subota, 26. septembar 2020.

Vesti iz kategorije ‘Kultura’

Zapitanost o odgovornosti pred rečju

Objavljeno: 19.08.2020. | autor: KV Novosti -on line

Nagrada Žička hrisovulja ,uručena je danas,pesniku Milanu Nenadiću, u trpezariji Manastira Žiče, za ,kako je to navedeno u obrazloženju,“ poeziju dubokog poistovećivanja sa matičnim tlom i predanjem”.

Tradicionalno priznanje unikatnu zlatopečatnu povelju i ikonu Preobraženja ,  29.-og  Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje 2020“, ovogodišnjem laureatu Milanu Nenadiću, uručio je dr Predrag Terzić gradonačelnik Kraljeva.

Uručivanje Žičke hrisovulje za 2020-tu godinu(Fotografije Ivan Spasojević)

Zahvaljujući se na značajnom priznanju koje dobija na ovako znamenitom mestu Milan Nenadić je u svojoj kratkoj  besedi izneo svoje neprestane dileme o sopstvenoj odgovornosti  “pred rečju”, što je univerzalna dilema  znamenitih pesnika i drugih stvaralaca koji taj moćni alat koriste.

Dragan Hamović,predsednik žirija za dodelu “Žičke hrisovulje” je u svojoj prigodnoj besedi o stvaralaštvu Milana Nenadića  kazao i:  “Milan Nenadić pripada krugu izvrsnih srpskih pesnika čijim je glasom, u drugoj polovini 20. veka, progovorila pustošna i strašna prekodrinska istorija i buntovna karakterologija. Prošlost, iz dubine izrečenog i neizrecivog iskustva, došla je ovde iznova po svoje i ne prolazi. Narodna pesma je, po rečima ekspresioniste Vinavera, nadjačavala svakog pojedinca, a toliki su pojedinci „možda u sebi nosili neizraženi nemir bića, žeđ kosmičkog utonuća, polet zvezdanih znanja. Oni to nisu izrazili“. Žeđ pojedinačnih izraza ostala je zadugo nenamirena, u odnosu na teretno zajedničko nasleđe. Dinarski srpski svet iz kojeg Nenadić potiče održan je i oličen epikom, ali su epiku, u doba poluvekovnog primirja, zamenili individualni glasovi čiji se naglasci razlikuju, ali koji su, svi do jednog, pokazali da od pripadnosti svome matičnom prostoru ne mogu pobeći bez težih posledica po sebe same”.

Dragan Hamović obrazlaže Odluku žirija

Na kraju današnje svečanosti koja je,zbog epidemije korone,upriličen  i u dosta svedenom obimu, član žirija, pesnik Miloš Milišić je rekao : “Obično se, nakon svega ovog protokola, objavi kraj Žičkog duhovnog sabora. Ovoga puta nije tako. Reći ćemo samo, najesen da se u zdravlju i dobru vidimo, sa pesnikom Milanom Nenadićem, u dane uoči Kraljevdana. Dotle, svako dobro i hvala svima”.

Ljubav umetnika prema Kraljevu pretočena u vredan poklon

Objavljeno: 18.08.2020. | autor: KV Novosti -on line

Večerašnjim otvaranjem izložbe,u Galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu, posvećene stvaralaštvu Blagoja Srdića, poznatijeg po pseudonimu Braca Bonifaci, otpočeo je XXIX Žički duhovni sabor „Preobraženje 2020“.

Narodni muzej u Kraljevu je od njega dobio 24 slike nastale u periodu od 1988 do 2015 godine,koje predstavljaju jedinstvenu i vrednu kolekciju i svojevrsni presek njegovog stvaralaštva.

Sa večerašnjeg otvaranja izložbe (Foto:S.Vulović)

Tako ,od ove izložbe, Kraljevo ima tu čast i zadovoljstvo da se, pored SANU, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja Beograd, Galerije Matice srpske u Novom Sadu, Matice iseljenika Srbije, Politike i Ilustrovane Politike može podičiti delima Blagoja Srdića alijas Brace Bonifacia.

