petak, 27. maj 2022.

Vesti iz kategorije ‘Društvo’

Ovogodišnji,XIII „Masharat“, biće organizovan kao svojevrsni omaž slikarki Mileni Kovačević

Objavljeno: 17.05.2022. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Sutra,18.maja 2022.godine navršava se tačno godinu dana od smrti slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević,koja je svoju 33 godine dugu slikarsku karijeru gradila u Francuskoj,Nemačkoj i Srbiji tokom koje je priredila dvadesetak samostalnih i humanitarnih izložbi.

Dela joj  se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu a najčešći motiv na njenim slikama rađenim u različitim tehnikama bile su maske i maskirani ljudski likovi. Maske je često ,tokom zadnje decenije svog života sama pravila,od različitih materijala, po uzoru na deo srednjovekovnih kostima korišćenih na maskenbalovima priređivanim još od XV veka na dvorovima širom Evrope.

Milena se ,jedno vreme ,posebno tokom perioda življenja u Nemačkoj,bavila i fenomenima magijskog i onostranog,istražujući taj poriv i potrebu kod ljudi da za  mnoge svoje postupke, ili svoj  status u zajednici,traže opravdanje u pojavama ili događajima koje su teško ili nikako  tumačili racionalnim razmišljanjima.

Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević

Zbog tih svojih interesovanja sretala se i družila sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to,bavljenje ezoterijom,joj je otvaralo vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica.

Po povratku u Kraljevo organizovala je,zajedno sa sojim suprugom i životnim pratiocem Branom,12 godina zaredom manifestaciju koju su nazvali „Masharat“.Bila su to svojevrsna druženja priređivana u slavu ljudske kreativnosti.

Sa otvaranja Milenine izložbe u Ruskom kulturnom centru u Sofiji 2016.godine

 Кroz dom porodice Kovačević u Kraljevu, prošlo je,za tih 12 godina, nekoliko hiljada posetilaca, a  priliku da pokažu sebe, svoje stvaralaštvo i kreativnost, imalo je više desetina umetnika, od onih već afirmisanih i dokazanih kreativaca do naturščika iz zemlje i inostranstva.

Na skupu upriličenom prošle subote, posle održanog godišnjeg parastosa na groblju u Jarčujaku,  Branislav Brane Kovačević,suprug pokojne Milene  je saopštio da će,poštujući svojevrsni Milenin amanet, nastaviti sa organizovanjem „Masharat“-a, kao i predhodnih godina, prve subote u avgustu mesecu a to je ,ove godine,6.avgust.

U Kraljevu obeležen Dan pobede  kraj Spomenika otpora i pobede

Objavljeno: 09.05.2022. | autor: KV Novosti -on line

Delegacije grada Kraljeva,Raškog upravnog okruga,Vojske Srbije,Policijske uprave Kraljevo,ratnih veterana ,organizacija koje neguju tradicije oslobodilačkih ratova i drugih udruženja građana položile su ,danas ,vence na na „Spomenik otpora i pobede“ u parku kod kraljevačke železničke stanice čime je ,na prigodan način, obeležen 9. maj – Dan pobede nad fašizmom.

Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na završetak vojnih operacija u II svetskom ratu,na tlu Evropskog kontinenta, jer je nešto iza ponoći, 8. maja 1945 ,u Berlinu,potpisana bezuslovna kapitulacija Nemačke.

Na žalost rat na prostorima bivše Jugoslavije potrajao je do 15.maja 1945.godine,a kao službeni datum završetka II svetskog rata uzima se 2.septembar 1945.godine jer tada Japan, na američkom bojnom brodu Misuri u Tokijskom zalivu, potpisao kapitulaciju posle bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki.

Tokom šest godina trajanja rata u kome je učestvovala 61 država poginulo je ,prema nekim procenama od 50 do 80 miliona ljudi širom planete. Svojevremeno je Državna komisija bivše Jugoslavije objavila da je u II svetskom ratu,na njenom tlu, poginulo 1.706.000 osoba,od kojih je više od 300.000 boraca.

Deveti maj obeležava se i kao Dan Evrope,u znak sećanja na  dana  kada je,1950. Godine, ministar spoljnih poslova Francuske Robert Šuman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavljanje novog poretka, u kojem ne bi bilo mesta za sukobe među evropskim zemljama. Odluku o obeležavanju ovog datuma doneo je Evropski savet 1955. godine u Milanu.

O posledicama stradanja Kraljeva tokom II svetskog rata danas je,okupljenima i medijima kraj Spomenika otpora i pobede,govorio dr.Milan Matijević predsednik udruženja za negovanje tradicija “Jovan Kursula”.

„Spomenik otpora i pobede“  je delo slovenačkog i jugoslovenskog vajara Lojzeta Dolinara .Svečano je otkriven 29. novembra 1959. godine, prilikom obeležavanja 15-godišnjice oslobađanja Kraljeva u II svetskom ratu.

