petak, 28. februar 2020.

Vesti iz kategorije ‘Projekti’

Zašto se kasni se sa usvajanjem Sporazuma o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave ?

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Predstavnicima osamnaest gradova i opština iz  sliva Zapadne Morave  predstavljen je , početkom novembra 2019. godine , u Kruševcu , Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Sporazum  je rezultat  višegodišnjeg  multisektorskog rada koordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština podržanog od strane kraljevine Švedske, brojnih domaćih državnih organa i institucija kao i od nekih  međunarodnih organizacija.

Sporazumom o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave  kreiran je  normativni okvir za institucionalnu saradnju lokalnih samouprava. To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.  On svojim rešenjima , oslonjenim na izmenjeni  Zakon o lokalnoj samoupravi , u velikoj meri , potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih , pre svega kadrovskih , resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i unapređenje civilne zaštite na lokalnom nivou kao „karike koja nedostaje“ u sistemu zaštite i spasavanja na lokalnom nivou.

Novembar 2010-Lista zemljotresa

Srbija je još 2009 godine usvajanjem  Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.

Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.

Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014  nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je, pre samo trideset  godina, u Beogradu , sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!

Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014, da bi smo ,godinu dana kasnije, potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu, koji kroz danonoćno pripravni Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.

Od te 2015  godine , nama su na raspolaganju resursi i,još dragocenija, ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.

Sudeći prema ponašanjima , najodgovrnijh u lokalnim samoupravama, i dalje ,olako, zaboravljamo potrebu i značaj (iz) gradnje sistema zaštite i spasavanja i civilne zaštite kao njenog segmenta.

Prema raspoloživim informacijama svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobile su od Stalne konferencije gradova i opština ,odmah  posle predstavljanja dokumenta  u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite.

Dokument su , do sada , razmotrile i usvojile samo dve lokalne samouprave ,Skupština grada Kruševca  i Skupština opštine Vrnjačka Banja. One  su to uradile na sednicama svojih Skupština održanim istog dana , 25 decembra.2019 godine.

Iskustva Kraljeva su ,do nedavno, predstavljana i međunarodnoj sturučnoj javnosti

Većina , od  još 16 lokalnih samouprava iz asocijacije Sliv Zapadne Morave, nije uvrstila ovaj dokument u dnevni red svojih Skupština ikao su one  zasedale tokom novembra i decembra zbog zakonske obaveze usvajanja budžeta opština i gradova za 2020 godinu.

Posebno pada u oči da se u toj grupi opština i gradova  našlo i Kraljevo koje je , do nedavno , prednjačilo u ovim poslovima.

Iskustva građana Kraljeva  stečena u zemljotresu  novembra 2010 godine i u razornim poplavama  iz maja 2014 godine  presudno  su uticala , najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u  upravi Grada Kraljeva koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugi mopštinama i gradovima

Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog  februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice.

Čini se da  je interes čelnika Kraljeva za nastavak  proaktivne uloge u ovim aktivnostima splasao. Da li je to zbog saznanja da će sedišet budućeg zajedničkog,međuopštinskog organa za poslove  smanjenja rizika od katastrofa i  razvoja civilne zaštite biti u Kruševcu ili pak zbog nečeg drugog (sa) znaće se uskoro.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

 

Razvoj sistema civilne zaštite na novim osnovama

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Da li nas je, sve do katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju maja 2014 godine, pratila ona narodna kletva „Da Bog da imao pa nemao!“ ili smo sami ,svojim nemarom uništili sistem civilne zaštite kakav je postojao u Jugoslaviji do kraja osamdestih godina svejedno je sa stanovišta ishoda.
A ishod tog bespotrebnog devastiranja jednog sistema je ,bar do 2010 godine, bio da nemao civilnu zaštitu. Tu bolnu i otrežnjujuću činjenicu shvatili smo suočivši se sa velikim razmerama štete izazvanim poplavama kada smo bili prinuđeni da angažujemo vojsku za spašavanje ljudi i materijalnih dobara jer jedinica civilne zaštite nije bilo.
Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.
Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014 nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je ,recimo, pre samo trideset godina u Beogradu ,recimo, sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!
Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014 da bi smo godinu dana kasnije potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu koji kroz Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama koji je danonoćno u pripravnosti i nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.
Na taj način ,od te godine, nama su na raspolaganju resursi i još dragocenija ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.
Doduše Srbija je još 2009 godine usvajanjem Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.
Ovako ustrojeni sistem ima svojih ,određenih, koncepcijskih nedoumica a jedna od njih tiče se i mesta i uloge sistema civilne zaštite koji je,izvesno je, segment,podsistem, sistema zaštite i spasavanja,ali koji nije,za razliku od nekih drugih podsistema (na primer sistem obaveštavanja i uzbunjivanja)kao poseban sistem.
Postojeća,monotipska, organizacija sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou stoga je i najveći problem za funkcionisanje civilne zaštite jer ona ne uvažava postojeće,brojne različitosti imeđu lokalnih samouprava.Tačnije takva organizacija nameće da sve lokalne samouprave ,bez obzira na svoje realne materijalne i kadrovske kapcitete moraju imati iste organizacione forme i iste organe što u praksi dovodi do značajnih odstupanja sa direktnim posledicama po funkcionalnost i svrsishodnost kako integrisanog sistema zaštite i spasavanja tako i civilne zaštite kao podsistema.
Civilna zaštita na nivou lokalnih samouprava je , i zbog toga, segment , deo, podsistem integrisanog sistema zaštite i spasavanja koga možemo nazvati „nedostajućom karikom u lancu“.
Tim više je Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave, kao normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava, značajniji.
Jer on svojim rešenjima ,oslonjenim na izmenjeni Zakon o lokalnoj samoupravi, u velikoj meri, potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih ,pre svega kadrovskih, resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i druge slične asocijacije.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Razvoj međuopštinske saradnje u Srbiji na novim osnovama

