utorak, 11. avgust 2026.

Vesti iz kategorije ‘Projekti’

Građani i struka pokreću rešavanje problema „ekološke bombe“ na kraljevačkoj deponiji

Objavljeno: 09.08.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Predstojeći Uvodni sastanak projekta Kraljevo na čistac:Građani kroje plan za otpad i objavljivanje prvog Sažetka javne politike ( Policy briefa)  označavaju prekretnicu: upravljanje otpadom u Kraljevu prestaje da bude „smetlište tišine” i formalnost na papiru.

Grad Kraljevo se nalazi pred ključnim ispitom zrelosti u oblasti zaštite životne sredine. Dok višedecenijski problem neadekvatnog odlaganja komunalnog otpada direktno ugrožava zdravlje više od 60.000 stanovnika, udruženje građana Kraljevački razvojni centar (KRC), u okviru projekta „Kraljevo na čistac: Građani kroje plan za otpad” (finansiranog od strane Evropske unije kroz program „Volonteri za prirodu” koji sprovode Mladi istraživači Srbije), pokreće opsežnu društvenu i stručnu akciju uvođenja reda, transparentnosti i zakonitosti u ovu vitalnu komunalnu oblast.

Plan odgovornosti: Prvi Sažetka javne politike (Policy brief ) za koji dan na adresama svih aktera

U sklopu priprema za održavanje predstojećeg Uvodnog sastanka projekta, Kraljevački razvojni centar preduzima pionirski korak: prvi stručni dokument politike – Policy brief (Sažetka javne politike) pod nazivom „Zakonodavni okvir i premošćavanje planskog vakuuma u Kraljevu”, ne šalje se samo nosiocima političkih funkcija i donosiocima odluka, već širokom krugu svih aktera projektne i komunalne zajednice.

Upravljanje otpadom nije zatvoreni upravni postupak niti ekskluzivno pravo jedne institucije. Prema važećoj zakonskoj regulativi i normama EU Poglavlja 27, usvajanje i sprovođenje novog Lokanog plana upravljanja otpadom (LPUO) zahteva jasnu podelu uloga, obaveza i odgovornosti:

  • Skupština grada i Gradsko veće Kraljeva: Imaju ustavnu i zakonsku obavezu da pokrenu, usvoje i finansijski podrže održiv strateški okvir, obezbeđujući adekvatna sredstva u Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine (pozicija 5.1), umesto da sredstva pretežno troše na tekuće operativne troškove iznošenja smeća.
  • Gradska uprava (Odsek za ZŽS i Inspekcijske službe): Odgovorni su za beskompromisan nadzor nad primenom propisa po najvišim kriterijumima struke .
  • JKP „Čistoća”: Kao upravljač deponijom nosi operativnu odgovornost za uvođenje primarne selekcije otpada i sprečavanje havarijskih stanja.
  • Stručna javnost i civilni sektor: Imaju pravo i dužnost kontrolnog nadzora i izrade stručnih predloga, sprečavajući da plan ostane nedefinisano „mrtvo slovo na papiru”.
  • Građani i lokalne zajednice: Oko 20.000 stanovnika u zoni visokog rizika (naselja Moše Pijade, Sijaće Polje, Dositejeva i Romska naselja 1 i 2),treba ,ubuduće, da predstavljaju ključne nadzornike uočenih nepravilnosti i najvažnije partnere u odvajanju otpada na mestu nastanka.
Stanje na nesanitarnoj deponiji Kulagića ada na dan 27.7.2026godine

Zašto je tema hitna: Planski vakuum i „1,5 miliona tona tišine”

Prethodni Lokalni plan upravljanja otpadom grada Kraljeva istekao je još 2022. godine. Od tada, Grad se nalazi u opasnom planskom vakuumu. Bez važećeg strateškog dokumenta, Kraljevo nema precizno definisanu infrastrukturu, merljive ciljeve niti uspostavljen mehanizam praćenja učinaka.

Ovaj administrativni vakuum direktno uzrokuje dramatizaciju stanja na terenu: deponija „Kulagića ada”, stara 55 godina, akumulirala je preko 1,5 miliona tona neosiguranog otpada. Zbog odsustva selekcije (trenutno se selektuje svega 0,054% otpada ili samo 74 kg dnevno od u ukupno 136 tona prispelog smeća), raspadanje biorazgradivog otpada generiše metan (CH₄) , što izaziva učestale požare. Podsećanja radi, nakon velikog požara 27. maja 2025. godine, automatska merna stanica kod Železničke stanice zabeležila je zastrašujuću koncentraciju zagađenja od čak 620,40 µg/m³, direktno ugrožavajući zdravlje hiljada porodica i učenika iz 8 obližnjih obrazovnih ustanova.

Ekspertska grupa u senci već radi: Kako sprečiti formalni plan

Da bi se sprečila praksa u kojoj se strateški dokumenti pišu formalistički i bez suštine, u okviru projekta već se aktivno sprovodi jedna od najvažnijih projektnih aktivnosti: rad „Ekspertske grupe u senci”.

Multidisciplinarni tim stručnjaka (inženjeri, pravnici, komunikolozi) priprema pravno utemeljen i tehnički precizan Projektni zadatak (ToR – Terms of Reference) za izradu novog LPUO. Ovaj dokument biće predat Gradu kao gotov, stručni model za raspisivanje predstojeće javne nabavke.

Šta sadrži kvalitetan Projektni zadatak (ToR) koji priprema Ekspertska grupa:

  1. Usklađenost sa Poglavljem 27 EU i Nacionalnim programom 2022–2031: Obavezujući ciljevi u smanjenju odlaganja biorazgradivog otpada i povećanju reciklaže.
  2. Precizna analiza tokova otpada: Obaveza korišćenja realnih lokalnih podataka umesto paušalnih procena.
  3. Sanacija deponije „Kulagića ada”: Jasno definisanje mera za gašenje metanskih žarišta i sprečavanje zagađenja vode i zemljišta.
  4. Jasni mehanizmi kontrole: Definisani indikatori, rokovi i odgovorna lica uz obavezno obezbeđivanje javnog učešća i nadzora.
Stanje na nesanitarnoj deponiji Kulagića ada na dan 27.7.2026godine

Pregled ključnih projektnih aktivnosti: Od digitalnog monitoringa do „Zelenog bedema”