Izložbu upriličenu pod pokroviteljstvom Ambasade Kanade u Beogradu otvorila je,večeras,   muzejski savetnik Suzana Novčić, koja je, u katalogu posvećenom izložbi i stvaralaštvu ovog srpsko-kandaskog umetnika , između ostalog napisala i : „Celokupno stvaralaštvo i poetiku Braca Bonifacio je razvio u kontekstu anglosaksonske varijante visokog modernizma i pop art-a, stvarajući autentičan stil apstraktnog ekspresionizma, u kome koristi elemente simbolizma i figuracije.“

Muzejski savetnik Suzana Novčić,autorka izložbe i kataloga

Bonifacio je umetničko ime  Blagoja Srdića, umetnika  koji od 1973. godine živi i stvara u Kanadi. Rođen je 1937. godine u Beogradu, gde je kao mladić učio crtanje i slikanje u čuvenoj školi u Šumatovačkoj ulici. Završio je 1965. Fakultet primenjenih umetnosti (Odsek slikarstvo i crtanje), a zatim i arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu 1967. godine. Studije dopunio je u Ateljeu Kruger u Frankfurtu, baveći se slikarskim tehnikama starih majstora. Kao mlad umetnik dosta je putovao i usavršavao svoja znanja u Rimu, Milanu, Parizu, Amsterdamu, gde je slikao i izlagao sa velikim uspehom. Pripadao je Beogradskom likovnom krugu, sve do 1973. godine, kada odlazi  u Vankuver, gde živi i radi do danas. Član je CARFAC-a, Udruženja kanadskih profesionalnih vizuelnih umetnika. Dobitnik je brojnih stipendija, i to nekoliko Umetničkog Saveta Britanske Kolumbije (1996, 1998, 2000), zatim kanadskog Saveta za umetnost (1999, 2000, 2001, 2002) i drugih. Izlagao je na preko 60 samostalnih izložbi, kao i na mnogim kolektivnim i na izložbama gde su predstavljena dela iz javnih i korporativnih kolekcija.

U pismu upućenom muzeju pre donacije ovaj umetnik svoju odluku obrazlaže vezama i poznanstvom sa nekolicinom znamenitih kraljevčana različitih profesija ali i  višegodišnjim uvidom u rad i razvoj ove ustanove koji višestruko i višeslojno nadilazi okvire jedne  gradske ustanove u kulturi.

Poruka Bonifacija

A ,u poruci upućenoj neposredno pred otvaranje izložbe , Bonifacio je napisao : „Samo mi je žao ,što nikad više,Kraljevo,moj Beograd i još mnogo toga videti neću. Ne znam kako će moji kraljevčani reagovati na moje apstraktno gledanje na svet,ali to je to! Molim vas ne zaboravite da na otvaranju pozdravite sve one moje drugare iz moje davne prošlosti a takođe i celokupno Kraljevo“

XXIX Žički duhovni sabor „Preobraženje 2020“ uprkos velikim iskušenjima

Objavljeno: 13.08.2020. | autor: KV Novosti -on line

„Već prve, daleke 1992 godine, kada smo, kao grupa pesnika entuzijasta, pokrenuli ovu ,sada već, prvorazrednu kulturnu manifestaciju suočili smo se sa velikim  iskušenjima uzrokovanim procesima i posledicam rastakanja nekadašnje nam, zajedničke, države Jugoslavije“, rekao je danas pesnik Miloš Milišić, predsednik Književnog kluba „Kraljevo“ otvarajući konferenciju za štampu na kojoj je najavljeno održavanje 29.-og Žičkog duhovnnog sabora „Preobraženje 2020“.

Miloš Milišić

„Iskušenja je bilo i ratne 99-te godine obeležene, između ostalog, i zločinačkim NATO bombardovanjima, evo ih i ove 2020-te , obeležene pandemijom virusa korone ali mi, već naviknuti na iskušenja,čvrsti smo  u naumu da ne prekidamo tradiciju održavanja ove manifestacije. Dakle, Žičkog duhovnnog sabora „Preobraženje 2020“ ,biće , sa nešto izmenjenim programom i sa nekim sadržajima koje ćemo ,poput recimo  predstavljanja stvaralačkog opusa ovogodišnjeg laureata ,pesnika  Milana Nenadića realizovati u oktobru“,rekao je Milišić.

 I gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić, predsednik Organizacionog odbora manifestacije Žički duhovni sabor „Preobraženje“ je naglasio da je kontinuitet manifestacije sačuvan a da će se ona sadržajima i obimom prilagoditi i ispoštovati sve propisane epidemiološke mere koje važe za okupljanja.

