Tuesday, 06. December 2022.

Vesti iz kategorije ‘Društvo’

Požar na gradskog deponiji u Kraljevu je lokalizovan ali problem sa njenim korišćenjem ostaju i dalje

Objavljeno: 23.10.2022. | autor: KV Novosti -on line

Požar na Gradskoj deponiji u Kraljevu je,prema informacijama dobijenim od građana koji žive u blizini deponije, a i onih iz Dositejeve ulice koji  osetili promene u vazduhu, otpočeo sinoć i trajao je gotovo čitave noći.

Njegovo gašenje je ,prema informaciji koju smo dobili putem telefona 193 (vatrogasci u Sektoru za vanredne situacije)  privedeno kraju danas oko 11 časova.

Na terenu su ostali radnici JKP “Čitoća” sa svojim vozilima i radnim mašinama  koji  će ,verovatno, pokušati da tamponiraju zgarište na deponiji naslagama zemlje i šljunka.

Požari na ovoj deponiji nisu neka novost,bilo ih je i ranije , ali njihova  frekventnost i intezitet nisu ,verovatno, takvog obima da bi se nadležni u lancu odgovornosti u Gradu (iz javne uprave i komunalne privrede) zabrinuli i pokušali da da ubrzaju sprovođenje mera koje bi dovele do trajnog rešenja ovog gorućeg komunalnog problema.

Ono što, i  ovaj,požar (raz)otkriva jeste nedostatak validinih dokumenata lokalnih  javni politika u sektoru upravljanja komunalnim otpadom pa onda i ne čudi što ne postoje dokumenti koji nalažu mere interne komunikacije koji bi  trebalo, da se , barem u jednom svom delu, bave i  pitanjem informisanja građana o nastanku vanrednih sitaucija koje mogu ili koje već utiču na njihovo zdravlje.

Poznato je da su nus produkti požara na deponijama među najopasnijim po zdravlje okolnog stanovništa jer deponije u sebi ,po pravilu, sadrže materije koje u najvećoj meri zagađuju vazduh, poput azotnih i sumpornih oksida, dioksina, furana, prašina i teških metala.

 Sa komunalnih deponija se emituje i deponijski gas kao nus-produkt procesa razgradnje deponovanog otpada, koji sadrži oko 50% metana. Pored toga, emituju se i snažni neprijatni mirisi, koji imaju značajan uticaj na kvalitet života u okolini deponija.

I za sam kraj ove informacije,podsećanje na činjenicu da je Gradsko veće ,na predlog Radne grupe koju je maja 2021.godine formirao Gradonačelnik ,septembra prošle godine utvrdilo Predlog odluke o određivanju lokacije za Regionalni centar za upravljanje komunalnim otpadom prema kome bi se ovaj objekat,  nalazio pored sadašnje deponije, na „Kulagića adi“, ali na pet puta većoj površini.

Odbornici Skupštine grada su ,pak, na svojoj sednici održanoj 29.novembra 2021.godine usvojil taj predlog Gradskog veća ali sa izmenjenim imenom kao Odluku o izradi plana detaljne regulacije “Centar za upravljanje komunlanim otpadom”.

Rok za izradu Nacrta Plana detaljne regulacije „Centar za upravljanje komunalnim otpadom“ je devet meseci od dana stupanja na snagu ove odluke.

Šta znači i šta donosi ta na izgled manje značajna izmena  reči  Regionalni sa rečju  Centar  u ova dva dokumenta  ostaje nam da vidimo iako se u pomenutoj skupštinskoj odluci navodi ,pozivanjem na Regionalni prostorni plan za područje Šumadijskog, Pomoravskog,Raškog i Rasinskog upravnog okruga  da je predviđeno da se u Kraljevu gradi transfer stanica i postrojenje za separaciju komunalnog otpada na svojoj teritoriji.

Valjda će zainteresovana javnost i građani  biti u prilici da se o svemu ovome izjašnjavaju posle javnog  uvida u dokument  čije je isticanje planirano da traje 30 dana,  u holu zgrade Gradske uprave grada Kraljeva.

Kolko košta “zlatno doba srpske ekonomske politike ”,ko ga  i kako plaća ?