Kraljevo će biti bogatije za 1000 novih stabala platana

Objavljeno: 28.04.2022. | autor: KV Novosti -on line

Danas je na Trgu Srpskih ratnika u Kraljevu realizovana akcija podele 1000 besplatnih sadnica platana,građanima, školama i drugim zainteresovanim organizacijama.

Sadnice je gradu  donirao  Zeleni Razvojni Centar iz Sremske Mitrovice u partnerstvu sa ATP turnirom Seerbian open a iste su deljne posredstvom Odseka za zaštitu životne sredine Gradske uprave Kraljeva i JKP Čistoća.

To je bio i povod da se u akciju deljenja besplatnih sadnica uključe i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i Vladimir Lazarević,član Gradskog veća zadužen za oblast zaštite životne sredine

Kraljevo je jedna od desetak gradova u Srbiji u kojima će ,ove godine,u okviru akcije “Posadi svoj hlad” a zahvaljujući Seerbian open turniru biti zasađeno više od 35 000 sadnica na preko 100 hektara.

Akcija se nastavlja i na jesen a planirana je  podela  još 40.000 sadnica belog jasena građanima Republike Srbije kako bi se došlo do ukupnog broja od 100.000 posađenih sadnica u gradskim urbanim sredinama od jeseni 2020.godine kada je  započeta akcija Posadi Svoj Hlad.

Preuzeto sa portala Ekovizije

https://www.ekovizije.com/

Borba građana  za  pravo na čistu vodu i čist vazduh  tek predstoji !

Objavljeno: 27.04.2022. | autor: KV Novosti -on line

Na primeru gradnje malih derivacionih hidro elektrana u Srbiji u poslednji deset godina, vide se, kao na dlanu,sve posledice pogrešnih odluka državne – javne vlasti na svim nivoima njenog organizovanja, donetih  na štetu opšteg – javnog  interesa a u korist  profita pojedinaca koji su gradeći ove objekte  naneli nesagledive i dugoročne posledice po životnu sredinu, čulo se,pored ostalog,u utorak 26.aprila na tribini “Reka čeka spas od čoveka”, koju je organizovala inicijativa “Pravo na vodu” na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu.

O ovim i drugim pojavama koje su pratile  deceniju ekspanzije gradnje malih derivacionih hidro elektrana u Srbiji prisutnim građanima na Trgu srpskih ratnika, govorili su Rarko Ristić,prorektor Beogradskog univerziteta i profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu,Predrag Simonović profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i aktivisti Bojana Minović iz organizacije Saačuvajmo planinske reke Kraljeva,Iva Marković iz inicijative Pravo na vodu(Polekol) i Goran Nikolić iz inicijative Spasimo Studenicu.

“Uspelo se”,i za to vreme,izgradilo se “samo” 120 derivacionih mini hidroelektrana od nekad planiranih 856,  koje danas,sve zajedno, daju 1 odsto ukupno proizvedene električne enegije u Srbiji.

Profesor dr. Ratko Ristić svojim o iskustvimo sa investitorim iz Kraljeva oko gradnje mhe na Goču

“Uspelo se” i kod nas, u Kraljevu .

Naši, investitori  iz Kraljeva, su ,za sada, izgradili 10 derivacionih mini hidro elektrana,mahom na teritorij grada Kraljeva i opštine Raška. To je ,na sreću, malo više od 10 odsto  lokacija identifikovanih u lokalnim prostornim planovima ove dve lokalne samouprave ,koji su usvajani daleko od očiju javnosti ili  uz učešće njenog manjeg “podobnog” dela.

I meni treba voda…

Koliko vlasnici mini hidro elektrana zarađuju ne zna se tačno,moguće je približno izračunati, ali ono što se zna je da je prosečna cena gradnje  derivaciome mini hidro elektrane od 1000 do 1200 eura po kilovatu snage dobijene dozvolom za gradnju.

Činjenica da se dozvole izdaju na period od 12 godina ,po sistemu važećem još od 2013 godine,omogućava da se investicija u derivacionu mini hidro elektranu  otplati za nešto malo više od polovine tog vremena a da ostatak vremena radi za dobit i dobrobit investitora,što znači da se radi o novcu o kome ogromna većina građana može samo da mašta što je još jedan dokaz o zanemarivanju opšteg-javnog interesa pomenutog na početku ovog teksta.

Nama  ostaju zarobljene ili presahle reke o čemu rečito govore i primeri koji su se čuli u Kraljevu,na tribini  “Reka čeka spas od čoveka”,poput onog da od 370 litara vode u sekundi izmernih pre vodozahvata na reci Gokčanici ,posle vodozahvata meri samo 29 litara vode u sekundi ili na Brezanskoj i Šošaničkoj reci gde je napravljen cevovod dužine 3,5 kilometra pa je protok vode sa  200 litara u sekundi, u koritu reke opao na 17 litara.