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

U nekoliko postojeći zakona kao što su to Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama , Zakona o zaštiti od požara , Zakona o vodama ,Zakon o šumama ,Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu , Zakona o obnovi nakon elementarne nepogode definisane su , jednim delom , obaveze lokalnih samouprava koje nastaju kao posledica elemetarnih nepogoda.Izmenama Zakona o o lokalnoj samoupravi iz juna 2018 godine , definiše se mogućnost ostvarivanja saradnje i udruživanja jednica lokalne samouprave, sa mogućnostima udruživanja sredstava i obrazovanja, između ostalog i stvaranjem zajedničkih organa.
Time je kreiran normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava započete odmah posle katastrofalnih majskih poplava u Srbiji 2014 godine.Početkom novembra u Kruševcu je predstavljen Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.

Podrška Ministarstva za državnu upravu udruživanju lokalnih samouprava

Ovom normativnom zaokruživanju ambijenta za razvoj civilne zaštite na novim osnovama predhodile su otrežnjujuće poruke prirode ,preko velikih elementarnih nepogoda, koje su ,u potpunosti, ogolile stanje u sistemu prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama Srbije.
Jednostavno, u prvim decenijama uvođenja višestranačja u Srbiji i u tranzicionim vremenima početkom ovog veka nije se ništa radilo na očuvanju a kamo li izgradnji tog segmenta lokalnih javnih uprava koji treba da se bave aktivnostima prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama.
Učestale katastrofe uslovljene klimatskim promenama, rizicima koje kreira postojeća ili nedostajeća infrastruktura, sve starija populacija ,posebno u seoskim sredinama i nepostajanje ili nepotpunost sistema civilne zaštite učinili su rizike od nekih budućih katastrofa uz Srbiji većim.
Iskustva građana Kraljeva stečena u zemljotresu novembra 2010 godine i u razornim poplavama iz maja 2014 godine presudno su uticala, najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u Gradskoj upravi koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugimopštinama i gradovima
Međopštinska saradnja gradova i opština sliva Zapadne Morave (17 gradova i opština kojima se ,u 2018 pridružio i Aleksandrovac ) pokrenuta je ,2014 godine, na inicijativu Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove gradske uprave Kraljeva,2014 godine.
Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, iskoristivši pomoć i podršku Stalne konferencije gradova i opština potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice. Istog dana ,u Kraljevu , je i sedam lokalnih samouprava u slivu Kolubare potpisalo svoj Protokol.
Dokument predstavljen , novembra meseca 2019 godine u Kruševcu, je nastao kao rezultat višegodišnjeg multisektorskog rada kordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština.Ova asocijacija lokalnih samouprava Srbije je imala ,na tom poslu, finansijsku podršku Švedske .I brojne druge međunarodne organizacije ,UNDP ,Svetska banka ,FAO programa UN pomogle su u tome kao i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ,Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova- Sektor za vanredne situacije i Kancelarija za javna ulaganja.
Za potrebe pripreme teskta Sporazuma o saradnji gradova i opština sliva Zapadne Morave, SKGO je angažovao tim eksperata koji su izradili analizu sadašnjeg stanja kroz prikaz različitih okvira i definisanja potreba u odnosu na zakonske obaveze i nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji.Tim za izradu Analize je dao i niz konkretnih preporuka u cilju preduzimanja daljih aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa. Jedna od tih preporuka jeste i model udruživanja gradova i opština u asocijacije koje prate velike rečne slivove.
Uspostavljanje funkcionalnog sistema smanjenja rizika od katastrofa udruživanjem u rečne slivove i razvoj civilne zaštite i sistema rane najave jedan je od osnovnih ciljeva međuopštinske saradnje na novim osnovama ali o tome više u drugim tekstovima.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Rudno i zvanično postaje Regionalni centar za obuku pripadnika civilne zaštite

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobili su, posle predstavljanja dokumenta , početkom novembra u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave, koji predviđa obrazovanje Zajedničke službe  ovih opština i gradova u cilju zajedničkog i efikasnog delovanja na sprečavanju poplava i  i razvoja civilne zaštite.

