ponedeljak, 03. avgust 2020.

Vesti iz kategorije ‘Kultura’

Ovo je vreme maski koje nikada nisam (po) želela!

Objavljeno: 01.08.2020. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

„Da je sreće,danas, prve subote u avgustu,bila bih ,po trinaesti put, u dvorištu svoje „Magdale“, zajedno sa mojim životnim saputnikom Branom, domaćica druženja umetnika i kreativaca svih vrsta kao i ljubitelja umetnosti uopšte“,rekla nam je ,slikarka,regreso terapeut i ekstraseans  Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević iz Kraljeva.

Rad Milene Kovačević

„Ovako,  zbog „više slile“, umesto trinaestog okupljanja kreativaca svih vrsta u Kraljevu, svi smo danas,na žalost, „maskirani“. I dok smo se mi, učesnici druženja koga smo nazvali „Masharat“, maskirali želeći da istaknemo umetnosti primerenu nekonvecionalnost, danas nam nalažu da , zdravlja radi nosimo maske. Ja to poštujem i preporučujem poštovanje naloga medicinske struke, ali želim da kažem, sada kada vam saopštavam razloge odlaganja ovogodišnjeg XIII maskenbala, „Masharat“-a, da ove maske nisam nikada (po)želela uprkos činjenci da su maske,ali svakako one drugačije, čest motiv na mojim slikama“,rekla nam je Milena Kovačević,danas u svom domu.

U proteklih dvanaest  godina tokom trajanja „Masharat“-a , manifestacije  koja slavi ljudsku kreativnost ,kroz dom porodice Kovačević u Kraljevu, prošlo je nekoliko hiljada posetilaca a priliku da pokažu sebe,svoje stvaralaštvo, svoju kreativnost imalo je više desetina umetnika,od onih već afirmisanih i dokazanih kreativaca do naturščika  iz zemlje i inostranstva.

Sa otvaranja Milenine izložbe u Sofijij 2016-te godine

Bilo je tu više kamernih pozorišnih predstava,resitala, izložbi,mini koncerata ozbiljne i druge muzike,plesova iz nama dalekih zemalja…i naravno,uvek, dobrog druženja i zabave.

Milena Kovačević je rođena u Lazarevcu, odrasla  u Kraljevu i u mladosti je često pohodila Južnu Srbiju postojbinu svoga oca. Taj kraj, njegovu mistiku, trajno je urezala u sebe. Sa sedamnaest godina odlazi u Nemačku gde nastavlja školovanje, a želja za usavršavanjem vodi je u Pariz gde završava privatnu umetničku Akademiju „ABC“. Ljubav prema slikarstvu bila je „okidač“ da se upusti u posao galeriste otvarajući sopstvenu galeriju u Nemačkoj a ambijent galerije je bio inspiracija da nastavi druženje sa svetom mode jer je u galeriji otvorila i školu modelinga. Sreće se i druži sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to joj otvara vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica. Za slikarstvo Milena je uvek nalazila i vremena i snage i inspiracije pa je tako za tridesetpet godina aktivnog bavljenja slikarstvom priredila dvadesetak samostalnih i humanitarnih izložbi a njena dela se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu. Za svoj rad dobijala je brojna priznanja pa čak i dva državna.

Slikar iz Kraljeva među nagrađenim na konkursu ambasade Švajcarske za mlade umetnike iz Srbije

Objavljeno: 20.06.2020. | autor: KV Novosti -on line

Matija Sretović iz Kraljeva , slikar mlađe generacije, jedan je od šest nagrađenih stvaralaca , na trećem po redu konkursu koji , pod nazivom „Privatna vrednost“ organizje ambasada Švajcarske u Beogradu.

U svom nagrađenom radu Matija se bavi urbano-istarživačkim projektom usmerenim ka jačanju ekološke svesti, kroz postavljanja egzistencijalnih pitanja fokusiranih na čovekov odnos prema okruženju.

Matija i još petoro njegovih koleginica i kolega , Gorana Bačevac, Lea Embeli, Adrian Klajo, Veroljub Naumović i Nikola Radosavljević dobili su novčanu potporu od ambasade Švajcarske u Srbiji u iznosu od 60.000 dinara za pripremu izloženih radova.

Izložba „Privatna vrednost“ obuhvata slike, skulpture i instalacije izložene unutar rezidencije a za javnost će biti otvorena od danas, 20. juna do 29. jula dva puta nedeljno – sredom i subotom od 17 do 19 časova.