Još je gora situacija u okolini Jošaničke Banje gde  su tokovi Jošanice,Samokovke I Gobeljske reke  ucevljeni u dužini od preko 27 kilometara što je polovina njihovog vodotoka.

Njihova sudbina je bila povod da se o tome razgovara pred  Međunarodnim tribunalom  za zaštitu prirode  ali je ročište prvobitno zakakazno za januar prošle godine u Marseju odloženo zbog pandemije korone….

Ono što je još jedna karakteristika predhodne decenije kada se radi o gradnji malih hidro elektrana,pored već pomenutog  blagonaklonog odnosa donosilaca odluka na svim nivoima državne vlasti,jeste i pojava samoorganizovanje lokalnog stanovništva koje je ,uvideši i uverivši se u svu pogubnost takvih graditeljskih “poduhvata” počelo sa pružanjem otpora daljoj gradnji na mnogim lokacijama širom Srbije.

Tek taj probuđeni aktivizam građana ,koji je, kasnije, dobijao i podršku delova stučne javnosti i akademske zajednice uticao je na donosioce odluka da ,najzad, počnu da uključuju javnost ,bar delimično,u procese kreiranja javnih politika u sektoru energetke.

Ako se, posle decenija pogrešnog  odnosa  vlasti  prema prirodi i prirodnim resursima uzrokovanog neuvažavanjem opštih-  javnih interesa, naučila neka lekcija onda se ona ,pre svega, odnosi na potrebu  podržavanja i snaženja lokalnih inicijativa i (samo) organizovanja građana okupljenih oko  različitih vidova njihove borbe za očuvanje zdrave životne sredine.

Kroz ovaj “poligraf” kojim će se meriti  podrška i snaženje prava građana na zdravu životnu sredinu, prolaziće u godinama pred nama, hteli to ili ne, svi akteri na društvenoj sceni.

Političke partije pre svih.

Preuzeto sa portala Ekovizije

https://www.ekovizije.com/

Dan planete Zemlje 2022- Borba za zdravu životnu sredinu tek predstoji !

Objavljeno: 22.04.2022. | autor: KV Novosti -on line

Širom planete Zemlje obeležava se,danas 22.aprila,  Dan planete Zemlje 2022 ili Međunarodni dan majke Zemlje  kako ga je ,ove godine, nazvala Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

Ovaj dan treba da nas podseti da borba za pravo na zdravu životnu sredinu još uvek nije završena. Naprotiv čini se,sudeće po prenebegavanju  prave  brige o životnoj sredine širom planete i po ishodima takvog odnosa,pre svega po  klimatskim promenama koje su vidljive čak i laicima, da   borba  za životnu sredinu i planetu Zemlju posustaje.

Posledice sve učestalijih bujičnih padavina

Promocija sklada  sa prirodom i zemljom zarad postizanja pravedne ravnoteže između ekonomskih, društvenih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija čovečanstva trebalo bi da je temeljna,kolektivna,odgovornost čovečanstva.

Svest o neophodnosti zaštite životne sredine, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou  počela je da se razvija šezdesetih godina prošlog veka pa je tako 1972 godine održan  prvi globalni kongres posvećen pitanjima zaštite životne na kome je usvojena Delaracija Konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini (Stokholmska deklaracija) u kojo je ,pored nesporazuma tokom skupa, ipak napravljena direktna veza između životne sredine i ljudskih prava.

No  potrebu kolektivne odgovornosti čovečanstva u postizanju pravedne ravnoteže između ekonomskih, društvenih i ekoloških potreba sadašnjih i budućih generacija čovečanstva jasno je ukazanao još pre tri decenije na skupu Ujedinjenih nacija neformalno poznatom kao Samit planete Zemlje,održanom 1992.godine u Rio de Žaneiru, pod zvaničnim nazivom „Konferencija o životnoj sredini i razvoju“  na kome je usvojen dokument poznat po kolokvijanom nazivu  Rio Deklaracija a koji se  sastoji od 27 principa sa ciljem da vode budućem održivom razvoju širom sveta i koju su potpisali predstavnici 170 zemalja.

Ovi ,a i mnogi drugi dokumenti Ujedinjenih nacija,utrli su put pravu na zdravu životnu sredinu koje,na žalost,još uvek nije doživelo svoju punu   pravnu,međunarodnu, kodifikaciju iako je još 2010 jedna ekspertska grupa UN sačinila Deklaraciju o ljudskim pravima i životnoj sredini, koja ,zvanično,nikada nije objavljena.

U Evropi,tačnije u Evropskoj uniji najdalje se otišlo sa kodifikacijom prava  na zdravu životnu sredinu kroz Arhusku konvenciju,ESPOO konvenciju, Evropska konvencija o ljudskim pravima i Evropska socijalna povelja.

