nedelja, 07. jun 2026.

Vesti iz kategorije ‘Vesti’

CRNO NA BELO O KRALJEVU: Od državnih subvencija do radničkog beznađa

Objavljeno: 24.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

U kraljevačkom hotelu „Turist“ održana je javna debata pod nazivom „Rad i prilike u Kraljevu: iskustva zaposlenih, mogućnosti za mlade i uloga lokalne zajednice“, koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju (FCD). Skup, organizovan u okviru projekta „Crno na belo“, ogolio je surovu istinu: dosadašnji model ekonomskog razvoja, zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i izdašnim državnim podsticajima, udario je u zid, ostavljajući iza sebe radnike u stanju duboke egzistencijalne nesigurnosti i sistemskog beznađa.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju, Nataša Vučković, naglasila je da je cilj organizovanja serije ovakvih panela širom Srbije prikupljanje autentičnih podataka o stvarnom položaju radnika, dok je u završnom rezimeu zaključila da je globalna slika radnih prava i perspektiva sveta rada podjednako sumorna kao i naša.

Sa panela u hotelu Turist na temu „Rad i prilike u Kraljevu: iskustva zaposlenih, mogućnosti za mlade i uloga lokalne zajednice

Učesnici su kroz argumentovanu diskusiju na panelu kojim je moderirao Ivan Kuzmanović iz  Centar za demokratiju ,identifikovali ključne barijere koje danas stoje na putu dostojanstvenog rada u Kraljevu:

Zorica Lešević (RPK Kraljevo) istakla je da se privreda suočava sa strukturnim problemima koji onemogućavaju održivo zapošljavanje bez stalne spoljne podrške.

Aleksandar Ilić (predsednik Gradskog odbora Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kraljevu) upozorio je da su radnička prava u praksi svedena na minimum. On je naglasio da se radnici sve češće tretiraju kao potrošna snaga bez stvarne pravne i socijalne sigurnosti, što nameće imperativ jačanja sindikalne borbe i hitnu promenu zastarelog zakonskog okvira.

Jovan Nešović (udruženje „Novi put“) ukazao je na hronični izostanak suštinske saradnje između javnog, poslovnog i civilnog sektora. Prema njegovim rečima, bez tog trougla nemoguće je kreirati realne i efikasne lokalne politike zapošljavanja.

Dragojla Vujović (Crveni krst Kraljevo) podelila je potresna iskustva najranjivijih grupa, ističući da se sugrađani koji godinama bezuspešno traže posao suočavaju sa barijerama koje direktno vode u apatiju, izolaciju i potpuno gubljenje vere u institucije.

Zoran Nikolić (Kraljevački razvojni centar) oštro je kritikovao „zid medijskog ćutanja“ i rigidnu praksu poslodavaca koji zloupotrebljavaju institut „poslovne tajne“ kako bi prikrili kršenja radnih prava.On je zatražio donošenje novog Zakona o radu, ali i insistiranje na izmenjenim pravilima i smernicama u procesima budžetskog sufinansiranja, kojima bi se lokalni mediji dodatno podstakli da se bave temama iz oblasti rada, sa posebnim fokusom na prava zaposlenih.

Vladimir Beočanin (advokat)  je ukazao na zabrinjavajuće pravosudne prakse i  sukcesivnu pojavu grupnih tužbi radnika , takozvanih „masovki“, ističući da preopterećenost sudskih odeljenja i  loš materijalni položaj radnika deluju obeshrabrujuće na one koji koji pokušavaju da sudskim putem zaštite svoja uskraćena prava.

O krahu jednog modela najrečitije govori statistika: dok je u periodu od 2015. do 2023. godine, snažno podstaknut subvencijama, u Srbiji godišnje otvarano u proseku 40.000 radnih mesta, taj broj je u 2024. godini strmoglavo pao na tek nešto više od 8.000. Ovaj drastičan pad jasno signalizira da je era intenzivnog rasta zaposlenosti po starom receptu nepovratno završena.

Stanje u sektoru rada se dramatično pogoršava, što je posledica kumulativnih efekata kraha neoliberalnog ekonomskog koncepta. Enormna koncentracija kapitala u rukama nekolicine dovela je do toga da svet rada više ne predstavlja primarni faktor u stvaranju nove vrednosti, već se na njega gleda kao na trošak koji treba radikalno srezati. Uz to, ubrzani razvoj IT sektora i veštačke inteligencije, uprkos očiglednim benefitima, dodatno smanjuje potrebu za ljudskim kapitalom.

U takvom globalnom i nacionalnom vrtlogu, Kraljevo se ubrzano depopulizuje, stari i osiromašuje. Posebno zabrinjava činjenica da su donosioci odluka u lokalnoj samoupravi u ovoj situaciji samo nemi posmatrači. Očigledno je da lokalna vlast nema ni stručnih kapaciteta, a ni političke volje da otvori najširi društveni dijalog koji bi ponudio alternative kroz set konkretnih lokalnih mera.

