim prvim suočenjima sa javnošću kroz svoj program „Inicijative“.
Na izložbi su prikazani radovi sa sva tri smera Umetničke škole:Likovni tehničar, Tehničar dizajna grafike i Tehničar dizajna enterijera i industrijskih proizvoda, a i ove godine nastavljena je praksa, sa kojom je započeto na predhodnoj izložbi,da radove izlažu i učenici drugog i trećeg razreda,za razliku od ranije kada su na ovoj kulturnoj manifestaciji vrednoj pažnje javnosti,izlagali su samo učenici završne ,četvrte godine Umetničke škole.
Sa današnjeg otvaranja izložbe radova učenika Umetničke škole iz Kraljeva
Izložba će biti otvorena do 26. aprila 2022. godine.
Objavljeno: 11.04.2022. | autor: KV Novosti -on line
Povodom predstojećih praznika,19.aprila kada, ove 2022.godine, grad na Ibru obeležava svoj 140-ti imendan i 23.aprila, kada čitav svet obeležava Svetski dan knjige, praznik ustanovljen 1995.godine od strane UNESCO- organizacije Ujedinjenih nacija za nauku, kulturu i obrazovanje, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo priredila je danas, na Trgu Jovana Sarića,u neobičnom ambijentu, izložbu„Glasovi koji traju“, posvećenu preminulim kraljevačkim pesnicima čija su dela objavljivana u pesničkim edicijama izdavačke delatnosti Biblioteke.
Na 18 stubova zgrade Skupštine grada izložneno je isto toliko panoa na kojima su štampane pesme, samo nekolicine pesnika, koji su pišući i objavljujući u Kraljevu, svojim delom obeležili prošli vek i prve dve decenije ovog, XXI veka, u kome Kraljevo ,što zbog njih a što zbog bogate izdavačke delatnosti, Narodne biblioteka „Stefan Prvovenčani“ i njenog časopisa “Povelja, s pravom nosi epitet prestonice srpske poezije.
Jedan od 18.stubova na kojima su izloženi stihovi preminulih kraljevačkih pesnika
Ova izdavačka delatnost, primarno okrenuta izadavnju pesničkih knjiga pokrenuta je još 1971.godine u okviru ondašnje Kulturno prosvetne zajednice a od 1985.godine to postaje delatnost u okviru Narodne biblioteke grada.Od tada je specifikum pomenutog časopisa i njegova redakcija koju su činila,a i danas čine, znamenita imena srpske kniževnosti.
Autori ove pažnje vredne i vrlo neobične izložbe su mr Ana Gvozdenović i Dejan Aleksić, urednici u izdavačkoj delatnosti Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva ,koji su danas zajedno sa Milošem Milišićem kolegom po peru i članstvu u redakciji “Povelje” , a koji je ,trenutno, i pomoćnik gradonačelnika Kraljeva zadužen za kulturu, govorili na otvaranju ove izložbe.
Današni program otvaranja izložbe upotpunio je, svojom interpretacijom stihova nekolicine kraljevačkih pesnika, bard kraljevačkog glumišta Milomir Mile Nedeljković.
I za sam kraj ovog izveštaja sugestija-predlog onima koji donose odluke da razmotre mogućnost da se već pomenuti stubovi na prednjem frontu zgrade Skupštine grada adekvatno opreme kako bi mogli,i u buduće, da budu koršćeni i za izložbe drugih i drugačijih sadržaja. Jest ovo doba interneta i društvenih mreža ali jeste i pomenuta lokacij vrlo posećena pa ne bi bilo zgoreg određene sadržaje i na taj način plasirati u javnost.
Objavljeno: 31.03.2022. | autor: KV Novosti -on line
Udruženje inženjera i tehičara „Dobrivoje Božić “ iz Kraljeva organizovalo je, juče, u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kraljevo zanimljivu tribinu “Pravci istraživanja klime i preventivne mere za ublažavanje negativnih posledica narednim decenijama” na kojoj je govorilo nekoliko naših emnentnih stručnjaka iz različitih oblasti, okupljenih u udruženju Milutin Milanković iz Beograda, od koji se ,jedan broj njih, prisutnima , od kojih su većinu činili studenti Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo iz Kraljeva, obratio putem video linka.