Potok u Sirči posle bujučnih padavina iz maja 2019.godine

25. juna 1998. godine na ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu”, održanoj u gradu Arhusu (Danska), doneta je ,pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine( Arhuska konvencija) koju je Srbija ratifikovala još 2009.godine.

Time smo u našoj zemlju ,u našem pravnom  poredku,utrli put za  legitimno učešće javnosti u svim fazama planiranja,usvajanja i primene javnih politika u oblasti zaštite životne sredine, na svim nivoima organizovanja društva.

Početkom 2014 godine Srbija je  formalno započela proces pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji  čime smo prihvatili i obavezali se,da u svoje nacionalno zakonodavstvo. usvojimimo pravne tekovine EU  i tako se pripremimo za članstvo u Evropskoj uniji počevši da to primenjujemo  najkasnije od trenutka pristupanja. Proces pregovora o pridruživanju Evropskoj vodi se po određenim pravilima a ona su podeljena u 35 različitih politika, poznatih kao poglavlja. Svako od ovih poglavlja se zasebno pregovara.Poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene jedno je od njih ali je i jedno od najkompleksnijih, najskupljih i najzahtevnijih pregovaračkih poglavlja, s obzirom da u sebi prožima i sva druga poglavlja.

Zabeleženo u Kraljevu…

Iste te 2014.godine osnovana je i Koalicija 27 koja okuplja predstavnike  organizacija civilnog društva radi praćenja i doprinosa pregovorima u vezi s Poglavljem 27.

Ova asocijacij objavljuje,krajem godine, svoj godišnji Izveštaj o napretku tih pregovora. Njen osmi po redu,Izveštaj za proteklu 2021.godinu, nazvan je „Napredak pod ključem“što  jasno ukazuje da smo kao društvo krhkih i „zarobljenih“ institucija daleko, kako od preuzetih međunarodnih  obaveza ,tako i od pune  primene i sprovođenju domaćeg zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine.

Iako smo se,u proteklog godini,sreli sa povećanim interesovanjem domaće javnosti za teme u vezi životne sredine i  aktivizmom iskazanim kroz proteste za zaštitu  prirodnih resusra ugroženih od strane investitora ohrabrenih selektivnom primenom normi i isključivanjem javnosti iz procesa kreranja javnih politika u oblasti zaštite životne sredine,to je i dalje u ogromnoj nesrazmeri sa brojnim problemima  u gotovo svim sektorima a ponajviše u sektoru tretmana otpada i otpadnih voda i kvaliteta vazduha.

Borba za pravo na zdravu životnu sredinu  u Srbiji tek predstoji, i ona će se odvijati u  okolnostim ,dramatično izmenjenim globalnim sukobima,krizom i tektonskim poremećajima pre svega u sektoru energetike.

Krizu ,neki tumače i kao šansu-priliku da se radikalnim zaokretima utemeljenim na  argumentaciji zasnovanoj na dostignućima savremenih tehnologija,nauke i iskustvima drugih, odstupi od dosadašnjih praksi u oblasti zaštite životne sredine.

Promene u odnosu prema zaštiti životne sredine treba početi od malih stvari, na lokalnom nivou pre svega.Tu je,uz svu krhkost i urušenost institucija, ipak najlakše uočiti ispravne i neisprave poteze donosioca odluka.Njih treba ohrabriti ih i podržati za sve dobro,ali  i odlučno,argumentovano osuditi za sve loše u oblasti zaštite životne sredine ,uzrokovano najčešće nečinjenjem, a kad kad i prenaglašenim uticajem na njih od strane  grupnih i pojedinačnih interesa investitora koji misle samo na profit.

Preuzeto sa portala Ekovizije

https://www.ekovizije.com/

Besplatne sadnice za škole i građane  Kraljeva na Trgu srpskih ratnika u četvrtak 28.aprila

Objavljeno: 21.04.2022. | autor: KV Novosti -on line

Simboličnim činom sadnje nekoliko sadnica platana, na lokaciji „Spomen obeležje Avion“ u  Dositejevoj ulici danas je u Kraljevu najavljena  akcija podele  besplatnih sadnica koje je našem gradu donirao  Zeleni Razvojni Centar iz Sremske Mitrovice u partnerstvu sa ATP turnirom Seerbian open.

Učestvujući u ovoj akciji ,zajedno sa predstavnicima Odsek za zaštitu životne sredine Gradske uprave Kraljevo i JKP Čistoća,zamenik gradonačelnika Kraljeva Vukman Rakočević se zahvalo donatorima na poklonu od 1000 sadnica platana i pozvao zainteresovane škole i  građane da dođu ,u četvrtak 28.aprila u 12 časova na Trg Srpskih ratnika.

Kraljevo je jedna od desetak gradova u Srbiji u kojima će ,ove godine,u okviru akcije “Posadi svoj hlad” a zahvaljujući Seerbian open turniru biti zasađeno više od 35 000 sadnica na preko 100 hektara.

