četvrtak, 23. januar 2020.

Vesti iz kategorije ‘Vesti’

Ibar će biti još čistija reka

Objavljeno: 17.01.2020. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

„Čestitam vam na opredeljenju  da zaštitu životne sredine izdvojite   kao prioritet za rešavanje i ulaganje. Vlade Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine biće uz vas i  u realizaciji još dva vaša kapitalna investiciona projekta za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za područje Kopaonika i Jošaničke banje“ rekao je juče , u Rvatima kraj Raške , Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan gde je ,zajedno sa predsednicom Vlade Republike Srbije Anom Brnabić i šefom Delegacije Evropske unije  Sem Fabricijom obišao završne radove na   postrojenju u fabrici za preradu otpadnih voda u Raškoj.

Obilazak završnih radova na prečišćivaču otpadnih voda u Rvatima

Gradnja ovog postrojenja otpočela je u maju 2018 godine, okviru projekta vodosnabdevanja, prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda za opštinu Raška koji je vredan 6,2 miliona. Evropska unija je realizaciju projekta pomogla sa  sa 5 miliona evra što je deo šire inicijative EU da pomogne Srbiji u rešavanju pitanja prečišćavanja otpadnih voda i uspostavljanju infrastrukture.

Maj 2018-Početak radova u Rvatima

Po rečima premijerke Ane Brnabić  Vlada je sufinansirala projekat sa 10 posto u oblasti infrastrukturnih radova i 18 posto u opremi. Pri tom je naglasila , i navela još niz realizovanih investicija ili onih koje su u toku u ovoj oblasti.

Za nesmetano funkcionisanjeprikupljanja i prečišćavanja otpadnih vod  izgrađen je  glavni kanalizacioni kolektor, i  produžena kanalizaciona mreža ka okolnim  naseljima, obnovljena je  postojeća kanalizaciona mreža i rekonstruisan sistem za snabdevanje vodom.

„Ekspresije moje duše“ pred kraljevačkom publikom

Objavljeno: 16.01.2020. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Sinoć je , u prepunoj Galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ u Kraljevu ,otvorena izložba kraljevačkog umetnika Dragoljuba Bosića koji stvara i izlaže već 57 godina u kontinuitetu.

Publika na izložbi Dragoljuba Bosića

Ovaj vrsni stvaralac i likovni pedagog , rođen je 1937. godine u Stanišincima kod Vrnjačke Banje . Završio je Srednju umetničku školu u Nišu 1958. godine , u klasi profesora Brane Pavlovića. Višu pedagošku školu – likovni odsek završio je u  Beogradu 1967. godine. Član je ULUS-a od 1984. Godine a radni vek je proveo  kao likovni pedagog u OŠ ,,Vuk Karadžić“  u Ribnici.

U umetničkom životu Kraljeva pojavio se daleke 1959. godine. Od tada do danas, uz neminovne oscilacijske vrednosti, stvorio je svoj slikarski svet i prepoznatljiv koloristički znak. Nakon sagledavanja Bosićevog slikarskog opusa, odmah je primetno bogatstvo motiva koje sugeriše radoznalu i istraživačku crtu njegove ličnosti – pejzaž, ljudska figura, portret, apstraktno – asocijativne kompozicije. Njegov stvaralački opus broji preko 2100 dela a u jednom periodu svog života Bosić je intenzivno obilazio znamenite galerije i muzeje širom sveta kao i značajne spomenike kulture jer se ,po njegovim rečima, slikarsko umeće ne usavršava samo radom već i kroz lično uopznavanje sa delima stvaralaca koji su trajno obeležili određene epohe.

„U njegovoj slici prepliću se klasično i savremeno, određeno sopstvenom egzistencijalnom i emotivnom vrednošću. To je njegova lična priča, životna priča, koja odiše kodovima sopstvenog senzibiliteta i iskrenosti“ kaže,o Bosićevom stvaralaštvu istoričarka umetnosti Suzana Novčić.

Izložba  „Ekspresije moje duše“ ostaje otvorena do 28 januara.

Hoće li i opštine i gradovi pisati Zaštitniku građana…?