Ovj dokument opštinama i gradovima je poslat ,sa predlogom da ga uvrste u dnevni red svojih Skupština do kraja ove godine ,i od strane Stalne konferencije gradova i opština i od strane grada Kruševca koji će ,preme postignutim  dogovorima, biti sedište budućeg Situacionog centra ,novoformiranog ,zajedničkog ,međuopštinskog organa javne uprave za  poslove  smanjenja rizika od katastrofa i poslove razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Kako saznajemo, prema tim istim dogovorima , predviđeno je da postojeći  Regionalni centar za obuku pripadnika civilne zaštite, na Rudnu bude sedište budućih edukativnih aktivnosti i vežbi  za pripadnike civilne zaštite iz 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave.

Ovaj centar je  smešten na obroncima Golije u mestu Rudno, koje je zbog svoje klime poznato kao vazdušna banja, na 100 kilometara jugozapadno od grada Kraljeva, na nadmorskoj visini od 1100 metara. Objekat raspolaže  sa oko 300 kvadratnih metara i  30 ležaja.

Njegov zvanični  naziv  je „Dom Gradske uprave grada Kraljeva na Rudnu“, i  bio je svojevremeno  u vlasništvu Dečjeg odmarališta „Goč“. Objekat otvoren za ove namene prvom obukom kadrova civilne septembra  2014. godine, a do sada  obuke  iz oblasti civilne zaštite u ovom centru prošlo je više od 350 polaznika iz više gradova i opština.

Sa jedne od ranije održanih obuka na Rudnu

Sasvim je izveno da će ,posle osnivanja ,zajedničkog ,međuopštinskog organa javne uprave za  poslove  smanjenja rizika od katastrofa i poslove razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave ,biti uložena značajna sredstva u njegovo opremanje za ove namene.

Indirekto će to biti i dodatni imput za razvoj seoskog turizma na ovoj visoravni koja je već prepoznata turistička destinacija za sve veći broj turista iz zemlje i inostranstva.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Udruženi za efikasnije upravljanje vanrednim situacijama

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Početkom novembra 2019 godine  predstavnicima osamnaest gradova i opština sliva Zapadne Morave  predstavljen je ,u Kruševcu Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Sporazum o saradnji koji bi trebalo da potpišu gradovi i opštine koje pripadaju slivu Zapadne Morave, rezultat je višegodišnjeg  multisektorskog rada kordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština podržanog od strane kraljevine Švedske , brojnih međunarodnih organizacija,UNDP,Svetske banke,FAO programa UN, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu,Kancelarije za javna ulaganja i Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova.

– Trpeli smo , u prošlosti, posledice zato što nije bilo dovoljno povezanosti, sistema  ranog upozoravanja, zajedničkog planiranja. Sporazumom,čija jesuština prevencija,  obezbeditiće se  formiranje odgovarajuće stručne službe čije će sedište biti u Kruševcu a centar obuke  u Kraljevu – kazao je Stanišić.

Gradovi i opštine će  participirati , shodno broju stanovnika, u ukupnim troškovima rada zajedniče službe.

-Priroda ne poznaje ni administrativne ni opštinske ni gradske granice, ne može Kruševac napraviti plan ukoliko to nisu uradili i svi ostali u nizu ovih 18 gradova i opština, jer su  posledice svuda iste-naglasio je Stanišić

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave,Ivan Bošnjak je kazao da je inicijativa “Sliv Zapadne Morave” pokrenuta još 2014. Posle katastrofalnih poplava počeli smo da razmišljamo kako da se naše jedinice lokalne samouprave  bolje organizuju u slučaju elementarnih nepogoda.

– Učilo se i uradilo  dosta tokom ovih pet godina .Unapredili smo  znanja i kapacitete kod ljudi na lokalu koji se bave pitanjima vanrednih situacija, upravljanjem civilnom zaštitom, podigli  nivo svesti kod građana, i na kraju izmenili Zakon o lokalnoj samoupravi  kako bi se omogućilo bolje organizovanje i bolja priprema za vanredne situacije. Za očekivati je  da gradovi i opštine, udruženi u ovaj sliv, za 2020. godinu u svojim budžetima izdvoje odgovarajuća sredstva, te da  zaposleni počnu da rade svoje prve poslove u prvoj zajedničkoj službi. Jer, svemu ovome, prethodio je, novi zakon o sprečavanju smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i novi zakon o dobrovoljnim vatrogasnim društvima, kao i unapređenje čitavog službeničkog sistema i sistema stručnog usavršavanja-kazao je Bošnjak.

