Izložba je posvećena stradanju, progonu i različitim oblicima otpora slovenačkog naroda u Drugom svetskom ratu. Biće otvorena u utorak, 13. oktobra, u 19 časova, u Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo. Autori su Muzej narodne osvoboditve Maribor, Muzej novejše zgodovine Celje, Pokrajinski muzej Ptuj-Ormož, Vojni muzej Slovenske vojske, Narodni muzej Niš i Narodni muzej Kraljevo.

Postavka kroz dokumente, fotografije, muzejske predmete i lična svedočanstva prati ratne godine na tlu današnje Slovenije. Prati i sudbinu Slovenaca koji su prinudno raseljeni i deportovani u Srbiju. Poseban deo izložbe govori o njihovom životu u Srbiji, gde su ih meštani, uprkos ratu i nestašici, primali i delili sa njima krov i hranu.

Plan da se izbriše jedan narod

Ove godine navršava se 85 godina od događaja koji su obeležili mnoge slovenačke porodice. Posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije u aprilu 1941. Slovenija je podeljena između Nemačke, Italije i Mađarske. Nacistički planovi predviđali su da se od maja do oktobra 1941. iseli između 220.000 i 260.000 Slovenaca. U Mariboru je deo kasarne u Melju pretvoren u logor za prognane, odakle su upućivani u Srbiju, a deo i u Hrvatsku. Prvi transport krenuo je iz Melja vojnim kamionima 6. juna 1941. Tih 300 Slovenaca odvezeno je u Jagodinu.

Najveći sabirni logor bio je u štalama i barakama dvorca Rajhenburg u Brestanici. Kroz njega je u izgnanstvo prošlo 63.000 Slovenaca: 45.000 u Nemačku, 10.000 u Hrvatsku i 7.500 u Srbiju. Oko 17.000 ljudi pobeglo je pre deportacije. Ukupan broj prognanih tokom rata dostigao je 80.000, među njima više od 20.000 dece mlađe od deset godina.

Kraljevo kao poslednja stanica

Prognani su u Kraljevu zatekli brojnu slovenačku zajednicu. Procenjuje se da je pred rat u gradu živelo oko 800 Slovenaca, uglavnom zaposlenih u Železničkoj radionici i Fabrici aviona. Prihvat izbeglica organizovao je Odbor za zbrinjavanje izbeglica, koji su u junu 1941. osnovali imućniji građani na sopstvenu inicijativu. Odbor je prikupljao novac, hranu, odeću i ogrev. Do jula 1941. u Kraljevo je stiglo 1.500 izbeglica, a šest meseci kasnije njih 2.230. Početkom marta 1942. u kraljevačkom okrugu bilo je 3.013 izbeglica, od kojih 879 Slovenaca.

Zajednička sudbina dobila je i najtragičniji oblik. U masovnoj odmazdi Vermahta u kraljevačkom lageru, od 15. do 20. oktobra 1941, streljano je i pedesetak Slovenaca, i izbeglica i onih koji su u gradu živeli od pre rata. Iz te zajedničke patnje kasnije su nastali bratimljenje Kraljeva i Maribora i trajne veze dva grada. Jedan od izraza tih veza bila je pomoć Slovenije i Maribora posle zemljotresa 2010. godine.

Otvaranje izložbe tako dobija i memorijalni smisao. Slovenački i srpski muzealci zajedno podsećaju na vreme kada su prognani i domaćini delili nemaštinu, strah i nadu. Ulaz je slobodan