Objavljeno: 13.01.2020. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

 Zaštitnik građana Zoran Pašalić dobio je zavidan medijski tretman za svoju inicijativu o „pokretanju  postupka kontrole Ministarstva zaštite životne sredine“ zatraživši da ,u roku od 15 dana , dobije obaveštenje o određenim činjenicama i okolnostima kako o uzrocima zagađenja tako i  o merama koje Ministarstvo zaštite  životne sredine preduzima ili razmatra da preduzme zbog prekomernog zagađenja vazduha   suspendovanim česticama  PM-10 i/ili PM-2,5 u nekoliko gradova u Srbiji među koje ,nažalost, spada i Kraljevo.

KV Novosti-20.12.2019

Verujem da će Zaštitnik građana ,u roku koji je propisan ,  dobiti odgovore na svoja pitanja od Ministarstva. Dilema je da li će njemu pisma ,izveštaje , „raporte“ ili šta već slati opštine i gradovi? Ako ne njemu lično onda ,predlažemo, da obavezno šalju  Ministarstvu zaštite životne sredine .

A  na jedno od njegovih pitanja  o tome „da li se javnost redovno i potpuno informiše o trenutnom stanju, odnosno da li se građanima pruža dovoljno podataka o vrsti i obimu informacija o izmerenim vrednostima, njihovom značaju, kao i o uticaju koje izmerene vrednosti zagađujućih materija mogu imati na njihovo zdravlje“ možemo , na primeru Kraljeva da odgovorimo odmah  i bez Ministarstva zaštite  životne sredine.

Povod za ovaj javni odgovor iz Kraljeva  Zaštitniku građana Zoranu Pašaliću je kratka izjava u Dnevniku 2 na RTS-u , Vladimira Lazarevića člana Gradskog veća zaduženog za zaštitu životne sredine i predsednika Saveta za zaštitu i unapređenje životne sredine koji  se,uzgred budi rečeno,od svog osnivanja Rešenjem Gradskog veća od 27.12.2017 godine sastao samo tri puta!

Da li zato što je pogrešno potpisan, u tv prilogu, kao Boban Đurović,predsednik opštine Vrnjačka Banja ili pak iz nekih drugih razloga Lazarević je , u odgovoru na pitanje novinara koje se nije čulo ali se da predpostaviti da se ticalo mera koje grad Kraljevo preduzima za smanjenje zagađenja vazduha, naveo neke ,najblaže rečeno, malo poznate podatke o tim ,nazovi merama, koje , grad , navodno preduzima.

A istina je,bar kada je reč o Kraljevu, drugačija i teško se može sakriti iza  izjava za televiziju.

Izostavio je Lazarević , u  svojoj izjavi da kaže  da je , u slučaju šeste budžetske  programske aktivnost grada Kraljeva-Zaštita životne sredine  za šta je ,predlogom budžeta planirano 192.451.070dinara, ili  4,3 odsto budžeta za 2020 godinu ,među sedam navedenih programskih aktivnosti za drugu aktivnost ,praćenje kvaliteta elemenata životne sredine planirano 0 dinara.

KV Novosti 18.12.2019

Osnovna znanja o problemu kvaliteta vazduha kazuju  da  na njega utiču ljudi svojim  činjenjem (i ne činjenjem ) u mnogim sektorima (saobraćaj,energetika,poljoprivreda,šumarstvo…)

U realnom postupanju i suočavanju sa takvim problemom logično je kreće se od merenja i analiza koje sprovode multidisciplinarni timovi u raznim sektorima da bi se , po detektovanju glavih uzročnika , kreirale složene i obimne multisektorke i multidiciplinarne mere za otklanjanje ili smanjenej uzročnika zagađenja vazduha . Mere uslovljene realnim materijalnim, institucionalnim i kadrovskim kapacitetima jedne lokalne samouprave! Pa,obuke, pa primena,pa opet merenja,pa inspekcije,pa tako godinama i godinama….Takvih aktivnosti, na žalost,u Kraljevu nema!