Pre svih izlaganja učesnicima je pušten dokumentarni film RTS-a o našem naučniku Milutinu Milankoviću ,koji je bio prvi čovek u svetskoj nauci koji je upotrebio termin klimatske promene, jer se on , kao vrstan matematičar, bavio izučavanjem zakonomernosti u klimatskim promenama-prirodnim varijacijama, na planeti Zemlji tokom njenog postojanja, koje su u direktnoj vezi sa promenama koje se dešavaju na Suncu i sa energijom sunca, izrekavši, pre jednog veka, proročko upozorenje o mogućim burnim klimatskim promenama zbog povećanog korišćenja fosilnih goriva kao dominantnog energenta. Milanković je 1920. godine, u Parizu, objavio svoje kapitalno delo “Matematička teorija toplotnih pojava izazvanih sunčevim zračenjem”
Publikacije udruženja Milutin Milanković za Regionalnu privrednu komoru
Već prvi govornik, magistar Slavko Maksimović, meteorolog, dugogodišnji direktor Saveznog hidrometeorološkog zavoda i šef jugoslavenske delegacije na konferenciji o klimatskim pomenama u Kjotu 1995. godine je ukazao na činjeniicu da su stručnjaci iz ondašnje Jugoslavije , nekadašnje zajedničke države, bili u toku sa svim naučnim dostignućima o naglim promenama u sistemu klime uzrokovanim naglim porastom ljudske populacije na Zemlji i ubrzanom ekonomskom razvoju zasnovanom na nesputanom korišćenju fosilnih goriva. Maksimović je tu svoju tezu potkrepio podatkom da su naši stručnjaci počeli sa intezivnim praćenjem i proučavanjem ovog fenomena još od prvog, međunarodnog naučnog skupa o klimatskim promenama održanom 1975. godine u Filahu u Austriji.Po njemu ,velike svetske ekonomske sile koje su zarad sopstvenog razvoja maksimalno (is)koristile svoje prirodne resurse, pa i fosilna goriva, su najviše doprinele ubrzanim klimatskim promenama ,ali koje žele da kroz složene, međunarodne,višedeceniske razgovore čiji su primarni ishod brojne, slabo primenjljive dekleracije, teret i troškove borbe za usporavanje klimatskih promena prenesu ,u ne baš pravednoj srazmeri, i na slabije ekonomski razvijene zemlje utičući, i na taj način, na njihov razvoj.Takva nastojanja su ,zbog otpora velikog broja zemalja u razvoju delimično ublažena Kjoto protokolima donetim 1997. godine koji se tiču modaliteta sprovođenja Okvirne konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama iz 1992.godine. Protokol obavezuje industrijalizovane zemlje da stabilizuju emisije gasova sa efektom staklene bašte na osnovu načela iz Konvencije. Srbija je ratifikovala Kjoto protokol u januaru 2008. godine.
Učesnicma skupa se potom video linkom obratio Prof. dr Vladimir Đurđević je vanredni profesor i istraživač na Fizičkom fakultetu, Institut za meteorlogiju. Prof. Đurđević je jedan od vodećih srpskih klimatologa. Pored naučnih istraživanja i publikacija u najprestižnijim naučnim časopisima, Đurđević je poznat po svom aktivnom angažmanu u podizanju svesti javnosti o opasnostima klimatskih promena. Njegova inspirativna prezentacija obilovala je nizom najnoviji egzaktih podataka o klimatskim promenama i njihovim posledicama na teritoriji Srbije sa ukazivanjem na značaj sprovođenja seta mera mitigacije,tj dobrovoljnih mera usmerenih na ublažavanje klimatskih promena ,kao i mera adaptacije na klimatske promene koje moraju da budu sprovedene na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.
Na isti način,video linkom, svoje prezentacije imali su i profesor Čedo Maksimović jedan je od vodećih svetskih stručnjaka za oblast Urbanih voda, osnivač je i rukovodilac Istraživačke grupe za Urbane Vode na Imperial Koledžu u Londonu i koordinator projekta EU „ Plavo zeleni san „, kao i Mr Milutin Stefanović, predsednik Udruženja Bujičara Srbije i direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“.
O uticaju klimatskih promena na podzemne vodne resurse, posebno prognozama njihovog ponašanja u različitim scenarijima promena do kraja 21 veka učesnicima skupa u Kraljevu je govorio prof. Zoran Stevanović ,redovni profesor u penziji, jedan od vodećih svetskih naučnika u oblasti hidrogeologije karsta-krečnjačkih predela, koje je kod nas prvi proučavao Jovan Cvijić utemeljivača savremene nauke o karstu, kako u Srbiji tako i u svetskim razmerama,ukazujući na značaj takvih predela za vodosnabdevanje ljudi posebno u urbanim sredinama.