 

– Pred nama je dalja racionalizacija i optimizacija ovih poslova zajedno sa državnim organima, kao i bolje povezivanje sa zemljama u okruženju. Do sada smo imali saradnju  sa Hrvatskom i Republikom Spskom, ostvarili smo i značanu saradnju sa Rumunijom i Bugarskom i čini nam se da će novine koje uvodimo u Srbiji  dovesti do toga da se sve zemlje u Jugoistočnoj Evropi  bolje povežu i da  granice koje postoje, praktično više ne postoje kada su u pitanju elementarne nepogode i klimatske promene – rekao je Bošnjak.

 

Kruševac kao buduće sedište Stacionarnog centra ,prvog zajedničkog međuopštinskog organa javne uprave za poslove  smanjenja rizika od katastrofa i razvoj civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave će nositi i najveću odgovornost ali i deliti sa drugima njihova iskustva kada su u pitanju vanredne situacije. Nadam da ćemo već početkom sledeće godine imati objedinjenu službu koja će raditi sa svim gradovima i na taj način pomoći da se na adekvatan način odreaguje u nekoj vanrednoj situaciji, poput poplava i slično-  kazala je gardonačelnica Kruševca, Jasmina Palurović.

Izmenama i dopunama   Zakona o lokalnoj samoupravi i  novim  Zakonom  o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, kreiran je  put da se međuopštinska saradnja   podigne na jedan viši nivo, kroz njenu institucionalizaciju.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Ima li klimatskih promena u agendama lokalnih samouprava Srbije?

Objavljeno: 22.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Na nedavno održanoj  Konferencija država potpisnica Okvirne konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP25) u Madridu Ambasadorka  Srbije u Španiji  Katarina Lalić Smajević, naglasila je ,obraćajući se učesnicima skupa ,  da je Srbija posebno zainteresovana za jačanje odgovora na klimatske promene u nacionalnim i međunarodnim okvirima . Srbija pripada regionu koga su  klimatske  promene , prema nekim pokazateljima , svrstale u , do sada ,  najpogođenije  u svetu . Zato i ne čudi što je Srbija među prvim zemljama u svetu ,već 2017 godine , ratifikovala Pariski sporazum o klimatskim promenama koji je usvojen novembra 2016 godine.

O razmerama posledica klimatskih promena po ekonomiju Srbije rečito govori i podatak da su toplotni talasi , suše i poplave ,u periodu od 2000 godine do danas ,prouzrokovali štetu od preko 5 milijardi evra.

Smemo li da ignorišemo ove podatke, jesmo li  išta naučili i počeli da primenjujemo menjajući svoja ponašanja posebno u delu kreiranja i implementacije pojedinih sektorskih  strateških odluka na lokalnom nivou?

Da li ,na lokalnom nivou, ignorišemo ovaj veliki izazov pred kojim se našlo čovečanstvo tražeći alibi u našim , svakodnevnim ,domaćim,  problemima?

Uspevamo li da , kreirajući i implementirajući lokalne javne politike u sektorima energetike , saobraćaja , zaštite životne sredine , jasno uočimo , očigledne , uzročno posledične veze između našeg (ne)činjenja u pobrojanim sektorima i našeg negativnog uticaja na uzroke globalnih klimatskih promena?

Jemo li svesni da nas ignorisanje troškova vezanih za otklanjanje  naših ,lokalnih, negativnih uticaja na uzroke klimatskih promena  dodatno približava još skupljem scenariju koga nam promenjena klima može „napisati“, u još kraćem vremenskom periodu nego što je ovaj predhodni , dvodecenijski, u kome smo, da ponovimo, pretrpeli štetu od 5 milijadri evra?

Možemo li da shvatimo kolika je ta suma novca sa kojom nas je priroda „kaznila“ u predhodne dve decenije  uzimajući u obzir neke  podatke po kojima bi , sa tim novcem,Srbija rešila problem prečišćavanja otpadnih voda u svih 168 opština i gradova?

Čini nam se ,na žalost, da svest i kapciteti znanja dobrog dela donosilaca odluka na lokalnom nivou u sinergiji sa opštom apatijom i odsustvom aktivizma građana,kreiranim (pre)dugim tajanjem tranzicije, grade društveni  ambijent u kome smo daleko,daleko od opštpoznate maksime nastale u holandskom gradiću Sidartu ,davnih sedamdesetih godina prošlog veka , „Misli globalno ,deluj lokalno“.