 A da stvar bude još gora i krovni  Zakon o zaštiti životne sredine koji propisuje i obaveze   jedinica lokalnih  samouprava u delu koji se tiče pristupu informacijama se ne sprovodi. Tačnije,sprovodi se,s mene pa na uštap.

A za to bar ne treba mnogo (pred)uslova. Posebno u vreme interneta,u zemlji koja je ,kako reče premijerka u Abu Dabiju , jedna od 26 koje su usvojile Strategiju veštačke inteligencije….

Treba , jednostavno , makar u zimskim mesecima ,svaki dan, na razne , sve dostupne načine , obaveštavati građane Kraljeva o trenutnom kvalitetu vazduha.

Pohvalili smo kada je 20.decembra 2019 godine posle pauze od nekoliko godina , nastavljena  praksa informisanja građana od strane nadležnog organa gradske uprave davanjem preporuka-saveta o potrebi promena u ponašanju građana.Pohvalismo i urekosmo! Jer, od tada ti izveštaji dostupni na portalu grada Kraljeva https://www.kraljevo.rs/wp-content/uploads/2020/01/Izvestaj-aero-dnevni-01.01.-10.01.2020-.doc.pdf 

orediše i postaše neredovni. Današnji daje najnovije  rezultate merenja od 10.januara 2020 godine  kada su PM10 čestice bile 247,83 μg/m3 .Čak pet puta iznad dozvoljene granične vrednosti, a vreujemo da je ,trenutno, kvalitet vazduha u Kraljevu još gori.

Zato Vladimiru Lazareviću  članu Gradskog veća zaduženog za zaštitu životne sredine i predsedniku Saveta za zaštitu i unapređenje životne sredine grada Kraljeva   predlažemo da uradi šta može(i treba) na funkciji koju,trenutno, vrši.

Za početak da organizuje striktnu primenu člana 78. Zakona o zaštiti životne sredine ( Pristup informacijama) na teritoriji grada Kraljeva.

Novi autobusi na kraljevačkim putevima i ulicama

Objavljeno: 13.01.2020. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Šest vozila nove generacije prevoziće putnika na gradskim i prigradskim linijama u Kraljevu saopšteno je danas iz komapnije Sejari Beograd doo koja je generalni  zastupnik i distributer poznatih svetskih marki: Krone, Isuzu, Diesel Tehnics i Voith  za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju.

Nove autobuse marke  NovoCiti E6C afirmisanog turskog proizvođača Anadolu Isuzu, za potrebe gradsko-prigradskog prevoza u Kraljevu kupio je Autoprevoz iz Čačka koji  sa kompanijom Sejari Beograd sarađuje još od 2013 godine.

U standardnoj opremi novih autobusa  su klima-uređaj, rampa za lak ulazak/izlazak putnika u kolicima (na zadnjim vratima), audio sistem, frontalni i bočni i digitalni indikatori odredišta, LED osvetljenje prednjih stepenika…

Grad Kraljevo se,još u novembru mesecu prošle godine odlučio i prihvatio ponudu konzorcijuma koji čine ,Autoprevoz d. o. o. Čačak , Kavim Raška a. d, Kavim d. o. o. Vranje i PUB internacional d. o. o Kraljevo da sa participacijom od 40 dinara po kilometru (bez PDV-a), odnosno 44 dinara sa PDV-om učestvuje u ceni usluge gradskog i prigradskog prevoza na teritoriji grada.

Prema sklopljenom Ugovoru utvrđivanje cene vozne karte je u nadležnosti grada a izabrani prevoznik je  u obavezi da dostavlja odeljenju nadležnom za poslove javnog prevoza putnika mesečne, šestomesečne i godišnje izveštaje o realizaciji prevoza.

Prevoznik će, na zahtev grada, o svom trošku u vozilima ugraditi kamere kojima će se pratiti dešavanja u vozilu a nadležne gradske službe  imaju  pravo na nenajavljene kontrole voznih isprava i karata putnika.

НАМА ДОБРО А НИКОМЕ ЗЛО!

Objavljeno: 07.01.2020. | autor: KV Novosti -on line
Мир Божији, Христос се роди!

Поштовани читаоци,

У дану великог празника желимо вам добро здравље,личну срећу и напредак.