Umesto proaktivne politike, suočavamo se sa sumornom prognozom: grad će se uskoro suočiti sa prestankom rada preduzeća čiji su vlasnici ovde došli isključivo tragajući za jeftinom radnom snagom uz državne stimulanse. Da je beznađe već tu, upečatljivo govore podaci o rastućem broju građana koji ubrzano upadaju u stanje socijalne potrebe. O tome svedoče sve duži spiskovi korisnika usluga Centra za socijalni rad, kao i broj onih kojima je jedini siguran dnevni topli obrok onaj u kuhinji Crvenog krsta. Kraljevo, nažalost, postaje grad u kojem radnici, kao najveće žrtve tranzicije, ostaju prepušteni sami sebi u vremenima koja neumoljivo dolaze.

Beleška s povodom: Digitalna fatamorgana i 1,5 miliona tona tišine

Objavljeno: 20.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Povod: Pregled zvanične internet prezentacije Grada Kraljeva u odeljku za strateška dokumenta i zaštitu životne sredine.

Hipoteza: Netransparentnost i zastareli podaci nisu slučajna greška, već kontinuitet politike „guranja pod tepih“ (ili pod deponiju) problema koji direktno ugrožava zdravlje Kraljevčana.

Klik u prazno: Gde nestaju planovi?

Prva stanica na pogrešnoj trasi potrage za Lokalnim planom upravljanja otpadom na sajtu grada Kraljeva

Na zvaničnom sajtu grada, pod stavkom „Lokalni plan upravljanja otpadom“, čitaoca ne čeka dokument, već digitalni „ćorsokak“. Klik vas uporno vraća na početnu stranicu. Vizuelno, sajt nudi lepe ikonice i privid uređenosti; suštinski, nudi mrak.

Ovo nije samo tehnički propust. To je simbolički prikaz upravljanja gradom: Lokalni plan je usvojen još 2012. godine, važnost mu je istekla 2021., a novi, iako navodno naručen pre četiri godine, i dalje je „u magli“. Dok se na sajtu reklamira zaštita životne sredine, u realnosti se oslanjamo na papir star 14 godina koji se ionako nije primenjivao.

Kulagića ada – spomenik neodgovornosti

Detaj sa zvaničnog sajta grada Kraljeva:Vizuelno privlačno – Sadržajno prazno…

Dok digitalni linkovi ne rade, realna deponija „radi“ punim kapacitetom od 1971. godine. Prema konzervativnim procenama, tamo leži preko 1,5 miliona tona neselektiranog otpada.

  • Gde su izveštaji o realizaciji plana koji su morali da se podnose Agenciji za zaštitu životne sredine svake dve godine (shodno članu 33. Odluke iz 2017)?
  • Gde je monitoring gasova i produkata sagorevanja?

Umesto odgovora, imamo narativ o „brodu bez kompasa“ koji KV Novosti godinama dokumentuju, dok donosioci odluka ignorišu činjenicu da deponija više nije samo komunalno, već ozbiljno javnozdravstveno pitanje.

 Pitanja za 70 „čuvara“ grada

Jesmo li zaista,posle poluvekovne „plovidbe „nasukali naš brod na gomili našeg komunalnog otpada?

Ovim putem upućujemo direktna pitanja, ne samo Gradskom veću i JKP „Čistoća“, već svakom od 70 odbornika Skupštine grada Kraljeva ponaosob:

  1. Za odbornike pozicije: Da li vas, dok glasate za razne programe, brine činjenica da strateški dokument za otpad ne postoji u važećoj formi, a da su francuske studije (Seureka/Veolia) i preduzeće „Regioni Kraljevo“ d.o.o. ostali mrtvo slovo na papiru?
  2. Za odbornike opozicije: Da li je kritika upravljanja otpadom dovoljno glasna ili je i vama postala „uobičajena scenografija“?
  3. Za inspekcije i stručne službe: Kako kontrolišete sistem koji počiva na dokumentu čiji je rok trajanja prošao pre pola decenije?
  4. Za građane: Da li smo pristali na to da je „nevidljivost“ plana na sajtu grada isto što i nepostojanje problema u našim plućima i vodi?

Da li je ponavljanje majka razuma?

Narodna mudrost kaže da je ponavljanje majka nauke i razuma. Mi u Kraljevu godinama ponavljamo iste greške, iste netransparentne procese (od „telefonskog“ donošenja odluka do ignorisanja struke) i istu ćutnju o deponiji koja raste.

Ako je ponavljanje zaista majka razuma, onda bismo do sada morali biti najrazumniji grad u Srbiji. Ipak, sudeći po zvaničnom sajtu koji nas vrti u krug, pre će biti da je u Kraljevu ponavljanje samo način da se zaboravi kuda smo krenuli.