Objavljeno: 22.10.2022. | autor: KV Novosti -on line

Kad ,i ako uspemo, da se bar na čas udaljimo, sklonimo od agresivne  dnevno-političke propagande prorežimskih medija o neviđenim privrednim uspesima ostvarenim u Srbiji u  nekoliko zadnjih godina i suočimo se sa  realnošću kroz samo jedan segment kao što su to računi za  komunalne usluge i energente koje trošimo  videćemo da tu ,u našoj ekonomiji, nešto “debelo ne štima”.

Od,relativno tačnih, priča o stopama rasta našeg  BDP-a, povećanoj zaposlenosti i sličnim, jednostranim, interpretacijama nekih ekonomskih pokazatelja se ne živi .

Građani, od koji je više od petine  već prešlo prag siromaštva , sa trendom da taj procenat, pod uticajem globalnih političkih i ekonomskih kretanja, ali pre svega pod uticajem voluntarističkog upravljanja  ekonomskim tokovima od strane državnih organa na svim nivoima, bude još veći , dodatno su izloženi raznoraznim neobjašnjivo visokim nametima od strane te iste države.

Takvim nametima ,u koje ,recimo, spadaju naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, naknada za unapređenje energetske efikasnosti  i akciza za isporučenu električnu energiju, itekao se negativno  utiče na materijalno stanje sve siromašnije populacije.

Za uzvrat građani nemaju gotovo nikakvu korist od  toga što bi te naknade trebalo da obezbede kao svoj konačni ishod.

Primera radi najveću cenu za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora dobijaju vlasnici mini hidro elektrana koje su, gotovo bez izuzetka, značajno devastirale životnu sredinu gde god su sagrađene, a njihov doprinos ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji je oko 1 procenta.

Posmatrano na pojedinačnom ,mesečnom, računu za utrošenih 396kWh u jednom mesecu naknada za podsticaj za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora iznosi 317,20 dinara što je ekvalent za plaćenih 45,9kWh električne energije u višoj tarifi po ceni od 6,896 dinara za  kWh, ili čak za 183,99 kWh električne energije u nižoj  tarifi  zelene zone po ceni od 1.724 dinara za  kWh.

Kako zdrav razum treba da prihvati činjenicu da je ,u konkretnom slučaju ,u predmetnom mesecu, izmeren utrošak  od 120 kWh  u nižoj  tarifi  zelene zone a da je ,preko toga, plaćeno “još  183,99 kWh električne energije” u toj istoj tarifi?

Ili se treba  “utešiti “ činjenicom da je tako, sa tih 317,20 dinara, sufinansirana proizvodnja od “čak” 25,83 kWh električne energije proizvedenih  u nekoj mini hidro elektrani snage raspona od 0,5 do 1 megavata, po ceni od 12,28 dinara za kWh.

A tih 25,83 kWh,u računu koga analiziramo, su 15,3 procenata ukupno utrošene energije (396 kWh) u tom mesecu za šta  je  inače  plaćeno  677,76 dinara (sa obračunatim pdv-om i tv taksom na koju otpada 299 dinara)

Prema nekim podacima iz 2021 godine , na distributivnom području Kralјeva bilo je  oko 163.670 bojila u domaćinstvima, pa ako je “ primenjena  matematika naknade za za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ” znači da se , na toj teritoriji mesečno  “ubere “ između 400 i 500 hiljada evra za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije.

A tek od akcize po stopi od 7,5 odsto ,kao vidu indirektnog oporezivanja, koja ulazi  u osnovicu za obračun pdv-a  što je ,valjda, očigledan primer dvostrukog oporezivanja i koja troškovno potrošenih skromnih 396 kWh uvećava za 235,8 dinara što je ekvivalent za 34,31 kWh električne energije plaćene  po ceni od 6,896 dinara za  kWh ( u višoj tarifi zelene zone) ili kao,čak 136,53kWh električne energije plaćene  po ceni od od 1.724 dinara za  kWh (u nižoj  tarifi  zelene zone)…

Ovakva i slična poređenja, mogli bi smo praviti u nedogled ali sva ona bi nas vodila ka jednom, neminovnom, zaključku a on glasi da država , uz brojna jednokratna ,linerana, “davanja građanima”  teret krize prebacuje na pleća najsiromašnijih i “restlove” srednje,ekonomske klase ako ta ,uopšte više i postoji u Srbiji.

A ono što je još opasnije je   ekstremno  mali prostor za  dijalog  zasnovan na činjenicama ,o ovoj i sličnim, egzistencijalnim temama,  u javnom prostoru, koga , pored malobrojni medija, valjda  čine  i parlamenti  lokalnih  samouprava kao i onaj,najvažniji, zakonodavni na nacionalnom nivou.