Projekat „Kraljevo na čistac:Građani kroje plan za otpad” sprovodi celovit spektar aktivnosti usmerenih ka trajnoj transformaciji lokalne politike otpada:

  • Rad Ekspertske grupe u senci (Aktivnost u toku): Priprema tehničko-pravne osnove i izrada naprednog ToR-a kako novi LPUO ne bi bio tek formalna prazna ljuštura.
  • Predstojeći Uvodni sastanak: Zvanično okupljanje predstavnika lokalne samouprave, JKP-a, inspekcija, udruženja građana i medija radi uspostavljanja transparentnog dijaloga i prezentacije Policy briefa.
  • Primena metodologije „Zelena karta” (Koalicija 27): Nezavisni monitoring učinka rada organa uprave na skali od 0 do 3 u šest tematskih oblasti, čime se ukida praksa netransparentnog trošenja namenskih ekoloških sredstava.
  • Digitalni „Monitoring centar za otpad”: Uspostavljanje javnog veb-modula na sajtu KRC-a koji će građanima nuditi tačne i ažurne podatke o zagađenju, požarima i inspekcijskim nadzorima, čime se staje na put „digitalnoj fatamorgani“ i neaktivnim linkovima na zvaničnim gradskim prezentacijama.
  • Volonterska akcija „Zeleni bedem”: Prakstična radna akcija u okviru koje će volonteri i građani zasaditi zaštitni zeleni pojas stabala oko deponije Kulagića ada, ublažavajući širenje prašine i neprijatnih mirisa.
  • Javna kampanja i debati „Na čistac”: Održavanje tri javna slušanja u najugroženijim naseljima (Moše Pijade, Sijaće Polje, Romska naselja 1 i 2) i široka medijska kampanja sa ciljem mobilizacije više od 20.000 stanovnika.

Šansa za evropske standarde u Kraljevu

Predstojeći Uvodni sastanak i distribucija prvog Sažetka javne politike (Policy briefa) predstavljaju poziv na zajedničku odgovornost svih aktera. Kraljevo ne sme ući u naredni petogodišnji ciklus upravljanja otpadom sa lošim, formalnim ili zakasnelim dokumentom. Uključivanjem svih aktera, prihvatanjem stručnog Projektnog zadatka i uspostavljanjem javnog nadzora, Kraljevo dobija šansu da iz planskog vakuuma pređe u red modernih, čistih i odgovornih lokalnih zajednica po standardima Evropske unije.

Kraljevo pokazalo kako partnerstvo donosi rezultate:Zelena energija počinje razgovorom, a menja budućnost!

Objavljeno: 24.07.2026. | autor: KV Novosti -on line

Kada je pre nekoliko meseci pokrenut projekat „Zelena energija – mogućnosti i šanse“, njegov cilj nije bio samo organizovanje nekoliko događaja ili promocija obnovljivih izvora energije. Ideja je bila mnogo ambicioznija – okupiti lokalnu samoupravu, organizacije civilnog društva, privredu, stručnjake i građane oko zajedničke vizije razvoja Kraljeva.

Završni okrugli sto, održan 22. jula, pokazao je da je upravo to i ostvareno. Predstavnici javnog, civilnog i privrednog sektora ocenili su da je najveća vrednost projekta uspostavljen dijalog i partnerstvo koje treba da bude osnova budućih lokalnih politika u oblasti zelene energije.

Tokom nekoliko meseci realizacije projekta građani su imali priliku da se upoznaju sa mogućnostima korišćenja obnovljivih izvora energije kroz analizu potencijala Kraljeva, Sajam obnovljivih izvora energije, edukativnu brošuru, tribine sa srednjoškolcima, studijsku posetu i brojne medijske sadržaje. Sve aktivnosti bile su deo jedinstvene celine čiji je cilj bio da informacije, znanje i iskustva približe građanima i podstaknu ih da razmišljaju o održivijem načinu proizvodnje i potrošnje energije.

Sa okruglog stola održanog 22.jula u Kraljevu

Od ideje do zajedničkog plana

Na završnom skupu nije se govorilo samo o onome što je urađeno. Mnogo više pažnje posvećeno je onome što tek predstoji.

Predstavljeni su projekti koje Grad Kraljevo priprema u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, ali i resursi koji do sada nisu dovoljno iskorišćeni. Među njima posebno su istaknuti geotermalna energija, biomasa iz poljoprivrede sa mogućnošću proizvodnje biogasa, kao i korišćenje otpada kao energetskog resursa.

Međutim, najvažniji zaključak okruglog stola nije bio vezan za neku pojedinačnu tehnologiju.

Učesnici su se saglasili da nijedan ozbiljan iskorak u oblasti zelene energije nije moguć ukoliko javni sektor, organizacije civilnog društva i privreda ne nastave da rade zajedno. Upravo je nastavak takvog partnerstva prepoznat kao osnovni preduslov za uspešno planiranje i sprovođenje budućih mera u oblasti obnovljivih izvora energije.

Rezultati koji ostaju i posle završetka projekta

Najveća vrednost ovakvih projekata često nije ono što se može izmeriti brojem održanih događaja ili podeljenih brošura.

Njihov pravi rezultat vidi se u promeni načina razmišljanja.

Sajam obnovljivih izvora energije pokazao je da među građanima postoji veliko interesovanje za savremena energetska rešenja, državne subvencije i tehnologije koje mogu da smanje troškove domaćinstava i privrede. Istovremeno, organizatori su još tada ukazali da ovakve manifestacije treba da postanu redovna praksa i da Kraljevo ima potencijal da se afirmiše kao regionalni centar energetske tranzicije.

Poseban doprinos projektu dale su aktivnosti sa mladima. Tribine u kraljevačkim srednjim školama pokazale su da energetska tranzicija nije tema rezervisana samo za stručnjake. Naprotiv, upravo će današnji srednjoškolci sutra donositi odluke o razvoju lokalnih zajednica, zbog čega je njihovo razumevanje obnovljivih izvora energije od posebnog značaja.

Kada se svi ovi događaji posmatraju kao celina, postaje jasno da projekat nije bio niz pojedinačnih aktivnosti, već pažljivo osmišljen proces izgradnje lokalnih kapaciteta i poverenja među različitim akterima.

