Objavljeno: 17.06.2026. | autor: KV Novosti -on line
Kulturni centar „Ribnica” Kraljevo organizuje književni program posvećen savremenoj poeziji i očuvanju sećanja na prerano preminulog kraljevačkog pesnika.
U autentičnom ambijentu dvorišta Francuske kuće, u četvrtak, 18. juna 2026. godine, sa početkom u 19 časova, održaće se književno veče pod nazivom „Ine svetlosti – omaž Milanu Đokiću”. Ovaj kulturni događaj, koji organizuje Kulturni centar „Ribnica”, posvećen je predstavljanju vrhunske savremene poezije, ali i očuvanju sećanja na stvaralaštvo istaknutog pesnika Milana Đokića.
Tokom programa, kraljevačkoj publici biće predstavljena istoimena biblioteka „Ine svetlosti” izdavačke kuće „Poetikum” iz Kraljeva. Ova edicija, koja je ime ponela upravo po Đokićevoj kultnoj knjizi, profilisala se kao jedno od ključnih mesta na domaćoj sceni u okviru kojeg se objavljuju najuspelije pesničke zbirke savremenih autora.
Milan Đokić( autor fotografije Rastko Đokić)
Program je koncipiran u dve celine. U prvom delu večeri fokus će biti na dobitniku Nagrade „Milan Đokić” za najbolji pesnički rukopis u 2025. godini.
Književni fokus: Promocija knjige „Tesnaci” autora Saše Todorovića.
O delu govori: Pesnik Aleksandar Marić.
Nagrada koja nosi Đokićevo ime ima za cilj da prepozna i podrži autentične glasove na savremenoj pesničkoj sceni, a Todorovićevi „Tesnaci” svedoče o vitalnosti i dubini domaće poetske reči.
U drugom delu programa, publika će imati priliku da se upozna sa jednim nesvakidašnjim koautorskim izdanjem. Biće reči o knjizi „Diptih svetlih i tamnih praznika”, projektu koji zajednički potpisuju prof. dr Zoran Nedeljković i Aleksandar Marić.
Ova književna manifestacija okupiće eminentne stvaraoce i prijatelje poezije. U programu aktivno učestvuju:
Saša Todorović, pesnik i laureat
Aleksandar Marić, pesnik i koautor
Prof. dr Zoran Nedeljković, autor i profesor
Toni Perdić, pesnik i kritičar
Specijalni gost večeri: Aleksandar Jakovljević
Iz Kulturnog centra „Ribnica” pozivaju sve ljubitelje pisane reči i poštovaoce dela Milana Đokića da svojim prisustvom uveličaju ovo veče koje slavi poeziju, svetlost i trajanje kroz umetnost. Ulaz na program je slobodan a u slućaju da bude kiše program će se realizovati u Svečanoj sali Skupštine grada Kraljeva.
Objavljeno: 12.06.2026. | autor: KV Novosti -on line
Na prestižnom literarnom konkursu „Dositej nam poručuje“ za 2026. godinu, koji raspisuje Zadužbina „Dositej Obradović“ za učenike starijih razreda osnovnih škola, ostvaren je značajan uspeh koji afirmiše književno stvaralaštvo i prosvetiteljski rad. Jana Nikolić, učenica osmog razreda Osnovne škole „Četvrti kraljevački bataljon“ iz Kraljeva, osvojila je visoku drugu nagradu.
Jana Nikolić u zadužbini Dositeja Obradovića
Stručni žiri, koji je detaljno analizirao veliki broj prispelih radova iz svih krajeva zemlje, doneo je odluku o dodeli nagrada na osnovu strogih estetskih i tematskih kriterijuma. Sastav žirija činili su ugledni pedagozi i profesori iz ključnih obrazovnih ustanova.
U svom zvaničnom obrazloženju, žiri je posebno naglasio da se rad Jane Nikolić izdvaja autentičnim pesničkim senzibilitetom koji karakterišu britko pesničko nadahnuće i jasan, imperativni tonalitet: „Mlada autorka je pokazala duboko razumevanje prosvetiteljske filozofije, demonstrirajući snažnu veru u moć reči i znanja. Njen tekst funkcioniše kao poziv vršnjacima na intelektualno i moralno buđenje, sugerišući da je dosledno slеđenje Dositejevih svevremenih poрука jedini pravi put i izvor snage neophodne za očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta u savremenom dobu“.