Žiri koji je,ove godine, radio u sastavu Mišela Blanuša, Maja Kolarić i David Laufer je ,u obrazloženju svog izbora da su svih šest umetnika izabranih za treće izdanje izložbe „Privatna vrednost“  nesumnjivo povezani sa svojim kolegama u inostranstvu, ali se njihov geografski identitet vidi u svemu što rade, te da oni ne obećavaju, već nude realnost uspona Srbije ka istaknutosti i doprinosu u svetu umetnosti.

Pokretač inicijative za realizaciju konkursa i izložbe, ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge, je povodom proglašenja  umetnika izabranih za treću izložbu „Privatna vrednost“,rekao i: „Kultura je suštinski stub meke moći svake zemlje. U liberalnim demokratijama, umetnici otvoreno propituju društvo u kome žive. Radeći to, oni implicitno promovišu vrednosti koje zajednički zastupamo, poput tolerancije, solidarnosti, jednakosti ili suživota u obostranom razumevanju. Međutim, ove vrednosti mogu lako biti dovedene u pitanje čim narastu političke ili ekonomske tenzije. Kriza oko Kovida-19 je dobar primer. Stoga našem kontinentu, treba više, a ne manje kulture“

Matija Sretović

Matija Sretović je rođen 1983 godine u Kraljevu.Pohađao je Srednju umetničku školu u Kraljevu smer Konzervacija i restauracija.Završio je osnovne studije likovne i primenjene umetnosti na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu u klasi Jelene Šalinić Terzić koja mu je bila mentor na master studijama,kod koje je i odbranio diplomski rad na master studijama.

Milan Nenadić je laureat „Žičke hrisovulje“ za 2020 godinu

Objavljeno: 29.05.2020. | autor: KV Novosti -on line

Danas je,u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“  žiri za dodelu nagrade Žička hrisovulja,koji je,ove godine, radio  u sastavu: Vladimir Jagličić (u svojstvu prethodnog dobitnika), Dejan Aleksić, mr. Ana Gvozdenović, Miloš Milišić i Dragan Hamović (predsednik),saopštio svoju   odluku da je dobitnik Žičke hrisovulje za 2020. godinu pesnik Milan Nenadić, kako se to u obrazloženju navodi, „za poeziju dubokog poistovećenja sa matičnim tlom i predanjem“.

Deo Žirija za dodelu Žičke hrisovulje

U danas pročitanom pisanom obrazloženju koga je potpisao predsednik žirija Dragan Hamović imeđu ostalog kaže se i: „Prošlost, iz dubine njihovog izrečenog i neizrecivog iskustva, došla je iznova po svoje i ne prolazi. Dinarski svet iz kojeg potiču održan je i oličen epikom, ali su epiku, u rečeni čas poluvekovnog primirja, zamenili individualni glasovi čiji se naglasci razlikuju, ali koji, svi do jednog, pokazuju da se od pripadnosti svome prostoru ne može pobeći bez težih posledica po sebe samoga.  Nenadićev lirski dijalog sa precima neposredan je i bolan, on se oseća potomkom najpre po jednoj zajedničkoj crti, koju izražava davna njegova „Uskočka pesma“:„Ja ne gradim, ja zvučno razaram, / Ja sam ropac posle vašeg krika.“

Nagrada se ,po tradiciji dodeljuje u avgustu mesecu, u okviru kulturno-naučne manifestacije Žički duhovni sabor Preobraženje, koja se održava  već 29 godina za redom u Kraljevu i u manastiru Žiča.

Na današnjoj konferenciji za štampu prisutni članovi žirija nisu mogli,zbog sitauacije izazvane epidemijom korone,da saopšte, sasvim precizno,program ovogodišnjinjeg  Žičko  duhovnog sabora Preobraženje koga ,pod pokroviteljstvom grada Kraljeva,organizuju Narodna biblioteka„Stefan Prvovenčani“ i Narodni muzej  u Kraljevu zajedno sa Književnim klubom „Kraljevo“koji je,svojevremeno,još daleke 1992.godine,inicirao i pokrenuo ovu ,sada već međunarodno afirmisanu kulturno-naučnu manifestaciju.

Milan Nenadić, rođen 1947. godine u Grkovcima kod Bosanskog Grahova. Važnije zbirke pesama: Stefanos (1971), Opšti odar (1978), Usamljena istorija (1979), Osvetna maska (1981), Drhtanje u svodu (1988), Venac za Gavrila (1991), Utočište (1994), Ugrušak (1997), Divlji bog Balkana (2003). Sa suprugom Ileanom Ursu prevodi sa rumunskog. Dobitnik svih značajnijih domaćih književnih priznanja. Školovao se u Bosanskom Grahovu i Sarajevu,živeo u Beogradu, Zrenjaninu, a sada živi u Petrovaradinu.