Akcija se nastavlja I na jesen a planirana je  podela  još 40.000 sadnica belog jasena građanima Republike Srbije kako bi se došlo do ukupnog broja od 100.000 posađenih sadnica u gradskim urbanim sredinama od jeseni 2020.godine kada je  započeta akcija Posadi Svoj Hlad.

Preneto sa portala Ekovizije

https://www.ekovizije.com/

Ekspertsko viđenje  uticaja klimatskih promena bez adekvatne pažnje ključnih aktera u Kraljevu

Objavljeno: 31.03.2022. | autor: KV Novosti -on line

Udruženje inženjera i tehičara „Dobrivoje Božić “ iz Kraljeva organizovalo je, juče, u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kraljevo  zanimljivu tribinu  “Pravci istraživanja klime i preventivne mere za ublažavanje negativnih posledica narednim decenijama” na kojoj je govorilo nekoliko naših emnentnih stručnjaka iz različitih oblasti, okupljenih u udruženju Milutin Milanković iz Beograda, od koji  se ,jedan broj njih, prisutnima , od kojih su većinu činili studenti Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo iz Kraljeva, obratio putem video linka.

Pre svih izlaganja učesnicima je pušten dokumentarni film RTS-a o našem naučniku Milutinu Milankoviću ,koji je bio prvi čovek u svetskoj nauci koji je upotrebio termin klimatske promene, jer se on , kao vrstan matematičar, bavio izučavanjem zakonomernosti u klimatskim promenama-prirodnim varijacijama,  na planeti  Zemlji tokom njenog postojanja, koje su u direktnoj vezi sa promenama koje se dešavaju na Suncu i sa energijom sunca, izrekavši, pre jednog veka, proročko upozorenje o mogućim burnim klimatskim promenama zbog povećanog korišćenja fosilnih goriva kao dominantnog energenta. Milanković  je 1920. godine, u Parizu, objavio svoje kapitalno delo  “Matematička teorija toplotnih pojava izazvanih sunčevim zračenjem”

Publikacije udruženja Milutin Milanković za Regionalnu privrednu komoru

Već prvi  govornik, magistar Slavko Maksimović,  meteorolog, dugogodišnji direktor Saveznog hidrometeorološkog zavoda i šef jugoslavenske delegacije na konferenciji o klimatskim  pomenama u Kjotu 1995. godine je ukazao na činjeniicu da su stručnjaci iz ondašnje Jugoslavije , nekadašnje zajedničke države, bili u toku sa svim naučnim dostignućima o naglim promenama u sistemu klime uzrokovanim naglim porastom ljudske populacije na Zemlji  i ubrzanom ekonomskom razvoju zasnovanom na nesputanom korišćenju fosilnih goriva. Maksimović je tu svoju tezu potkrepio podatkom da su naši stručnjaci počeli sa intezivnim praćenjem i proučavanjem ovog fenomena još od prvog, međunarodnog naučnog skupa o klimatskim promenama održanom 1975. godine u Filahu u Austriji.Po njemu ,velike svetske ekonomske sile koje su  zarad sopstvenog razvoja maksimalno (is)koristile svoje prirodne  resurse, pa i fosilna goriva, su najviše doprinele ubrzanim klimatskim promenama ,ali koje žele da kroz  složene, međunarodne,višedeceniske razgovore čiji su primarni ishod brojne, slabo primenjljive  dekleracije, teret i troškove borbe za usporavanje klimatskih promena prenesu ,u ne baš pravednoj srazmeri, i na slabije  ekonomski razvijene zemlje utičući, i na taj način, na njihov razvoj.Takva nastojanja su ,zbog otpora velikog broja zemalja u razvoju delimično ublažena Kjoto protokolima donetim 1997. godine koji se tiču modaliteta sprovođenja Okvirne konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama iz 1992.godine. Protokol obavezuje industrijalizovane zemlje da stabilizuju emisije gasova sa efektom staklene bašte na osnovu načela iz Konvencije. Srbija je ratifikovala Kjoto protokol u januaru 2008. godine.

Učesnicma skupa se potom video linkom obratio Prof. dr Vladimir Đurđević je vanredni profesor i istraživač na Fizičkom fakultetu, Institut za meteorlogiju. Prof. Đurđević je jedan od vodećih srpskih klimatologa. Pored naučnih istraživanja i publikacija u najprestižnijim naučnim časopisima, Đurđević je poznat po svom aktivnom angažmanu u podizanju svesti javnosti o opasnostima klimatskih promena. Njegova inspirativna prezentacija obilovala je nizom najnoviji egzaktih podataka  o klimatskim promenama i njihovim posledicama na teritoriji Srbije  sa ukazivanjem na značaj sprovođenja seta mera mitigacije,tj dobrovoljnih mera usmerenih na ublažavanje klimatskih promena ,kao i  mera adaptacije na klimatske promene koje moraju da budu sprovedene na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.