Profesorka Danijela Petrić i Jana Nikolić
Uspeh Jane Nikolić i profesorke Danijele Petrić na konkursu za 2026. godinu potvrđuje da vizionarske prosvetiteljske ideje i dalje imaju dubok odjek među mladim generacijama kada su predstavljene na adekvatan, kreativan i mentorski vođen način. Povezivanje lokalnog talenta iz Kraljeva sa nacionalnom institucijom kakva je Zadužbina „Dositej Obradović“ ukazuje na važnost decentralizacije kulture i stalnog podsticanja rada u lokalnim sredinama. Kroz inicijative poput ovog literarnog konkursa, Dositejevo zaveštanje ostaje živo, podstičući mlade umove da kroz obrazovanje, kritičko mišljenje i pisanu reč izgrade bolju društvenu stvarnost.
Zadužbina Dositeja Obradovića funkcioniše kao stub očuvanja prosvetiteljske tradicije. Osnovana je 17. septembra 2004. godine u Vršcu, gradu koji je istorijski duboko povezan sa Dositejevim životnim putem. Utemeljivač ove plemenite inicijative bio je koncern „Hemofarm“, a suosnivači su najuticajnije nacionalne institucije u oblasti nauke, prosvete i kulture, uključujući Maticu srpsku, Institut za književnost i umetnost i Kulturno-prosvetnu zajednicu Srbije. Sedište organizacije nalazi se na adresi Kralja Milana 2 u Beogradu.
Objavljeno: 18.04.2026. | autor: KV Novosti -on line
U prepunoj čitaonici Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“, u petak, 17. aprila 2026. godine, obeležen je dvostruki praznik: imendan grada Kraljeva i Dan Zavičajnog društva Kraljevo. Centralni događaj večeri bilo je predstavljanje publikacije „Kraj vatrice ti pričam“ autora Radoslava Vesnića mlađeg, dela koje je mnogo više od istorijskog zapisa – to je emotivna mapa jedne od najznačajnijih srpskih porodica, čiji su koreni duboko i neraskidivo urasli u kraljevačku zemlju.
Sa promocije publikacije „Kraj vatrice ti pričam“
Kraljevo je grad koji neguje kulturu sećanja, ali retki su trenuci kada se u jednoj večeri oseti tolika koncentracija poštovanja prema tradiciji kao što je to bilo povodom 144. godišnjice od kada je nekadašnji Karanovac poneo svoje kraljevsko ime. U fokusu te večeri bila je figura Radoslava Vesnića mlađeg, čoveka koji u modernom dobu deluje kao renesansna pojava. Ovaj svestrani autor – pedagog koji je poneo titulu nastavnika godine, istraživač arhiva i neustrašivi moreplovac koji je na jedrilici obišao Rt Horn – nosi svoj porodični pedigre kao dragocen, ali i obavezujući teret, uspevajući da ostane autentičan uprkos senci slavnih predaka.
Seoba duga dva veka
O istorijskoj vertikali porodice Vesnić nadahnuto je govorio dr Novak Nedić. On je osvetlio genezu porodice čije poreklo seže do crnogorskih brda, odakle su se preci, preko okoline Sjenice, 1823. godine doselili u Grdicu kod Kraljeva. Taj trenutak pre tačno dva veka označio je početak sudbinske veze Vesnića i Kraljeva.
Radoslav Vesnić mlađi
Nedić je istakao da Radoslav Vesnić mlađi, iako nije rođen u Kraljevu, svojim radom i bićem predstavlja oličenje „odsutnog Kraljevčanina“ koji nikada nije prekinuo nit sa Grdicom. Iz tog grdčkog nukleusa iznikao je i dr Milenko Vesnić, veliki srpski diplomata i „gransenjer“ evropske politike, ali i čitava plejada ličnosti koje su gradile identitet ovog kraja.
Lanac sećanja: Od prabake do unuka
Sam naslov knjige, „Kraj vatrice ti pričam“, krije u sebi najintimniju nit autorovog stvaralaštva. Vesnić mlađi je naslovom odao počast drevnom običaju usmenog predanja. Kako je tokom večeri naglašeno, to su priče koje je autor kao dečak upijao od svog dede Radoslava (nekadašnjeg direktora kraljevačke Gimnazije), a koje je deda, decenijama ranije, slušao od svoje bake. Taj neprekinuti lanac sećanja, gde se istina o precima prenosi sa kolena na koleno, pretvorio je Vesnića mlađeg u čuvara vatre koji ne dozvoljava da zaborav prekrije sudbine onih koji su bili pre nas.