Dame sa štafelajom

Objavljeno: 11.03.2020. | autor: KV Novosti -on line

Večeras je , u Galeriji kulturnog centra „Ribnica“ u Kraljevu , u čast  Međunarodnog dana žena ,otvorena kolektivna izložba „Kraljevačke umetnice“.

Autorke koje su prisustvovale svečanom otvarnju u društvu Ane Jerotijević

Na ovoj jedinstvenoj izložbi koja će trajati do 25 marta biće izložena dela četrnaset autorki iz Kraljeva. Radi se , uglavnom , o već afirmisanim umetnicama koje stvaraju u Kraljevu  ili su pak poreklom iz njega  a žive i rade u drugim sredinama u zemlji i inostranstvu .

Raznolikost žanrova i tehnika kojima stvaraju ove dame  čine ovu kolektivnu izložbu posebnom pa je ,s pravom, možemo nazvati  događajem bez premca u kulturnom životu  grada na Ibru  na samom početku ove godine.

Rad Slađane Miljković

Izložbu je, pročitavši pesmu „Ničija“ autorke Jelene Marković proglasila otvorenom glumica Ana Jerotijević,urednica kultunog programa u KC „Ribnica“.

Rad Danke Dimitrijević

U ime grada Kraljeva i Saveta za rodnu ravnopravnost umetnice je pozdravila Lidija Pavlović-Knežević poželevši im da ovakva ,ženska, izloba postane praksa koja će se ponavljati iz godine u godinu obeavši i svu neophodnu podršku i pomoć Saveta za rodnu ravnoravnost grada Kraljeva.

Podrška Saveta za rodnu ravnopravnost grada kraljeva

Posetioci će biti u prilici da, u naredne dve nedelje, vide dela Tatjane Blagojević, Slađane Miljković, Dušice Radosavljević, Aleksandre Popović, Danke Dimitrijević, Jasne Bosić, Jelene Petrović, Ljubinke Adamović Aksentijević, Milice Antonijević, Milice Šolajić, Momire Radosavljević, Nevene Mitić, Jovane Banjanac i Viktorije Zdravković.

Zasluženi omaž najizvođenijoj predstavi kraljevačkog pozorišta

Objavljeno: 06.03.2020. | autor: KV Novosti -on line

Večerašnjim programom nazvanim „Kamen za pod glavu “, po jednoj od najizvođenijih predstava Kraljevačkog pozorišta , svečano je zatvorena  izložba „ Ispod podignute zavese – 70 godina umetničkog rada Kraljevačkog pozorišta“ , autorke  Mirjane Savić , muzejskog savetnika Narodnog muzeja Kraljevo , koju je , u protekla dva meseca videlo nekoliko hiljada posetilaca Galerije Narodnog muzeja Kraljevo.

Program u čast najizvođenije predstave kraljevačkog pozorišta

Predstava „Kamen za pod glavu“  je posle  priznanja osvojenih na 38. Saveznom festivalu pozorišnih amatera održanom juna 1994 u Vranju, kada je od 11 „Zlatnih maski“ osvojila čak 6 , nastavila svoj život još čitavu deceniju. Doživela je preko sto izvođenja, a o njenom značaju u nacionalnim okvirima dovoljno govori podatak da je 101. repriza izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu, a 102. u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Rađena je po tekstu tekstu Milice Novković, koji predstavlja jedan od najboljih dramskih tekstova u dvadesetom veku napisanih na srpskom jeziku.

Milomir Mile Nedeljković

Večerašnjim programom moderirao je Miodrag Dinulović, direktor kraljevačkog pozorišta, a njegovi sagovornici bili su glumci iz prve postave komada Milomir Nedeljković , Biljana Konstantinović i Mile Cvijović kao i Dragan Jakovljević koji je potpisao režiju.

Biljana Konstantinović

Kraljevačko pozorište  od 1998 godine ima poluprofesionalni status , a od juna 2001 godine  funkcioniše kao  Javna ustanova Kraljevačko pozorište. Pozorište tako dobija status institucije grada sa  definisanim standardima  po kojima  i danas radi.