Recimo na kraju da naučni kredibilitet jučerašnjih aktera tribine održane u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo, njihovo viđenje aktuelnog problema klimatskih promena ubrzanih ljudskim ponašanjima zaslužuje mnogo više pažnje donosilaca odluka u javnom i privrednom sektoru, a čije odsustvo je bilo više nego vidljivo na jučerašnjem skupu održanom u Kraljevu.
Objavljeno: 28.03.2022. | autor: KV Novosti -on line
Krajem predhodne nedelje Kraljevo je bilo domaćin naučnog skupa „Kraljevo –grad i ljudi“koga su , povodom 140 godina od proglašenja Kraljevine Srbije i donošenja Ukaza o promeni naziva varoši Karanovac u Kraljevo,organizovali Istorijski arhiv Kraljevo, Istorijski institut Beograd i Državni arhiv Srbije. Kao segment skupa bila je uprilčena i izložba“Kraljevina Srbija i Kraljevo1882-1903″.
prof. dr Aleksandar Rastović
Zaključujući dvodnevni skup u ime Organizacionog odbora,prof. dr Aleksandar Rastović, direktor Istorijskog instituta Beograd je konstatovao da su na skupu prezentovani radovi iz različitih oblasti istorije poput političke istorije,privredne istorije,vojne istorije,istorije institucija,crkvene istorije, koji su obuhvatili taj širok,vremenski dijapazon,koji je omeđen od 19.aprila 1882.godine ,datuma promene imena Karanovca u Kraljevo, pa do današnjih dana.Ti radovi zasnovani uglavnom na novoj, do sada ne neobjavljivanoj arhivskoj građi ,osvelili su ,iz novih uglova,turbulentnu prošlost grada smeštenog na ušću Ibra u Zapadnu Moravu koji je bio ,a i sada je,značajni društveni ,privredni i kulturni centar u Srbiji.Skup će ,po rečima profesora Rastovića ,pored dvadeset odličnih radova,ostati upamćen i po plodnoj,otvorenoj, naučnoj raspravi koja je vođena tokom njegovog trajanja.
prof.dr.Novak Nedić
Na dvodnevnom skupu sa koga će, krajem godine, biti objavljen i Zbornik radova svoje radove saopštili su: Slavica Merenik (KRALjEVO U ISTORIOGRAFSKIM DELIMA ),Gordana Gavrić (RAM ZA ARHEOLOŠKU SLIKU KRALjEVA,Miloš Ivanović (ŽUPA MORAVA I OKOLNE OBLASTI U POZNOM SREDNjEM VEKU )Dragana Amedoski i Vladeta Petrović (PRELAZI NA ZAPADNOJ MORAVI (15–16. VEK), Sejdalija Gušić (ZNAČAJ OSMANSKOG ARHIVA ZA IZUČAVANjE ISTORIJE KRALjEVA) ,Aleksandar Jakovljević (TRG KONAREVO U NAHIJI MAGLIČ (15–16. VEK), Nedeljko V. Radosavljević (KARANOVAC U NEKOLIKO PUTOPISA S KRAJA 18. I IZ PRVE POLOVINE 19. VEKA), Aleksandra Vuletić (DEMOGRAFSKI KAPACITETI KARANOVCA/KRALjEVA 1834–1910.),Ana Stolić (PODRUŽINA ŽENSKOG DRUŠTVA U KRALjEVU (1878–1914),Radomir J. Popović OD KARANOVCA DO KRALjEVA – OGLED O SVAKODNEVNOM ŽIVOTU VAROŠI 1882. GODINE), Bojana Miljković Katić (OKO PROGLAŠENjA KRALjEVINE – POLITIČKE ODLUKE, DRŽAVNI STATUS I PRIVREDNA POLITIKA )
prof.dr.Ivana Penjišević
Irena Ćirović (VLADARSKA PREDSTAVA U VREME PROGLAŠENjA KRALjEVINE SRBIJE: SLIKA KRALjICE NATALIJE OBRENOVIĆ), Saša Stanojević, Dalibor Elezović (SPOLjNA POLITIKA SRBIJE PREMA SUSEDNIM ZEMLjAMA OD OBNAVLjANjA KRALjEVINE DO STVARANjA BALKANSKOG SAVEZA),Biljana Stojić (ODJEK POGLAŠENjA SRPSKE KRALjEVINE U FRANCUSKOJ POLITICI I JAVNOSTI ),Jelena N. Radosavljević (GRČKA ŠTAMPA O PROGLAŠENjU SRBIJE ZA KRALjEVINU) Dragoljub Danilović (KRALjEVO I ŽIČKA EPARHIJA OD 1882. GODINE DO 1915. GODINE), Jovana Šaljić Ratković POKRŠTAVANjE „TURSKIH