Taj ambijent karakteriše suprematija partikularnih , grupnih, i ličnih interesa manjine, u kojima opšti ,pa dakle i širi interesi jedne lokalne zajednice, bivaju marginalizovani ,potiskivani i zabašurivani.

U takvom društvenom ambijentu svaka pa i najmanja aktivnost koja se rukovodi tim širim,opštim interesima i doprinosi koheziji lokalnih zajednica, zaslužuje pažnju i podršku javnosti.

U tom kontekstu bavićemo se novinama ,i benefitima, koje je doneo   Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi,usvojen još  20.juna 2018 godine, u delu kreiranih normativnih predpostavki za jačanje međuopštinske saradnje u Srbiji.

Sa svečanosti potpisivanja Protokola u Kraljevu

Ključni impulsi za izmene tog zakona došli su iz Kraljeva gde su , još desetog  februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave,iskoristivši pomoć i podršku Stalne konferencije gradova i opština  potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice. Istog dana,u Kraljevu , je i sedam lokalnih samouprava u slivu Kolubare potpisalo svoj Protokol.

Trenutno je ,u toku, početna faza implementacije rešenja koje je doneo   Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi ,u delu stvaranja prvog ,zajedničkog,   međuopštinskog  organa javne uprave pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave,  za poslove upravljanja  vanrednim situacijama i  rizicima kroz aktivnosti planiranja, edukacije i prevencije.

Panel na 47 Skupštini SKGO

Aktivnosti gradova i opština potpisnica Sporazuma o udruživanju u Sliv Zapadne Morave   mogu se posmatrati  i  kao ,bar delimični, odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta pa zato i zaslužuju veću pažnju i podršku javnosti.

 

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

 

 

Zašto je u Godini evropske kulturne baštine „nestala“ Arap džamija ?

Objavljeno: 30.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Od kada su bagerima porušeni ostaci zidova Arap, ili Hasan – Čelebi džamije u Novom Pazaru, većina Novopazaraca oseća duboku prazninu nestajanjem ključnih delova kulturnog mozaika ovog grada. Džamija spada u najstarije građevinske objekte u Novom Pazaru i nalazi se, tj. nalazila se na ulazu u staru novopazarsku čaršiju i kao takva je simbol grada. Od nedavno, od džamije je ostalo samo minare, kao svedok davno prošlih vremena. Veliko je pitanje šta će iznići na temeljima ovog drevnog zdanja? Opravdano se strahuje da se rušenjem poslednjih ostataka glavnog objekta, desio nenadoknadiv gubitak identiteta Novog Pazara.

Iako su predstavnici lokalne samouprave, istoričari i građani Novog Pazara, u više navrata upozoravali da sam način rekonstrukcije Arap džamije predstavlja ‘’agresiju na kulturnu baštinu’’, ona je ipak porušena. U godini koja je proglašena Godinom evropske kulturne baštine, u Novom Pazaru je nestao jedan od najstarijih spomenika kulture. Rušenje Arap džamije nije zaustavilo ni rešenje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kojim se Islamskoj zajednici u Srbiji zabranjuje izvođenje radova na „rušenju ostatka zidova i minareta Arap džamije“ u Novom Pazaru jer, kako su naveli, izvode se bez utvrđenih uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite.

Zavod je uvidom u službenu evidenciju utvrdio da su još 2013. godine odredili uslove za sanaciju krova i međuspratne konstrukcije džamije, kao i da su u maju ove godine zabranili IZ u Srbiji radove na krovnoj konstrukciji, jer su ih izvodili bez utvrđenih uslova i mera tehničke zaštite. Sa druge strane, Mešihat IZ u Srbiji saopštava da se radovi na obnovi Arap džamije u Novom Pazaru izvode uz „poštovanje svih standarda i normi“.

U pitanju je džamija koja se prvi put pominje u popisu iz 1528. godine i jedna je od najstarijih novopazarskih džamija. Očuvano je narodno predanje da je njen graditelj Hasan Čelebi, koji je bio po poreklu Arapin, zbog čega je i džamija dobila ime Arap džamija. U istorijskim izvorima iz XVI veka pominje se izvesni Hasan Čelebi ili Hasan-beg kao graditelj džamije, ne velikih razmera, bez naznake njegove etničke pripadnosti, a  mezar Hasan Čelebije je verovatno onaj sa velikim nišanima pored same džamije.