Deo priznanja koje je osvojio Kamen za pod glavu na stolu iz predstave

Predstavljena monografija „Legat Olivere Čolović Radojković“

Objavljeno: 03.03.2020. | autor: KV Novosti -on line

Predstavljajući  monografiju „Legat Olivere Čolović Radojković“ koju su napisale kustoskinje Suzana Novčić , Violeta Cvetanoska i Mirjana Savić , Narodni muzej iz Kraljeva je , večerašnjom promocijom , još jednom , u javnosti , potvrdio da visoko   mesto jedne  ustanove na kulturnoj mapi nacije nije nužno rezervisano samo za one  ustanove sa nacionalnim predznakom i iz velikih gradova.

Monografija koja je večeras predstavljena pred prepunom salom Narodnog muzeja u Kraljevu je , kako je rekao njen recezent dr Nikola Krstović , docent na Seminaru za muzelogiju i heritologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jedinstveno svedočanstvo i primer saradnje ustanove kulture i osobe koja se , u jednom trenutku, vođena sebi znanim razlozima ,opredeli da zajednici ,u formi legata,  podari i poveri stvari koje nisu samo materijalna vrednost nego su i svojevrsno svedočanstvo o stanju duhovnog razvoja te iste zajednice u jednom vremenskom periodu.

Sa promocije monografije u Narodnom muzeju u Kraljevu

U tom kontekstu večeras su , kao i u predgovoru monografije , sa dužnim poštovanjem pomenuti nekadašnji direktori Narodnog muzeja u Kraljevu , pokojniMilorad  Mihajlović-Miki koji je , još 1985 godine, uspostavio saradnju sa Oliverom Čolović Radojković koja mu je , najpre, poverila Legat srpskih ikona iz XIX veka i njegov naslednik Dragan Drašković koji će dvodecenijskom , kontinuiranom i profesionalnom saradnjom sa donatorkom kreirati uslove da njena  vredna i autentična zaostavština u celini postane  deo muzejske , odnosno gradske kulturne baštine.

Saradnja Narodnog muzeja Kraljevo sa doktorkom Oliverom Radojković Čolović započela 1985. njenom prvom donacijom Zbirke srpskih ikona iz XIX veka , a krunisana donacijom kuće , kompletne umetničke kolekcije i zbirke pokućanstva 2007. godine. Legat obuhvata: porodičnu kuću Čolović (Karađorđeva ulica, broj 98) , u kojoj je 2016. godine formirana stalna izložbena postavka , i 530 predmeta. U Umetničku zbirku ušlo je ukupno 138 umetničkih dela , od koji su 114 slike , grafike i crteži ,a 24 ikone na staklu i platnu.  Etnološka zbirka je obogaćena sa 324 predmeta pokućstva i 35 delova nameštaja, dok su  u Istorijsku zbirku stigla 33 predmeta, koje čine porodične fotografije, dokumenta, lični predmeti, odlikovanja i nagrade.

Pored autorki  i recezenta na večerašnjoj promociji o delu Etnološke zbirke Legata Olivere Čolović Radojković govorila je i Biljana Crvenković, viši kustos Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. U muzičkom delu programa nastupila  solista Vera Stolić, učenica Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ .

Ko je bila Olivera Čolović Radojković?

Olivera je rođena 1930 godine u Kraljevu, kao kći Žarka Čolovića nosioca Albanske spomenice, prvog predsednika  Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova 1912-1918 u Kraljevu ,uglednog predratnog kraljevačkog ugostitelja i majke Milje. Žarko Čolović je ,zajedno sa drugim preživelim saborcima, bio vrlo angažovan prilikom organizovanja opštenarodne akcije 1982 godine da se spomenik Solunskim ratnicima vrati sa gradskog groblja na centralni gradski trg koji se , od tada zove Trg srpskih ratnika.

Olivera se , odmah po zavšenoj gimnaziji udala za elektroinžinjera Milana Radojkovića ,poreklom iz Smedereva koga je ratni vihor doveo do Kraljeva ali , bez obzira na udaju ,nastavlja da uči ,upisuje i završava Medicinski faklutet u Beogradu, postaje specijalista anesteziologije , magistrira 1973  u Kopenhagenu i Beogradu  a 1980 godine je odbranila i doktorsku disertaciju. Govorila je francuski i engleski i služila se nemačkim jezikom. Objavila je 78 stručnih i naučnih radova , radila je dve godine u Tunisu , tri godine u Holandiji i važila je za priznatog anesteziologa i reanimatora na prostorima ondašnje Jugoslavije. 2007 godine nagrađena je diplomom Zaslužnog građanina grada Kraljeva.