Желимо вам здравља,среће и напретка у Новој,2020 години! КВ Новости

Objavljeno: 31.12.2019. | autor: KV Novosti -on line
Желимо вам здравља,среће и напретка у Новој,2020 години!

КВ Новости

Zašto se kasni se sa usvajanjem Sporazuma o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave ?

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line
Predstavnicima osamnaest gradova i opština iz  sliva Zapadne Morave  predstavljen je , početkom novembra 2019. godine , u Kruševcu , Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Sporazum  je rezultat  višegodišnjeg  multisektorskog rada koordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština podržanog od strane kraljevine Švedske, brojnih domaćih državnih organa i institucija kao i od nekih  međunarodnih organizacija.

Sporazumom o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave  kreiran je  normativni okvir za institucionalnu saradnju lokalnih samouprava. To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.  On svojim rešenjima , oslonjenim na izmenjeni  Zakon o lokalnoj samoupravi , u velikoj meri , potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih , pre svega kadrovskih , resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i unapređenje civilne zaštite na lokalnom nivou kao „karike koja nedostaje“ u sistemu zaštite i spasavanja na lokalnom nivou.

Novembar 2010-Lista zemljotresa

Srbija je još 2009 godine usvajanjem  Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.

Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.

Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014  nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je, pre samo trideset  godina, u Beogradu , sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!

Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014, da bi smo ,godinu dana kasnije, potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu, koji kroz danonoćno pripravni Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.

Od te 2015  godine , nama su na raspolaganju resursi i,još dragocenija, ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.

Sudeći prema ponašanjima , najodgovrnijh u lokalnim samoupravama, i dalje ,olako, zaboravljamo potrebu i značaj (iz) gradnje sistema zaštite i spasavanja i civilne zaštite kao njenog segmenta.

Prema raspoloživim informacijama svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobile su od Stalne konferencije gradova i opština ,odmah  posle predstavljanja dokumenta  u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite.

Dokument su , do sada , razmotrile i usvojile samo dve lokalne samouprave ,Skupština grada Kruševca  i Skupština opštine Vrnjačka Banja. One  su to uradile na sednicama svojih Skupština održanim istog dana , 25 decembra.2019 godine.

Iskustva Kraljeva su ,do nedavno, predstavljana i međunarodnoj sturučnoj javnosti

Većina , od  još 16 lokalnih samouprava iz asocijacije Sliv Zapadne Morave, nije uvrstila ovaj dokument u dnevni red svojih Skupština ikao su one  zasedale tokom novembra i decembra zbog zakonske obaveze usvajanja budžeta opština i gradova za 2020 godinu.

Posebno pada u oči da se u toj grupi opština i gradova  našlo i Kraljevo koje je , do nedavno , prednjačilo u ovim poslovima.

Iskustva građana Kraljeva  stečena u zemljotresu  novembra 2010 godine i u razornim poplavama  iz maja 2014 godine  presudno  su uticala , najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u  upravi Grada Kraljeva koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugi mopštinama i gradovima

Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog  februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice.

Čini se da  je interes čelnika Kraljeva za nastavak  proaktivne uloge u ovim aktivnostima splasao. Da li je to zbog saznanja da će sedišet budućeg zajedničkog,međuopštinskog organa za poslove  smanjenja rizika od katastrofa i  razvoja civilne zaštite biti u Kruševcu ili pak zbog nečeg drugog (sa) znaće se uskoro.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

 