CIGANA” ŽIČKE, TIMOČKE, ŠABAČKE, NIŠKE I BEOGRADSKE EPARHIJE U OSLOBOĐENOJ SRBIJI), Gordana Garić Petrović (POLjOPRIVREDA U KRALjEVAČKOJ OPŠTINI ),Novak Nedić (TEHNIČKI RAZVOJ KARANOVCA/KRALjEVA U OBNOVLjENOJ SRBIJI DO 1914. GODINE), Dalibor Denda (POTPORUČNIK ŽARKO BORIŠIĆ (BIOGRAFIJA), Miljan Milkić (ŠKOLOVANjE PODOFICIRA U VAZDUHOPLOVNOJ PODOFICIRSKOJ ŠKOLI VEZE U KRALjEVU (1947–1970) I Ivana Penjišević (PROMENE BROJA STANOVNIKA I GUSTINE NASELjENOSTI ZAPADNOG POMORAVLjA 1948–2011. GODINE)
Objavljeno: 25.03.2022. | autor: KV Novosti -on line
Kraljevo je sinoć bilo domaćin komemoracije organizovane povodom Dana sećanja na stradale u NATO bombradovanju 1999. godine
.Na početku komemoracije, održan je parastos za stradale, koji je služio patrijarh SPC Porfirije. On je kazao da su ove molitve koje se uznose i pomen žrtava vidanje i isceljivanje rana, nastalih zločinom koji je počinjen 1999. godine.
Foto:Života Jeftić
Ovom skupu prisustvovalo je, pored gotovo svih članova Vlade Srbije, Predsednice Republike Srpske i nekoliko hiljada građana od koji su mnogi,organizovano,stigli u Kraljevo.
Foto:Života jeftić
Na komemoraciji je prva govorila diplomirani ekonomista Bojana Žarčanin iz Kraljeva koja je ,kao četrnaestogodišnjakinja, preživela, sa teškim posledicama, NATO bombardovanje rekavši i :
“Na praznik rada 1. maja 1999 godine, nas sedmoro iz porodice uživalo je u obilasku pčelinjaka. Imala sam 14. godina. Sunčan dan. Odjednom, zamenio je mrak. NATO bomba nam je oduzela radost i zdravlje. Brat Bojan zadobio je teške telesne povrede i nosi geler pored srca, otac i stric su teško ranjeni, imaju ožiljke od gelera. A ja sam ostala bez noge. Ali jak smo mi narod, zahvaljujući genima i zaposlenima u Zdravstvenom centru Studenica sada sam dobro. Možda ću i da im oprostim, ali da zaboravim nikada”
Foto:Ž.Jeftić
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik bio je ,sinoć, govornik na komemoraciji na kojoj je,između ostalog rekao da je zločinački poduhvat NATO samo nekoliko godina pre isproban na Republici Srpskoj da bi ,između ostalog,podsetio na stradanje 81 deteta tokom NATO agresije na SRJ, čija stradanja su kako kaže nazivali kolateralnom štetom ,rekavši i da je učen da prašta, ali neke stvari ne može.
Svoje obraćanje okupljenima na komemoraciji organizovanoj Trgu srpskih ratnika u Kraljevu koju je Radio televizija Srbije direktno prenosila Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je započeo rekavši da je razmišljao kako da se obrati i zamolio prisutne da mu ne zamere jer će najveći deo govoriti iz glave da bi potom,između ostalog,rekao i :
Foto:Života Jeftić
“Pre tačno 23 godine krenuo je brutalan, jeziv, zločinački, užasan, nejludski napad, na jednu malu zemlju. Na jednu malu zemlju, koja teško da je nekome nešto skrivila, ta mala zemlja nikoga nije napala ničiju teritoriju bilo koje druge zemlje nije ugrozila. Ta mala zemlja i njen veliki narod hteli su samo da budu svoj na svome. Da čuvaju svoje ognjište i ništa više. Poručujem svima u svetu, kao neko ko se još nekoliko dana nalazi na čelu nepokorene slobodarske Srbije da je mir najvažniji, da čuvaju živote svojih generacija i svoje dece. Nema veće vrednosti od života dece, molim ih da što pre prekinu ratove i konflikte”.