I zato metafora iz naslova  ličnog stava našeg stručnjaka za energetiku prof.dr. Miluna J. Babića objavljena nedavno u dnevnom listu Danas „Ljudske lajdenske boce“ u Srbiji su pred naglim pražnjenjem! ”,postaje sve aktuelnija.

Za one koji, naravno,razumeju i šta je metafora i šta je “lajdenska boca”.

Nek  je Bog upomoć i jednim i drugima!

Ključni preduslov za unapređenje kvaliteta vazduha u Kraljevu   su promene u načinu planiranja i trošenja dela bužeta grada za energente

Objavljeno: 18.10.2022. | autor: KV Novosti -on line

Zajedničko delovanje odgovornih u lokalnoj samoupravi i građana  Kraljeva,u cilju rešavanja problema zagađenja vazduha zamenom kotlarnica koje koriste fosilna goriva   u javnim objektima u zoni obuhvaćenoj Generalnim urbanističkim planom grada Kraljeva trebalo bi  graditi i na činjenicama utvrđenim analizama i   istraživanjima, koje su ishod aktivnosti projekta “Promenama u zagrevanju javnih objekata do čistijeg vazduha u Kraljevu”.

.Ovo bi, u najkraćem, mogao biti rezime  Okruglog stola na temu “Kvalitet vazduha u gradu Kraljevu и mere koje treba preduzimati za njegovo poboljšanje” održanog ,11.oktobra, u organizaciji udruženja građana  “Kraljevački  razvojni  centar”.

Urađene analize  kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu, Plana kvaliteta vazduha i ocene   javnih politika vezanih za praćenje kvaliteta vazduha u gradu kao i analiza uticaja individualnih kotlarnica javnih objekata koje koriste fosilna goriva (na području GUP-a grada Kraljeva) na kvalitet vazduha  su ključni argumenti za neophodne promene u ponašanju odgovornih u cilju unapređenje kvaliteta vazduha u Kraljevu  tokom grejne sezone.

Ishod ovog razgovora u kome su aktivno učestvovali predstavnici grada ,Gradske uprave, Regionalne privredne komore za Raški i Moravički okrug, Zavoda za javno zdravlje Kraljevo  kao i predstavnici nekoliko organizacija civilnog društva iz Kraljeva koje su aktivne u oblasti zaštite životne sredine jesu Zaključci sa kojima će Kraljevački razvojni centar upoznati na Javnom slušanju, planiranom za kraj oktobra, i reprezente zainteresovanih javnosti.

Tako je ,u Zaključcima ,između ostalog ,formulisan  predlog  lokalnoj samoupravi da, u cilju unapređenja monitoringa kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu, privede do kraja 2022. godine, sve aktivnosti započete u vezi nabavke automatizovane merne stanice za merenje suspendovanih čestica PM 2,5 i PM10.

Predloženo je,  da se u Školi za osnovno i srednje obrazovanje Ivo Lola Ribar zameni kotao na ugalj i drva sa  utroškom toplotne energije u izrazitoj nesrazmeri sa  površinom koju zagreva, a da to bude prioritet iskazan  u fazi predlaganja i usvajanja  Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2023.g. .

Zaključci,ali i sva druga  dokumenta koja su ishod već sprovedenih aktivnosti na projektu “Promenama u zagrevanju javnih objekata do čistijeg vazduha u Kraljevu”, su  dostupna zainteresovanoj javnost na sajtu Kraljevačkog razvojnog centra  a možete im pristupiti putem ovog LINKA

Tek posle Javnog slušanja biće formulisani konačni Predlozi mera za donosioce odluka u lokalnoj samoupravi čije sprovođenje bi trebalo da dopinese  unapređenju kvaliteta vazduha u Kraljevu tokom grejne sezone.

Održani Okrugli sto je nastavak projektnih aktivnosti čiji je cilj uspostavljanje zajedničkog delovanja donosilaca odluka ,građana I drugih činilaca na lokalnom nivou u cilju rešavanja problema zagađenja vazduha u Kraljevu tokom grejne sezone zamenom toplotnih izvora (kotlarnica) u javnim objektima koji koriste fosilna goriva sa visokom emisijom štetnih gasova.