Partnerstvo koje stvara novu vrednost

Iskustvo ovog projekta,koga su zajednički realizovali grad Kraljevo i Udruženje građana „Novi put“, u okviru programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, koji sprovodi UNOPS. potvrđuje nešto što se često zanemaruje u javnosti – nijedna institucija sama nema dovoljno znanja, vremena i resursa da odgovori na sve izazove energetske tranzicije.

Lokalna samouprava raspolaže mehanizmima za donošenje politika i investicije. Organizacije civilnog društva imaju neposredan kontakt sa građanima, sposobnost da pokreću dijalog i organizuju edukaciju. Privreda donosi tehnološka rešenja i investicije, dok građani svojim izborima određuju koliko će promene biti uspešne.

Tek kada svi ovi akteri deluju zajedno, nastaje održiv model razvoja.

Zbog toga je partnerstvo između Grada Kraljeva i udruženja „Novi put“ pokazalo kako saradnja javnog i civilnog sektora može da proizvede mnogo više od pojedinačnih projektnih aktivnosti. Ono je stvorilo prostor za otvoren dijalog, povećalo transparentnost u planiranju lokalnih politika i doprinelo većem poverenju građana u procese donošenja odluka.

Investicija u budućnost

Energetska tranzicija nije proces koji se završava jednim projektom.

Naprotiv, ona tek počinje.

Ali svaki uspešan početak zahteva poverenje među partnerima, razmenu znanja i spremnost da se zajednički planira budućnost. Upravo je to najvažniji rezultat projekta „Zelena energija – mogućnosti i šanse“.

Ako se iskustva stečena tokom ovog projekta pretoče u nove zajedničke inicijative, Kraljevo neće dobiti samo više solarnih elektrana, efikasnije javne objekte ili bolje iskorišćene prirodne resurse. Dobiće zajednicu koja lakše prepoznaje razvojne prilike, brže odgovara na izazove i odgovornije planira svoju budućnost.

Zato najveći benefit ovakvih projekata nije samo promocija obnovljivih izvora energije. Njihova najveća vrednost je stvaranje trajnog partnerstva između lokalne samouprave i organizacija civilnog društva – partnerstva koje omogućava da se stručna znanja, potrebe građana i razvojni planovi povežu u zajedničke javne politike.

Jer kada institucije i građani rade zajedno, projekti se ne završavaju poslednjim događajem. Oni postaju početak dugoročnih promena koje donose čistiji vazduh, veću energetsku sigurnost, održiviji privredni razvoj i bolji kvalitet života za čitavu lokalnu zajednicu – upravo onako kako je zaključeno i na završnom okruglom stolu projekta.

Novi poziv za male medije u Srbiji

Objavljeno: 07.06.2026. | autor: KV Novosti -on line

Grantovi do 7.000 evra, treninzi i mentorska podrška kroz projekat SMS Facility

Projekat SMS Facility – Podrška malim medijima na Zapadnom Balkanu objavljuje Javni poziv za prijave za male grantove za produkciju medijskog sadržaja. Ova inicijativa ima za cilj unapređenje nezavisnog, kvalitetnog novinarstva kroz podršku lokalnim medijima u produkciji angažovanog, verodostojnog i uticajnog medijskog sadržaja.

Rok za podnošenje prijava je 25. jun 2026. godine do 23:59 sati.

Ovo je drugi po redu poziv za produkcijske grantove u okviru ovog projekta. U prethodnom ciklusu, uspešno je dodeljeno već pet grantova za male medije iz Srbije u ukupnoj vrednosti od 34.376 evra.

Finansijska podrška za lokalne priče Ukupan iznos sredstava dostupnih putem ovog javnog poziva na regionalnom nivou iznosi 210.000 evra, dok je maksimalan iznos po odobrenom projektu 7.000 evra. Grant može pokriti do 100% prihvatljivih troškova projekta, što znači da sufinansiranje nije obavezno. Svi finansirani projekti moraju biti realizovani u periodu do najviše 12 meseci od potpisivanja ugovora.

Više od novca: Celokupna podrška rastu medija

Ono što ovaj projekat izdvaja jeste pristup koji nadilazi samu finansijsku pomoć. SMS Facility je dizajniran da pruži strukturnu podršku kroz izgradnju kapaciteta, umrežavanje i inovacije. Odabrani mediji će imati pristup raznovrsnim mogućnostima:

  • Edukacija novinara: Obezbeđeni su treninzi i radionice sa fokusom na visokokvalitetno izveštavanje i profesionalizam.
  • Mentorska podrška: Dodatno će biti omogućeni sati individualne mentorske podrške za unapređenje internog upravljanja medijima, kao i stručno mentorstvo u kreiranju kvalitetnog sadržaja.
  • Regionalne konferencije: Novinari i urednici će imati priliku da učestvuju na regionalnim konferencijama koje će okupiti predstavnike iz svih šest zemalja Zapadnog Balkana radi razmene iskustava i diskusije o ključnim izazovima.
  • Pristup Journalift platformi: Svi mediji postaju deo regionalne online zajednice, a kroz specijalizovani alat za procenu ranjivosti medija (MOVAT) moći će da analiziraju svoje slabosti i dobiju preporuke za razvoj.

Ko može da aplicira? Pravo učešća imaju mali mediji (registrovani kao kompanije ili nevladine organizacije) iz Srbije, po mogućnosti sa sedištem izvan velikih urbanih centara. Ključni uslovi koje aplikant mora ispuniti su:

  • Pravna registracija najkasnije do 31. decembra 2025. godine.
  • Godišnji promet u 2025. godini nije prelazio 100.000 evra.
  • Medij je imao manje od 7 zaposlenih (na puno ili delimično radno vreme) u 2025. godini.
  • Obavezna prethodna registracija na online platformi Journalift i popunjen MOVAT upitnik pre prijave.

Kako se prijaviti? Svi zainteresovani mediji pozvani su da prisustvuju Info sesiji koja će se održati 12. juna 2026. godine u 13:00 sati. Detaljna dokumentacija, Aneksi i Smernice za aplikante dostupni su na sajtu Journalift. Kompletne prijave šalju se isključivo putem e-maila na adresu: sms.srb@thomsonmedia.de.   

Ovaj projekat sufinansira Evropska Unija. Projekat SMS Facility implementira konzorcijum koji čini šest organizacija: Centar za promociju civilnog društva CPCD (Bosna i Hercegovina) kao vodeći aplikant, Thomson Media gGmbH (Nemačka), SCIDEV (Albanija), Kosovo Glocal (Kosovo), CDT (Crna Gora) i Fondacija Metamorphosis (Severna Makedonija).