Gospodo odbornici, svih vas sedamdeset, „brod“ Kraljeva u oblasti ekologije odavno pušta vodu. Da li ćete ponovo ćutati dok se link ne popravi ili ćete konačno tražiti da vidimo šta piše u planu za naš opstanak?

Belešku sačinio:

Zoran Nikolić,urednik portala KV Novosti on line

Od crnogorskih vrleti do kraljevačke Grdice: Renesansni duh Radoslava Vesnića mlađeg kraj zavičajne vatrice

Objavljeno: 18.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

U prepunoj čitaonici Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“, u petak, 17. aprila 2026. godine, obeležen je dvostruki praznik: imendan grada Kraljeva i Dan Zavičajnog društva Kraljevo. Centralni događaj večeri bilo je predstavljanje publikacije „Kraj vatrice ti pričam“ autora Radoslava Vesnića mlađeg, dela koje je mnogo više od istorijskog zapisa – to je emotivna mapa jedne od najznačajnijih srpskih porodica, čiji su koreni duboko i neraskidivo urasli u kraljevačku zemlju.

Sa promocije publikacije „Kraj vatrice ti pričam“

Kraljevo je grad koji neguje kulturu sećanja, ali retki su trenuci kada se u jednoj večeri oseti tolika koncentracija poštovanja prema tradiciji kao što je to bilo povodom 144. godišnjice od kada je nekadašnji Karanovac poneo svoje kraljevsko ime. U fokusu te večeri bila je figura Radoslava Vesnića mlađeg, čoveka koji u modernom dobu deluje kao renesansna pojava. Ovaj svestrani autor – pedagog koji je poneo titulu nastavnika godine, istraživač arhiva i neustrašivi moreplovac koji je na jedrilici obišao Rt Horn – nosi svoj porodični pedigre kao dragocen, ali i obavezujući teret, uspevajući da ostane autentičan uprkos senci slavnih predaka.

Seoba duga dva veka

O istorijskoj vertikali porodice Vesnić nadahnuto je govorio dr Novak Nedić. On je osvetlio genezu porodice čije poreklo seže do crnogorskih brda, odakle su se preci, preko okoline Sjenice, 1823. godine doselili u Grdicu kod Kraljeva. Taj trenutak pre tačno dva veka označio je početak sudbinske veze Vesnića i Kraljeva.

Radoslav Vesnić mlađi

Nedić je istakao da Radoslav Vesnić mlađi, iako nije rođen u Kraljevu, svojim radom i bićem predstavlja oličenje „odsutnog Kraljevčanina“ koji nikada nije prekinuo nit sa Grdicom. Iz tog grdčkog nukleusa iznikao je i dr Milenko Vesnić, veliki srpski diplomata i „gransenjer“ evropske politike, ali i čitava plejada ličnosti koje su gradile identitet ovog kraja.

Lanac sećanja: Od prabake do unuka

Sam naslov knjige, „Kraj vatrice ti pričam“, krije u sebi najintimniju nit autorovog stvaralaštva. Vesnić mlađi je naslovom odao počast drevnom običaju usmenog predanja. Kako je tokom večeri naglašeno, to su priče koje je autor kao dečak upijao od svog dede Radoslava (nekadašnjeg direktora kraljevačke Gimnazije), a koje je deda, decenijama ranije, slušao od svoje bake. Taj neprekinuti lanac sećanja, gde se istina o precima prenosi sa kolena na koleno, pretvorio je Vesnića mlađeg u čuvara vatre koji ne dozvoljava da zaborav prekrije sudbine onih koji su bili pre nas.

Glasovi koji čuvaju zavičaj

Dragana Tipsarević je u svom govoru podsetila na značaj imendana grada, naglašavajući da Zavičajno društvo Kraljevo prepoznaje Vesnića kao figuru koja svojim delom „otplaćuje dug“ precima na najlepši način. Dramska umetnica Gorica Dinulović je svojim maestralnim kazivanjem odabranih pasaža u čitaonicu unela miris starih grdčkih domova, oživljavajući reči koje su nekada davno izgovarane upravo „kraj vatrice“.

Simboličan gest koji je zaokružio veče-svečano uručenje članske karte Zavičajnog društva Kraljevo

Emotivan povratak kući: Članske karte kao pečat

Vrhunac večeri, koji je izazvao vidne emocije ne samo kod autora već i kod brojne publike koja je ispunila čitaonicu do poslednjeg mesta, bio je sam kraj promocije. Aktuelni predsednik Zavičajnog društva Kraljevo, Goran Pavlović, priredio je simboličan gest koji je zaokružio veče. On je Radoslavu Vesniću mlađem, kao i sinu njegovog brata od strica, svečano uručio članske karte Zavičajnog društva.