Preuzeto sa portala EKOVIZIJE

Komemoracija povodom kraljevačkog oktobra je naš ,generacijski, korak ka istorijskoj prepoznatljivosti grada

Objavljeno: 14.10.2022. | autor: KV Novosti -on line

“Komemoracija na lagerskom groblju svakog 14. oktobra u Kraljevu je društvena i lična obaveza i odgovornost da se podsetimo na najveće stradanje u istoriji našeg grada i da odamo poštu stradalnicima. Decenije koje su prohujale nameću potrebu da se tom datumu dodaju i drugi dani u godini, i na više načina doprinese da budući naraštaji višeslojno spoznaju, racionalno shvate i empatski osete svu stravičnost tog zločina protiv čovečnosti. Za početak, da kao đaci više učimo o zavičajnoj istoriji. Time se stvara istorijska prepoznatljivost jednog grada.Time se gradi nacionalni identitet i postavljaju čvrsti temlji za njegov opstanak u vremenima koja dolaze.”

Ove reči koje je,danas, izgovorila Mirjana Savić muzejski savetnik Narodnog muzeja u Kraljevu , na Komemorativnoj sednici Skupštine grada posvećenoj tragičnim događajima u Kraljevu oktobra 1941.godine, ukazuju    na potrebu i obavezu da se svi  ,sa više pažnje  i odgovornosti, bavimo  našom prošlošću i načinima  kojima sve    prenosimo  naša sećanja na te tragične dane mlađim naraštajima.

Podsetimo se,ovom prigodom i reči profesora dr.Todora Kuljića:  „U sećanju prošlost nije mrtva, već upotrebljiv i aktivan sadržaj. Upravo u tome leže i mogućnosti manipulacije. Kritička kultura sećanja nastoji da pokaže uzroke i obrasce raznovrsnih potreba prošlosti.  Pamćenje čini smišljeni odnos prema prošlosti.  Ono se po svojoj prirodi vezuje upravo za one institucije koje čuvaju i prenose sadržaje prošlosti. Institucionalizacija kulture sećanja počinje sa prelazom sećanja u kulturno pamćenje“.

Kraljevo ima  dobar deo institucija koje, na različite načine, čuvaju i prenose sadržaje prošlosti poput Narodnog muzeja, Istorijskog arhiva, biblioteke “Stefan Prvovenčani” ali izostaje jedna ,itekako važna a to je ona koja bi se starala o samom memorijalu – Groblju streljanih oktobra 1941.godine u Kraljevu.

Ovako se taj memorijal  nalazi “zarobljen” u vrzinom kolu (ne)nadležnosti dela lokalnih, komunalnih javnih preduzeća , gradske uprave, JP Skloništa Srbije… a ishod je ,na žalost ,više nego vidljiv i u  petodecenijskom trajanju njegove (iz) gradnje.

I za kraj ovog Izveštaja i nešto lepo – optimistično: Za razliku od prošle godine,kada je obeležavano osam decenija  od krvavog kraljevačkog oktobra1941.godine pred gotovo potpuno praznim amfiteatrom na Groblju streljanih  u Kraljevu ,situacija se ,bar što se tiče broja učesnika na komemoraciji, popravila čime je prvenstveno doprinelo prisustvo učenika kraljevačkih osnovnih i srednjih škola u većem broju .

Hvala onom (onima) koji su se setili toga da su memorijalna mesta i prigode poput današnje Komemoracije i pravo mesto i prava prilika za jačanje pamćenja koje je ,kako to već reče profesor Kuljić  ,smišljeni odnos prema prošlosti.

Kraljevo je,po  24-ti put,obeležilo Kraljevdan kao Dan grada

Objavljeno: 07.10.2022. | autor: KV Novosti -on line

Dodelom nagrada i priznanja zaslužnim pojedincima i organizacijama na svečanoj sedici Skupštine grada,danas je u Kraljevu,po  dvadeset  četvrti put, svečano obeležen Kraljevdan, Dan grada.

Kraljevo je ,tokom postojanja, menjalo svoje ime ,od Rudopolja, preko Kranovca, Kraljeva, Rankovićeva pa opet Kraljeva, pa je tako menjalo i datum kada se slavi,obeležava, Dan grada kao njegov praznik.