Za sva dodatna pitanja u vezi sa procedurom apliciranja, mediji mogu poslati upite putem navedene e-mail adrese najkasnije do 10. juna 2026. godine.

Građanski monitor Kraljeva otvara „Crnu knjigu otpada“ i nastavlja borbu za čist vazduh

Objavljeno: 28.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Dok se nesanitarno odlagalište „Kulagića ada“ nakon 55 godina eksploatacije pretvorilo u ekološku bombu sa preko 1,5 miliona tona neselektiranog otpada, građani Kraljeva postavljaju ključno pitanje: na šta se troši njihov novac namenjen upravljanju komunalnim otpadom?

Kraljevo se nalazi na ivici institucionalnog i ekološkog kolapsa. Neformalna grupa „Građanski monitor Kraljeva – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada“ privodi kraju sveobuhvatno istraživanje pod nazivom „Crna knjiga otpada“. Ovo istraživanje, sprovedeno u okviru projekta „Građani Kraljeva vas posmatraju: Odgovornost za svaki dinar i svaki udisaj“,koji   podržava Evropska unija, razotkriva decenijsku inerciju i netransparentno trošenje javnih sredstava.

Matematika prevare ili naša surova realnost…?

Deponija Kulagića ada funkcioniše više od pet i po decenija, što je period koji daleko prevazilazi projektni vek čak i najsavremenijih sanitarnih sistema. Bez zaštitne folije i sistema za prečišćavanje, toksini i teški metali direktno prodiru u podzemne vode , ugrožavajući poljoprivrednu proizvodnju i bezbednost hrane u  slivu Zapadne Morave nizvodno od Kraljeva.

Snimljeno 24.4.2026 godine na Gradskoj deponiji u Kraljevu

Situacija u vazduhu je još alarmantnija. Usled nedostatka teške mehanizacije za sabijanje otpada, unutar tela deponije formiraju se džepovi metana koji ,sve češće, izazivaju  podzemne požare. Rezultat je koncentracija PM10 čestica od čak rekordnih 620 mg/m3 zabeleženih maja 2025 godine,što višestruko premašuje dozvoljene granice i direktno uzrokuje porast respiratornih oboljenja.

Glavni fokus kampanje „Gde je mojih 15%?“, koja  je zvanično počela juče , jeste namenska naknada koju Kraljevčani plaćaju od 2017. godine. Iako se godišnje na ime „sanitarnog deponovanja“ prikupi između 70 i 80 miliona dinara, analiza pokazuje da se taj novac umesto u modernizaciju preliva u tekuću likvidnost JKP „Čistoća“.

Dok to preduzeće troši 57% budžeta na zarade, operativne aktivnosti se obavljaju mehanizacijom čija prosečna starost prelazi četvrt veka

Građanski monitor, koji okuplja stručnjake poput lekara dr Dragiše Kostića, inženjera šumarstva Rada Vranića ,inženjera Dragana Mitrovića,  i politikologa Zorana Nikolića ,planira  zagovarački proces koji  će obuhvatiti: Serijal video zapisa: Od dron snimaka deponije do svedočenja stanovnika naselja Romsko 2 i Moše Pijade koji žive u dimu;Društvene mreže: Edukativne objave pod hashtagom #GdeJeMojih15 i viralni poziv građanima da fotografišu svoje račune za komunalne usluge . Ulična akcija „Zid srama“: U maju će ,u nekom javnom prostoru biti postavljena instalacija sa  dokazima o stanju na deponiji zagađenju koje proizvodi.

Cilj Neformalne grupe  je jasan: institucionalizacija nadzora i hitan rebalans plana rada JKP „Čistoća“ za 2026. godinu. Građani traže otvaranje namenskog podračuna za naknadu od 15% i hitnu nabavku novog kompaktora koji bi smanjio rizik od požara za 70%. Neformalna grupa vas poziva da pratite dokaze iz „Crne knjige otpada“ i pridružite se borbi za pravo na zdrav život putem njenih  zvaničnih kanala na Fejsbuku https://www.facebook.com/profile.php?id=61585048152013  i Instagramu @gradjanskimonitorkv

Vreme je da prestanemo da plaćamo sopstveno trovanje. Građani Kraljeva vas posmatraju!

Zelena energija kao razvojna šansa kraljevačkih sela

Objavljeno: 27.02.2026. | autor: KV Novosti -on line

Održan uvodni sastanak projekta za jačanje kapaciteta ruralnih sredina

Juče je, u Kraljevu,održan Uvodni sastanak projekta „Podizanje kapaciteta ruralnih sredina za veće korišćenje zelene energije“, koji sprovodi Kraljevački razvojni centar uz finansijsku podršku Evropske unije, u okviru programa Akademije „Od polja do stola (Farm to Fork Academy)“.

Sastanku je prisustvovalo 16 predstavnika različitih sektorskih javnosti grada Kraljeva – lokalne samouprave i javne uprave, privrede, poljoprivrednih gazdinstava, medija, kao i organizacija civilnog društva. Time je već na početku potvrđeno da tema zelene energije prevazilazi pojedinačne interese i postaje zajedničko razvojno pitanje ruralnih sredina.

Sa Uvodnog sastanka održanog u restoranu „Pod obalom“

Zašto je tema važna upravo sada?

Kako je istaknuto tokom prezentacije projekta, globalni izazovi poput klimatskih promena i potrebe za smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte zahtevaju konkretne odgovore i na lokalnom nivou .Ruralna područja grada Kraljeva, sa oko 50.000 stanovnika, raspolažu značajnim, ali nedovoljno iskorišćenim potencijalima u energiji sunca, biomasi i drugim obnovljivim izvorima energije .

Prelazak na „zelenu energiju“ ne znači samo doprinos zaštiti životne sredine, već i smanjenje troškova domaćinstava i povećanje konkurentnosti lokalne privrede.

Posebno je naglašeno da projekat ima direktnu vezu sa prioritetima iz Plana razvoja grada Kraljeva za period 2024–2030, pre svega u oblastima ekonomskog i ruralnog razvoja, zaštite životne sredine i ravnomernog infrastrukturnog razvoja .