Ovaj čin bio je mnogo više od protokola; bio je to emotivni povratak porodice Vesnić u okrilje svog grada. Dok su se dlanovi sklapali u gromoglasnom aplauzu, postalo je jasno da se vatra o kojoj Radoslav piše nije ugasila. Ona nastavlja da tinja u srcima onih koji znaju da se budućnost gradi samo na čvrstim temeljima prošlosti. Vesnić mlađi je te večeri u Kraljevu ponovo bio kod kuće, među svojima, dokazujući da se zavičaj ne bira mestom rođenja, već snagom sećanja i dubinom pripadnosti.

„Obnovljivi izvori energije – šansa za Kraljevo“

Objavljeno: 16.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo je protekla dva dana bilo domaćin Sajma obnovljivih izvora energije, manifestacije koju je organizovao Grad Kraljevo u partnerstvu sa udruženjem „Novi put“, u okviru programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“. Program zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske. Sajam je otvoren obraćanjem zamenika gradonačelnika Vladimira Mimovića i predsednika Upravnog odbora „Novog puta“ Jovana Nešovića, a zatim nastavljen nizom prezentacija izlagača koji su predstavili opremu i tehnološka rešenja za efikasno korišćenje lokalnih resursa obnovljive energije. 

Deo tima koji je realizovao Sajam OIE u Kraljevu

Nakon trogodišnje pauze, Sajam je ponovo okupio preduzeća koja se bave energetskom tranzicijom. Učešće je uzelo 12 izlagača, među kojima su bile renomirane firme, što je privuklo veliki broj posetilaca. Posebno je značajno učešće obrazovnih institucija –MTŠ 14. oktobar,ETŠS „Nikola Tesla“,PHŠ „dr.Đorđe Radić“ i Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo – koje su organizovale posetu učenika i studenata. Oni su imali priliku da se upoznaju sa opremom za proizvodnju električne i toplotne energije iz sunca, geotermalnih izvora i biomase. Posetioci su mogli da se informišu o iskustvima građanskog udruživanja u energetske zajednice, kao i o najnovijim tehnologijama i dostupnim subvencijama države i lokalne samouprave za veće korišćenje obnovljivih izvora energije. 

Sa svečanog otvaranja Sajma

Među brojnim posetiocima čiji  utisak o sajmu smo imali prilike da čujemo izdvajamo reči Gorana Pavlovića, predsednika Upravnog odbora Zavičajnog društva Kraljevo:

„Obišli smo Sajam obnovljivih izvora energije jer želimo da kao društveno odgovorno udruženje građana pružimo punu podršku organizatorima. Smatramo da ovakve manifestacije doprinose afirmaciji Kraljeva.“* 

Učenici i studenti iz Kraljeva organizovano došli na Sajam OIE

Na osnovu brojnih mišljenja posetilaca i stručne javnosti koja smo čuli  i zabeleži u predhodna dva dana , upućujemo apel organima lokalne samouprave i javne uprave da odmah po završetku Sajma okupe ključne aktere iz javnog, privrednog i civilnog sektora. Cilj je da se dogovori organizacija Sajma obnovljivih izvora energije u Kraljevu 2027. godine na višem nivou, kako bi se izbegao diskontinuitet i obezbedila trajna afirmacija Kraljeva kao centra energetske tranzicije. 

Sajam zelene energije u Kraljevu: Most ka čistijoj i pravednijoj budućnosti

Objavljeno: 09.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Grad Kraljevo i udruženje Novi put pozivaju građane, privredu i sve zainteresovane aktere na Sajam obnovljivih izvora energije — dvodnevni događaj koji će 15. i 16. aprila u Novoj Hali sportova u Ribnici predstaviti praktična rešenja, dobre prakse i mogućnosti finansiranja za prelazak na zelenu energiju.

Sajam je jedan od ishoda projekta „Zelena energija – mogućnosti i šanse“ koji , u prvi plan, stavlja  zajedničko delovanje javnog, privatnog i civilnog sektora i građana kao ključni preduslov za uspeh procesa zamene fosilnih goriva lokalno dostupnim obnovljivim izvorima energije. Projekat se inače  realizuje u okviru programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“ koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.

 Dvodnevni sajam će biti otvoren od 11:00 do 15:30 časova i namenjen je svima koji žele da saznaju kako kroz primenu savremenih tehnologija mogu  smanjiti svoje troškove za energiju i neophodne energente, koriste lokalne resurse  i time dati svoj doprinos smanjenju emisije zagađujućih materija odnosno poboljšanju kvaliteta vazduha, Sve ovakve aktivnosti dovode do ubrzanja lokalnog  razvoja i energetske tranzicije kroz korišćenjem  obnovljivih izvora energije.

Sa jednog od predavanja na Sajmu OIE u Kraljevu održanom aprila 2023. godine

Sajam obnovljivih izvora energije u Kraljevu nije samo izložba tehnologija — to je prilika da se uspostave partnerstva, razmene iskustva i dobiju konkretne informacije o finansiranju i procedurama koje omogućavaju bržu i isplativiju tranziciju ka obnovljivim izvorima energije. Hrabriji korak lokalne zajednice u tom pravcu može da „premosti“ višedecenijsko zaostajanje i otvori put ka zdravijem, konkurentnijem i održivijem razvoju.