Direktor Narodnog muzeja Kraljevo, istoričar Darko Gučanin  najavio je, za 18 .avgust u 19 časova otvaranje izložbe u Galeriji muzeja  posvećene stvaralaštvu Blagoja Srdića,poznatijeg po pseudonimu Braca Bonifaci.

Darko Gučanin

Ovaj umetnik koji živi i radi u Kanadi je, sa poklonom od 24  umetnička platna,koja predstavljaju svojevrsni presek njegovog višedecenijskog rada, sebe uvrstio među najveće darodavce Narodnog muzeja Kraljevo. Izložba u Kraljevu kojom  se otvara XXIX Žički duhovni sabor „Preobraženje 2020“  je organizovana uz svojevrsnu pomoć i podršku ambasade Kanade u Beogradu.

Novinarima se,danas, na kraju konferencije za štampu, obratio i književnik Dejan Aleksić koji je ponovio ranije sopšteno obrazloženje žirija koji je,ove godine,radio u sastavu Vladimir Jagličić, Dejan Aleksić, mr. Ana Gvozdenović, Miloš Milišić i Dragan Hamović , u kome se kaže da se „Žička hrisovulja“ za 202o-tu godinu dodeljuje pesniku  Milanu Nenadiću „za poeziju dubokog poistovećenja sa matičnim tlom i predanjem“.

Član žirija Dejan Aleksić obrazlaže Odluku

Priznanje će mu biti uručeno u porti manastira Žiča na Preobraženje ,19-og avgusta u 12 sati.

Milan Nenadić, rođen 1947. godine u Grkovcima kod Bosanskog Grahova. Važnije zbirke pesama: Stefanos (1971), Opšti odar (1978), Usamljena istorija (1979), Osvetna maska (1981), Drhtanje u svodu (1988), Venac za Gavrila (1991), Utočište (1994), Ugrušak (1997), Divlji bog Balkana (2003). Sa suprugom Ileanom Ursu prevodi sa rumunskog. Dobitnik svih značajnijih domaćih književnih priznanja. Školovao se u Bosanskom Grahovu i Sarajevu,živeo u Beogradu, Zrenjaninu, a sada živi u Petrovaradinu.

Umesto da se ponosimo umetnicima, divimo se kiču

Objavljeno: 12.08.2020. | autor: KV Novosti -on line

Virtouz na harmonici, šef Narodnog orketra RTS-a,kraljevčanin Vlada Panović objavio je ,pre dva dana, autorski tekst na portalu Radio televizije Srbije koga ,zbog aktuelnosti poruka ,prenosimo uz njegovu saglasnost  integralno:

Sve što je nenaučno i primitivno kod nas nailazi na plodno tle i u nauci i u umetnosti, posebno u muzici gde se ponosimo onim čega treba da se stidimo. Na žalost, važi i obrnuto.Isto koliko su krivi Gejts, Rotšild i Soroš za virus, toliko su odgovorni Bah, Mocart i Betoven za to što u muzičkim školama Srbije nemamo odsek narodne muzike. Gde nauka nema rešenje tu se otvara poligon za šarlatane, teoretičare zavere, mrtve vrapce, zaprašivanje iz „vasione“ …

Isto je kao i umetnosti.

Dva velikana narodne muzike,dvojica kraljevčana – V.Panović i P.Živković-Tozovac Preuzeto a FB stranice V.Panovića

Kada nemate razvijenu opštu kulturu onda imate pojave i bolesne senzacije u vidu novih hitova sa milionskim pregledima!

Potpuno identično sa raznim klipovima koji preporučuju sodu bikarbonu, alkohol ili beli luk kao spasonosna rešenja. Grozimo se i jednog i drugog ali nekom čudnom magijom sve se to prima i cveta kod nas.

Ko hrani te troglave aždaje primitivizma?

Ko proizvodi zvezde koje zapomažu i leleču?

Ko prati, lajkuje i šeruje opskurne likove, proroke, „stručnjake“ za 5g mrežu?

Ko se ugleda u krivo ogledalo?

Mi!

Svi do jednog smo kolektivno odgovorni!

Godinama nas truju i zagađuju sve što vredi.

Naravno to ne dolazi iz vazduha, Bila Gejtsa ili od nekih tehnoloških čuda u vidu kojekakvog zaprašivanja i ostalih imaginarnih opservacija.

To je mentalitet naroda koji je mnogo puta verovao i bio na kraju prevaren. Možda je to neka uteha ali je tako.