Od ideje do konkretnih predloga javnih politika

Opšti cilj projekta je dekarbonizacija lokalnih zajednica kroz veću upotrebu obnovljivih izvora energije dok je specifični cilj povećanje znanja građana i privrednika o konkretnim mogućnostima i dostupnim resursima „zelene energije“ .

Tokom sastanka predstavljena je i „mapa puta“ projektnih aktivnosti koja obuhvata:

 -izradu i distribuciju informativne brošure sa primerima dobre prakse i izvorima finansiranja ;

-organizaciju javnih debata u ruralnim sredinama;

-održavanje okruglog stola „Zajedničkim delovanjem do bolje energije“ radi definisanja preporuka za unapređenje lokalnih javnih politika ;

Konačni ishod projekta biće izrada kvalitetnih predloga za izmene i unapređenje određenih dokumenata javnih politika, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. Njihova primena trebalo bi da omogući akterima privrednih delatnosti u ruralnim sredinama na teritoriji grada Kraljeva – poljoprivrednim gazdinstvima, domaćinstvima koja pružaju usluge seoskog (etno) turizma, drvoprerađivačima i drugima – lakše korišćenje lokalno dostupnih izvora energije, uz bolje organizovanu podršku lokalne samouprave, države i međunarodnih finansijskih mehanizama, uključujući IPARD fondove.

Boljim infromisanjem stanovnika ruralnih delova Kraljeva do većeg interesovanja za korišćenje finansijskih mehanizama, uključujući IPARD fondove prilikom uvođenja „zelene energije“ u seoska gazdinstva

Visok nivo saglasnosti i spremnost na saradnju

Ključni utisak sa Uvodnog sastanka jeste visok nivo saglasnosti prisutnih predstavnika različitih sektorskih javnosti da je energetska tranzicija ruralnih sredina razvojna šansa koju ne treba propustiti.

U otvorenoj diskusiji učesnici su izrazili spremnost da se aktivno uključe u planirane projektne aktivnosti – od učešća u debatama i okruglim stolovima, do doprinosa u oblikovanju konkretnih predloga za unapređenje javnih politika.

Posebno je naglašeno da uspeh projekta zavisi od partnerskog odnosa između javnog sektora, privrede i civilnog društva, kao i od informisanosti samih građana u seoskim sredinama.

Šta to znači za stanovnike sela?

Za domaćinstva i poljoprivrednike to znači mogućnost smanjenja računa za energiju, veću energetsku nezavisnost i potencijal za dodatne prihode.

Za pružaoce usluga seoskog turizma – konkurentniju ponudu i usklađenost sa savremenim ekološkim standardima.

Za čitavu lokalnu zajednicu – čistiji vazduh, održiviji razvoj i bolji kvalitet života.

Organizatori su najavili da će naredne aktivnosti projekta biti pravovremeno predstavljene javnosti i pozvali sve zainteresovane građane, posebno iz ruralnih delova grada Kraljeva, da se uključe u predstojeće debate i konsultacije.

Zelena energija, poručeno je sa sastanka, nije više samo tema budućnosti – već konkretna razvojna prilika kraljevačkih sela danas.

Vrnjačka Banja na putu energetske tranzicije: Kako je ogromno interesovanje građana postalo lekcija za budućnost?

Objavljeno: 21.01.2026. | autor: KV Novosti -on line

Energetska tranzicija, kao ključni stub savremenog održivog razvoja u Republici Srbiji, tokom poslednje decenije evoluirala je iz strateških dokumenata u konkretne mere koje direktno utiču na svakodnevni život građana. Opština Vrnjačka Banja, prepoznata kao vodeća turistička destinacija sa izraženom ekološkom svešću, aktivno se pozicionirala u nacionalnom programu „Čista energija i energetska efikasnost za građane u Republici Srbiji“.

Ovaj program, koji se realizuje u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Svetskom bankom, fokusiran je na sistemsko smanjenje potrošnje energije u domaćinstvima, redukciju emisije gasova sa efektom staklene bašte, unapređenje komfora stanovanja i suzbijanje energetskog siromaštva.

Između plana i realnosti: Lekcije iz 2025. godine

Period s kraja 2025. i početka 2026. godine predstavlja kritičnu tačku za evaluaciju uspešnosti ovih politika na lokalnom nivou. Javni poziv za sufinansiranje energetske sanacije kuća i stanova, raspisan krajem novembra 2025. godine, postao je studija slučaja koja je ilustrovala raskorak između administrativnih okvira i realne potražnje. Konkurs, prvobitno planiran da traje do januara 2026, zatvoren je prevremeno zbog brzog iscrpljenja budžetskih sredstava, što je izazvalo snažne reakcije javnosti i lokalne administracije.

Specifičnost Vrnjačke Banje leži u njenoj dvostrukoj prirodi:

Kao urbanu celinu karakteriše je veliki broj individualnih objekata građenih pre uvođenja strogih energetskih standarda.

Status banjskog mesta nameće visoke standarde kvaliteta vazduha, što je direktno povezano sa načinom grejanja.

Prelazak sa fosilnih goriva na efikasnije izvore i bolja izolacija nisu samo ekonomsko pitanje, već ključ za očuvanje turističkog potencijala i zdrave životne sredine. Izuzetan odziv građana 2025. godine potvrdio je rastuću svest o potrebi za modernizacijom, ali se taj entuzijazam sudario sa ograničenim finansijskim i administrativnim kapacitetima.

Rešenja za 2026: Pametnije upravljanje umesto „stampeda“

Događaji s kraja 2025. godine pokazali su da Opština poseduje „institucionalni refleks“ – hitna intervencija od 2,5 miliona dinara i pravovremeno usvajanje budžeta za 2026. godinu potvrđuju spremnost na rešavanje problema. Ipak, glavni izazov ostaje pomirenje eksponencijalnog rasta potreba građana sa linearnim rastom budžeta.

Možda i ovako u 2026…

Na osnovu analize, u svetlu budžeta za 2026. godinu, donosiocima odluka se predlaže uvođenje bodovnih lista koje bi vrednovale:

K-faktor (koeficijent prolaza toplote): Prioritet objektima sa najlošijim karakteristikama.

Vrstu energenta: Prioritet zameni uglja i mazuta.

Socijalni status: Dodatni bodovi za ugrožene kategorije i višečlana domaćinstva.