7.oktobar ili Kraljevdan proglašen je za Dan grada 1998 godine. Ondašnje gradsko rukovodstvo, koga su činili predstavnici stranaka koji su, posle donošenja Miloševićevog „lex specijalisa“,u februaru 1997 preuzeli vlast osvojenu na izborima  iz novembra 1996 godine,je želeleći da napravi diskontinuitet sa , kako  to govorilo „komunističkom vlašću koja u Kraljevu traje od 1945 godine,to je iskazalo i izborom novih heraldičkih obeležaja i novog datuma Dana grada.

7.oktobra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici s, u znak sećanja na Stefana Nemanjića , poznatijeg posle krunisanja u obližnjem manastiru Žiča kao  Prvovenčani , slave čak četri svoja svetca Svetu prvomučenicu Teklu , prep. Simona , sv. Kralja Vladislava i prep. Davida i nazivaju ga Kraljevdan.To je,1998 godine, poslužilo kao motiv za izbor novog Dana grada Kraljeva.

Na današnjoj svečanoj sednici Skupštine grada Kraljeva ,održanoj u Sali Skupštine grada  dodeljene su nagrade i priznanja ovogodišnjim laureatima.

Ovogodišnja Oktobraska nagrada grada Kraljeva dodeljena je dr Vladimiru Jovanoviću,  specijalisti neurohirurgije, načelniku Odeljenja intenzivne nege Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu „za dugogodišnji predan rad i vrhunske domete u oblasti medicine“:

Skupština grada Kraljeva  je dodelila  Zvanje počasnog građanina grada Kraljeva ,arhimandritu Metodiju, igumanu manastira Hilandar, „za pastirsko bdenje nad hilandarskom svetinjom i monaškim bratstvom“ Diplome zaslužnog građanina Predragu Cvijoviću „za nesebičnu ljubav i požrtvovanje prema mladim sportistima“, dr Dragoslavu Dugaliću „za brigu o pacijentima iz ušćanskog kraja“ , protojereju-stavroforu dr Veliboru Džomiću, „za verno služenje Srpskoj pravoslavnoj crkvi i borbu za njena prava“,Milu Cvijoviću, „za glumačke domete i brigu o Kraljevačkom pozorištu“ i protojereju-stavroforu Ljubinku Kostiću „za brigu o pravoslavlju i Crkvi, za ljubav kojom svešteni“.

Diplome Zaslužnog građanina grada Kraljeva dodeljene su,posthumno, Ratomiru Mitiću, legendarnom centarhalfu, „za fudbalsko umeće i vernost FK „Sloga“ iz Kraljeva“ i Slobodanu Đerkoviću „za privrženost i razvoj fudbalskog sporta.

Diploma zaslužne ustanove grada Kraljeva  je dodeljena  Kraljevačkom pozorištu  „za uspehe i višedecenijsko trajanje u pozorišnoj umetnosti“.

Diploma zaslužene sportske organizacije je dodeljena  Odbojkaškom klubu „Ribnica“ Kraljevo „za vrhunske rezultate u odbojci i stvaranje reprezentativnih asova“ a Diploma zaslužnog udruženja građana pripala je Društvu guslara „Žiča“ Kraljevo „za doprinos u očuvanju tradicije i promocije kulturne baštine srpskog naroda“.

Specijalna nagrada,  koja se dodeljuje  za podsticaj humanosti I koja nosi ime velikog dobrotvora Milomira Glavčića,pripala je ove godine Mariji Mitrović „za plemenitost, humana dela i ljubav koja leči“. Marija Mitrović, profesorka je fizičkog vaspitanja. Član Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka (NURDOR, dobrovoljni davalac krvi već 25 godina, dobrovoljni davalac koštane srži i organizator humanitarnih akcija u koje uključuje i svoje učenike.

Gradonačelnik Kraljeva dodelio je zahvalnice Školskoj upravi Kraljevo „za izuzetan doprinos uspešnom funkcionisanju kraljevačkih osnovnih i srednjih škola, podizanju kvaliteta nastave i afirmisanju najboljih nastavnika i učenika“ i Banci Poštanska štedionica – Regionalnom centru Kraljevo – „za stabilan i siguran oslonac građanima Kraljeva i doprinos opštem razvoju i napretku našeg grada“.

Pogled kraljevačkih osnovaca na probleme u životnoj sredini

Objavljeno: 07.10.2022. | autor: KV Novosti -on line

Nedavno je ženska sekcija Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kraljevo,povodom nekoliko svojih, značajnih jubileja, raspisala nagradni konkurs  za  učenike uzrasta od V do VIII razreda osnovnih škola na teritoriji grada Kraljeva na teme iz oblasti  životne sredine obrađene kroz crtež ili literani  sastav.