Glasovi koji čuvaju zavičaj
Dragana Tipsarević je u svom govoru podsetila na značaj imendana grada, naglašavajući da Zavičajno društvo Kraljevo prepoznaje Vesnića kao figuru koja svojim delom „otplaćuje dug“ precima na najlepši način. Dramska umetnica Gorica Dinulović je svojim maestralnim kazivanjem odabranih pasaža u čitaonicu unela miris starih grdčkih domova, oživljavajući reči koje su nekada davno izgovarane upravo „kraj vatrice“.
Simboličan gest koji je zaokružio veče-svečano uručenje članske karte Zavičajnog društva Kraljevo
Emotivan povratak kući: Članske karte kao pečat
Vrhunac večeri, koji je izazvao vidne emocije ne samo kod autora već i kod brojne publike koja je ispunila čitaonicu do poslednjeg mesta, bio je sam kraj promocije. Aktuelni predsednik Zavičajnog društva Kraljevo, Goran Pavlović, priredio je simboličan gest koji je zaokružio veče. On je Radoslavu Vesniću mlađem, kao i sinu njegovog brata od strica, svečano uručio članske karte Zavičajnog društva.
Ovaj čin bio je mnogo više od protokola; bio je to emotivni povratak porodice Vesnić u okrilje svog grada. Dok su se dlanovi sklapali u gromoglasnom aplauzu, postalo je jasno da se vatra o kojoj Radoslav piše nije ugasila. Ona nastavlja da tinja u srcima onih koji znaju da se budućnost gradi samo na čvrstim temeljima prošlosti. Vesnić mlađi je te večeri u Kraljevu ponovo bio kod kuće, među svojima, dokazujući da se zavičaj ne bira mestom rođenja, već snagom sećanja i dubinom pripadnosti.
Objavljeno: 03.04.2026. | autor: KV Novosti -on line
Galerija Narodnog muzeja u Kraljevu bila je,danas,tesna da primi sve one koji su želeli da odaju počast jednom od najvećih naučnika koje je ova sredina iznedrila. Promocija monografije „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“ bila je mnogo više od obične promocije; bio je to emotivni povratak korenima čoveka koji je postavio temelje savremene humanoidne robotike.
Dok su se u prvim redovima smenjivala lica učenika računarskih odeljenja kraljevačke Gimnazije i studenata Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo, prostorom je dominirala svest o tome da je put do svetske slave profesora Vukobratovića počeo upravo u ovim ulicama, između Ibra i gradskog trga.
Prepuna Galerija Narodnog muzeja u Kraljevu na promociji monografije „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“
Emotivna spona: Kraljevo kao porodična luka
Poseban pečat današnjem događaju dalo je prisustvo ćerke pokojnog profesora, Marine Vukobratović Karan. Njen emotivni istup osvetlio je Miomira ne samo kao naučnika svetskog glasa, već kao čoveka čije je srce uvek kucalo za Kraljevo.
Zahvaljujući činjenici da su obe Marinine bake – i po ocu i po majci – bile rođene Kraljevčanke (njegova majka Roksanda bila je iz poznate kraljevačke porodice Toskić), Marina je veliki deo svoje mladosti i gotovo svaki raspust provodila u gradu na Ibru. Baš kao i njen otac, ona Kraljevo ne smatra samo mestom u biografiji, već „svojim gradom“ – prostorom za koji je vežu najtananije uspomene i duboka pripadnost.
Od violine do „Zero Moment Point“ teorije
Izveštaj o životu Miomira Vukobratovića podseća nas da je on u Kraljevu završio osnovnu školu, čuvenu Gimnaziju, ali i muzičku školu u kojoj je svirao violinu. Upravo je ta svestranost – spoj matematike, prirodnih nauka i umetnosti – formirala njegov vizionarski duh.
Govornici su istakli da je Vukobratovićev doprinos, poput čuvene ZMP (Zero Moment Point) teorije hoda, bez koje današnji humanoidni roboti ne bi mogli da naprave ni korak, potekao iz temelja udarenih upravo u kraljevačkim učionicama. Njegova karijera u Institutu „Mihajlo Pupin“ i članstvo u SANU i brojnim svetskim akademijama, zapravo su kruna obrazovanja započetog u „maloj sredini“.
Poruka mladima: Mala sredina nije hendikep, već odskočna daska
Najsnažnija poruka današnjeg skupa bila je upućena mladim gimnazijalcima. Kroz primer dr Vukobratovića, oni su danas mogli da vide da odrastanje u unutrašnjosti Srbije nije nikakav hendikep, već prednost koja daje snagu i autentičnost.