Nasuprot tome ova zemlja je dala velike ljude kao što je Vuk Karadžić, Nikola Tesla, Pupin, Milanković…

Ako smem da napravim paralelu u svetu muzike pa da spomenem Mokranjca, Isidora Bajića, Stevana Hristića, Carevca…

Pesnike, slikare, pisce…

Istoriju kojom se Srbija ponosi!

Vlada Panović-Preuzeto sa FB stranice V.Panovića

Nismo bili dobri đaci i nismo ih dovoljno slušali.

I šta imamo danas?

Sve ove vrednosti prekriva talog usmrdelih zabluda svake vrste.

Infopandemija laži i obmana.

To nije od juče.

To čudovišno otrovno cveće udišemo više od pola veka! I mnogo više.

Setite se kako smo se „odužili“ Milevi? Kako smo brzo zaboravili Živojina?

Danas arhitekte te nesreće imaju moćnija oružja! Imaju internet, imaju javne mreže koje ako ne filtrirate mogu da zaglupe.

Baš tako.

A narod naseo i veruje u svašta.

I sluša i kao snob kopira najniže ukuse.

U muzici ili u opštem protoku informacija iz bilo koje sfere zalepi se za one najgore.

Predao se šarlatanstvu svake vrste pa zdušno učestvuje u kolektivnom samo dezinformisanju u ionako zagađenom prostoru.

Imamo mi nove Milankoviće, Pupine, Mokranjce ali ih ne slušamo!

Trebalo bi duboko da se zamislimo kao narod i zapitamo kuda idemo i gde ćemo stići?

I što reče jednom Nikola Pašić;

„Spasa nam nema, propasti nećemo“ !

I ne smemo, dodao bih!

Autor :Vlada Panović

Otkazane XXVII Raške duhovne svečanosti

Objavljeno: 12.08.2020. | autor: KV Novosti -on line

 „Nadali smo se da će se epidemiološka situacija promeniti, međutim, to se nije desilo i ovakva odluka je bila neizbežna. Veoma bogat, internacionalni program ovogodišnjih Raških duhovnih svečanosti, bio je spreman još u maju i zaista nam je veoma žao što neće biti predstavljen našoj publici. Pokušaćemo da sve programe zakažemo u istim terminima naredne godine. Poruku koju smo i ovim Svečanostima hteli da pošaljemo – koliko je važno održavati kvalitetne kulturne programe van velikih centara i kako je na Svečanostima u Raški „kultura mera svih stvari“, probaćemo da dočaramo različitim radovima umetnika i dizajnera, čiji će prevashodni cilj biti promocija i vizuelna prezentacija Raških duhovnih svečanosti“. Ovim rečima je Niša Barlov, umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti obavestio javnost da se ovogodišnja manifestacija otkazuje.

Vlatko Stefanovski i Nikša Barlov
(Foto-Josif Raspopović)

Počelo je 1993 godine na inicijativu  nekolicine tadašnjih opštinskih   funkcionera, direktora Turističko-sportske organizacije Miodraga Jemuović a, direktora CK Gradac Milutina Krečkovića i Predsednika opštine Ljubisava Džodića.Organizovani  su “Raščanski impulsi kulture i zabave”, buduće Raške duhovne svečanosti. Prolazile su godine,program je postaja o sve bolji i bolji, broj učesnika sve veći i veći tako da su Raške duhovne svečanosti  danas  jasno profilisana i prepoznatljiva,kulturna  manifestacija na mapi sličnih sadržaja u Srbiji. Bitnu ulogu u periodu nastanka manifestacije  pa i kasnije ,tokom njenog profilisanja, imala je grupa istaknutih književnih stvralaca iz Raške kojoj pripadaju Milisav Savić, Slobodan Rakitić, Milica Novković, Tiodor Rosić i Miroljub Joković.

Sa ranijeg predstavljanja manifestacije na Sajmu turizma u Beogradu

Do ustanovljavanja današnjeg profila manifestacije i uvođenja funkcije umetničkog direktora kao lica odgovornog za selekciju mogućih tema,dela i stvaraoca koji treba da budu deo programa svečanosti , manifestacija je imala svog domaćina.Prvi domaćin je bio poznati književnik Milisav Savić a potom su to bili i Milica Novković, Slobodan Rakitić i Miroljub Joković. Tiodor Rosić je bio prvi umetnički direktor Raških duhovnih svečanosti i na toj funkciji je ostao od 1998 do 2011 godine. Himna „Raški uranak“, koju je na stihove Tiodora Rosića, komponovao Svetislav Božić postala je prepozantljivi simbol Raških duhovnih svečanosti.