Njihov poziv je ,zahvaljujući predmetnim nastavnicima, naišao na  dobar  odziv u kraljevačkim osnovnim školama, pa je na konkurs prispelo stotinak radova u obe kategorije  a iz radova koji su ,po odluci žirija, proglašeni za najbolje  jasno je da najmlađi uočavaju značaj zdrave životne sredine ali i neprimeren odnos ljudi prema tom, itekako važnom, problemu savremenog sveta izraženom u velikim klimatskim promenama.

Iskrenost,karakteristična za  najmlađi uzrast,dominirala je nagrađenim radovima ma kako  bila iskazana i više je nego jasno da su najmlađi svesniji od starijih generacija  neprimerenog, pa čak i agresivnog ponašanja ljudi prema prirodi.

Ako bi smo tragali za onom zajedničkom porukom u svim nagrađenim radovima na konkursu DVD Kraljevo, onda bi to bila  izražena  spremnost  i otvorenost najmlađih  da se angažuju i uče,kako je  moguće,na razne načine, uticati  da se  sačuva priroda  i unapređuje životna sredina.

Zato su inicijative poput ove iskazane od  udruženja koje je aktivno,u našem gradu, preko devet decenija izuzetno važne i zaslužuju veću podršku lokalne samoprave ali i rukovodilaca obrazovnih ustanova pre svega.

Kako država i lokalne samouprave podstiču korišćenje solarne energije?

Objavljeno: 26.09.2022. | autor: KV Novosti -on line

Otklon od fosilnih goriva kao ključnog oslonca industrijske revolucije još od  XVIII veka  ubrzava se i sve je veći iz dana u dan.

Na to,na jednoj strani, utiču ograničeni izvori fosilnih goriva, rast ljudske populacije koji utiče na rast tražnje za energentima ,sve veće negativne posledice klimatskih promena uzrokovanih,pre svega, sagorevanjem baš tih fosilnih goriva, dok na drugoj strani svoj uticaj na taj otklon daje i razvoj čistih energetskih tehnologija.

Suočivši se sa spoznajom nestašice fosilnih goriva tokom naftne krize 70-ti godina prošlog veka  počelo se  sa intezivnijim traganjima za alternativnim izvorima energije pa i za načinima efikasnijeg korišćenja energije sunca iako  počeci njenog korišćenja datiraju još mnogo,mnogo ranije.

Predanja kazuju da je još Arhimed,212 godine pre nove ere, braneći rodnu Sirakuzu od brodova Rimskog carstva,koristio sunčevu (solarnu) energiju kako bi fokusiranjem svetlosti palio njihove brodove.

Od tada do današnjih dana u kojima se oko 37 procenata ukupne svetske tražnje za energentima zadovoljava proizvodnjom električne energije pređen je veliki put  tokom koga se konstantno, zahvaljujući razvoju čistih energetskih tehnologija,uvećava udeo elektirčne energije proizveden iz obnovljivih izvora, posebno iz nepresušnog izvora sunčeve energije.

Bezbroj je podatka o snazi i veličini tog izvora energije ali ovoga puta evo samo onog da je količina sunčeve energije koja dospe na našu planet, tokom samo jednog sata, jednaka količini energije koje ljudi na planeti Zemlji potroše tokom jedne godine.

Solarni paneli -Toplana Kraljevo

Kraj prošlog XX veka,dakle pre samo 22 godine,dočekan je, prema nekim podacima, sa 1000 megavata električne energije proizvedene na godišnjem nivou , u svim solarnim elektranamu na svetu, uključujući i onu prvu, instaliranu  1982.godine u Kaliforniji, snage od 1 MW.

Stiglo se, ove 2022.godine, do količina od više hiljada  teravata (TWh) električne energije proizvedenih  iz energije sunca ,na godišnjem nivou sa tendencijom stalnog rasta.

U drugoj deceniji XXI veka,,od 2010 do 2020.godine, globalni nivelisani troškovi proizvodnje električne energije iz fotonaponskih elektrana veće snage smanjili su se skoro sedam puta i sada iznose 57  dolara po MWh.

To je dovelo do toga da udeo električne energije  proizveden u solarnim elektranama u ukupnoj proizvodnje te vrste energije rapidno raste ,posebno u  Americi,,Kini i zemljama Evropske unije.