Iako profesionalno duboko vezana za egzaktnu nauku kao što je medicina Olivera je svoju ličnost i njen sklad dopunjavala intezivnim druženjima sa umetnicima. Po prelasku u Beograd ,Radojkovići žive u Dušanovoj ulic kraj Dobrice Milutinovića ,barda srpskog glumišta s koji  se intezivno druže. Kao student pokazuje interesovanje za za svet umetnosti ,kupuje najpre ikone ,kasnije slike ,creteže , grafike i druge umetničke predmete. Deo ti umetnina stekla je kao poklon od umetnika sa kojima se družila: Mladenom i Marijom Sibinović , Ksenijom Divjak , Mirkom Počučom , Marijom Maskarelijem… Pored njihovih dela u njenoj kolekciji su i dela Petra Dobrovića , Dade Đurića ,Miće Popovića ,Mila Milunovića , Ljubice Cuce Sokić , Svete Lukića ,Šane Lukić ,Bože Ilića ,Danice Antić , Mome Kapora ,Ljubice Mrkalj ,Vase Dolovačkog…

Kraljevo dečijom pesmom slavi stoletne veze sa Rusijom

Objavljeno: 24.02.2020. | autor: KV Novosti -on line

Danas je u Kraljevu , na Trgu Srpski ratnika ,  u organizaciji Savet za rodnu ravnopravanost grada Kraljeva , dečiji hor „Arija“ pod upravom Dragane Milićević snimio nekoliko srpskih i ruskih pesama koje će , kako je planirano , biti emitovane 9. maja na Dan pobede na ekranima širom Moskve.

Dečij hor „Arija“ pre nastupa

Ovo je  deo  planiranih aktivnosti kojim Međunarodna konferencija  potomaka antifašističkih boraca iz Drugog svetskog rata „Besmrtni puk“ želi da   u Srbiji podseti na zajedničku  na antifašističku borbu u Drugom svetskom ratu.

Ideja „Besmrtnog puka“ rodila u sibirskom gradu Tomsku 2011 godine  a u Moskvi je ova šetnja ,prvi put ,organizovana 2013 godine. Zasluge za  predstavljanje Kraljeva , na ovaj način ,  tokom obeležavanja Dana pobede 2020 godine ,  učešćem  dečijeg hora i Udruženja ratnih vojnih invalida Kraljeva   pripadaju Lidiji Knežević-Pavlović, predsednici  Saveta za rodnu ravnopravnost  grada  Kraljeva i  gospođi  Nataliji Šatiljini koja je u Srbiju došla  još 1999 godine kao balerina, i od tada neumorno radi na  obnavljanju i jačanju srpsko-ruskih veza.

Kraljevo duguje posebnu zahvalnost  pripadnicima 1041. sovjetskog puka, 65. Korpusa Crvene armije koji su zajedno sa  jedinicama 4. crnogorske brigade, 3. i 6. srpske brigade Druge proleterske divizije NOVJ prešle  Ibar , zauzevši delove grada oko porušenog mosta i otpočele  presudnu bitku za  oslobođenje Kraljeva u noći 28/29.novembar 1944godine. U borbama za oslobođenje Kraljeva novembra 1944 godine izginulo je 357 pripadnika Crvene armije a njihovi posmrtni ostatci su 1962 godine ,uz najveće vojne počasti, preneti u zajedničku grobnicu u Jagodini.

Sa snimanja na Trgu srpskih ratnika

Koreni veza kraljevčana i rusa sežu i u vreme posle   revolucionarnih zbivanja iz februara i oktobra 1917 godine. Posle  trogodišnjeg građanskog rata i  prestanka postojanja carske Rusije oko dva milona Rusa pripadnika svih slojeva elite carske Rusije spas je potražio u emigraciji širom sveta.Njih oko 40.000  našlo  je utočište u ondašnjoj kraljevini Jugoslaviji , najvećim delom u Srbiji. Oko tristotine njih , obrelo se i u Kraljevu u kome i danas žive njihovi brojni potomci. Oni  su u Kraljevu imali i Sokolsko društvo od 30 muškaraca i 15 devojaka, a 1937. imali su knjižaru i čitaonicu, baletsku trupu i pevačko društvo. I Spomenik srpskim ratnicima u centru Kraljeva koji je  kopija spomenika srpskim braniteljima Beograda a čiji je autor Roman Verhovski ruski vajar, arhitekta i umetnik svedoči na svoj način o kraljevačko –ruskim vezama.