Sa jednih od ranijh RDS-Predstava Hotel 88

Suština programske koncepcije  Raških duhovnih svečanosti je, što više kvalitetnih sadržaja usmerenih na što širi krug publike.Svake godine dodeljuje se priznanje RDS  -„Stefan Prvovenčani“. Prvi dobitnik, 2000-te godine, je bio kompozitor  Svetislav Božić , zatim slede slikar Bata Mihajlović, filozof Mihajlo Đurić,  pesnik Miodrag Pavlović,režiser Emir Kusturica,slikar Sava Rakočević,književnik Danko Popović,muzičar i kompozitor Bora Dugić,arhitekta Peđa Ristić,književnik Milisav Savić,   kompozitorka Isidora Žebeljan, režiser Timoti Džon Bajford, dramski pisac Dušan Kovačević, novinar i publicista Petar Peca Popović , glumac Predrag Miki Manojlović…..

Sećanje na Nenada –Nešu Burgića

Objavljeno: 08.08.2020. | autor: KV Novosti -on line

Juče ,7.avgusta, navršilo se trideset godina,od iznenadne i tragične smrti Nenada-Neše Burgića, jedinstvene i neponovljive ličnosti u našoj diplomatiji i kulturi.

 Nenad Burgić rođen je 12. aprila 1952. godine u Brusu. Osnovnu školu je učio u Brusu, gimnaziju u Kraljevu. Za vreme školovanja bio je odličan đak, Vukovac, pokazavši prirodnu bistrinu uma i vanserijsku inteligenciju kao i lakoću pamćenja. Đak generacije sa sedam diploma. Ekonomski fakultet je završio u Beogradu, diplomirao sa ocenom 10 u 23. godini života. Služio je JNA u Sarajevu a po odsluženju vojnog roka proizveden u čin p.poručnika.

Nenad Neša Burgić

Zaposlio se u SSIP-u 1979. godine. Akreditovan kao diplomata odlazi u Tokio za atašea za privredu. S obzirom da je izučavao filozofiju i kulturu Dalekog Istoka posle nekoliko meseci dobija poslove atašea za kulturu i štampu, tako da je uspešno obavljao poslove i iz ove oblasti.

Bio je poliglota, govorio je pet jezika: engleski, francuski, ruski, japanski i kineski. U Japanu je boravio četiri godine, od 1979. do 1983 i jedini je od svih službenika u našem predstavništvu govorio japanski.

Nenad Burgić je bio čovek posebne vrste, pa i diplomata posebne vrste što nam govore i mnogobrojni događaji. Jedan od tih događaja je i onaj kada je Zoran Đorđević, dopisnik „Tanjuga“ iz Pekinga, otišao u Tokio na izlet. Potražio je Nenada Burgića, čiji je stan bio svratište i konačište za sve one koji su se zadesili u dvanaestmilionskoj japanskoj prestonici, a nisu imali gde da spavaju. Usput, gledajući izloge, Zoranu je zapala za oko fotografija lepe Japanke sa bluzonom od jugoslovenske zastave: trobojka i crvena komunistička petrokraka u sred srede proameričkog, antikomunističkog Japana! Brže-bolje, Zoran je kupio tu fotografiju, a onda je video da nije morao da žuri nije bilo knjižare ni kioska u kojoj ista nije mogla da se nađe. Elem, upoznavši Nenada Burgića, Zoran mu je pokazao tu „atrakciju“, a onda saznao da je ideja potekla od Nenada, da ju je ostvarila najpoznatija japanska modna kreatorka, a bluzon nosi najpopularnija japanska pevačica.

 Nenadova ljubav prema filozofiji, kulturi i jezicima Dalekog Istoka počela je mnogo pre 1979. godine, od kada je na četvorogodišnjoj službi u Tokiju. U Japan je već otišao sa objavljenom zbirkom japanske poezije „Zatvorena (otvorena) knjiga“, a za knjigu „japanskih“ stihova, haiko-poezije „Oluja u planini“, dobio saveznu nagradu (čiji je novčani deo odbio).