Razvoj sistema civilne zaštite na novim osnovama

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line
Da li nas je, sve do katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju maja 2014 godine, pratila ona narodna kletva „Da Bog da imao pa nemao!“ ili smo sami ,svojim nemarom uništili sistem civilne zaštite kakav je postojao u Jugoslaviji do kraja osamdestih godina svejedno je sa stanovišta ishoda.
A ishod tog bespotrebnog devastiranja jednog sistema je ,bar do 2010 godine, bio da nemao civilnu zaštitu. Tu bolnu i otrežnjujuću činjenicu shvatili smo suočivši se sa velikim razmerama štete izazvanim poplavama kada smo bili prinuđeni da angažujemo vojsku za spašavanje ljudi i materijalnih dobara jer jedinica civilne zaštite nije bilo.
Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.
Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014 nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je ,recimo, pre samo trideset godina u Beogradu ,recimo, sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!
Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014 da bi smo godinu dana kasnije potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu koji kroz Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama koji je danonoćno u pripravnosti i nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.
Na taj način ,od te godine, nama su na raspolaganju resursi i još dragocenija ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.
Doduše Srbija je još 2009 godine usvajanjem Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.
Ovako ustrojeni sistem ima svojih ,određenih, koncepcijskih nedoumica a jedna od njih tiče se i mesta i uloge sistema civilne zaštite koji je,izvesno je, segment,podsistem, sistema zaštite i spasavanja,ali koji nije,za razliku od nekih drugih podsistema (na primer sistem obaveštavanja i uzbunjivanja)kao poseban sistem.
Postojeća,monotipska, organizacija sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou stoga je i najveći problem za funkcionisanje civilne zaštite jer ona ne uvažava postojeće,brojne različitosti imeđu lokalnih samouprava.Tačnije takva organizacija nameće da sve lokalne samouprave ,bez obzira na svoje realne materijalne i kadrovske kapcitete moraju imati iste organizacione forme i iste organe što u praksi dovodi do značajnih odstupanja sa direktnim posledicama po funkcionalnost i svrsishodnost kako integrisanog sistema zaštite i spasavanja tako i civilne zaštite kao podsistema.
Civilna zaštita na nivou lokalnih samouprava je , i zbog toga, segment , deo, podsistem integrisanog sistema zaštite i spasavanja koga možemo nazvati „nedostajućom karikom u lancu“.
Tim više je Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave, kao normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava, značajniji.
Jer on svojim rešenjima ,oslonjenim na izmenjeni Zakon o lokalnoj samoupravi, u velikoj meri, potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih ,pre svega kadrovskih, resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i druge slične asocijacije.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Razvoj međuopštinske saradnje u Srbiji na novim osnovama

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line
U nekoliko postojeći zakona kao što su to Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama , Zakona o zaštiti od požara , Zakona o vodama ,Zakon o šumama ,Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu , Zakona o obnovi nakon elementarne nepogode definisane su , jednim delom , obaveze lokalnih samouprava koje nastaju kao posledica elemetarnih nepogoda.Izmenama Zakona o o lokalnoj samoupravi iz juna 2018 godine , definiše se mogućnost ostvarivanja saradnje i udruživanja jednica lokalne samouprave, sa mogućnostima udruživanja sredstava i obrazovanja, između ostalog i stvaranjem zajedničkih organa.
Time je kreiran normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava započete odmah posle katastrofalnih majskih poplava u Srbiji 2014 godine.Početkom novembra u Kruševcu je predstavljen Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.