Umesto periodičnih poziva koji stvaraju nepotreban pritisak, predlaže se formiranje stalnog Fonda za energetsku efikasnost opštine Vrnjačka Banja. To bi omogućilo:

Prijave tokom cele godine.

Kvartalnu obradu podataka.

Automatsko prenošenje prijava u naredni krug bez ponovnog podnošenja dokumentacije.

Ovakav pristup eliminisao bi potrebu za „stampedom“ prvog dana, jer bi kvalitet prijave, a ne brzina, određivao ishod. Takođe, planirani budžet za 2026. godinu trebalo bi usmeriti na digitalizaciju (lokalni softver za praćenje prijava) i angažovanje dodatnog osoblja za tehničku pomoć.

Zaključak

Umesto jednodnevnih „Info dana“, potrebna je kontinuirana kampanja koja jasno komunicira da će sredstava biti i u narednim ciklusima. Ako implementira naučene lekcije – pre svega u domenu digitalizacije i pravednijeg rangiranja – Vrnjačka Banja može postati nacionalni model uspešne energetske tranzicije. U suprotnom, rizikuje se da se entuzijazam građana pretvori u apatiju.

Ibar između tradicije i otpada: Ekološka misija Kraljevačkog razvojnog centra

Objavljeno: 20.01.2026. | autor: KV Novosti -on line

Bogojavljenje 2026. godine u Kraljevu ostaće upamćeno ne po rekordnom broju plivača ili brzini Ibra, već po trenutku kada je učinjen napor da vera izađe iz okvira rituala i postane poziv na hitnu ekološku akciju. Povezivanje stradanja reka sa hrišćanskim vrednostima dalo je ekološkom pokretu novu dimenziju i legitimitet.

Simbolika u senci ekološke realnosti

Na obalama Ibra, 19. januara 2026. godine, teološka simbolika „žive vode“ našla se u oštrom kontrastu sa fizičkom realnošću reke. Iako Ibar nije bio okovan ledom, temperatura vode bila je niska, a vodostaj povišen usled padavina u gornjem toku. Brzina reke bila je izuzetna, ali je sa sobom, pored sedimenta, nosila i velike količine antropogenog otpada.

Ovakvo stanje reke i disonanca između svetosti obreda i degradacije prirode poslužili su kao idealna, iako tužna, scenografija za aktiviste udruženja građana Kraljevački razvojni centar. Oni su iskoristili ovaj trenutak da aktuelizuju problem zagađenja pod sloganom: „Spasimo naše reke – sanirajmo deponiju“.

Upozorenje sa deponije

„Okidač za ovu akciju bio je nedavni akcident na deponiji ‘Duboko’ kod Užica, koji je poslužio kao upozorenje da ni sanitarne deponije nisu sigurne ako se ne održavaju“, istakao je Dragan Mitrović, asistent menadžera projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“.

Dragan Mitrović,asistent menadžera projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“

Mitrović upozorava da kraljevačka nesanitarna deponija, koja nema nikakve zaštitne mehanizme, svakodnevno ispušta ocedne vode u tlo i podzemne izvore povezane sa Zapadnom Moravom. „Želeli smo da opomenemo javnost da se zagađenje ne širi samo tokom leta; zimske kiše i otapanje snega direktno povećavaju rizik od ekoloških havarija“, naglasio je Mitrović.

Tri ključne poruke za budućnost

Kroz ovu akciju, javnosti su upućene tri ključne poruke koje sublimiraju zahteve građana:

Vera se pokazuje delima: Osnovna teološka premisa je da se ne može iskreno verovati u Tvorca dok se istovremeno uništava Tvorevina (priroda).

Sanacija kao prioritet: Zahtev „Spasimo naše reke – sanirajmo deponiju“ predstavlja direktan apel lokalnim vlastima, podržan peticijom koju su potpisali brojni građani Kraljeva. Nesanitarna deponija identifikovana je kao primarni izvor zagađenja koji direktno ugrožava kvalitet vode u Zapadnoj Moravi.

Zajedničko delovanje: Poruka „Hajde da to ubrzamo zajedno“ upućena je građanima jer su trenutni birokratski procesi prespori. Rešenje zahteva sinergiju građana, struke i lokalne samouprave.

Akcija Kraljevačkog razvojnog centra pokazala je da građanski aktivizam može postati deo šireg društvenog i duhovnog diskursa. Projekat „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“ potvrdio je status ovog udruženja kao jednog od ključnih  aktera civilnog društva u Raškom okrugu, integrišući edukaciju, zagovaranje i direktnu akciju u borbi za zdraviju životnu sredinu.

Šta ,u vezi deponije, građani konkretno traže od grada Kraljeva ?

Objavljeno: 17.12.2025. | autor: KV Novosti -on line

Sanacija deponije, nova lokacija i važeći Lokalni plan upravljanja otpadom

Nakon višemesečnih upozorenja na alarmantno stanje nesanitarne deponije „Kulagića ada“, čestih požara i zagađenja vazduha, u Gradskoj upravi Kraljeva 16. decembra 2025. godine održan je sastanak predstavnika građana i zamenika gradonačelnika, na kojem su zvanično uručeni Predlozi prioriteta za unapređenje lokalnih javnih politika u oblasti upravljanja komunalnim otpadom i brošura „Analiza normativnog okvira i maping aktera procesa upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kraljevu“ koju možete preuzeti OVDE

Predlog prioriteta za unapređenje lokalnih javnih politika u oblasti upravljanja komunalnim otpadom

Dokument je rezultat rada udruženja građana Kraljevački razvojni centar, realizovanog u okviru projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, i predstavlja sistematizovan odgovor na problem sa kojim se Kraljevčani suočavaju više od pola veka

U fokusu predloga nalazi se zaštita zdravlja stanovništva, kao apsolutni prioritet. Naglašena je potreba za hitnom sanacijom deponije „Kulagića ada“, unapređenjem svakodnevnog održavanja, sprečavanjem požara, kao i uvođenjem kontinuiranog, nezavisnog monitoringa kvaliteta vazduha, čiji bi rezultati bili javno dostupni građanima.