Službovanje u Tokiju iskoristio je za više boravka u Kini, čiji je jezik takođe naučio i čija ga je kaligrafija posebno zainteresovala. Beogradska „Naučna knjiga“ i kraljevačko „Slovo“ objavili su mu 1988. godine grandiozno delo, jedino te vrste u Jugoslaviji, „Kinesku kaligrafiju“. Objavljivao je tekstove u jedinom jugoslovenskom časopisu te vrste, „Kultura Istoka“, bio je recenzent knjige Zorana Belića „Hod kroz bespuće ili Put moći – Izabrani spisi o borbi za duh“, držao je predavanja na beogradskom Filozofskom fakultetu, na raznim tribinama, bavio se grafikom i bio je jedan od najboljih umetnika „Galerije AUT“ u Grožđanima u Istri. Koautor je tokijskog izdanja „Narodne igre u Japanu“.

 Interesujući se za kulturu dalekih naroda, produbljivao je i znanja o kulturi svog naroda i  negovao svoje nacionalne korene i baštinu. Učeći od Kineza i Japanaca o njihovom pismu, poučavao je Kineze i Japance srpskoj ćirilici i srpskoj srednjevekovnoj kaligrafiji.

Na sve prijeme, na koje su Japanci, Kinezi, Indusi i drugi diplomatski predstavnici, sem evropskih i američkih, dolazili u nacionalnim nošnjama, pojavljivao se u šumadijskoj anteriji, vazenoj košulji i čarapama, opancima i ostalim detaljima srpske nošnje.Nije se kao neki, stideo svog seljačkog porekla i svoje „seljačke nacije“, već naprotiv, izuzetno se ponosio svojim korenima i u njima video mnoge vrednosti, nedostupne samo skorojevićskom oku.

Kada se vratio iz Japana dobio je mesto sekretar-savetnik gde je ostao sedam godina, sve do 1990. godine. Zagonetna smrt ga je presekla u najlepšim godinama života i stvaralaštva.

Napisao tri knjige: Otvorena – zatvorena knjiga, Oluja u planini  i Kineska kaligrafiju.

Ovo je vreme maski koje nikada nisam (po) želela!

Objavljeno: 01.08.2020. | autor: KV Novosti -on line

„Da je sreće,danas, prve subote u avgustu,bila bih ,po trinaesti put, u dvorištu svoje „Magdale“, zajedno sa mojim životnim saputnikom Branom, domaćica druženja umetnika i kreativaca svih vrsta kao i ljubitelja umetnosti uopšte“,rekla nam je ,slikarka,regreso terapeut i ekstraseans  Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević iz Kraljeva.

Rad Milene Kovačević

„Ovako,  zbog „više slile“, umesto trinaestog okupljanja kreativaca svih vrsta u Kraljevu, svi smo danas,na žalost, „maskirani“. I dok smo se mi, učesnici druženja koga smo nazvali „Masharat“, maskirali želeći da istaknemo umetnosti primerenu nekonvecionalnost, danas nam nalažu da , zdravlja radi nosimo maske. Ja to poštujem i preporučujem poštovanje naloga medicinske struke, ali želim da kažem, sada kada vam saopštavam razloge odlaganja ovogodišnjeg XIII maskenbala, „Masharat“-a, da ove maske nisam nikada (po)želela uprkos činjenci da su maske,ali svakako one drugačije, čest motiv na mojim slikama“,rekla nam je Milena Kovačević,danas u svom domu.

U proteklih dvanaest  godina tokom trajanja „Masharat“-a , manifestacije  koja slavi ljudsku kreativnost ,kroz dom porodice Kovačević u Kraljevu, prošlo je nekoliko hiljada posetilaca a priliku da pokažu sebe,svoje stvaralaštvo, svoju kreativnost imalo je više desetina umetnika,od onih već afirmisanih i dokazanih kreativaca do naturščika  iz zemlje i inostranstva.

Sa otvaranja Milenine izložbe u Sofijij 2016-te godine

Bilo je tu više kamernih pozorišnih predstava,resitala, izložbi,mini koncerata ozbiljne i druge muzike,plesova iz nama dalekih zemalja…i naravno,uvek, dobrog druženja i zabave.