Na sajmu takođe očekujte i prikazi primera dobre prakse i tehničke prezentacije izlagača, kao i odgovarajuća predavanja vezana za korišćenje različitih tipova obnovljivih izvora energije.

Poestiocima sajma biće dostupni Informativni materijali i brošura o mogućnostima uštede i dostupnim podsticajima države i lokalne samouprave  za instalranje opreme neophodne za korišćenje obnovljivh izvora energije.

Zato organizatori sajma  Grad Kraljevo i udruženje „Novi put“ poručuju građanima: Dođite da zajedno gradimo most ka zelenijoj budućnosti — informišite se, povežite se i uključite u promene koje donose višestruke koristi za sve.

Vanredna 114-ta sednica Gradskog veća Kraljeva: Savet za urbanističku strategiju bez civilnog društva

Objavljeno: 08.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Za sutra, 9. april, je zakazana 114. vanredna sednica Gradskog veća Kraljeva, a na dnevnom redu naći će se više tačaka, među kojima se izdvaja donošenje rešenja o obrazovanju Saveta za izradu teritorijalne Strategije urbanog razvoja gradova Kraljeva i Čačka i opština Vrnjačka Banja, Raška i Ivanjica.

Prema predlogu rešenja, Savet će činiti gradonačelnici i predsednici pomenutih opština sa svojim zamenicima, kao i jedan predstavnik Agencije za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga. Savet će imati zadatak da koordinira i nadzire proces izrade strategije, razmatra nacrte po fazama, pribavlja mišljenja relevantnih institucija i upućuje konačni dokument na usvajanje.

Agencijaza prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga predstavlja institucionalni i stručni nivo, ali ne i glas građana, civilnog društva ili nezavisnih organizacija.Iako je uključivanje Agencije značajan korak ka stručnom utemeljenju procesa, ovakav sastav Saveta ne obezbeđuje punu participativnost i legitimitet u skladu sa smernicama Ministarstva za evropske integracije i programom EU INTEGRA. Evropski standardi jasno naglašavaju potrebu za uključivanjem predstavnika civilnog društva, privrede i akademske zajednice, kako bi se obezbedila transparentnost i šira društvena podrška.

Nažalost, ovakav pristup nastavlja već ustaljenu  praksu  donosilaca odluka u Kraljevu  da zaobilaze relevantne organizacije civilnog društva prilikom usvajanja dokumenata javnih politika. Umesto otvorenog dijaloga, pribegava se taktikama kratkih rokova za javne rasprave ili selektivnom uključivanju podobnih tzv. „gongo“ udruženja, čime se obesmišljava participacija građana i nezavisnih organizacija.

Urbanistička strategija koja se odnosi na širi teritorijalni obuhvat (Kraljevo, Čačak, Vrnjačka Banja, Raška, Ivanjica) ima direktan uticaj na kvalitet života građana – od infrastrukture i ekologije do ekonomskog razvoja. Bez uključivanja civilnog sektora, postoji rizik da dokument ostane samo političko-administrativni okvir, bez stvarne refleksije potreba zajednice.

Sutrašnja sednica Gradskog veća biće prilika da se otvori rasprava o participativnosti i legitimitetu procesa. Ako Savet ostane zatvoren za civilni sektor, strategija urbanog razvoja može izgubiti poverenje javnosti i postati još jedan dokument donet iza zatvorenih vrata.

Od kraljevačke Gimnazije do svetskog vrha robotike:Emotivni susret sa delom Miomira Vukobratovića i poruka koja budi ponos

Objavljeno: 03.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Galerija Narodnog muzeja u Kraljevu bila je,danas,tesna da primi sve one koji su želeli da odaju počast jednom od najvećih naučnika koje je ova sredina iznedrila. Promocija monografije „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“ bila je mnogo više od obične promocije; bio je to emotivni povratak korenima čoveka koji je postavio temelje savremene humanoidne robotike.

Dok su se u prvim redovima smenjivala lica učenika računarskih odeljenja kraljevačke Gimnazije i studenata Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo, prostorom je dominirala svest o tome da je put do svetske slave profesora Vukobratovića počeo upravo u ovim ulicama, između Ibra i gradskog trga.

Prepuna Galerija Narodnog muzeja u Kraljevu na promociji monografije „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“

Emotivna spona: Kraljevo kao porodična luka

Poseban pečat današnjem događaju dalo je prisustvo ćerke pokojnog profesora, Marine Vukobratović Karan. Njen emotivni istup osvetlio je Miomira ne samo kao naučnika svetskog glasa, već kao čoveka čije je srce uvek kucalo za Kraljevo.