„Primer Miomira Vukobratovića, ali i mnogih drugih kraljevačkih đaka koji su danas vodeća imena u svetskoj nauci i struci, dokaz je da se ovde stiče vrhunsko, temeljno obrazovanje. Neka vam on bude putokaz i izvor samopouzdanja – granice ne postoje ako su temelji znanja čvrsti, a ljubav prema svom gradu iskrena,“ čulo se tokom promocije.
Monografija „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“ ostaje kao trajno svedočanstvo o vizionaru koji je iz Kraljeva krenuo da osvaja svet, ostavljajući za sobom tragove koji i danas usmeravaju budućnost tehnologije.
Objavljeno: 04.03.2026. | autor: KV Novosti -on line
„Ivan Rajović bio je čovek kojeg ste morali da razumete da biste voleli njegovu dušu. Ona je bila čista, ali je on to voleo da sakrije – iza ironije, grubosti, ponekad i distance. Nije tražio sažaljenje. Tražio je smisao.Mnogi Ivana Rajovića nisu razumeli. Oni koji jesu znali su da iza tvrdog glasa i nesklonosti kompromisu stoje ta čista duša i doslednost koja su ga skupo koštale, ali nikada nisu bile na prodaju.“
Ove reči novinarke Marine Miljković Dabić izgovorene na današnjoj komemoraciji upriličenoj povodom smrti Ivana Rajović pesnika, novinara, urednika i jednog od najupečatljivijih kulturnih glasova ovoga grada najsažetije iskazuju suštinu njegove ličnosti.
Govoreći o njegovom stvaralaštvu Marina je ,između ostalog kazala: „Ivan je autor koji je u književnosti i javnom životu Kraljeva ostavio dubok trag. Pisao je poeziju, prozu, knjige za decu i dokumentarističke zapise, bio novinar i urednik „Ibarskih novosti“ i RTV Kraljevo.
Njegove pesme prevođene su na beloruski, nemački, engleski, kineski i slovenački jezik. Dobitnik je nagrade „Stražilovo“ za najbolju pesničku knjigu 1990. godine, kao i Oktobarske i Novembarske nagrade grada Kraljeva. Kao jedini pesnik iz Srbije bio je zastupljen u međunarodnoj zbirci Mostovi prijateljstva, objavljenoj pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Njegova prva zbirka, Psi će vladati svetom (1982), najavila je autora koji ne traži saglasnost već istinu. U knjigama Pakt, Muzej voštanih figura, Velika predstava i Bioskop u provinciji Rajović je gradio svet malih gradova, provincijske teskobe i unutrašnjih pobuna. Njegova poezija bila je ogoljena, bez ukrasa, često ironična, ali u suštini duboko moralna.
Kasnije zbirke – Šapat sa ivice sveta, Sludnji dan Kraljeva, Iza brane pesme – svedoče o autoru koji se vraća sopstvenom gradu, ne da bi ga mitologizovao, već da bi ga suočio sa stvarnošću. Pisao je i za decu, u knjigama Strašljivi lisac i Vitez slinavog nosa, pokazujući nežniju, razigranu stranu svog talenta, a oni koji su ga pažljivo slušali znali su da je u njemu postojala čista, gotovo dečačka potreba za pravdom i dostojanstvom.
Pre Marine Miljkovć Dabić na današnjoj komemoraciji održanoj u Sali Skupštine grada Kraljeva govorio je Rade Velizarov Erac,pisac istakavši da,“ma koliko to danas zvučalo pretenciozno,dolazi vreme u komeće se Kraljevo prepoznavati i po Ivanu Rajoviću“.
Od Rajovića se, na kraju komemoracije, oprostio i njegov mlađi drug Ivan Damjanović, istakavši da ,njemu lično ,ali mnogim drugim pripadnicima njegove generacije, Ivanova hrabrost i buntovništvo ostaju uzor u borbi za pravednije društvo zasnovano na načelima vladavine prava i veće socijalne pravde.
Sahrana Ivana Rajovića obavljena je danas,u 12 časova, na Novom groblju u krugu porodice i prijatelja.
Objavljeno: 02.03.2026. | autor: KV Novosti -on line
Kraljevo je juče izgubilo Ivana Rajovića (rođen u Ušću, 14. septembra 1956. – preminuo 1. marta 2026), pesnika, novinara, urednika i jednog od najupečatljivijih kulturnih glasova ovog grada.
Bio je pesnik snažne slike i nemirnog duha, autor koji je u književnosti i javnom životu Kraljeva ostavio dubok trag. Pisao je poeziju, prozu, knjige za decu i dokumentarističke zapise, bio novinar i urednik „Ibarskih novosti“ i RTV Kraljevo.