Milena Kovačević je rođena u Lazarevcu, odrasla  u Kraljevu i u mladosti je često pohodila Južnu Srbiju postojbinu svoga oca. Taj kraj, njegovu mistiku, trajno je urezala u sebe. Sa sedamnaest godina odlazi u Nemačku gde nastavlja školovanje, a želja za usavršavanjem vodi je u Pariz gde završava privatnu umetničku Akademiju „ABC“. Ljubav prema slikarstvu bila je „okidač“ da se upusti u posao galeriste otvarajući sopstvenu galeriju u Nemačkoj a ambijent galerije je bio inspiracija da nastavi druženje sa svetom mode jer je u galeriji otvorila i školu modelinga. Sreće se i druži sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to joj otvara vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica. Za slikarstvo Milena je uvek nalazila i vremena i snage i inspiracije pa je tako za tridesetpet godina aktivnog bavljenja slikarstvom priredila dvadesetak samostalnih i humanitarnih izložbi a njena dela se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu. Za svoj rad dobijala je brojna priznanja pa čak i dva državna.

Slikar iz Kraljeva među nagrađenim na konkursu ambasade Švajcarske za mlade umetnike iz Srbije

Objavljeno: 20.06.2020. | autor: KV Novosti -on line

Matija Sretović iz Kraljeva , slikar mlađe generacije, jedan je od šest nagrađenih stvaralaca , na trećem po redu konkursu koji , pod nazivom „Privatna vrednost“ organizje ambasada Švajcarske u Beogradu.

U svom nagrađenom radu Matija se bavi urbano-istarživačkim projektom usmerenim ka jačanju ekološke svesti, kroz postavljanja egzistencijalnih pitanja fokusiranih na čovekov odnos prema okruženju.

Matija i još petoro njegovih koleginica i kolega , Gorana Bačevac, Lea Embeli, Adrian Klajo, Veroljub Naumović i Nikola Radosavljević dobili su novčanu potporu od ambasade Švajcarske u Srbiji u iznosu od 60.000 dinara za pripremu izloženih radova.

Izložba „Privatna vrednost“ obuhvata slike, skulpture i instalacije izložene unutar rezidencije a za javnost će biti otvorena od danas, 20. juna do 29. jula dva puta nedeljno – sredom i subotom od 17 do 19 časova.

Žiri koji je,ove godine, radio u sastavu Mišela Blanuša, Maja Kolarić i David Laufer je ,u obrazloženju svog izbora da su svih šest umetnika izabranih za treće izdanje izložbe „Privatna vrednost“  nesumnjivo povezani sa svojim kolegama u inostranstvu, ali se njihov geografski identitet vidi u svemu što rade, te da oni ne obećavaju, već nude realnost uspona Srbije ka istaknutosti i doprinosu u svetu umetnosti.

Pokretač inicijative za realizaciju konkursa i izložbe, ambasador Švajcarske u Srbiji Filip Ge, je povodom proglašenja  umetnika izabranih za treću izložbu „Privatna vrednost“,rekao i: „Kultura je suštinski stub meke moći svake zemlje. U liberalnim demokratijama, umetnici otvoreno propituju društvo u kome žive. Radeći to, oni implicitno promovišu vrednosti koje zajednički zastupamo, poput tolerancije, solidarnosti, jednakosti ili suživota u obostranom razumevanju. Međutim, ove vrednosti mogu lako biti dovedene u pitanje čim narastu političke ili ekonomske tenzije. Kriza oko Kovida-19 je dobar primer. Stoga našem kontinentu, treba više, a ne manje kulture“

Matija Sretović

Matija Sretović je rođen 1983 godine u Kraljevu.Pohađao je Srednju umetničku školu u Kraljevu smer Konzervacija i restauracija.Završio je osnovne studije likovne i primenjene umetnosti na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu u klasi Jelene Šalinić Terzić koja mu je bila mentor na master studijama,kod koje je i odbranio diplomski rad na master studijama.

Milan Nenadić je laureat „Žičke hrisovulje“ za 2020 godinu

Objavljeno: 29.05.2020. | autor: KV Novosti -on line

Danas je,u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“  žiri za dodelu nagrade Žička hrisovulja,koji je,ove godine, radio  u sastavu: Vladimir Jagličić (u svojstvu prethodnog dobitnika), Dejan Aleksić, mr. Ana Gvozdenović, Miloš Milišić i Dragan Hamović (predsednik),saopštio svoju   odluku da je dobitnik Žičke hrisovulje za 2020. godinu pesnik Milan Nenadić, kako se to u obrazloženju navodi, „za poeziju dubokog poistovećenja sa matičnim tlom i predanjem“.