Zahvaljujući činjenici da su obe Marinine bake – i po ocu i po majci – bile rođene Kraljevčanke (njegova majka Roksanda bila je iz poznate kraljevačke porodice Toskić), Marina je veliki deo svoje mladosti i gotovo svaki raspust provodila u gradu na Ibru. Baš kao i njen otac, ona Kraljevo ne smatra samo mestom u biografiji, već „svojim gradom“ – prostorom za koji je vežu najtananije uspomene i duboka pripadnost.

Od violine do „Zero Moment Point“ teorije

Izveštaj o životu Miomira Vukobratovića podseća nas da je on u Kraljevu završio osnovnu školu, čuvenu Gimnaziju, ali i muzičku školu u kojoj je svirao violinu. Upravo je ta svestranost – spoj matematike, prirodnih nauka i umetnosti – formirala njegov vizionarski duh.

Govornici su istakli da je Vukobratovićev doprinos, poput čuvene ZMP (Zero Moment Point) teorije hoda, bez koje današnji humanoidni roboti ne bi mogli da naprave ni korak, potekao iz temelja udarenih upravo u kraljevačkim učionicama. Njegova karijera u Institutu „Mihajlo Pupin“ i članstvo u SANU i brojnim svetskim akademijama, zapravo su kruna obrazovanja započetog u „maloj sredini“.

Poruka mladima: Mala sredina nije hendikep, već odskočna daska

Najsnažnija poruka današnjeg skupa bila je upućena mladim gimnazijalcima. Kroz primer dr Vukobratovića, oni su danas mogli da vide da odrastanje u unutrašnjosti Srbije nije nikakav hendikep, već prednost koja daje snagu i autentičnost.

„Primer Miomira Vukobratovića, ali i mnogih drugih kraljevačkih đaka koji su danas vodeća imena u svetskoj nauci i struci, dokaz je da se ovde stiče vrhunsko, temeljno obrazovanje. Neka vam on bude putokaz i izvor samopouzdanja – granice ne postoje ako su temelji znanja čvrsti, a ljubav prema svom gradu iskrena,“ čulo se tokom promocije.

Monografija „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“ ostaje kao trajno svedočanstvo o vizionaru koji je iz Kraljeva krenuo da osvaja svet, ostavljajući za sobom tragove koji i danas usmeravaju budućnost tehnologije.

IN MEMORIAM: Borislav Borko Gvozdenović (1937–2026)

Objavljeno: 18.03.2026. | autor: KV Novosti -on line

„Zavičaj mi je sve. Niko ne može da mi ga uzme. Niko. I ljudi iz zavičaja su moji.„

U ponedeljak, 16. marta 2026. godine, u Beogradu je u 89. godini preminuo Borislav Borko Gvozdenović, doajen srpskog novinarstva. Iako je tokom svoje bogate karijere izveštavao iz Grčke, Turske i drugih delova sveta, ostaće upamćen kao najpoznatiji dopisnik „Politike“ iz Moskve i Pekinga.

Mnoge od zemalja u kojima je boravio opisao je u publicističkim delima poput knjiga „Rusija, zemlja iznad zemlje“ (2002) i „Trag do Istanbula“ (2003), dok je pet njegovih putopisa uvršteno u antologiju „Srbi o Rusiji i Rusima“.

Vernost „Politikinoj“ školi

Borkov rad karakterisala je nepokolebljiva odanost „Politikinoj“ školi novinarstva. Često je isticao da je redakcija bila njegova druga porodica, što je i razumljivo ako se zna da je u „Politiku“ primljen još 1. decembra 1960. godine. Tokom radnog veka dužeg od četiri decenije, prošao je put od saradnika u Beogradskoj hronici do urednika spoljnopolitičke rubrike.

Za svoj doprinos kulturi i novinarstvu ovenčan je brojnim priznanjima, uključujući „Vukovu nagradu“ (2015), nagradu za životno delo, kao i priznanja akademije „Ivo Andrić“ i fonda „Dragojlo Dudić“. Bio je istaknuti član Udruženja novinara i Udruženja književnika Srbije.

2016-Sa otvaranja Spomen ploče Mire Trailović

Srce u Sirči, misija u Kraljevu

Uprkos svetskoj slavi, Borko nikada nije zaboravio svoju rodnu Sirču i Kraljevo. Bio je jedan od inicijatora osnivanja Zavičajnog društva Kraljevo 1990. godine, kome je ostao privržen do poslednjeg daha.

Sa zavičajcima i u doba korone

Iz tog dubokog poštovanja prema zavičaju i njegovim velikanima proistekla je i inicijativa da se Miri Trailović, u njenom rodnom gradu, podigne spomen-ploča u foajeu Kraljevačkog pozorišta 2016. godine. Ovu ideju su, na Borkov podsticaj, uspešno realizovali Kraljevčani okupljeni u beogradskoj podružnici Zavičajnog društva, a naročito Momčilo Moma Antonović i Ljubomir Ljubo Lazarević.