Posebno je istaknuta neophodnost da Grad Kraljevo započne izradu Plana sanacije i zatvaranja deponije, kao prelaznog rešenja do uspostavljanja funkcionalnog regionalnog sistema upravljanja otpadom

Novi plan, nova lokacija, novi početak

Jedan od ključnih zahteva odnosi se i na pokretanje novog postupka izbora lokacije za regionalni centar za upravljanje komunalnim otpadom, umesto dosadašnjih spornih rešenja. Istovremeno, ukazano je da Kraljevo trenutno nema važeći Lokalni plan upravljanja otpadom, što dodatno produbljuje probleme u praksi.

Predloženo je da novi plan obuhvati jasne rokove, izvore finansiranja, proširenje obuhvata sakupljanja otpada i primarne selekcije, kao i precizno definisane nosioce odgovornosti.

Na sastanku sa zamenikom gradonačelnika Kraljeva Vladimir Mimović prisustvovala je delegacija udruženja građana Kraljevački razvojni centar, koju su činili dr Dragiša Kostić i Rade Vranić, kao predstavnici Inicijativnog odbora za sprovođenje Građanske inicijative, kao i Dragan Mitrović i Zoran Nikolić, članovi Tima za realizaciju projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“.

Građani ne ćute – preko 1.000 potpisa podrške

Snažan legitimitet ovim zahtevima daje i Građanska inicijativa „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“, koju je do sada podržalo oko 1.000 građana. Potpisi će biti predati Skupštini grada Kraljeva, kao najvišem organu lokalne vlasti nadležnom za donošenje odluka u ovoj oblasti

Podrška Gradskog veća, ali i dalje na oprezu

Sa sastanka održanog 16.12.2025.g. kod zamenika gradonačelnika grada Kraljeva

Ohrabrujuća vest je da su pojedini predlozi, uključujući pojačanu inspekcijsku kontrolu deponije, postavljanje stalne merne stanice i izradu novog lokalnog plana, dobili podršku Gradskog veća. Ipak, predstavnici građana poručuju da će nastaviti da prate postupanje nadležnih i obaveštavaju javnost o svakom koraku.

„Vreme je za hrabre, sistemske i odgovorne odluke. Zdravlje ljudi mora biti iznad svega“, poručeno je nakon sastanka.

Veliki  odziv građana Vrnjačke Banje   iscrpeo budžet namenjen za mere energetske efikasnosti

Objavljeno: 13.12.2025. | autor: KV Novosti -on line

Vrnjačka Banja: Javni poziv za energetsku sanaciju zatvoren ranije — šta je dovelo do naglog iscrpljenja sredstava?

Vrnjačka Banja Javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, objavljen 21. novembra 2025. u okviru nacionalnog projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane“, trebalo je da traje od 1. decembra do 5. januara 2026. ili do utroška sredstava. Već posle devet dana prijavljivanja Komisija za realizaciju i nadzor mera energetske tranzicije opštine saopštila je da su sredstva iscrpljena i privremeno obustavila prijave — odluka koja je izazvala iznenađenje i nezadovoljstvo među građanima koji nisu stigli da konkurišu.

Info dani kao okidač za rekordno interesovanje 

Jedan od ključnih faktora koji je doprineo talasu prijava bila je novouvedena obaveza lokalnih samouprava da organizuju Info dan pre otvaranja poziva. Cilj ove mere bio je da građanima pruži jasne informacije o uslovima, potrebnoj dokumentaciji i proceduri prijavljivanja. U praksi, Info dani su doveli do toga da veliki broj građana dođe pripremljen — preuzme obrasce, prikupi dokumenta i odmah po otvaranju poziva podnese prijavu. U Vrnjačkoj Banji, prema izveštajima sa terena, interesovanje je bilo izuzetno veliko i stvorilo je „talas“ prijava već prvog dana.

Rastuća svest o energetskoj efikasnosti 

Pored formalne obaveze Info dana, dugoročni trendovi su dodatno pojačali interes. Nacionalne i lokalne kampanje, medijski izveštaji i pozitivna iskustva ranijih korisnika podigli su svest o benefitima zamene stolarije, izolacije i ugradnje obnovljivih izvora energije. Podaci Ministarstva pokazuju da je 2024. oko 12.000 domaćinstava iskoristilo slične subvencije, a očekivanja su da će program obuhvatiti znatno više domaćinstava do 2027. — trend koji je verovatno podstakao i brz odziv u Vrnjačkoj Banji.

 Nedovoljna sredstva u odnosu na potražnju 

Drugi važan uzrok je ograničenost budžeta. Kombinacija sredstava opredeljenih od strane Ministarstva rudarstva i energetike i lokalnog učešća opštine očigledno nije bila dovoljna da pokrije nagli priliv prijava. Kada se veliki broj spremnih i informisanih građana istovremeno prijavi, čak i solidno planiran budžet od 6,4 miliona dinara može brzo da se iscrpi — naročito ako su iznosi po projektu relativno visoki ili su kriterijumi za sufinansiranje široko primenjeni.

 Kašnjenje u raspisivanju poziva i administrativni pritisak 

Treći faktor je kašnjenje sa raspisivanjem Javnog poziva za 2025. godinu. Svako odlaganje u objavi poziva skraćuje vreme za pripremu i može koncentrisati prijave u kraći period. U kombinaciji sa obaveznim Info danima, kašnjenje je dovelo do toga da su mnogi građani bili spremni da konkurišu odmah po otvaranju, stvarajući administrativni pritisak na opštinske službe i ubrzavajući tempo utroška sredstava.

Izmene kriterijuma za socijalno ugrožene kategorije 

Četvrti element koji je doprineo brzom iscrpljivanju sredstava odnosi se na izmenjene kriterijume za kategoriju socijalno ugroženih građana. Proširenje prava i olakšice za ovu grupu, iako društveno opravdano, povećalo je broj korisnika koji ispunjavaju uslove za veću stopu sufinansiranja. To je dodatno opteretilo raspoloživi fond i ubrzalo njegovu potrošnju.

Sa nedavno održanog svečanog uručivanja Ugovora za 2024.godinu

-Moguće posledice za građane 

– Nezadovoljstvo i osećaj nepravde kod onih koji nisu stigli da podnesu prijavu; rizik od pritužbi i zahteva za pojašnjenjem kriterijuma. 

– Odlaganje planiranih radova na energetskoj sanaciji za domaćinstva koja su računala na subvenciju, što može povećati troškove i produžiti period energetske neefikasnosti. 

– Povećan pritisak na naredne pozive — građani će očekivati brže i transparentnije obaveštavanje o novim rundama finansiranja.