Podrška Ministarstva za državnu upravu udruživanju lokalnih samouprava

Ovom normativnom zaokruživanju ambijenta za razvoj civilne zaštite na novim osnovama predhodile su otrežnjujuće poruke prirode ,preko velikih elementarnih nepogoda, koje su ,u potpunosti, ogolile stanje u sistemu prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama Srbije.
Jednostavno, u prvim decenijama uvođenja višestranačja u Srbiji i u tranzicionim vremenima početkom ovog veka nije se ništa radilo na očuvanju a kamo li izgradnji tog segmenta lokalnih javnih uprava koji treba da se bave aktivnostima prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama.
Učestale katastrofe uslovljene klimatskim promenama, rizicima koje kreira postojeća ili nedostajeća infrastruktura, sve starija populacija ,posebno u seoskim sredinama i nepostajanje ili nepotpunost sistema civilne zaštite učinili su rizike od nekih budućih katastrofa uz Srbiji većim.
Iskustva građana Kraljeva stečena u zemljotresu novembra 2010 godine i u razornim poplavama iz maja 2014 godine presudno su uticala, najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u Gradskoj upravi koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugimopštinama i gradovima
Međopštinska saradnja gradova i opština sliva Zapadne Morave (17 gradova i opština kojima se ,u 2018 pridružio i Aleksandrovac ) pokrenuta je ,2014 godine, na inicijativu Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove gradske uprave Kraljeva,2014 godine.
Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, iskoristivši pomoć i podršku Stalne konferencije gradova i opština potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice. Istog dana ,u Kraljevu , je i sedam lokalnih samouprava u slivu Kolubare potpisalo svoj Protokol.
Dokument predstavljen , novembra meseca 2019 godine u Kruševcu, je nastao kao rezultat višegodišnjeg multisektorskog rada kordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština.Ova asocijacija lokalnih samouprava Srbije je imala ,na tom poslu, finansijsku podršku Švedske .I brojne druge međunarodne organizacije ,UNDP ,Svetska banka ,FAO programa UN pomogle su u tome kao i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ,Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova- Sektor za vanredne situacije i Kancelarija za javna ulaganja.
Za potrebe pripreme teskta Sporazuma o saradnji gradova i opština sliva Zapadne Morave, SKGO je angažovao tim eksperata koji su izradili analizu sadašnjeg stanja kroz prikaz različitih okvira i definisanja potreba u odnosu na zakonske obaveze i nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji.Tim za izradu Analize je dao i niz konkretnih preporuka u cilju preduzimanja daljih aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa. Jedna od tih preporuka jeste i model udruživanja gradova i opština u asocijacije koje prate velike rečne slivove.
Uspostavljanje funkcionalnog sistema smanjenja rizika od katastrofa udruživanjem u rečne slivove i razvoj civilne zaštite i sistema rane najave jedan je od osnovnih ciljeva međuopštinske saradnje na novim osnovama ali o tome više u drugim tekstovima.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Rudno i zvanično postaje Regionalni centar za obuku pripadnika civilne zaštite

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line
Svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobili su, posle predstavljanja dokumenta , početkom novembra u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave, koji predviđa obrazovanje Zajedničke službe  ovih opština i gradova u cilju zajedničkog i efikasnog delovanja na sprečavanju poplava i  i razvoja civilne zaštite.

Ovj dokument opštinama i gradovima je poslat ,sa predlogom da ga uvrste u dnevni red svojih Skupština do kraja ove godine ,i od strane Stalne konferencije gradova i opština i od strane grada Kruševca koji će ,preme postignutim  dogovorima, biti sedište budućeg Situacionog centra ,novoformiranog ,zajedničkog ,međuopštinskog organa javne uprave za  poslove  smanjenja rizika od katastrofa i poslove razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Kako saznajemo, prema tim istim dogovorima , predviđeno je da postojeći  Regionalni centar za obuku pripadnika civilne zaštite, na Rudnu bude sedište budućih edukativnih aktivnosti i vežbi  za pripadnike civilne zaštite iz 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave.

Ovaj centar je  smešten na obroncima Golije u mestu Rudno, koje je zbog svoje klime poznato kao vazdušna banja, na 100 kilometara jugozapadno od grada Kraljeva, na nadmorskoj visini od 1100 metara. Objekat raspolaže  sa oko 300 kvadratnih metara i  30 ležaja.

Njegov zvanični  naziv  je „Dom Gradske uprave grada Kraljeva na Rudnu“, i  bio je svojevremeno  u vlasništvu Dečjeg odmarališta „Goč“. Objekat otvoren za ove namene prvom obukom kadrova civilne septembra  2014. godine, a do sada  obuke  iz oblasti civilne zaštite u ovom centru prošlo je više od 350 polaznika iz više gradova i opština.

Sa jedne od ranije održanih obuka na Rudnu

Sasvim je izveno da će ,posle osnivanja ,zajedničkog ,međuopštinskog organa javne uprave za  poslove  smanjenja rizika od katastrofa i poslove razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave ,biti uložena značajna sredstva u njegovo opremanje za ove namene.

Indirekto će to biti i dodatni imput za razvoj seoskog turizma na ovoj visoravni koja je već prepoznata turistička destinacija za sve veći broj turista iz zemlje i inostranstva.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.