Arap džamija spada u red džamija s minaretom zidanim opekom i kamenom ozidanom opekom. Ovakav oblik i način zidanja minareta odraz su autohonog izražavanja u sakralnoj arhitekturi. Minaret je znalački izveden i ukrašen. Položajem, pomalo zdepasti i arhaični minaret Arap-džamije čini vizuelni akcent čitave stare čaršije. Zidano je tankom opekom, od koje su izvedena i gazišta i konstrukcija spiralnog stepeništa, samo su parapetne ploče izvedene od kamena trhita.

Rušilački čin u septembru osudile su brojne nevladine organizacije, ustanove i pojedinci. A evo kako je rušenje Arap džamije doživeo i opsisao istoričar, Esad Rahić. „Samo ako ostaneš stara ljepotice kakvom te vijekovi poznaju i budućnost će se pokloniti pred tobom. Po tebi i nas prepoznaju. Ako promjenimo tvoj lik ni mi više nećemo biti ono što smo sa tobom bili. Budućnost će se postidjeti od nas. „

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Opština Raška podržala zaštitu i promociju kulturne baštine sa više sredstava

Objavljeno: 29.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Opština Raška spada u onu , malobrojnu , grupu lokalnih samouprava u Srbiji  u kojima je svest o značenju i značaju kulturne baštine za promociji i unapređenje turističke ponude prisutna prilikom koncipiranja planova i programa rada

Sa svojom bogatom turističkom ponudom Kopaonik privlači  , iz godine u godinu , sve više posetilaca. Hotelijeri i ugostitelji sa ove planine ,uz nesebičnu pomoć opštine  Raška, čine mnogo toga da Kopaonik bude privlačna turistička destinacija i van sezone skijanja.Zato je ovde sve više gostiju  i tokom leta pre svega.

Pored ulaganja u komunalnu infrastrukturu na Kopaoniku kao bitnog preduslova za uspešno bavljenje turizmom opština Raška , preko svoje Turističke organizacije i Centra za kulturu „Gradac“, sve uspešnije prezentuje i svoje , nadasve vredne,  kulturno-istorijske spomenike kreirajući na taj način dodatnu vrednost već postojećoj hotelijerskoj i ugostiteljskoj ponudi Kopaonika. Jer ,gosti Kopaonika sada , a posebno u letnjoj sezoni , imaju mogućnosti da , za relativno kratko vreme  i sa neznatnim dodatnim troškovima, vide i upoznaju se sa lepotom i vrednostima neponovljivih spomenika kulture od koji su mnogi i međunarodna ,da ne kažemo i svetska atrakcija.

U svom Info centru na Kopaoniku Turistička organizacija Raške nudi promo materijale u kojima je dosta pažnje i prostora poklonjeno upravo prezentaciji lepota i sadržaja „Doline kraljeva“. To su , pre svega, obližnji manastiri Studenica i Gradac, zatim crkve  Stara i Nova Pavlica, manastir Končul , arheološki lokalitet „Nebeske stolice na samom Kopaoniku, Jošanička Banja…

I upravo zbog takvog shvatanja značaja kulturne baštine bilo da je ona materijalna ili nematerijalna Turistička organizacija Raške je , od samih početaka , uz već pomenuti Centar za kulturu „Gradac“ suorganizator nekoliko kulturnih manifestacija koje su , bez sumnje i velika dodatna vrednost turizmu opštine Raška. To su pre svega „ Raške duhovne svečanosti “ koje su za četvrt veka svoga postojanja, svojim programima i sadržajem, postale manifestacija od nacionalnog značaja. Tu su i „ Dani  kraljice  Jelene “ tokom koje se afirmišu stari zanati i igre iz ovog kraja a u slavu i sećanje na kraljicu Jelenu Anžujsku , ktitorku manastira Gradac i suprugu Stefana Uroša I Nemanjića,najmlađeg sina  Stefana Prvovenčanog i Ane Dandolo.

U Turističkoj organizaciji  Raške su nam rekli da je posebno važno što sve više stranih gostiju pohodi Kopaonik i njegovu okolinu i to ne samo zbog direktne  ekonomske koristi od njihovog boravka, nego zbog činjenice da oni , posle upoznavanja sa  kulturno istorijskim spomenicima na  teritoriji opštine, u mnogome menjaju svoju percepciju Srbije formiranu najčešće na medijskim stereotipima kreiranim i plasiranim u   vreme  burnog raspada Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.

Tako ,eto, kulturna baština opštine Raška vešto inkorporirana i upotpunjena atraktivnim sadržajima kulturnih manifestacija sve više biva i svojevrsni promoter našeg , duboko evropskog, identiteta.

Da je svest o tome prisutna kod donosioca odluka u ovoj lokalnoj samoupravi  govori  i podatak da je budžetom opštine Raška  za promociju turističke ponude  u koju ,delom, spada i promocija kulturne baštine , za 2019 godinu planirano 10.250.000 dinara za razliku od 8.500.000 dinara u 2018 godini.