1935 godine na inicijativu Vladike Nikolaja Velimirovića a povodom obeležavanja godine svetosavlja u porti manastira Žiče , sagrađena je „Bela crkva“ u kojoj su  ruski umetnici naslikali fresku cara Nikolaja Drugog ,decenijam pre njegove kanonizacije od strane Ruske pravoslavne crkve.

Dečiji hor „Arija“ na Trgu Srpskih ratnika u Kraljevu

Rusi su od svog dolaska pa do današnjih dana davali su i daju veliki doprinos razvoju grada na Ibru. Profesori Ignjatije Poderegin, Feodor Rajevski, Ivan Vedenski i drugi odškolovali su generacije đaka ,Mihail Glušenko je u periodu od 1922 do 1927 godine projektovao  crkvu  Blagoveštenje u selu Vrdilima i oslikao njen ikonostas .U Kraljevu je živeo i ataman Kubanskih Kozaka ,Naumenko. 59 Rusa se  našlo  na spisku, među 2196  identifikovanih žrtava streljanja koga su izvršili Nemci oktobra 1941 godine u Kraljevu.

Most kao simbol arhetipskih veza

Objavljeno: 23.02.2020. | autor: KV Novosti -on line

Sinoć je u škotskom gradu Dandiju , u galeriji Generator Projects , umetnica iz Kraljeva Tamara Rogović  zajedno sa svojom kolegincom , norvežankom poljskog porekla Tošjom  Bargijelovskom Džonsen  izvelela  performans „Bridge“(Most).

Tamara Rogović (desno) i Tošja Bargijelovska

Tamara je , od pre tri  godine , student  postdiplomskih master studija savremene likovne umetnosti na Univerzitetu u Edinburgu upisavši savremenu likovnu umetnost sa tek navršenih osamnasest godina.

Most , mostovi kao predmet istraživanja  u likovnom i drugom umetničkom stvaralaštvu  Tamare Rogović prisutni su još od njenih najranijih dana  a ona od svoje 6. godine, pripada  grupi izrazito nadarene dece . Bila je najmlađa studentkinja slikarstva u Srbiji  u svojoj  četrnaestoj  godini , a sasvojih 17 godina, primljena je na studije u Parizu.

Posle niza slika urađenih  različitim tehnikama  na kojima dominara tema mosta kao funkcionalne ljudske tvorevine koja spaja , obale , ljude , narode ,Tamara se odlučila da  sa koleginicom Tošjom kroz performans , u čijem je središtu njihova saradnja  u interpretaciji pesme „Đurđevdan“ ukaže na bliskos , povezanost različitih naroda. Za to im je poslužio  muzički album „Kayah i Bregović“ nastao još 2000 godine kao plod saradnje Gorana Bregovića i popularne poljske pevačice Kaje.

Mostovi Tamare Rogović

U performasu koji je sinoć u Dandiju  izveden tek treći put, (predhodna dva izvođenja bila su u Edinbrurgu) njih dve su nastavile da razvijaju konteskt performansa da je svaka kolaboracija  i neka vrsta most između aktera. Govoreći i pevajući , naizmenično na srpskom , poljskom , engleskom  stihove romske narodne pesme Đurđevdan Tamara i Tošja su  ukazale  da živimo  u vermenu kada naučni i tehnološki progres snažno utiču na našu percepciju stvarnosti ali da  nasleđeni okviri zajedničkog , sveopšteg , iskustva različitih naroda  odoleva tim promena čiji smo svakodnevni svedoci i akteri.

Recimo na kraju da nam je Tamara Rogović prilikom svog nedavog boravka u Kraljevu, iz koga je krenula direktno za Darbi na sinoćnji performans , kao još jednu potvrdu svog bavljenja saradnjom kroz  simboliku  mostova , ispričala da je počela da se bavi proučavanjem boravka i školovanja srpske dece koju je  , od kraja 1915 do proleća 1916 godine  sakupljala  srpska Vlada u izbeglištvu  na Krfu i slala na školovanje u Veliku Britaniju. Neka od te  dece su se ,onda  školovala u Edinbrugu i Dandiju čime su ti nekadašnji „heriotsi“ ,pre 104 godine , kao  i Tamara  danas dodali „svoju ciglu u večiti duhovni most“ i bliskost između Škota i Srba.

„Da je znanje lako, svi bi ga imali“

Objavljeno: 06.02.2020. | autor: KV Novosti -on line

Malo je kraljevčana koji su se bavili sportom , posebno atletikom ili košarkom , ili pak onih koji su se kao navijači , osamdesetih godina prošlog veka , u vreme kada su košarkaši kraljevačke „Sloge“ igrali  mečeve u ondašnjoj prvoligaškoj konkurenciji velike Jugoslavije , tiskali u popularmoj „Kutiji šibica“ kako su tada , zbog njenih performansi , zvali Halu sportova na Keju , a ko nije čuo za Pureta , prvog kondicionog trenera u  košarkaškom klubu „Sloga“.