Deo Žirija za dodelu Žičke hrisovulje

U danas pročitanom pisanom obrazloženju koga je potpisao predsednik žirija Dragan Hamović imeđu ostalog kaže se i: „Prošlost, iz dubine njihovog izrečenog i neizrecivog iskustva, došla je iznova po svoje i ne prolazi. Dinarski svet iz kojeg potiču održan je i oličen epikom, ali su epiku, u rečeni čas poluvekovnog primirja, zamenili individualni glasovi čiji se naglasci razlikuju, ali koji, svi do jednog, pokazuju da se od pripadnosti svome prostoru ne može pobeći bez težih posledica po sebe samoga.  Nenadićev lirski dijalog sa precima neposredan je i bolan, on se oseća potomkom najpre po jednoj zajedničkoj crti, koju izražava davna njegova „Uskočka pesma“:„Ja ne gradim, ja zvučno razaram, / Ja sam ropac posle vašeg krika.“

Nagrada se ,po tradiciji dodeljuje u avgustu mesecu, u okviru kulturno-naučne manifestacije Žički duhovni sabor Preobraženje, koja se održava  već 29 godina za redom u Kraljevu i u manastiru Žiča.

Na današnjoj konferenciji za štampu prisutni članovi žirija nisu mogli,zbog sitauacije izazvane epidemijom korone,da saopšte, sasvim precizno,program ovogodišnjinjeg  Žičko  duhovnog sabora Preobraženje koga ,pod pokroviteljstvom grada Kraljeva,organizuju Narodna biblioteka„Stefan Prvovenčani“ i Narodni muzej  u Kraljevu zajedno sa Književnim klubom „Kraljevo“koji je,svojevremeno,još daleke 1992.godine,inicirao i pokrenuo ovu ,sada već međunarodno afirmisanu kulturno-naučnu manifestaciju.

Milan Nenadić, rođen 1947. godine u Grkovcima kod Bosanskog Grahova. Važnije zbirke pesama: Stefanos (1971), Opšti odar (1978), Usamljena istorija (1979), Osvetna maska (1981), Drhtanje u svodu (1988), Venac za Gavrila (1991), Utočište (1994), Ugrušak (1997), Divlji bog Balkana (2003). Sa suprugom Ileanom Ursu prevodi sa rumunskog. Dobitnik svih značajnijih domaćih književnih priznanja. Školovao se u Bosanskom Grahovu i Sarajevu,živeo u Beogradu, Zrenjaninu, a sada živi u Petrovaradinu.

Dame sa štafelajom

Objavljeno: 11.03.2020. | autor: KV Novosti -on line

Večeras je , u Galeriji kulturnog centra „Ribnica“ u Kraljevu , u čast  Međunarodnog dana žena ,otvorena kolektivna izložba „Kraljevačke umetnice“.

Autorke koje su prisustvovale svečanom otvarnju u društvu Ane Jerotijević

Na ovoj jedinstvenoj izložbi koja će trajati do 25 marta biće izložena dela četrnaset autorki iz Kraljeva. Radi se , uglavnom , o već afirmisanim umetnicama koje stvaraju u Kraljevu  ili su pak poreklom iz njega  a žive i rade u drugim sredinama u zemlji i inostranstvu .

Raznolikost žanrova i tehnika kojima stvaraju ove dame  čine ovu kolektivnu izložbu posebnom pa je ,s pravom, možemo nazvati  događajem bez premca u kulturnom životu  grada na Ibru  na samom početku ove godine.

Rad Slađane Miljković

Izložbu je, pročitavši pesmu „Ničija“ autorke Jelene Marković proglasila otvorenom glumica Ana Jerotijević,urednica kultunog programa u KC „Ribnica“.

Rad Danke Dimitrijević

U ime grada Kraljeva i Saveta za rodnu ravnopravnost umetnice je pozdravila Lidija Pavlović-Knežević poželevši im da ovakva ,ženska, izloba postane praksa koja će se ponavljati iz godine u godinu obeavši i svu neophodnu podršku i pomoć Saveta za rodnu ravnoravnost grada Kraljeva.

Podrška Saveta za rodnu ravnopravnost grada kraljeva

Posetioci će biti u prilici da, u naredne dve nedelje, vide dela Tatjane Blagojević, Slađane Miljković, Dušice Radosavljević, Aleksandre Popović, Danke Dimitrijević, Jasne Bosić, Jelene Petrović, Ljubinke Adamović Aksentijević, Milice Antonijević, Milice Šolajić, Momire Radosavljević, Nevene Mitić, Jovane Banjanac i Viktorije Zdravković.