Ono što manjka jesu , po običaju , finansijska sredstva koja jedna lokalna samoprava poput Raške može izdvojiti za aktivnosti adekvatnije zaštite i prezentacije kulturne baštine.To se vidi iz podataka da je, budžetom za 2019 godinu za razvoj kulture i informisanja izdvojeno 57.569.254 dinara što je za 1.459.746 dinara manje nego u ovoj , 2018, godini iako je tako planirani budžet , za 2019,  od 1.563.268.291 dinara veći od prošlogodišnjeg za 183.154.091 dinara.No, dobro je da ,u uslovima smanjenja iznosa sredstava za razvoj kulture i informisanja , povećan iznos predviđen  za unapređenja sistema očuvanja i prezentacije kulturno istoriskog nasleđa sa 1.300.000 dinara u 2018 na 1.950.000 dinara u 2019 godini.  Nema sumnje da je tako uvećanom budžetu opštine Raška doprineo i rast broja gostiju koji , kao turisti , borave , pre svega na Kopaoniku , kao što nema sumnje da tome , itekako,  doprinosi i adekvatna prezentacija kulturne baštine i kulturni sadržaji kao svojevrsne  dopune osnovnim elementima ukupne turističke ponude opštine Raška.

Manje novca za aktivnosti u kulturi grada Kraljeva

Objavljeno: 23.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo, bez sumnje, spada u gradove sa brojnim kulturnim institucijama i dinamičnim kulturnim životom.Tome pored  kulturnih institucija čiji je osnivač lokalna samouprava na svoj način, i u skladu sa svojim mogućnostima, doprinose i one organizacije civilnog društva  koje okupljaju  svoje članove oko pojedinih  kulturnih aktivnosti i projekata iz  različitih umetnosti. Tu je i , nekoliko privrednih subjekata  poput Multimedijalnog centra KVart i par ateljea likovnih i primenjenih umetnika koji dopunjavaju kulturnu ponudu grada na Ibru i dinamiku  njegovog kulturnog života.

No u Kraljevu je, deceniju posle donošenja Zakona o kulturi koji je predvideo i druge modele kulturnih politika,  i dalje dominatan ,možemo to s pravom reći,  državni model kulturne politike što se jasno uočava kroz dva primera. Prvi primer predstavlja distribucija javnih, budžetskih , sredstava opredeljenih za finansiranje kulture a drugi je nepostojanje Saveta za kulturu grada Kraljeva koji bi ,u skladu sa zakonskim rešenjima trebalo da obezbedi veće participiranje zaintersovanih javnosti (građana) u kreiranju kulturne politike grada.

Za posledicu takvog model u kulturnoj politici grada imao i to da se smanjuju ionako skromna  javna sredstva za  kulturu , ne računajući, naravno,  rast onog dela javnih prihoda koji se izdvaja za ,inače skromne , plate zaposlenih u ustanovama kulture. Tako je za funkcionisanje lokalnih ustanova kulture  u 2018  opredeljeno  194.416.000 dinara a za istu namenu u 2019 godini  planirano je 204.670.000 dinara.

Budžetom grada Kraljeva za 2018 godinu za programsku aktivnost Razvoj kulture i informisanja opredeljeno je 236.525.185 dinara ili 6,8% od ukupnog budžeta grada a predlog za 2019 godinu je 241.744.000 dinara ili 6,3% od ukupnog budžeta grada .

 Od tog iznosa u 2018 godini  samo 26.106.185 dinara je opredeljeno  za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva , a  za 2019 godinu  planirano je  čak 10.483.185 dinara manje,  samo 15.623.000 .  Praksa i iskustva o distribuciji  tih više nego skromnih  sredstava za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva je takva da se taj novac u većem obimu daje lokalnim ustanovama kulture za njihove projekte koji su deo njihovih  redovnih godišnjih planova i programa aktivnosti a neznatan deo posluži za sufinansiranje organizacija civilnog društva  koje okupljaju  svoje članove oko pojedinih  kulturnih aktivnosti i projekata iz  različitih umetnosti.

Još manje sredstava ,samo 1.003.000 je opredeljeno,  u 2018 , za veoma važne delatnosti jačanja sistema očuvanja i predstavljanje  kulturno istorijskog nasleđa. Za ove aktivnosti u 2019 godini planirano je  1.451.000 dinara!

Silen konarevski

Iznos izdvojenih sredstava za bitnu aktivnost predstavljanja  kulturno istorijskog nasleđa jasno pokazuje da su donosioci odluka u gradu Kraljevu daleko od shvatanja značaja kulturne baštine kao važnog  resursa svake  zajednice.