Na isti način,video linkom, svoje  prezentacije imali su i profesor Čedo Maksimović jedan je od vodećih svetskih stručnjaka za oblast Urbanih voda, osnivač je i rukovodilac Istraživačke grupe za Urbane Vode na Imperial Koledžu u Londonu i koordinator  projekta  EU „ Plavo zeleni san „, kao i Mr Milutin Stefanović, predsednik Udruženja Bujičara Srbije i direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“.

O uticaju klimatskih promena na podzemne vodne resurse, posebno  prognozama njihovog ponašanja u različitim scenarijima promena do kraja 21 veka učesnicima skupa u Kraljevu  je govorio prof. Zoran Stevanović ,redovni profesor u penziji, jedan od vodećih svetskih naučnika u oblasti hidrogeologije karsta-krečnjačkih predela, koje je kod nas prvi proučavao Jovan Cvijić utemeljivača savremene nauke o karstu, kako u Srbiji tako i u svetskim razmerama,ukazujući na  značaj takvih predela za vodosnabdevanje ljudi posebno u urbanim sredinama.

Recimo na kraju da naučni kredibilitet jučerašnjih  aktera tribine održane u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo,  njihovo viđenje aktuelnog problema  klimatskih promena ubrzanih ljudskim ponašanjima zaslužuje mnogo više pažnje donosilaca odluka u javnom i privrednom sektoru, a čije odsustvo je bilo više nego vidljivo na  jučerašnjem skupu održanom u Kraljevu.

Preneto sa portala „Ekovizije“

Oprostićemo, ako budemo mogli, zaboraviti, samo ako nas ne bude bilo

Objavljeno: 25.03.2022. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo je sinoć bilo domaćin komemoracije organizovane povodom Dana sećanja na stradale u NATO bombradovanju 1999. godine

.Na početku komemoracije, održan je parastos za stradale, koji je služio patrijarh SPC Porfirije. On je kazao da su ove molitve koje se uznose i pomen žrtava vidanje i isceljivanje rana, nastalih zločinom koji je počinjen 1999. godine.

Foto:Života Jeftić

Ovom skupu prisustvovalo je, pored gotovo svih članova Vlade Srbije, Predsednice   Republike Srpske  i nekoliko hiljada građana od koji su mnogi,organizovano,stigli u Kraljevo.

Foto:Života jeftić

Na komemoraciji je prva govorila diplomirani ekonomista  Bojana Žarčanin iz Kraljeva koja je ,kao četrnaestogodišnjakinja, preživela, sa teškim posledicama, NATO bombardovanje rekavši i :

“Na praznik rada 1. maja 1999 godine, nas sedmoro iz porodice uživalo je u obilasku pčelinjaka. Imala sam 14. godina. Sunčan dan. Odjednom, zamenio je mrak. NATO bomba nam je oduzela radost i zdravlje. Brat Bojan zadobio je teške telesne povrede i nosi geler pored srca, otac i stric su teško ranjeni, imaju ožiljke od gelera. A ja sam ostala bez noge. Ali jak smo mi narod, zahvaljujući genima i zaposlenima u Zdravstvenom centru Studenica sada sam dobro. Možda ću i da im oprostim, ali da zaboravim nikada”

Foto:Ž.Jeftić

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik  bio je ,sinoć, govornik na komemoraciji na kojoj je,između ostalog rekao da je zločinački poduhvat NATO samo nekoliko godina pre isproban na Republici Srpskoj da bi ,između ostalog,podsetio na stradanje 81 deteta tokom NATO agresije na SRJ, čija stradanja su kako kaže nazivali kolateralnom štetom ,rekavši i da je učen  da prašta, ali neke stvari ne može.

Svoje obraćanje okupljenima na komemoraciji organizovanoj  Trgu srpskih ratnika u Kraljevu koju je Radio televizija Srbije direktno prenosila Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je započeo rekavši da je razmišljao kako da se obrati i zamolio prisutne da mu ne zamere jer će najveći deo govoriti iz glave da bi potom,između ostalog,rekao i :

Foto:Života Jeftić

“Pre tačno 23 godine krenuo je brutalan, jeziv, zločinački, užasan, nejludski napad, na jednu malu zemlju. Na jednu malu zemlju, koja teško da je nekome nešto skrivila, ta mala zemlja nikoga nije napala ničiju teritoriju bilo koje druge zemlje nije ugrozila. Ta mala zemlja i njen veliki narod hteli su samo da budu svoj na svome. Da čuvaju svoje ognjište i ništa više. Poručujem svima u svetu, kao neko ko se još nekoliko dana nalazi na čelu nepokorene slobodarske Srbije da je mir najvažniji, da čuvaju živote svojih generacija i svoje dece. Nema veće vrednosti od života dece, molim ih da što pre prekinu ratove i konflikte”.