Borko Gvozdenović i Zoran Nikolić

Imao sam čast i zadovoljstvo da Borka lično upoznam i da se sa njim družim, uprkos generacijskoj razlici. Kroz to druženje svedočio sam njegovoj neiscrpnoj energiji da podstiče druge — od Ljubiše Bate Đidića, koji je školi u Popovićima darovao vrednu zbirku knjiga i slika, do Ljuba Lazarevića, koga je ohrabrio da napiše svoj prozni prvenac „Šaputanje vremena“.

Uvodničari na promociji knjige „Šaputanje vremena“ u Popovićima :Milun Simović,Borko Gvozdenović,Tomislav simović i Verko Stefanović(s leva na desno)

San o letu iznad zavičaja

Njegova ljubav prema rodnom kraju najbolje je opisana u priči koju je podelio 2010. godine u kraljevačkoj biblioteci na promociji  svoje knjige „Prijepoljska knjiga besmrtnika”. Dok je radio u Pekingu, sanjao je kako kao pilot poleće sa aerodroma u Sirči, preleće preko Drljevskog brda, Adrana, Stolova i Goča, uživajući u lepoti zavičaja iz vazduha: : „Dole: levo, na Grdičkoj kosi, rezervoar za vodu. Sa desne strane sirčanska škola. Na Drljevskom brdu ostaci kuća Gvozdenovića, pa Karovića i Jevtovića… Mnogo se saselilo. I odselilo. Letim preko Popovića, preko Adrana: tamo u daljini Stolovi. Pravim levi zaokret, te preko Goča, niz Moravu, do ispod Trstenika. Opet levi zaokret iznad Godačice, Vitanovca, Pečenoga. Prelećem Borču. Još malo na zapad, pa nalevo i pravo na sletanje. Uživao sam gledajući dole. Lepota! Ugasio sam motor, izašao na krilo, uhvatio za ruku mehaničara i dotakao zemlju“

Kada ga je supruga Vera prenula iz tog sna, Borko je zapisao: „Zavičaj mi je sve. Niko ne može da mi ga uzme. Niko. I ljudi iz zavičaja su moji. To je moj svet“.

Ponos našeg kraja : sl leva na desno dr Dušan Dule Ristić,Ljubomir ljubo Lazarević,Borislav Borko Gvozdenović i Tomislav Tomo Simović

Odlazak Borka Gvozdenovića je veliki gubitak kako za srpsko novinarstvo , ali on ostaje trajno utkan u istoriju Kraljeva i Sirče. Njegova poslednja poruka svima nama ostaje jednostavna: „Čitajte, ljudi! Stalno i što više. Bolje će vam biti“.

Ispraćaj za kremaciju biće u petak, 20. marta, u 12.45 časova na Novom groblju u Beogradu.

Neka mu je večna slava i hvala.

Zoran Nikolić

Preminuo Dragan Vukićević – još jedan mag pera koji je obeležio kraljevačko novinarstvo

Objavljeno: 17.03.2026. | autor: KV Novosti -on line

U Kraljevu je danas, u 68. godini, preminuo Dragan Vukićević, dugogodišnji novinar i urednik lista „Ibarske novosti“, još jedan od onih koji su svojim tekstovima, kolumnama i „crticama” uspeli da obeleže celu jednu epohu kraljevačkog novinarstva.

Vukićević je godinama bio jedna od prepoznatljivih novinarskih figura u Kraljevu, a posebno je ostao upamćen kao urednik lista u periodu kada su „Ibarske novosti“ devedesetih godina imale veliki tiraž i značajan uticaj u lokalnoj javnosti. U tom periodu list je bio nezaobilazno štivo na trafikama, a Draganov urednički pečat ostao je upamćen među generacijama čitalaca.

Široj čitalačkoj publici bio je poznat po svojoj rubrici „Dežurni stubac“, u kojoj je na duhovit, pronicljiv i hrabar način komentarisao društvene pojave i svakodnevni život grada. Tekstovi iz te rubrike kasnije su objavljeni i u dve njegove istoimene knjige.

Njegove kolumne ostale su svedočanstvo jednog vremena, a ti tekstovi i danas deluju aktuelno zbog načina na koji je Dragan umeo da spoji ironiju, kritiku i životnu mudrost. U svojim kolumnama Vukićević je na duhovit, pronicljiv i često hrabar način komentarisao svakodnevicu i društvene pojave, ostavljajući tekstove koji su istovremeno bili slika vremena i oštar pogled na stvarnost. Bio je mag pera, čovek koji je umeo sa rečima, ali je uprkos tome uvek ostajao nepokolebljiv i svoj.

Pored novinarskog rada, Vukićević je bio i učesnik događaja koji su obeležili burne devedesete godine. Po sećanjima njegovih prijatelja i saradnika, služio je u jednoj od kraljevačkih jedinica koje su krajem osamdesetih i tokom devedesetih često bile angažovane na Kosovu, a tokom NATO bombardovanja bio je raspoređen na području Košara.