Miodrag Radomirović –Pure

Miodrag Radomirović –Pure , čovek nesvakidašnje životne i radne biografije ni tada , a ni danas kao dobro držeći sedamdesetogodišnjak , ne ostavlja ravnodušnim svoje sagovornike , poznanike i brojne prijatelje koje je stekao širom sveta baveći se atletikom , najpre kao takmičar , pobednik , sedamdesetih godina prošlog veka , ondašnjeg Svearmiskog prvenstva JNA u trci na 5000 metara , a kasnije ,kratkotrajno ,  i kao trener u Atletskom klubu „Metalac“ iz Kraljeva u kome je , kao srednjoškolac iz obližnjih Miločaja ,i započeo svoje , do danas ,neprekinuto bavljenje sportom i druženje sa sporistima.

Tri trenera,tri generacije i slični pogledi na struku i život

Nemirnog duha, nepresušne energije i pun kreativnih ideja u vezi sa unapređenjem trenerskog znanja , zadojen, kako sam voli da kaže, postulatima velikana naše košarke profesora Aleksandra Ace Nikolića koji mu je , kao treneru anonimusu iz malog kluba, ukazivao poverenje pozivajući ga da svoje metode i ideje iznosi na skupovima kojima su prisusvovali treneri velikani iz nekadašnje Jugoslavije poput Ranka Žeravice, Božidara Maljkovića , Lazara Lečića…, Pure se hrabo  otisnuo u nepoznato , put Nemačke krajem osamdesetih godina.

Nepoznanice ,neizvesnost ,neznanje jezika i mnoge druge prepreke Pure je , samo njemu svojstvenom energijom i predanim , istrajnim radom pretvarao u nove izvore energije i snagu sopstvene volje. U  Nemačkoj , kasnije i u Austriji i Luksemburgu , kroz četvrt veka drugu trenersku karijeru, prešavši put od trećih  do prvih liga, beskompromisno se zalagao da trener nije uspešan ako ne izgrađuje i ljudsku , duhovnu , dimenziju igrača. Njegovi projekti „Made in Austrija“ i „Made in Germany“ koji u svojoj osnovi imaju stav da uspešan sportski ,košarkašk  klub mora počivati na domicilnim igračima bez obzira na njihove , početne, predispozicije davao je i daje rezultate. Tako je od nekadašnjih njegovih devet igrača Austrijanaca njih čak četvorica zaigralo , po prvi put , u prvoligaškim klubovima Španije.

Zato je druženje sa Puretom upriličeno  , u „Bazileus“ hab-u ,  povodom promocije knjige  „Da je znanje lako, svi bi ga imali“ u kojoj je Pure objavio preko 600  misli poznatih i manje poznatih ljudi iz sveta košarke i drugih sportova , koje je on godinama ,prilježno zapisivao, okupilo,večeras, veliki broj kraljevčana.

Radmila Vesković,Aleksandar Čukić, dr.Milan Matijević i Dragan Gagi Stefanović

Razgovor vođen s velikim umećem novinarke Radimile –Rajke Vesković u kome je učestvovalo  troje Puretovih kolega sličnih biografija aktivni sportista pa trener, pripadnika različitih generacija protekao je za tili čas ispunivši sve prisutne pregrštom emocija i sete ali i zapitanošću nad sudbinom sporta i košarke u gradu na Ibru i u Srbiji uopšte. Tu zabrinutost i strepnju za budućnost naše košarke i sporta  najbolje iskazao Pure , podsetivši sve prisutne , na nedvni meč odigran između Partizana i Efes-a kada je, u zadnjim minutama, na parketu ,u dresu beogradskog kluba bilo svih pet igrača –stranaca a na klupi trener ,takođe stranac.