Tamo gde izostaje svest donosioca odluka na lokalnom nivou  o značaju i važnosti kulturnog nasleđa  kao strateškog resursa za inicijaciju brojnih društvenih i privrednih aktivnosti, teško je govoriti o napredku u bilo kom segmentu lokalne zajednice.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Filmom,muzikom i plesom do Evrope

Objavljeno: 23.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Festivali i karnevali

         Poslednjih decenija 20. veka, Vrnjačka Banja je imala „Kulturno leto“ čiji je moto bio: Za 100 dana – 100 kulturnih događaja. Početkom 21. veka,  zbog ekonomske krize, broj događaja je prepolovljen. Danas je Banja nastoji da, po ugledu na evropska banjska mesta, kulturnim manifestacijama prilagođenim interesovanjima turista, ponovo zauzme nekadašnju poziciju. 

                Preteče Vrnjačkog karnevala, koji već 14 godina u Banju dovodi plesne grupe iz celog sveta, bili su maskenbali i kermesi održavani u Vrnjačkoj  Banji krajem devetnaestog i početkom 20. veka. Na vrnjačkim kermesima okupljali su se svi, bez obzira na društveni status. Banja je tada bila mesto  obilja dobre hrane i pića, ali i kulturnih dešavanja. Iz svih krajeva Srbije dolazili su slikari, glumci, pozorišne grupe i muzičari kako bi učestovali u banjskim kermesima i maskenbalima. Tek šezdesetih godina 20. veka u Vrnjačkoj Banji je  organizovan prvi pravi karneval, ali bez očekivanog efekta, kao ni nekoliko sledećih. Ipak, Vrnjčani tvrde da su baš šezdesete godine prošlog veka odredile Banju kao evropski, karnevalski grad.  Tako, svake godine sredinom jula,  zbog karnevalske atmosfere,  atraktivnih plesnih grupa kao što su kubanske i brazilske i   bogatog, svakodnevnog  muzičkog programa na dve bine u centru grada    Vrnjačku Banju poseti oko 100 hiljada turista.

             Pre 12 godina, mladi entuzijasti Vrnjačke Banje sledeće evropske i svetske muzičke trendove, organizovali su prvi „Love Fest“, jedinstvenu kulturnu platformu koja promoviše urbanu muziku,  umetnost i, kao što naziv sugeriše,  ljubav. Na festivalu su, kroz nastupe najpoznatijih evropskih  di – džejeva na 5 bina, zastupljeni različiti muzički pravci.  Love Fest, iz godine u godinu,  privlači sve više publike i izvođača i bitno menja starosnu strukturu banjskih gostiju. O njegovoj popularnosti govore i sponzori ove muzičke manifestacije, među kojima su najpoznatiji evropski brendovi. Za vreme Festivala ljubavi, u Vrnjačkoj Banji i okolini nema slobodnih ležajeva, a prihod od javne potrošnje dostiže 2, 5 miliona evra. Vrnjčani kažu da ih u ta 3 festivalska dana ima duplo više, jer na noćenju imaju oko 30 hiljada gostiju. Pri tome ne računaju  „prolazne“ goste i „Love Fest camp“, koji organizatori postavljaju pored izvora „Jezero“ i koji daje još jednu dimenziju zbližavanju mladih, uglavnom iz Balkanskih zemalja.         

             Tradicionalno, sredina avgusta rezervisana je za najstariji kulturni događaj u Vrnjačkoj Banji – Festival filmskog scenarija, po koncepciji jedinstven u Evropi i kao takav uvršten u Svetski katalog važnih filmskih festivala. Od prvog, održanog 1977. do ovogodišnjeg, 42. izdanja, Festival filmskog scenarija ostao je jedini festival ozbiljno  posvećen onome na čemu se film zasniva. Da bude drugačiji od ostalih festivala, doprineo je i Simpozijum, koji je od prvog dana važan segment u okviru kojeg su brojni evropski i srpski teoretičari filma i filmski stvaraoci izlagali svoja promišljanja o filmu, kasnije objavljivana u festivalskoj ediciji „Simpozion“.  Mlađa od Simpozijuma, ali ništa manje važna je festivalska Škola filmske dramaturgije „Slobodan Stojanović“, koju su proteklih godina vodili značajni fimski stvaraoci. Iz te škole potekli su neki od, u evropskim okvirima, uspešnih filmskih stvaralaca. Festival filmskog scenarija imao je i višegodišnju, plodnu saradnju sa festivalima u Kotbusu i Visbadenu.

           Čuvanjem tradicije i prihvatanjem novina, Vrnjčani žele da svom mestu vrate nekadašnju, visoku  poziciju u srpskoj kulturi i da, istovremeno, Evropi pokažu da su usvojili njene kulturne vrednosti.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.