Sećanje na dan kada su nam ubili veru u međunarodno pravo

Objavljeno: 24.03.2022. | autor: KV Novosti -on line

Danas je u Kraljevu,na Trgu Jovana Sarića, kraj spomen-obeležja stradalim u ratovima 1991-1999.godine održan parastos i kratak prigodan umetnički program.Ovome je predhodilo polaganje venaca od strane porodica palih boraca ratova, predstavnika Udruženja porodica palih boraca ratova od 1990. do 1999. godine, delegacije  grada Kraljeva predvođene gradonačelnikom dr.Predragom Terzićem, delegacije Raškog upravnog okruga predvođene načelnikom okruga Nebojšom Simovićem kao i predstavnika Vojske Srbije, Policijske uprave Kraljevo, Udruženja ratnih vojnih invalida grada Kraljeva i drugih udrženja građana.

Parastos su služili sveštenici Eparhije Žičke a kratak prigodan umetnički program su izvele glumice Kraljevačkog pozorišta i Vatrogasni okrestar 27.septembar iz Kraljeva.

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije  je bilo završna faza rata na Kosovu i Metohiji,  trajalo je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Bilo je to  drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja Republike Srpske u operaciji “Namerna sila” 1995. godine  i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena II svetskog rata.

Od 78 dana, koliko je trajala vazdušna agresija na Jugoslaviju , teritorija Kraljeva  54 dana bila  meta bombardera i krstarećih raketa. Prema podacima Štaba za Civilnu zaštitu Raškog okruga, na teritoriju naše opštine u 172 napada bačeno je više od 600 projektila raznih vrsta i razorne moći, od kojih 30 nije eksplodiralo.

U sredu, 24.III 1999. godine, u 19:45 NATO  snage izvršile su vazdušni napad na Saveznu Republiku Jugoslaviju,a iste večeri izvršen je i prvi vazdušni napad krstarećom raketom na vojni aerodrom Lađevci koji je potom ,25.i 26 marta 199.godine, gađan  sa čak 20 krstarećih raketa .

Za vreme NATO agresije na ratištima širom zemlje, a najviše na Kosovu, stradallo je 41 kraljevčanin.

Tokom bombardovanja, u kraljevačkoj opštini je oštećeno ili uništeno 1.750 objekata. Na području Raškog okruga pogođeno je 2.436 kuća i 1.220 stanova, oštećeno ili u zgarišta pretvoreno 12 škola, 7 zdravstvenih stanica, 2 dečja vrtica i 24 privredna objekta. Uništena su četiri releja, a teško je oštećeno 6 puteva i 20 drumskih i železničkih mostova. Pruga koja Srbiju povezuje sa Kosovom i Metohijom teško je oštećena na 13 mesta.Tokom bombardovanja povređeno je 105 građana na teritoriji Raškog upravnog okruga,  12 je preminulo  od posledica teškog ranjavanja. U kraljevačkoj opštini, u Sovljaku je povređeno 7 lica, u Samailima 3, Cvetkama 2, Jarčujku 5, Vitanovcu 13. U ušćanskom selu Žarče povređeno je 7 lica, dok je u Brveniku jedno lice izgubilo život.

Povodom Dana sećanja  na stradale u NATO agresiji večeras u 20 časova na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu građanima Kraljeva i javnosti Srbije obratiće se Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Kraljevo se oprostilo od Zorana Bačarevića-Bača

Objavljeno: 22.03.2022. | autor: KV Novosti -on line

Danas je,u svečanoj sali Skupštine grada Kraljeva upriličena komemoracija povodom smrti Zorana Bačarevića Bača,višedecenijskog urednika sportske rubrike Ibarskih Novosti i Radio Kraljeva koji je tragično nastradao u nedelju 20.marta 2022.godine a sahranjen juče,21.marta ,na kraljevačkom Novom groblju-Barutani.

Od doajena kraljevačkog novinarstva na današnjoj komemoraciji,kojoj su pored članova porodice prisutvovale ,Bačarevićeve kolege i retki kraljevački sportski poslenici, oprostili su se sportski novinar Aleksandar Saša Daišević, gradonačelnik Kraljeva,politikolog dr.Predrag Terzić ,politikolog Zoran Nikolić novinar i nekadašnji direktor i glavni i odgovorni urednik Ibarskih novosti i kraljevački pesnik i novinar Miloš Milišić.

Tamo negde  sedamdesetih godina prošlog veka živelo je novinarstvo  nekima kao zanat, nekima kao profesija i retkima kao strast,koji su opijeni magijom javno napisane ili izgovorene reči, ne mareći mnogo za onu ,veću, težu i gorčiju stranu te profesije u njoj trajali.

I upravo u tim godinama koje onda a  mnogima  i danas ,bez dovoljnog  životnog ili analitičkog iskustva, deluju kao godine mira i stabilnosti, započinjale su , većini nevidljive, a u suštini tektonske društvene promene koje će svoj krešendeo doživeti krvavim raspadom jedne zemlje  smeštene na obodu Evrope u kojima će  se mnogo što šta menjati i promeniti pa i novinarstvo  kao profesija.