Čak sedam zemalja Eu je već preskočilo prag od 10 odsto  električne energije proizveden u solarnim elektranama u ukupnoj proizvodnjia neke među njima,poput Estonije i Poljske su sa nula udela stigle do deset odnosno pet odsto.

I Srbija ,koja ima čak za 30 procenata veći energetski potencijal sunčeve energije od zemalja centralne Evrope, je krenula, još 2009.godine, sa kreiranjem komponenti institucionalnog i pravnog okvira neophodnog  za veće korišćenje solarne energije u proizvodnji električne energije.

Na žalost,prema nekim podacima u Srbiji je, u 2020.godini proizvedeno samo  0,01 TWh energije iz solarnih sistema,što je skromno u odnosu na mogućnosti.Posebno ako se zna da je  godišnja potrošnja električne energije u Srbiji  oko 35 TWh.

Od pre nekoliko dana na distributivnu mrežu je priključena i solarna elektarna u preduzeću Termoinvest koje je tako postalo prvi registrovani kupac-proizvođač električne energije proizvedene iz energije sunca na teritoriji grada Kraljeva

Jer, broj časova sunčevog zračenja na teritoriji Srbije iznosi između 1.500 i 2.200 časova godišnje,dok je prosečan intenzitet sunčevog zračenja je od 1,1 kWh/m2/dan na severu do 1,7 kWh/m2/dan na jugu – tokom januara, a od 5,9 do 6,6 kWh/m2/dan – tokom jula.

Prema dostupnim podacima Srbija je, u proteklih godinu dana potrošila gotovo milijardu evra na uvoz električne energije što je ekvivalent  gradnje  oko 1.000 MW obnovljivih izvora električne energije.

Kažu da su krizna vremena i vremena izazova, u kojima organizovanija društva –  države, koje raspolažu sa više reusrsa, oslanjajući se na dostignuća sopstvene i naučne zajednice uopšte, tragaju za rešenjima kojima će umanjiti efekte  i posledice krize.Takva društva svoji strategijama razvoja, a i drugim javnim politikama, potstiču i u predkriznim vremenima, razvoj nauke i tehnologije.

Na onim manjim i manje razvijenim državama,kao što je naša, je da iskoriste prednosti savremenih komunikacionih sredstava za ubrzani transfer znanja i tuđih iskustava,posebno u sektoru energetike I energetske efikasnosti, kako bi ubrzali i podstakli proizvodnju energije iz obnovljivih izvora,posebno iz energije sunca.

Republika Srbija je postavila glavne  komponente institucionalnog i pravnog okvira neophodnog  za jačanje energetske efikasnosti i snažniju borbu protiv klimatskih promena,samim tim i ka većem korišćenju lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije.

Tim komponenatama (javnim politikama) definsani su mesto i uloga lokalnih samouprava, a KV Novosti on-line će,u narednom period, kroz aktivnosti medijskog  projekta „Kako država i lokalne samouprave podstiču korišćenje solarne energije?“ pokazati , kroz priče o dobrim i lošim primerima  iz prakse, kako  pet lokalnih samouprava na teritoriji Raškog upravnog okruga (Vrnjačka Banja, Kraljevo, Raška, Novi Pazar i Tutin) podstiču korišćenje solarne energije i koliko su građani na njihovim teritorijama  upoznati sa  merama podrške države i lokalnih samouprava za korišćenje tog svima dostupnog,obnovljivog izvora energije.

Malo interesovanje kraljevčana za gradnju individualnih solarnih elektrana

Objavljeno: 22.09.2022. | autor: KV Novosti -on line

Danas je Gradsko veće grada Kraljeva na svojoj 95-oj sednici donelo Odluku o  produžetku roka konkursa za  susfinasiranje ugradnje solarnih panela na individualnim  stambenim objektima za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe. Većnici su se, posle konsultacija sa resornim Ministarstvom rudarstva i energetike , odlučili na ovaj korak  jer  se ,u vremenu od 6. do 19. Septembra 2022.godine na  konkurs   nije javio niko. Novi , produženi rok je 3.oktobar i očekuje se bar neka prijava od tridesetak građana koji su svoje intersovanje ,za sada, iskazali pruzimanjem konkursnih obrazaca.