Njegove pesme prevođene su na beloruski, nemački, engleski, kineski i slovenački jezik. Dobitnik je nagrade „Stražilovo“ za najbolju pesničku knjigu 1990. godine, kao i Oktobarske i Novembarske nagrade grada Kraljeva. Kao jedini pesnik iz Srbije bio je zastupljen u međunarodnoj zbirci Mostovi prijateljstva, objavljenoj pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Njegova prva zbirka, Psi će vladati svetom (1982), najavila je autora koji ne traži saglasnost već istinu. U knjigama Pakt, Muzej voštanih figura, Velika predstava i Bioskop u provinciji Rajović je gradio svet malih gradova, provincijske teskobe i unutrašnjih pobuna. Njegova poezija bila je ogoljena, bez ukrasa, često ironična, ali u suštini duboko moralna.
Kasnije zbirke – Šapat sa ivice sveta, Sludnji dan Kraljeva, Iza brane pesme – svedoče o autoru koji se vraća sopstvenom gradu, ne da bi ga mitologizovao, već da bi ga suočio sa stvarnošću. Pisao je i za decu, u knjigama Strašljivi lisac i Vitez slinavog nosa, pokazujući nežniju, razigranu stranu svog talenta, a oni koji su ga pažljivo slušali znali su da je u njemu postojala čista, gotovo dečačka potreba za pravdom i dostojanstvom.
Roman Uzgajalište klonova potvrdio je njegovu trajnu opsesiju pitanjima identiteta, slobode i manipulacije.
Kao novinar i urednik RTV Kraljevo i „Ibarskih novosti“, ostavio je hiljade tekstova. Bio je deo generacije koja je verovala da reč ima težinu i da novinarstvo nije zanat, već pozicija odgovornosti.
Rajović nije bio samo književnik. Bio je jedan od ljudi koji su nosili kulturne i društvene promene u Kraljevu. Devedesetih i kasnije, u trenucima kada je bilo lakše ćutati, on je birao da govori. Bio je među pokretačima kulturnog uzdizanja grada, ali i jedno od zaštitnih lica Koalicije Zajedno i građanskih okupljanja i protesta 1997. godine. Sto dana je svake večeri stajao na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, po kiši i hladnoći, noseći reč kao jedino oružje.
Njegov lični život bio je obeležen teškim godinama: ostao je bez posla nakon privatizacije „Ibarskih novosti“ i godinama sa porodicom živeo bez osnovnih uslova za život, ali ni tada nije odustajao od pisanja ni od javne reči. U tome je bila njegova doslednost.
Ivan Rajović bio je čovek kojeg ste morali da razumete da biste voleli njegovu dušu. Ona je bila čista, ali je on to voleo da sakrije – iza ironije, grubosti, ponekad i distance. Nije tražio sažaljenje. Tražio je smisao.
Njegovo delo ostaće kao zapis jednog vremena i kao podsetnik da promena počinje onda kada neko odbije da ćuti.
Fotografija preuzeta sa FB naloga Verice.A.
„Ja uvek pišem ono što mislim i nikada nisam imao razloga, niti imam, da se bilo kome dopadnem ili da laskam. Znaš ti to dobro. Tužno bi bilo da ja nekim slučajem „odem”, pu, daleko bilo, a da ne popijemo to piće, jer vremena su takva da svaka takva svečanost može biti poslednja, a ne bih voleo da te posle grize savest zbog jedne tako banalne stvari koja može da bude i prava svečanost. Jer, popiti piće sa nekim ko ti je drag i koga poštuješ, postalo je nešto što samo retki srećnici mogu sebi da priušte, a meni je čast što spadam u jednog od takvih, a i ti takođe…”, napisao mi je u jednoj od poslednjih prepiski koje smo imali.
Ne želim da se izvinjavam što je ovaj oproštaj, možda, previše ličan. Neke ljude ne možete ispratiti samo faktima, bibliografijom i nagradama. Neke ljude morate ispratiti srcem.
Mnogi Ivana Rajovića nisu razumeli. Oni koji jesu znali su da iza tvrdog glasa i nesklonosti kompromisu stoje ta čista duša i doslednost koja su ga skupo koštale, ali nikada nisu bile na prodaju.
A one su, zar ne, jedino što na kraju ostaje. Putuj, Ivane i neka su Ti čisti bar nebeski putevi kad zemaljski nisu bili. Redakcija portala Krug izražava najdublje saučešće Ivanovoj porodici.
Komemoracija povodom smtri Ivana Rajovića zakazana je za sredu 4.marta 2026.godine u 10 časova u svečanoj sali Skupštine grada a sahrana će se obaviti istog dana u 12 časova na Novom groblju u Kraljevu.
Objavljeno: 18.12.2025. | autor: KV Novosti -on line
Jedna koverta iz ribničke biblioteke i mnogo pitanja za Kraljevo.Šta nam (raz)otkrivaju dečije želje?
Beleška s povodom
Povodom Dana bibliotekara Srbije, uoči Nove godine, u biblioteci Kulturnog centra Ribnica u Kraljevu održan je susret koji je, naizgled, imao sve odlike toplog i vedrog prazničnog događaja: razgovor o knjigama, čitanju i mašti, druženje dece iz prigradske Osnovne škole „Vuk Karadžić” sa svojom učiteljicom i poklon-knjige koje su obogatile zavičajni fond biblioteke. Ipak, iza tog lepog povoda ostao je trag koji zaslužuje mnogo ozbiljniju pažnju – sadržaj dečijih novogodišnjih želja.
Dečije želje pre slanja Deda Mrazu
Deca uzrasta četvrtog razreda nalaze se u godinama kada još ne umeju ili ne žele da prikriju stvarnost u kojoj odrastaju. Njihova pisma Deda Mrazu zato deluju kao svojevrsni društveni dokument. U jednoj istoj koverti našle su se želje za knjigom poezije, za dresom omiljenog kluba ili lutkom, ali i molbe da „završimo kuću”, da dobiju „rukavice da mi više ne bude zima”, ili da samo mogu da prespavaju kod brata. Upravo u tom rasponu – od simboličnih do egzistencijalnih želja – jasno se ogledaju rastuće razlike u materijalnom položaju porodica, razlike koje stoje u oštrom kontrastu sa zvaničnim narativom o stabilnosti i blagostanju u savremenoj Srbiji.
Ovaj mali, lokalni događaj iz ribničke biblioteke tako postaje polazna tačka za šire pitanje: kakvo društvo čitamo iz dečijih želja? Ako neka deca maštaju o knjigama i hobijima, a druga o osnovnim uslovima topline i sigurnosti, onda je jasno da socijalne nejednakosti nisu apstraktna statistika, već deo svakodnevice koji se prenosi već u detinjstvu.
Iskreno ispisane želje …onako kako to samo deca mogu i znaju
Drugi sloj koji se iz ovog susreta može iščitati tiče se demografskih trendova. Grad Kraljevo je između 2011. i 2022. godine izgubio više od 15.000 stanovnika, a procene za naredne godine govore o daljem padu. Stanovništvo stari, prosečna starost prelazi 43 godine, dok se broj dece i mladih smanjuje. U tom kontekstu, svako odeljenje iz prigradske škole koje dođe u biblioteku nije samo pedagoški događaj, već i podsetnik da je dece sve manje, naročito van gradskog jezgra. Njihove želje time dobijaju dodatnu težinu: one dolaze iz generacije koja je malobrojnija, ali na koju se polažu najveća očekivanja.
Treći problem koji ovaj povod otvara jesu javna izdvajanja za podršku mladima i porodicama. Iako Grad Kraljevo formalno ima programe stipendiranja, omladinske projekte i jednokratnu pomoć porodicama sa troje i više dece, realni efekti tih mera ostaju ograničeni. Pomoć od 12.000 dinara godišnje teško da može suštinski da promeni položaj mnogočlanih porodica, a još teže da utiče na odluku mladih da ostanu, zasnuju porodicu ili imaju više dece. Slično je i na nacionalnom nivou, gde se demografska politika često svodi na simbolične ili kratkoročne mere, bez sistemske podrške koja bi obuhvatila stanovanje, stabilno zapošljavanje i dostupne javne usluge.
Za razliku od toga, primeri dobre prakse iz pojedinih evropskih zemalja pokazuju drugačiji pristup. U Francuskoj, na primer, porodična politika decenijama se zasniva na univerzalnim dečijim dodacima, poreskim olakšicama za porodice sa više dece, razvijenoj mreži javnih vrtića i snažnoj podršci zaposlenim roditeljima. Takav sistem ne oslanja se na jednokratne isplate, već na dugoročno smanjenje troškova roditeljstva i povećanje sigurnosti mladih porodica. Rezultat je stabilnija stopa nataliteta u odnosu na zemlje koje se oslanjaju isključivo na simbolične mere.
Susret u biblioteci Kulturnog centra Ribnica
Na kraju, ovaj naizgled mali događaj u ribničkoj biblioteci pokazao je koliko neposredna komunikacija može da otkrije više od brojnih javnih objava i kampanja na društvenim mrežama koje se deklarativno bave položajem mladih. Dok se onlajn prostor puni porukama, heštegovima i pažljivo biranim narativima, stvarni život dece i mladih ostaje izvan fokusa – tih, nefiltriran i često nevidljiv.
Jedna koverta dečijih pisama, nastala u direktnom razgovoru i bez ikakve medijske kalkulacije, razotkrila je socijalne razlike i potrebe jasnije nego mnoge „angažovane“ digitalne inicijative. Upravo zato je ovaj model rada – susret u lokalnoj instituciji kulture, razgovor licem u lice i slušanje bez posrednika – primer dobre prakse koji bi lokalne institucije morale ozbiljno da uvaže.
Ako Kraljevo želi da razvija politike za mlade koje imaju smisla, odgovor neće pronaći na društvenim mrežama, već u učionicama, bibliotekama i razgovorima sa decom i njihovim porodicama – tamo gde se stvarnost ne može ulepšati objavom.
Objavljeno: 02.12.2025. | autor: KV Novosti -on line
U okviru ciklusa „Kraljevčani”u četvrtak, 4. decembra 2025. godine, sa početkom u 18 časova, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu priređuje ,u saradnji sa „Zavičajnim društvom Kraljevo“, izuzetno značajan kulturni događaj — veče posvećeno životu i stvaralaštvu Ljubiše Đidića, pesnika, esejiste, književnog i likovnog kritičara, putopisca i antologičara.
U programu nazvanom „Pesnički vrtovi Ljubiše Đidića”, učestvovaće tri govornika: Ljubiša Đidić, zatim književnik Veljko Stambolija i glumac Milomir Nedeljković. Biće to prilika da se publika upozna sa bogatim opusom ovog dobitnika Vukove i Zmajeve nagrade, dugogodišnjeg urednika časopisa „Bagdala” i „Bagdala za decu”, autora brojnih zbirki poezije, romana, putopisa, monodrama i antologija.
Ljubiša i njegova sestra pred školom u Popovićima 2018.godine
Iako je Đidić najveći deo života proveo u Kruševcu, gde je stekao punu stvaralačku afirmaciju, njegovo poreklo vodi ka selu Popovići kod Kraljeva. Rođen 1937. godine kao sin Maksima Đidića, prvog učitelja u tek otvorenoj školi u Popovićima, Ljubiša je u ovom selu proveo samo prvu godinu života. Usled službenog premeštaja njegovog oca, porodica se ubrzo preselila za Kruševac , a veza sa rodnim mestom ostala je dugo zaboravljena.
Presudni trenutak za obnovu te veze dogodio se decenijama kasnije, zahvaljujući školskom drugu sa studija — Borku Gvozdenoviću, uglednom novinaru, dugogodišnjem dopisniku „Politike” iz Moskve i Pekinga, rođenom u Sirči, takođe iz prosvetne porodice. Gvozdenović je podsetio Đidića na njegovo poreklo, što je dovelo do emotivnog povratka pesnika u Popoviće.
Ljubiša Đidić među svojim Popovićanima,2023.g. u društvu Borka Gvozdenovića, druga iz studentskih dana koji je najzaslužniji za obnavljanje njegove veze sa zavičajem
U aprilu 2018. godine, Đidić je školi u svom rodnom selu Popovići poklonio zbirku svojih knjiga, a 2023.godine i vrednu kolekciju umetničkih slika — dela Milića od Mačve, Momčila Antonovića i drugih velikana srpskog slikarstva, nastalu kroz prijateljstva sa umetnicima koji su mu darivali radove u znak poštovanja prema njegovom pesničkom stvaralaštvu.
Ova književna večer biće više od omaža jednom autoru — biće to povratak korenima, pesnički susret sa zavičajem, i svedočanstvo o tome kako se identitet može obnoviti kroz sećanje, prijateljstvo i umetnost.
Dobrodošli na veče koje spaja poeziju, zavičaj i trajne vrednosti.
Objavljeno: 13.10.2025. | autor: KV Novosti -on line
U izdanju Arhipelaga (izdavačke kuće osnovane pre 18.godina čiji je osnivač Gojko Božović) objavljena je knjiga Zapisi iz pravno-političkog podzemlja autora Miodraga A. Jovanovića (1971), redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Knjiga donosi izbor eseja nastalih tokom protekle decenije, u kojima autor analitički i angažovano razmatra ključne probleme savremenog društva – od urušavanja institucija i zloupotrebe vlasti, do pitanja političke odgovornosti i građanske svesti.