Te tektonske društvene  promene traju i u ovim prvim decenijama 21. veka a njihovo trajanje, pojavni oblici i intezitet su na ovim  obeležile, opredelile i odredile  milinone individualnih ljudskih sudbina.

Jedna od takvih  profesionalnih sudbina je i sudbina našeg Zorana  Bačara –Zorbe  Bačarevića.

Zoran je bio čovek, specifičnog kova. Nekima svojom pojavom, na prvu, grubijan a onima koji su imali tu priliku da ga upoznaju i otkriju dobrotu, plemenitost  i mekoću njegove duše ostaće zauvek upamćen kao dobi Bačo i pouzdani prijatelj. Jedan od onih koga nije bilo lako ,na prvu, razumeti i prihvatiti. Ali za one koji su prošli taj njegov prvi lični skener bio je i ostao drug i prijatelj do kraja posebno u njihovim najtežim životnim trenutcima.

Ili kao to umemo, u ovim pomalo arhaičnim zajednicama,  surovo da kažemo  Dobar za sve – Najgori za sebe!

Znao da  zadivi fascinantnom memorijom  koju je, kada je raspoložen, demonstrirao  navodeći obilje podataka i detalja iz sagovornikovog rodoslova koga je ovaj,najčešće zaboravilo ili čak nije ni znao.

I naravno da mu takvom, takvog ljudskog profila nije bilo ni malo lako da opstaje i traje    četri  burne i duge decenije u profesiji koja je za svoje postulate uzela reči  objektivno, pravovremeno – istinito u okruženju koje je olako menjalo svoje društvene vektore a još lakše se odricalo ljudi koji  ne prihavtaju da takve društvene zaokrete slepo i bespogovorno slede, kao deo neke većine kojom se  takve društvene promene legitimišu.

Zoran Bačarević pripada krugu prvih diplomiranih politikologa našeg grada. Krugu onih ljudi koji su tada  trebali da odgovaraju na pitanja  ne samo većine ljudi nego i svojim bližnjim  Kakva ti je to škola što si završio? Šta ćeš da radiš?

Zoki je imao tu sreću ili ,možda, usud ,sudbinu, da kao mlad, diplomirani politikolog kroči u svet novinarstva   i da već 1974 godine počne da radi i objavljuje svoje prve tekstove u Ibarskim novostima a prvo sektorsko zaduženje u redakciji  bilo mu je praćenje aktivnosti dela tadašnjih društveno političkih organizacija i komunalne privrede grada.

Ti njegovi prvi tekstovi o formiranju samoupravnih interesnih zajednica, izveštaji sa foruma, aktivnosti komunalnih preduzeća otkrivaju kako bogatstvo i  specifičnost njegove leksike  tako i dar za  baratanje podacima koji su plod analitike i traganja za njima.

Uprkos tome to nije bio njegov svet , osećao je teskobu  a kao  ljubitelj spotrta i sam nekadašnji  fudbaler Bogutovca, a potom i aktivni fudbalski sudija, počeo je da prati najpre rad tada novoformiranih sportskih ,pre svega fudbalskih foruma, a potom i da svojim specifičnim stilom izveštva čitaoce Ibarskih novosti i slušaoce radio Kraljeva o aktuelnostima u svim sportskim disciplinama.

Te svoje prve korake u sportskom novinarstvu Bačo je učinio  a i učio od kolege sportiste košarkaša Dragoljuba Obradovića Kondisa, člana prve petorke Košarkaškog kluba Sloga koji je tada ,u redakciji, radio tri posla istovremeno kao fotograf,tehnički urednik i sportski novinar….

Sport,sportisti,sportski tereni,sportski forumi postali su tako nešto bez čega Zoran   Bačar Bačo Zorba jednostavno nije mogao.

Nastala je  neka čudna simbioza… Trajala je dugih četir decenije u kojoj su hiljde dečaka i devojčica mladih sportista  iz kraljevačkog kraja ,od kojih su mnogi kasnije postali i planetarno poznati,svoje prve takmičarske rezultate sačuvali od zaborava  čuvajući tektove nezaboravnog Zorana Bačarevića.

Sve ostalo je legenda….

A legende traju pa će,nadajmo se, tako i sećanje na našeg dragog kolegu Bačara trajati u ovom našem prelepom gradu na obalama Ibra dok bude bilo sporta i sportista u njemu.

 Trajanju takve legende bez sumnje bi doprineo i neki gest zajednice, sportske i medijske pre svega, poput recimo ideje da  neki turnir takmičenje ponese njegovo i Kondisovo ime.

Neka i tako budu zajedno kao što su nekada zajedno bili u redakciji Ibarskih novosti  a od juče u nekoj nebeskoj redakciji .