Ostaće upamćeno da je, pored rada u „Ibarskim novostima“, pokrenuo i list „Kraljevski glasnik“, a kao izdavač objavio je knjigu „Staro Kraljevo“, posvećenu sećanju na starijeg kolegu i doajena kraljevačkog novinarstva Dragoljuba Obradovića Kondisa.

Nakon što je napustio aktivno novinarstvo, Vukićević je radio kao prosvetni radnik, predajući srpski jezik i književnost. Studije je završio na Filološkom fakultetu u Skoplju, a ljubav prema jeziku i pisanoj reči ostala je njegov trajni poziv.

Dragan Vukićević ostavio je dubok i neizbrisiv trag u kraljevačkom novinarstvu, a njegov odlazak znači da se, nažalost, prerano pridružio „nebeskoj redakciji“ nekadašnjih „Ibarskih novosti“.

Neka je našem dragom kolegi večna slava i hvala. Za uspomenu ostavio je za sobom ostavio tekstove i knjige zbog kojih će živeti u sećanjima generacija čitalaca koje su rasle uz njegove reči.

Dragan Vukićević biće sahranjen u sredu 18. marta ,u 12 časova, na Starom groblju u Kraljevu..

16.03.2026  Krug Portal

Decenija borbe za istinu: Portal „Krug“ obeležio deset godina rada u Kraljevu

Objavljeno: 12.03.2026. | autor: KV Novosti -on line

U krugu kolega, saradnika i veterana kraljevačkog novinarstva, sinoć je u Kraljevu obeležen značajan jubilej – deset godina postojanja i rada Portala Krug. Ova godišnjica nije bila samo proslava opstanka jednog lokalnog medija, već i podsećanje na važnost očuvanja novinarske etike u vremenima koja su za profesionalno informisanje u Srbiji možda i najteža do sada.

Svečanost je okupila sadašnje i bivše kolege, među kojima su posebno mesto zauzela tri nekadašnja direktora legendarnih „Ibarskih novosti“. Upravo je ovaj list, u vreme kada je Marina Miljković Dabić počinjala svoju karijeru, bio rasadnik kadrova i medijski stub koji je svojim uticajem uveliko prevazilazio granice Kraljeva.

Povratak korenima profesije

Prisustvo novinarskih doajena bila je prilika da Marina Miljković Dabić, osnivačica i urednica portala, podseti na temeljne vrednosti zanata. U svom obraćanju istakla je da se profesionalni i etički kodeksi uče na samom početku karijere, u dobrim redakcijama, te da su oni jedini siguran kompas u digitalnom dobu.

„Kada jedno registrovano javno glasilo, koje insistira na dvosmernoj komunikaciji sa građanima, opstane čitavu deceniju, to je uspeh sam po sebi“, čulo se na skupu.

Danas Portal Krug predstavlja relevantnu digitalnu zajednicu sa impresivnim brojkama: preko 25.000 pratilaca na Facebook-u, 9.000 na Instagramu, 4.000 na TikTok-u i skoro 10.000 pretplatnika na YouTube kanalu.

Težak položaj lokalnih medija

Uspeh „Kruga“ dobija na težini kada se sagleda šira slika. Lokalni mediji u Srbiji nalaze se u izuzetno nepovoljnom položaju, što potvrđuju i istraživanja ANEM-a za 2025. godinu, prema kojima su novinari stanje u struci ocenili poražavajućom prosečnom ocenom 2,23.

Hronični nedostatak finansijske nezavisnosti, niske plate (često i do 20% niže od 50.000 dinara) i selektivno projektno sufinansiranje koje nagrađuje lojalnost umesto javnog interesa, doveli su do toga da nezavisno novinarstvo u manjim sredinama postane čin hrabrosti. Trend koncentracije vlasništva, pojava „fantomskih“ portala i pritisci centara moći dodatno ugrožavaju pravo građana na objektivno informisanje. U takvom okruženju, Portal Krug je tokom protekle decenije ostao okvir koji štiti istinu i verodostojnost.

Ko stoji iza „Kruga“?

Iako novinari retko vole da budu tema vesti, jubilej je bio prilika da se osvetli rad Marine Miljković Dabić. Sa skoro 35 godina iskustva u televiziji, radiju, štampanim i digitalnim medijima, Marina je prošla put od dugogodišnje dopisnice agencije FoNet i lista „Sloboda“ (SAD), do urednice informativnog programa TV Kraljevo.

Kao sertifikovani IREX trener za medijsku pismenost i predavač na radionicama DW Akademije i Lokal presa, svoj fokus je usmerila na obuku mladih novinara i istraživačko novinarstvo. Njen rad je višestruko nagrađivan, uključujući priznanja na festivalima Interfer (2004. i 2020. godine) i URTS (2007. godine).

Deset godina Portala Krug dokaz je da, uprkos „nemirnom moru“ informacija i političkim pritiscima, profesionalizam i direktna veza sa publikom ostaju jedini održiv model za medije koji služe javnom interesu.