Puretovi večerašnji sagovornici bili su: dr.ekonomskih nauka Milan Matijević, prvi Puretov atletski trener i danas , kao osamdesetpetogodišnjak , aktivni učesnik trka veterana , Dragan Gagi Stefanović nekadašnji član prve petorke koja je uvela „Slogu“ u prvu  košarkašku ligu Jugoslavije a kome je Pure bio prvi kondicioni trener u životu  i najmlađi među njima ,Aleksadar Aca Čukić , igrač prvotimac Mašinca , FMP-a i Milicionara koji se kao mlad posvetio ličnom stručnom usavršavanju završivši  DIF, da bi potom bio kondicioni trener košarkaša Sloge a sada kao vlasnik i trener Fitnes studija „Coloseum“ u Kraljevu sarađuje ,već deset godina ,sa Puretom primenjujući njegove metode u izvođenju  individualnih , funkcionalnih ,kondicionih treninga aktivnih sportista i rekreativaca.

Pure i Liške,ponovo zajedno

Posebno dirljiv bio večerašnji , nenajavljeni , susret  dva nekadašnja klubska druga, atletičara „Metalca“, Miodraga Radomirovića –Pureta i Mihajla Lišanina- Lišketa , koji se posle prestanka bavljenja atletikom posvetio slikarstvu i koji , danas, kao zaslužni građanin Celja uspešno vodi svoju galeriju, u čijem fundusu se ,posle trideset godina rada kao galeriste , nalazi  dvesta hiljada slika mladih umetnika, koji su učestvovali na takmičenjima koje je on  organizovao u okviru Galerije likovnih dela mladih iz celog sveta.

I na,kraju,  prelepo veče i druženje sa Puretom završeno je njegovoim obećanjem da će kraljevačanima  ,uskoro, predstaviti još jednu svoju ,novu ,knjigu u kojoj će se podsetiti na dane svog bavljenja poslom instruktora vožnje u gradu na Ibru.

Otvorena izložba radova učenika Umetničke škole u Kraljevu

Objavljeno: 31.01.2020. | autor: KV Novosti -on line

Danas je , u prepunoj Galeriji Kulturnog centra Ribnica otvorena sedma Izložba radova učenika Umetničke škole u Kraljevu . Već tradicionalna likovna manifestacija organizovana predhodih godina jedanput u toku školske godine ,biće, u narednom periodu ,čulo se danas , organizovana dva puta kao polugodišnja smotra učeničkih radova stvarnih tokom  redovne nastave različitim tehnikama.

„Posvećeni smo razvoju pojedinačnih osobenosti,posebnosti kod naših učenika.Učimo ih od starta akademskom načinu stvaranja po uzorima koji ,mogu slobodno reći, sežu u daleku prošlost do čuvene „Bolonjske škole umetnosti“ braće Karači. Jer ,naši učenici ,evo već trinaesta generacija ,rade po „živom modelu“ i vi i danas ,ovde na izložbi, možete u njihovim radovima osetiti taj naboj i trud bez obzira kojom tehnikom je izražen u njihovim radovima. Zahvaljujući tome učenici  iz  Umetničke škole u Kraljevu izlaze sa dosta znanja što se potvrdilo primerima stotine naših učenika iz predhodinih generacija koji su tokom daljeg školovanja a i kasnije kao samostalni ,kreativni stvaraoci zauzeli i zauzimaju značajno mesto na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni “ rekao je između ostalog  , danas , na otvaranju izložbe profesor Slobodan Jelić-Jelke.

Profesor Slobodan Jelić-Jelke

Od direktora ove ustanove magistra slikarstva Velimira Zelenovića čuli smo da uprkos kvalitetnoj nastavi i odličnim rezultatima učenika još uvek  ne uspevaju da obezbede funkcionalnu saradnju sa preduzećima u Kraljevu koja ,po prirodi svog posla,imaju potrebe za kadrom određenog profila koga škola osposobljava kao što su to tehničari dizajna enterijera i industrijskih proizvoda i tehničari dizajna grafike. „Na gubitku su pre svega ta preduzeća a potom i naši učenici uskraćeni za više iskustva  stečenog kroz praktičan rad. Mi smo,kao škola spremni i otvoreni za saradnju sa privrednicima koji imaju mogućnosti i potrebe za tom vrstom saradnje ali ,stičem utisak, da i dalje ,na žalost , dominiraju predrasude i nedovoljna infomisanost o našoj školi i profilima kadrova koje školujemo.

mr Velimir Zelenović,direktor Umetničke škole u Kraljevu

Umetnička škola u Kraljevu je osnovana 2004. godine. Učenicima su na raspolaganju tri obrazovna profila: likovni tehničar, tehničar dizajna enterijera i industrijskih proizvoda i tehničar dizajna grafike. Ovi profili su izabrani u skladu za zahtevima i potrebama tržišta za kadrovima tog tipa.

Izložba radova učenika Umetničke škole u Kraljevu će biti otvorena do 11. februara 2020. godine.