Info dan

I predsatvnici udruženja građana “Kraljevački razvojni centar” su , 21.septembra 2022.godine, prisustvovali Info danu  organizovanom  od strane Gradske uprave, za građane zainteresovane za učešće na Javnom konkursu za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova koje se odnose na unapređenje termičkog omotača, termotehničkih instalacija i ugradnju solarnih kolektora za centralnu pripremu potrošne tople vode.

Energetska menadžerka grada Kraljeva Zorica Sretenović sa timom saradnika na Info danu

 Prisustvo tridesetak zainteresovanih građana,uprkos  činjenci da su sve informacije o ovom konkursu, javno dostupne na zvaničnom sajtu grada Kraljeva, ukazuju na postojanje  intersovanja građana koji prepoznaju lične benefite sprovođenja ovakvih mera jačanja energetske efikasnosti.

 Brine saznanje da se na Konkurs za  susfinasiranje ugradnje solarnih panela na individualnim  stambenim objektima za proizvodnju električne energije nije javio niko, iako Kraljevo, sa  desetogodišnjim prosekom od 1907  sunčanih sati godišnje (152 dana), spada u grupu od dest najboljih lokaliteta u Srbiji za postavljanje solarnih panela.

U toku je realizacija projekta “Kraljevačkog razvojnog centra”  “Kako da sunce greje i vaš kućni budžet” a njegovo sprovođenje treba da dopinese povećanju broja građana Kraljeva spremnih da uđu u postupak dobijanja statusa kupca-proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije  i iskoriste  mogućnosti korišćenja subvencija popisanih Pravilnikom o sufinansiranju mera energetske sanacije porodičnih kuća putem ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe (Službeni list  grada broj 36 od 19.11.2021)

“Predlažući gradu  da sufinasira naš projekat “Kako da sunce greje i vaš kućni budžet” predvideli smo takav razvoj događaja-malo,početno, interesovanje građana za gradnju  individualnih solarnih elektrana”, kažu nam u “Kraljevačkom razvojnom centru” i dodaju :

“U narednom period,lokalna samouprava treba da unapređuje sve vidove komunikacija sa građanima,privrednim,civilnim i medijskim sektorom na temu većeg korišćenja lokalno dostupnih izvora obnovljive energije u koje svakako spada i energija sunca.Pored tih aktivnosti grad treba da značajno poveća  izdvajanja iz budžeta grada za sufinasiranje svih mera energtske efikasnosti i korišćenja lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije a pre svega energije sunca.

Naša predviđanja potvrdili su i  početni rezultati   Ankete koju još uvek sprovodimo i kojoj,ako ste zainteresovani, možete pristupiti na linku ovde

.Priveli smo kraju izradu   Brošure  koju možete preuzeti ovde  a koja treba da vam objasni zašto je dobro da iskoristite subvencije države i lokalne samouprave i  postanete kupac – proizvođač električne  energije iz  energije sunca”,poručuju nam iz udruženja građana “Kraljevački razvojni centar”

Preuzeto sa portala Ekovizije

Počast besmrtnim precima u Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Objavljeno: 15.09.2022. | autor: KV Novosti -on line

Polaganjem venaca na Spomenik srpskim ratnicima palim za slobodu otadžbine od 1912. do 1918. godine na centralnom gradskom trgu u Kraljevu , i prigodnim programom „Ko sme, taj može“, nazvanim po naredbi vojvode Živojina Mišića, u kom su učestvovali Vatrogasni orkestar „27. septembar“ i glumci Svetlana Milenković i Predrag Pavlović, koji su kazivali stihove Milutina Bojića i Ljubomira Simovića, obeleženi su  značajan datum iz  naše istorije – Dan proboja Solunskog fronta i novoustanovljeni praznik Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Vence na Spomenik srpskim ratnicima su  položile delegacije Grada Kraljeva, Raškog upravnog okruga, Vojske Srbije, Policije, Žandarmerije, delegacije boračkih udruženja, udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova “Jovan Kursula” i udruženja Zavičajno društvo Kraljevo.

Posle tog čina prisutnima se obratio gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić a , kustos Narodnog muzeja Kraljevo Nemanja Trifunović je govorio o značaju proboja Solunskog fronta, 15. septembra 1918. Godine, za istoriju srpskog naroda.

Rekavši da su tog dana okončane  duge i tragične borbe u kojima je stradala gotovo jedna trećina srpskog stanovništva. