ponedeljak, 23. novembar 2020.

Vesti iz kategorije ‘Kultura’

Kad se ništa ne uči iz istorije greške se ponavljaju…

Objavljeno: 03.11.2020. | autor: KV Novosti -on line

„Mogu vam reći da, njemu prvom Srbinu koji je položio, na Bečkom univerzitetu, doktorat iz filozofije s poljoprivrednom raspravom, i posle iskustava sa osnivanjem i rukovođenjem „zemljodelskih škola“ u Požarevcu, Danilovgradu i Topčideru, nije bilo lako, u ondašnjem Kraljevu, na početcima karijere upravnika Ratarske škole,osnovane ukazom kralja Milana  od 29.juna 1882 godine“ rekao je, između ostalog, danas u Kraljevu, na otvaranju izložbe„Dr Đorđe Radić (1839 – 1922), poljoprivredni prosvetitelj i naučnik–Perom i delom među svima najveći”, Dragan Drašković muzejski savetnik u penziji i ,uz Oliveru Ćosović, jedan od autora izložbe.

Dragan Drašković, jedan od autora izložbe

Drašković je,potom, uz konstatciju da je ovo, možda,najobimnije istraživanje o dr.Đorđu Radiću započeto neposredno pred početak pandemije korone, i najvećim delom odrađeno u vreme pandemije, izneo niz primera nesporazuma između dr.Đorđa Radića i ondašnje uprave Kraljeva ali i resornog ministarstva.

Đorđe Radić je došao u Srbiju posle osnivanja Društva za poljsku privredu 1869. Godine. Znanja stečena školovanjem i obilascima i proučavanjem poljoprivrednih dostignuća većine evropskih zemalja stavljeno je u funkciju prosvećivanja i napretka srpskog seljaka.O tome koliki je značaj njegovog dela za razvoj srpske poljoprivrede najbolje govore njegova dela preko 40 objavljenih knjiga i više od 500 objavljenih članaka, uredništvo u listovima Seljak, Težak, Domaćin, Cvetarstvo, zatim članstvo u 67 poljoprivrednih i kulturnih društava.Valja posebno istaći i hibridizaciju kukuruza koju je započeo pre nego što je to učinjeno u Americi, dobijanje raznih sorti kukuruza i krompira, kao i novih vrsta povrća.

Naslovna strana časopisa Domaćin

Narodni muzej u Kraljevu je, posle Galerije nauke i umetnosti SANU, u kojoj je u periodu od 23.septembra do 7.oktobra 2020 godine održana ova izložba,drugo mesto u kome se  izložba, u organizaciji Saveza inženjera i tehničara Srbije,Akademijskog odbora za selo SANU i Udruženja inženjera i tehničara „Dobrivoje Božić“iz Kraljeva, organizuje.

dr Novak Nedić,jedan od autora koji je izučavao lik i delo dr.Đorđa Radića

Iako to,danas,niko od zvaničnika koji su se obratili medijima povodom otvaranja izložbe,nije eksplictno rekao, ne možemo a da ne primetimo da je današnja Poljoprivredna škola u Kraljevu koja nosi ime ovog umnog čoveka u sličnom položaju kao i ona Ratarska škola Radića iz 1882 godine, barem  kada se radi o površinama i lokaciji zemljišta na kojoj bi trebalo da se ,ovih godina, uče budući nosioci razvoja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Jer,nedavno,na konstitutivnoj,postizbornoj, sednici novog saziva Skupštine grada Kraljeva pohvali se gradonačelnik Kraljeva, kako su ekspeditivno, za tri dana,oni, gradska vlast i Vlada Srbije „rešili“ problem lokacije za Fabriku „Leoni“ „prenamenom“ 17 hektara zemljišta Poljoprivredne škole „dr Đorđe Radić“ u Kraljevu.Otuda i naslov ovoga teksta.

Narodni muzej u Kraljevu je primer koji treba slediti u zaštiti kulturnih dobara

Objavljeno: 03.11.2020. | autor: KV Novosti -on line

Danas je ,u Narodnom muzeju Kraljevo, u oviru programa kojim se obeležava 70 godina postojanja i rada Narodnog muzeja Kraljevo otvorena izložba pod nazivom„Narodni muzej Kraljevo – uspešan primer sanacije posledica zemljotresa“ autora Olega Romanova.

Autor izložbe Oleg Romanov

Ova ustanova je, tog 3.novembra 2010 godine, doživela, preživela i ,zajedno sa čitavim gradom,podelila iskustvo razornog zemljotresa snage 5,4 stepena po Rihterovoj skali (7-8 stepeni po Merkalijevoj skali),koji je ,te noći,  u 1,56 h pogodio Kraljevo.

U tom kontekstu izložba ima za cilj da ukaže na posledice elementarne nepogode po rad muzejskih institucija ali i da afirmiše,kao primer dobre prakse, brzu i efikasnu sanaciju Narodnog muzeja u Kraljevu od posledica zemljotresa.

Tokom sanacije posledica zemljotresa iz 2010, pokazalo se  da je predhodna sanacija zgrade  muzeja u Kraljevu,u periodu od 1996 do 2002 godine,obavljena uz doslednu primenu propisa i građevinske regulative o zaštiti od elementarnih nepogoda. Na taj način ,kao i upotrebom kvalitetnih materijala izbegnute su teže posledice i veća oštećenja zgrade i muzejskih predmeta uopšte.

Sanacija zgrade muzeja u Kraljevu ,posle zemljotresa 2010 godine, je primer dobre prakse pre svega zbog pravovremenog i efikasnog reagovanja ondašnje uprave  i svih zaposlenih u muzeju ali i zbog koordiniranog timskog rada između zaposlenih u Ministarstvu kulture Republike Srbije koje je finansiralo sanaciju,Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo,grada Kraljeva, na čijem se čelu tada nalazio Ljubiša Simović ,inače muzejski savetnik i istoričar umetnosti po obrazovanju, kao i izvođača radova.

„Stanje u Narodnom muzeju Kraljevo pre, a pogotovo posle zemljotresa ,govori da se u ovoj ustanovi neprestano vodilo računa o bezbednosti kako objekta tako i pokretnih kulturnih dobara“ rekao je danas ,na otvaranju izložbe, sprovedenom uz sve mere epidemiološke zaštite malobrojnih posetilaca, autor izložbe Oleg Romanov,viši kustos u ovoj ustanovi.

Predstavljena nova knjiga Slavoljuba Maržika,neumornog hroničara Kraljeva

Objavljeno: 23.10.2020. | autor: KV Novosti -on line

„Kraljevo u srpskoj štampi 1904-1908“ je četvrta knjiga Slavoljuba Maržika,inženjera geologije iz Beograda ,potomka  dr Josifa Maržika koji je ,daleke 1876 godine,došao,kao lekar, na poziv odnašnje Vlade u Srbiji, da bita porodica ,od  1881 godine, trajno vezala svoju sudbinu za grad na Ibru ostavivši duboke i neizbrisiva tragove u njemu.

Otuda, za upućene,nema mesta čuđenju otkuda to da se jedan inženjer po formalnim kvalifikacijama, na ovaj način bavi  istorijom jednog grada , čulo se ,i zmeđu ostalog, na sinoćnjoj promociji ove knjige u Narodnom muzeju u Kraljevu.

Slavoljub Maržik je, pre ove, kako smo već rekli četvrte knjige, napisao 2006 godine, monografiju svoje porodice „Maržikovi“ u kojoj je, koristeći obilje raznovrsnih, originalnih dokumenata,opisao sudbinu  češke porodice koja jeizabrala Kraljevo za svoj dom.

Druga Slavoljubova knjiga „Dansk kraljevski voz“, promovisana 2016 godine u Kraljevu, je svojevrsni omaž njegovoj generaciji , kraljevčana, studenata u Beogradu, koji su dalekih pedesetih godine prošlog veka ,odlazili i ,ređe se, vraćali u Kraljevo ,tada jedninom vezom dnevnim,kružnim, vozom.

Potom je,kako to sinoć reče istoričar Ljubodrag  Braca Ristić potomak jedne ,takođe, znamenite kraljevačke porodice, Slavoljub  usmerio svoju neiscrpnu energiju i iskustvo geologa u traganju za dokumentima koji mogu biti korišćeni  za osvetljavanje važnih istorijskih činjenica vezanih za grad na Ibru koji je ,relativno često,menjao svoje ime.

Opredelio se Slavoljub  i neumorno tragao po arhivama brojnih naučnih i kulturnih ustanova i institucija da bi u , za sada objavljene dve knjige, „Karanovac- Kraljevo u srpskoj štampi 1868-1903“ i sinoć promovisanoj „Kraljevo u srpskoj štampi 1904-1908“ od zaborava sačuvao hiljade i hiljade dragocenih zapisa iz štampe  o svom rodnom gradu koji mu je, 2018 godine , dodelio Diplomu zaslužnog građanina.

Slavoljub Maržik prilikom uručenja priznanja 2016

I kao to sinoć reče Ljubodrag Ristić on je:„uradio ,i dalje radi jedan vredan, istoriografski, posao i za sobom ostavlja građu kakvu nema ni jedna druga ,srpska,varoš“.

Autor knjige sinoć nije bio prisutan ali ,čulo se, uveliko radi na još jednoj knizi koja će obuhavtiti pregled novinskih tekstova  o Kraljevu u srpskoj štampi  u periodu  od 1908 do 1914 godine.

Na sinoć održanoj promociji u Narodnom muzeju u Kraljevu o knjizi su pored Ljubodraga P. Ristića govorili i istoričari dr Bojana Miljković Katić i dr Radomir J. Popović a skupom koji je održan uz sve predviđene epidemiološke mere moderirala je Mirjana Savić,muzejski savetnik.

Šume koje podstiču na razmišljanje

Objavljeno: 15.10.2020. | autor: KV Novosti -on line

Večeras je, u Galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ u Kraljevu otvorena izložba nazvana „Crtež kao izazov u susretu sa prostorom šume“ autora Željka Radovića.

Pred publikom će se,u naredne tri nedelje ,naći radovi mladog slikara iz Kraljeva, Željka Radovića koji je,nedavno, sa ovom temom magistrirao u klasi profesorke Jelene Šalinić Terzić na Filološko umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

Sa otvaranja izložbe Željka Radovića

Željko Radović je jedan iz  niza mladih umetnika iz Kraljeva koji su svoje prve,ozbiljne,  dodire sa crtanjem i slikanjem imali u likovnom ateljeu „Linija“, u Kraljevu koga sa uspehom, već četrnaest godina,vodi likovni pedagog i slikar Slađana Miljković. Kroz ovaj jedinstveni  atelje prošlo je ,za deceniju i po, više od dvestotine dečaka i devojčica od kojih su mnogi ,kasnije, nastavili sa usavršavanjem u srednjim i visokim umetničkim školama u zemlji i inostranstvu ostvarujući zapašene rezultate.

Zato je brojnoj publici koja je,pridžavajući se mera epidemiološke zaštite, ispunila Galeriju KC „Ribnica“ bila sasvim logična odluka mladog umetnika da njegovu,prvu samostalnu izložbu, otvori baš Slađana Miljković.

U svom emotivnom obraćanju prisutnim gostima na otvaranju izložbe Slađana je pohvalila svog,nekadašnjeg, učenika ukazavši na ogroman napredak koji je onostvario tokom ,svih godina školovanja rekavši i: „Željko je, u izloženim radovima, iskazao i pokazao spoj ljubavi prema zdravom prirodnom ambijentu kakva je šuma i vrhunske crtačke tehnike zahvaljujući kojoj je ,jedinstvenu, atmosferu šume iskazao brojnim,filiganski preciznim crtačkim  detaljma, ali je istovremeno pročistio kompoziciju u korist površine, forme i prostora uspevši da se pomeri od klasičnog pristupa ovadavanja  velikim formatima“.

Željko Radović

Željko Radović  je rođen u Kraljevu gde je ,pre studija, završio Umetničku školu 2014 godine.Dobitnik je pohvale Fondacije Vladimir Veličković za crtež i prev nagrade za akvarel na „Street Art“ festivalu u Kraljevu 2017 godine.

Organizovanjem ove izložbe Ana Jerotijević, urednica kulturno umetničkih programa u Kulturnom centru „Ribnica“ na najbolji način nastavlja sa višegodišnjom, dobrom praksom ustanove,da ustupanjem svog izložbenog prostora mladim i nedovoljno afirmisanim stvaraocima,istima daje toliko potrebno ohrabrenje i podršku u njihovim prvim suočavanjima sa javnošću.

Možda je vreme da se,u Kulturnom centru „Ribnica“, razmišlja o  organizovanju  jedne,kolektivne, ,retrospektivne izložbe  pod ,eto predloga, nazivom „Prvi…“  gde bi se okupili i izlagali već afirmisani stvaraoci koji su svoje prve susrete sa javnošću imali baš zahvaljujući ovoj ustanovi.

Milunki Savić u čast, Raški na ponos!

Objavljeno: 09.10.2020. | autor: KV Novosti -on line

Danas je,u Jošaničkoj Banji ,u sklopu Memorijalnog centra posvećenog Milunki Savić, podoficiru srpske vojske i najodlikovanijoj ženi u Prvom svetskom ratu,njoj u čast otvorena multimedijalna postavka „Memorijalna soba Milunke Savić“.

Stalnu postavku čiji je autor dr.Dušan Jovović,multimedijalni umetnika iz Beograda otvorila je Danijela Vanušić,pomoćnik Ministra kulture u sektoru za kulturno nasleđe zajedno sa Ignjatom Rakitićem predsednikom opštine Raška.

Foto:J.Raspopović

Svečanosti u Jošaničkoj Banj,pored predstavnika Vojske Srbije i drugih državnih organa i institucija ,prisustvovao je i  Nenad Nerić,državni sekretar u Ministarstvu za rad zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja.

Centra za kulturu Gradac iz Raške je ,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i  Opštine Raška,  renovirao  zdanje u Jošanjičkoj Banji  posvećeno heroini iz ovog kraja i realizovao projekat multimedijalne interaktivne postavke  „Memorijalna soba Milunke Savić“.

Memorijalna soba Milunke Savić- Novi kulturni beleg Raške

Objavljeno: 08.10.2020. | autor: KV Novosti -on line

Opština Raška biće,od 9.oktobra, bogatija za novi  kulturni sadržaj, multimedijalnu postavku „Memorijalna soba Milunke Savić“.

Ova savremena postavka čije će centralno mesto mesto,u prvom segmentu  izložbe, zauzimati interaktivni mozaik koji čine brojne Milunkine fotografije koje iza sebe kriju autentične filmove iz Velikog rata. Filmove će,putem tablet računara, pokretati specijalno kreirana aplikacija.

U drugom segmetu su dva, improvizovana, vojna rova – srpski i austrougarski kojima se teži da posetiocu budu dočarani uslovi u kojima je Milunka ratovala. Posetioci će ovde moći da vide vojnike, vojne uniforme, zastave, oružje…

 Treći deo postavke predtavlja izložba: predmeta iz perioda Prvog svetskog rata, fotografija, dokumenata i naslovnica francuskog dnevnog lista Le Petit Journal.

Multimedijalna postavka autora dr.Dušana Jovovića,multimedijalnog umetnika  iz Beograda  je smeštena u Memorijalnom  kompleksu Milunke Savić u Jošaničkoj Banji koji je trebalo najpre renovirati. Postojala je ideja da u delu navedenog objekta bude oformljena muzejska postavka Milunki u čast. Međutim, nedugo po izgradnji memorijala, objekat je zaboravljen i krenulo je njegovo postepeno propadanje  a prostor je postao ruina do te mere da se nije moglo ni govoriti o useljavanju izložbe.

Centar za kulturu Gradac iz Raške je ,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i  Opštine Raška,  renovirao  zdanje i realizovao projekat multimedijalnuepostavke  „Memorijalna soba Milunke Savić“.

Projektom je rukovodio Dejan Koturanović ,direktor Centra za kulturu „Gradac“ iz Raške, a autoru izložbe dr.Dušanu Jovoviću je ,kao koautor,asistirala Danijela Matović ,istoričarka umetnosti, organizatorka muzejskih aktivnosti u Centru za kulturu „Gradac“.

Svečano otvaranje je sutra ,9.oktobra,u 13 časova u Jošaničkoj Banji.

Deseti „JazzIbar“ bez stranih izvođača zbog aktuelene epidemiološke situacije

Objavljeno: 03.10.2020. | autor: KV Novosti -on line

Sinoćnjim nastupom, Wonder Strings kvarteta  koji je ,pred ograničenim brojem posetilaca, nastupio ,u Kraljevu, u sastavu Mirjana Nešković, prva violina, Aleksandra Popović, druga violina, Ivana Uzelac, viola i Danijela Milutinović, violončelo, pojačan perkusionistom   Aleksandrom Radulovićem počeo je  10. džez festival „JazzIbar“.

Wonder Strings kvartet

Prve ,od dve planirane festivalske večeri, nastupio je i  autorski džez bend Dragan Ćalina Kvartet sastavljen od eminentnih džez muzičara  Dragana Ćalina, klavijaturiste, Luke Ignjatovića alt saksofona, Borisa Šainovića kontrabasiste i Peđe Milutinovića bubnjara.

Prošlo je nešto više od deset godina,od tog  1.jula 2011 godine, kada je ,u Svečanoj Sali grada Kraljeva,održan prvi festivalski koncert koga  je odsvirao trio u sastavu basista Mihajlo Miša Blam, utemeljivač i umetnički director JazzIbar-a ,sve smrti  juna 2014 godine, pijanista  Dule Jovanović i pevačica Beti Đorđević.

Kada se „JazzIbar“, posle Mišine smrti , našao na prekretnici  za  opstanak , Mišin  započeti kreativni posao oko festivala prihvatio je, u znak pijeteta, Vasil Hadžimanov pa je tako i on , sa pozicije umetničkog direktora,doprineo profilisanju festivala kao autetntične smotre međunarodne džez scene.

Zbog aktuelen epidemiološke situacije izostao je internacionalni karakter festivala a jubilarni karakter festivala nije iskorišćen,od strane grada Kraljeva i Kulturnog centra Ribnica kao operativnog organizatora festivala ni za  izdavnje nekog nosača zvuka sa ranijih festivala ili pak  monografije svih dosadašnjih festival.

X JazzIbar svojim nastupom otvorio je Wonder Strings kvartet

X “JazzIbar” se nastavlja večeras koncertom „La Famiglia Jazz Quintet“-a ,koji polčinje u 20 časova,u dvorištu “Francuske kuće”,sedištu KC Ribnica . Radi se o grupi vrsnih solista, članova Big Benda RTS-a,koji su povodom jubilarnog,desetog festivala,podstakuti dolaskom u orkestar  talentovanog mladog saksofoniste Rastka Obradovića oformili ovaj kvintet. U njemu pored Obradovića nastupaju i Marko Đorđević truba, Ivan Aleksijević klavir, Milan Pavković bas i Miloš Grbatinić bubnjevi.

Čast da svojim  nastupom odjavi X “JazzIbar” pripala je niškom muzičkom sastavu EYOT, koga čine Dejan Ilijić, klavir, Miloš Vojvodić, bubanj, Marko Stojiljković ,bas i Slađan Milenović, gitara.

Obzirom da je ,zbog mera prevencije koje se primenjuju u nastaloj epidemiološkoj situaciji, broj posetilaca festival u dvorištu “Francuske kuće” ograničen organizovan je ,kao I sinoć, direktan prenos festivala na YouTube kanalu Kulturnog centra “Ribnica”.

Zapitanost o odgovornosti pred rečju

Objavljeno: 19.08.2020. | autor: KV Novosti -on line

Nagrada Žička hrisovulja ,uručena je danas,pesniku Milanu Nenadiću, u trpezariji Manastira Žiče, za ,kako je to navedeno u obrazloženju,“ poeziju dubokog poistovećivanja sa matičnim tlom i predanjem”.

Tradicionalno priznanje unikatnu zlatopečatnu povelju i ikonu Preobraženja ,  29.-og  Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje 2020“, ovogodišnjem laureatu Milanu Nenadiću, uručio je dr Predrag Terzić gradonačelnik Kraljeva.

Uručivanje Žičke hrisovulje za 2020-tu godinu(Fotografije Ivan Spasojević)

Zahvaljujući se na značajnom priznanju koje dobija na ovako znamenitom mestu Milan Nenadić je u svojoj kratkoj  besedi izneo svoje neprestane dileme o sopstvenoj odgovornosti  “pred rečju”, što je univerzalna dilema  znamenitih pesnika i drugih stvaralaca koji taj moćni alat koriste.

Dragan Hamović,predsednik žirija za dodelu “Žičke hrisovulje” je u svojoj prigodnoj besedi o stvaralaštvu Milana Nenadića  kazao i:  “Milan Nenadić pripada krugu izvrsnih srpskih pesnika čijim je glasom, u drugoj polovini 20. veka, progovorila pustošna i strašna prekodrinska istorija i buntovna karakterologija. Prošlost, iz dubine izrečenog i neizrecivog iskustva, došla je ovde iznova po svoje i ne prolazi. Narodna pesma je, po rečima ekspresioniste Vinavera, nadjačavala svakog pojedinca, a toliki su pojedinci „možda u sebi nosili neizraženi nemir bića, žeđ kosmičkog utonuća, polet zvezdanih znanja. Oni to nisu izrazili“. Žeđ pojedinačnih izraza ostala je zadugo nenamirena, u odnosu na teretno zajedničko nasleđe. Dinarski srpski svet iz kojeg Nenadić potiče održan je i oličen epikom, ali su epiku, u doba poluvekovnog primirja, zamenili individualni glasovi čiji se naglasci razlikuju, ali koji su, svi do jednog, pokazali da od pripadnosti svome matičnom prostoru ne mogu pobeći bez težih posledica po sebe same”.

Dragan Hamović obrazlaže Odluku žirija

Na kraju današnje svečanosti koja je,zbog epidemije korone,upriličen  i u dosta svedenom obimu, član žirija, pesnik Miloš Milišić je rekao : “Obično se, nakon svega ovog protokola, objavi kraj Žičkog duhovnog sabora. Ovoga puta nije tako. Reći ćemo samo, najesen da se u zdravlju i dobru vidimo, sa pesnikom Milanom Nenadićem, u dane uoči Kraljevdana. Dotle, svako dobro i hvala svima”.

Ljubav umetnika prema Kraljevu pretočena u vredan poklon

Objavljeno: 18.08.2020. | autor: KV Novosti -on line

Večerašnjim otvaranjem izložbe,u Galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu, posvećene stvaralaštvu Blagoja Srdića, poznatijeg po pseudonimu Braca Bonifaci, otpočeo je XXIX Žički duhovni sabor „Preobraženje 2020“.

Narodni muzej u Kraljevu je od njega dobio 24 slike nastale u periodu od 1988 do 2015 godine,koje predstavljaju jedinstvenu i vrednu kolekciju i svojevrsni presek njegovog stvaralaštva.

Sa večerašnjeg otvaranja izložbe (Foto:S.Vulović)

Tako ,od ove izložbe, Kraljevo ima tu čast i zadovoljstvo da se, pored SANU, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja Beograd, Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Matice iseljenika Srbije, Politike i Ilustrovane Politike može podičiti delima Blagoja Srdića alijas Brace Bonifacia.

Izložbu upriličenu pod pokroviteljstvom Ambasade Kanade u Beogradu otvorila je,večeras,   muzejski savetnik Suzana Novčić, koja je, u katalogu posvećenom izložbi i stvaralaštvu ovog srpsko-kandaskog umetnika , između ostalog napisala i : „Celokupno stvaralaštvo i poetiku Braca Bonifacio je razvio u kontekstu anglosaksonske varijante visokog modernizma i pop art-a, stvarajući autentičan stil apstraktnog ekspresionizma, u kome koristi elemente simbolizma i figuracije.“

Muzejski savetnik Suzana Novčić,autorka izložbe i kataloga

Bonifacio je umetničko ime  Blagoja Srdića, umetnika  koji od 1973. godine živi i stvara u Kanadi. Rođen je 1937. godine u Beogradu, gde je kao mladić učio crtanje i slikanje u čuvenoj školi u Šumatovačkoj ulici. Završio je 1965. Fakultet primenjenih umetnosti (Odsek slikarstvo i crtanje), a zatim i arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu 1967. godine. Studije dopunio je u Ateljeu Kruger u Frankfurtu, baveći se slikarskim tehnikama starih majstora. Kao mlad umetnik dosta je putovao i usavršavao svoja znanja u Rimu, Milanu, Parizu, Amsterdamu, gde je slikao i izlagao sa velikim uspehom. Pripadao je Beogradskom likovnom krugu, sve do 1973. godine, kada odlazi  u Vankuver, gde živi i radi do danas. Član je CARFAC-a, Udruženja kanadskih profesionalnih vizuelnih umetnika. Dobitnik je brojnih stipendija, i to nekoliko Umetničkog Saveta Britanske Kolumbije (1996, 1998, 2000), zatim kanadskog Saveta za umetnost (1999, 2000, 2001, 2002) i drugih. Izlagao je na preko 60 samostalnih izložbi, kao i na mnogim kolektivnim i na izložbama gde su predstavljena dela iz javnih i korporativnih kolekcija.

U pismu upućenom muzeju pre donacije ovaj umetnik svoju odluku obrazlaže vezama i poznanstvom sa nekolicinom znamenitih kraljevčana različitih profesija ali i  višegodišnjim uvidom u rad i razvoj ove ustanove koji višestruko i višeslojno nadilazi okvire jedne  gradske ustanove u kulturi.

Poruka Bonifacija

A ,u poruci upućenoj neposredno pred otvaranje izložbe , Bonifacio je napisao : „Samo mi je žao ,što nikad više,Kraljevo,moj Beograd i još mnogo toga videti neću. Ne znam kako će moji kraljevčani reagovati na moje apstraktno gledanje na svet,ali to je to! Molim vas ne zaboravite da na otvaranju pozdravite sve one moje drugare iz moje davne prošlosti a takođe i celokupno Kraljevo“

XXIX Žički duhovni sabor „Preobraženje 2020“ uprkos velikim iskušenjima

Objavljeno: 13.08.2020. | autor: KV Novosti -on line

„Već prve, daleke 1992 godine, kada smo, kao grupa pesnika entuzijasta, pokrenuli ovu ,sada već, prvorazrednu kulturnu manifestaciju suočili smo se sa velikim  iskušenjima uzrokovanim procesima i posledicam rastakanja nekadašnje nam, zajedničke, države Jugoslavije“, rekao je danas pesnik Miloš Milišić, predsednik Književnog kluba „Kraljevo“ otvarajući konferenciju za štampu na kojoj je najavljeno održavanje 29.-og Žičkog duhovnnog sabora „Preobraženje 2020“.

Miloš Milišić

„Iskušenja je bilo i ratne 99-te godine obeležene, između ostalog, i zločinačkim NATO bombardovanjima, evo ih i ove 2020-te , obeležene pandemijom virusa korone ali mi, već naviknuti na iskušenja,čvrsti smo  u naumu da ne prekidamo tradiciju održavanja ove manifestacije. Dakle, Žičkog duhovnnog sabora „Preobraženje 2020“ ,biće , sa nešto izmenjenim programom i sa nekim sadržajima koje ćemo ,poput recimo  predstavljanja stvaralačkog opusa ovogodišnjeg laureata ,pesnika  Milana Nenadića realizovati u oktobru“,rekao je Milišić.

 I gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić, predsednik Organizacionog odbora manifestacije Žički duhovni sabor „Preobraženje“ je naglasio da je kontinuitet manifestacije sačuvan a da će se ona sadržajima i obimom prilagoditi i ispoštovati sve propisane epidemiološke mere koje važe za okupljanja.

Direktor Narodnog muzeja Kraljevo, istoričar Darko Gučanin  najavio je, za 18 .avgust u 19 časova otvaranje izložbe u Galeriji muzeja  posvećene stvaralaštvu Blagoja Srdića,poznatijeg po pseudonimu Braca Bonifaci.

Darko Gučanin

Ovaj umetnik koji živi i radi u Kanadi je, sa poklonom od 24  umetnička platna,koja predstavljaju svojevrsni presek njegovog višedecenijskog rada, sebe uvrstio među najveće darodavce Narodnog muzeja Kraljevo. Izložba u Kraljevu kojom  se otvara XXIX Žički duhovni sabor „Preobraženje 2020“  je organizovana uz svojevrsnu pomoć i podršku ambasade Kanade u Beogradu.

Novinarima se,danas, na kraju konferencije za štampu, obratio i književnik Dejan Aleksić koji je ponovio ranije sopšteno obrazloženje žirija koji je,ove godine,radio u sastavu Vladimir Jagličić, Dejan Aleksić, mr. Ana Gvozdenović, Miloš Milišić i Dragan Hamović , u kome se kaže da se „Žička hrisovulja“ za 202o-tu godinu dodeljuje pesniku  Milanu Nenadiću „za poeziju dubokog poistovećenja sa matičnim tlom i predanjem“.

Član žirija Dejan Aleksić obrazlaže Odluku

Priznanje će mu biti uručeno u porti manastira Žiča na Preobraženje ,19-og avgusta u 12 sati.

Milan Nenadić, rođen 1947. godine u Grkovcima kod Bosanskog Grahova. Važnije zbirke pesama: Stefanos (1971), Opšti odar (1978), Usamljena istorija (1979), Osvetna maska (1981), Drhtanje u svodu (1988), Venac za Gavrila (1991), Utočište (1994), Ugrušak (1997), Divlji bog Balkana (2003). Sa suprugom Ileanom Ursu prevodi sa rumunskog. Dobitnik svih značajnijih domaćih književnih priznanja. Školovao se u Bosanskom Grahovu i Sarajevu,živeo u Beogradu, Zrenjaninu, a sada živi u Petrovaradinu.