Jedan od upečatljivih citata iz knjige glasi: „Institucije ne postoje da bi služile vlasti, već da bi je ograničavale.“
O autoru
Miodrag A. Jovanović je redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde predaje predmete pravnoteorijskog smera na osnovnim i poslediplomskim studijama. Autor je i priređivač više od deset knjiga i preko stotinu radova iz oblasti pravne teorije i političke filozofije, objavljenih u zemlji i inostranstvu.
dr.Miodrag Jovanović (Fotografija preuzeta sa sajta Pro glas-a)
Njegova najznačajnija dela uključuju:
Collective Rights – A Legal Theory (Cambridge University Press, 2012)
The Nature of International Law (Cambridge University Press, 2019)
Predavao je po pozivu na univerzitetima širom sveta – od SAD, Kanade i Kine, do Velike Britanije, Nemačke, Italije i brojnih evropskih zemalja.
Član je Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju, Srpskog udruženja za ustavno pravo, Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), kao i Međuodeljenskog odbora za proučavanje ljudskih i manjinskih prava SANU. Jedan je od inicijatora građanske inicijative ProGlas.
Zapisi iz pravno-političkog podzemlja nisu samo zbirka eseja – to je poziv na promišljanje i delovanje, knjiga koja otvara prostor za javnu raspravu o budućnosti institucija i društva.
Objavljeno: 18.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Kulturni centar „Ribnica“ u Kraljevu ove godine sa ponosom organizuje jubilarno deseto izdanje Smotre narodnog stvaralaštva – manifestacije koja je tokom protekle decenije postala jedan od najvažnijih čuvara nematerijalne i materijalne kulturne baštine srpskog naroda.
Sa jednog od ranijih nastupa muške Pevačke grupe Ribnica
Ove smotre nisu samo prilika da se uživa u izvornoj pesmi, narodnoj nošnji, rukotvorinama i običajima – one su živi most između prošlosti i budućnosti. Njihova misija je da sačuvaju ono što se ne može kupiti niti nadoknaditi: znanje, veštine, priče i predmete koji čine naš identitet.
Posebno je važno istaći ulogu ovakvih događaja u promociji kulturnog nasleđa među mlađim generacijama. Mladi, koji se dominantno informišu putem društvenih mreža, retko imaju priliku da na tim platformama vide sadržaje koji prikazuju bogatstvo naše tradicije. Zato ova smotra, i sve slične manifestacije, treba da budu i producenti digitalnog sadržaja – kratkih video zapisa, fotografija i priča koje će kulturno nasleđe približiti upravo onima koji će ga sutra naslediti.
Ivan Kostić,-rukovodilacPevačke grupe Ribnica sa delom priznanja koje je grupa do sada osvojila
Ovo je i poziv na razmišljanje – ne samo za domaćina, Pevačku grupu „Ribnica“, već i za sva kulturno-umetnička društva u Kraljevu: vreme je da deo svojih resursa usmere na produkciju i distribuciju kvalitetnog kulturnog sadržaja na društvenim mrežama. Takav pristup ne samo da će tradiciju učiniti vidljivijom, već će i angažman mladih u ovim društvima učiniti privlačnijim. To donosi višestruke koristi: zajednici, koja dobija aktivne čuvare svog identiteta; kulturno-umetničkim društvima, koja jačaju svoju bazu članova; i samim mladima, koji stiču osećaj pripadnosti, ponosa i kreativnog izražavanja.
Detalj atmosfere na platou ispred Kulturnog centra Ribnica sa jedne od ranijh Smotri narodnog stvaralaštva
Neka ova jubilarna Smotra narodnog stvarlaštva bude i apel lokalnoj samoupravi da kroz različite vidove sufinansiranja podrži ovakve produkcijske projekte kulturno umetničkih društava, jer ulaganje u promociju kulturne baštine nije trošak – to je investicija u identitet, zajedništvo i budućnost našeg kraja.
Subota, 20. septembar, od 16 časova – plato ispred Kulturnog centra u Ribnici biće domaćin izvođačima iz čitave Srbije, uz bogat program i svečarsku atmosferu. Ulaz je slobodan.
Dođite da zajedno proslavimo deset godina čuvanja i prenošenja onoga što nas čini onim što jesmo.
