REGIONALNI CENTAR – VREME JE ZA DOGOVOR! (2)

Vrnjačka Banja je u Planu razvoja zapisala da će do 2030. imati održiv sistem upravljanja otpadom i biti priključena na regionalnu deponiju. Dokumenti opštine pokazuju da taj cilj do danas nije stigao dalje od papira.

Odgovor na pitanje da li opština radi ono što propisi traže je kratak: ne radi dovoljno. Zakon o upravljanju otpadom od svake opštine traži lokalni plan upravljanja otpadom. Vrnjačka Banja ga nema, a Agencija za zaštitu životne sredine za nju beleži „nije dostupan Agenciji“. Bez tog plana nema ni dokumenta u kome piše koliko smeća nastaje, koliko se reciklira i do kada.

Prvi korak ka trajnom rešenju je manje otpada i više reciklaže. Plan razvoja predviđa reciklažno dvorište i podizanje svesti građana, ali bez rokova i novca. Za pokazatelj o otpadu kao polazna vrednost upisano je „N/A“: opština ne zna, ili ne objavljuje, koliko smeća proizvodi. Otpad se sakuplja zajedno, osim PET ambalaže i papira, a komunalno preduzeće od prodaje sekundarnih sirovina za 2026. planira svega pola miliona dinara. Sve ostalo od 2000. završava na smetlištu između Gračaca i Stubla, na obali Zapadne Morave. Meštani kažu da je smeće progutalo njihove najplodnije njive, da ga reka plavi i raznosi po poljima i da deponija povremeno tinja. Direktor komunalnog preduzeća još 2021 godine priznaje: „Nemamo gde drugo da skladištimo otpad.“

Ni infrastruktura ne prati banju koja se gradi. Od 2024. do 2026. opština iz svog budžeta u otpad nije uložila ni dinar kapitalnih sredstava. Jedini novi kamion smećar dala je država, a odvoz smeća ni danas ne stiže do svih sela. U isto vreme, samo od doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta opština je 2025. naplatila 487 miliona dinara. Uspeh budžetskog programa za otpad meri se, pak, brojem učesnika na seminarima i okruglim stolovima.

Drugi korak je regionalni centar. Vrnjačka Banja je 2016. sa Kraljevom, Trstenikom, Paraćinom i Raškom osnovala preduzeće „Region Kraljevo“, sa udelom od deset odsto, a 2023. u Plan razvoja upisala meru „Priključenje Opštine na regionalnu deponiju“. Mera nema ni partnere, ni lokaciju, ni rok, ni iznos. U budžetu postoji samo kao godišnja subvencija preduzeću od 147.000 do 247.000 dinara. Akt kojim bi se stari dogovor uskladio sa novim zakonom nije donet.

Kada bi se trošak centra delio prema udelu, deo Vrnjačke Banje bio bi, po našoj računici, oko 230 miliona dinara, otprilike polovina onoga što opština za godinu dana naplati od gradnje. Novac, dakle, nije nedostižan. Nedostaju plan, podaci i odluka da se mere sa papira pretvore u stavke budžeta. Dok se to ne desi, cilj ostaje u Planu razvoja, a smeće u Gračacu.