 Moguće posledice za lokalnu samoupravu 

– Politički i reputacioni rizik zbog percepcije lošeg planiranja ili nedovoljne transparentnosti. 

– Potreba za hitnim rebalansom budžeta ili traženjem dodatnih sredstava od Ministarstva kako bi se pokrile dodatne prijave. 

– Povećan administrativni teret u procesu verifikacije i eventualnog organizovanja dodatnih krugova sufinansiranja ili liste čekanja.

Šta dalje?

Stručnjaci i lokalni zvaničnici imaju nekoliko opcija za ublažavanje posledica: uvođenje liste čekanja i transparentnog reda prioriteta, traženje dodatnih sredstava od Ministarstva, raspisivanje nove runde sa jasnijim rokovima ili preraspodela sredstava unutar opštinskog budžeta. Takođe je važno da opština jasno komunicira razloge privremene obustave i planove za naredne korake kako bi se smanjilo nezadovoljstvo građana.

Rani kraj javnog poziva u Vrnjačkoj Banji rezultat je kombinacije faktora: uspešne informisanosti građana kroz Info dane, rasta svesti o benefitima energetske efikasnosti, ograničenih budžetskih sredstava, kašnjenja u raspisivanju poziva i promena kriterijuma za socijalno ugrožene. Sledi izazov za lokalnu upravu da brzo i transparentno odgovori na posledice i obezbedi da naredne runde budu pravednije i bolje usklađene sa stvarnom potražnjom.

Predstavljena jedinstvena brošura o upravljanju komunalnim otpadom u Kraljevu

Objavljeno: 25.11.2025. | autor: KV Novosti -on line

 U Domu tehnike  je ,juče, održan Forum za za odgovornost:Upravljanje otpadom u Kraljevu – Stop otrovu sa deponije Kulagića ada; šta sledeće radimo? u formatu proširene konferencije za štampu.Forum je organizovan  u okviru projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“ a  glavna aktivnost na forumu  bila je  predstavljanje brošure „Analiza normativnog okvira i maping aktera procesa upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kraljevu“, koju je, u saradnji sa  agencijom “Avila” pripremio Kraljevački razvojni centar.

Indikativno je da i na ovaj drugi sastanak na temu upravljanja komunalnim otpadom u Kraljevu, organizovan od strane udruženja građana Kraljevački razvojni centar ,nije došao niko od predstavnika donosilaca odluka u lokalnoj samoupravi, Gradskoj upravi, Javno komunalnom preduzeću „Čistoća“ iako su uredno pozivani. Skupštinu grada Kraljeva reprezentovala su samo dva odbornika iz redova opozicije a za čuđenje i i izostajanje predsednika Komisije za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine Skupštine grada ,koji takođe pripada opoziconom odborničkom bloku. Izgleda ,sudeći po iskazanom interesovanju za ovu temu bilo kroz prisustvo na dosadašnjim sastancima, bilo kroz potpisivanje Građanske peticije „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa  deponije Kulagića ada!“ (do sada ju je ,što lično što preko interneta,potpisalo preko 600 građana sa pravom glasa ) da je ostvareno „puno jednistvo“ između vladajuće koalicije i većeg dela opozicionih odbornika u (ne)viđenju problema upravljanja komunalnim otpadom.

Stručni osvrt

Prof. dr Sunčica Vještica, vanredni profesor na Fakultetu za inženjerski menadžment Univerziteta „Union“, istakla je da je brošura „za sada jedinstveni materijal ove vrste u Srbiji, u kome su na jednom mestu dati svi propisi jedne lokalne samouprave koji regulišu upravljanje otpadom, a komunalnim posebno“. Kao posebno vredan i efektan deo brošure naglasila je grafik koji prikazuje hijerarhiju odgovornih za upravljanje otpadom u lokalnoj samoupravi.

Hijerarija odgovornih za upravljanje komunalnim otpadom

Građanska inicijativa i zdravstveni aspekt

Dr Dragiša Kostić, ortoped u penziji i predsednik Odbora za sprovođenje građanske inicijative, u fokus svog izlaganja stavio je zdravstvene aspekte postojeće gradske deponije „Kulagića ada“. „Deponija je i bez učestalih požara ozbiljan zdravstveni problem, jer i u ‘mirnom stadijumu’ emituje sijaset štetnih sastojaka – u vazduh, vodu i zemljište,“ rekao je Kostić. On je upozorio da je u nekoliko osnovnih i srednjih škola, kao i na fakultetu, svakodnevno oko pet hiljada učenika i studenata izloženo negativnim nus-proizvodima neadekvatnog odlaganja neselektovanog komunalnog otpada.

dr Dragiša Kostić,predsednik Odbora za sprovođenje građanske inicijative „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa  deponije Kulagića ada!“

Ključne preporuke iz brošure

U brošuri su izdvojene preporuke koje su vremenski struktuirane:

Kratkoročno (u narednih godinu dana):

Usvajanje novog Lokalnog plana upravljanja otpadom;Usvajanje Plana detaljne regulacije za Regionalni centar upravljanja otpadom i Proširenje obuhvata primarne selekcije otpada

Srednjoročno (u naredne 2–5 godine):

Uspostavljanje funkcionalnog sistema primarne selekcije na širem području;Jačanje kapaciteta JKP „Čistoća“ i lokalnih službi za kontrolu i nadzor i Intenziviranje sanacije postojeće gradske deponije i divljih deponija

Dugoročno (u narednih 5–10 godina):

Usvajanje Regionalnog plana upravljanja otpadom; Izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom i Proširenje obuhvata usluge sakupljanja otpada na najmanje 75% domaćinstava

Zoran Nikolić,dr.Sunčica Vještica i dr Dragiša Kostić (s leva na desno) bili su panelisti na Forumu za odgovornost:Upravljanje otpadom u Kraljevu – Stop otrovu sa deponije Kulagića ada; šta sledeće radimo?

Diskusija i zahtevi

Događaj je završen diskusijom i formulisanjem ključnih zahteva za hitne i dugoročne intervencije u sistemu upravljanja otpadom, nakon čega je usledilo neformalno umrežavanje učesnika.

Celokupan program je prenošen uživo preko naloga UG Kraljevački razvojni centar na Fejsbuku, a snimak je dostupan na linku.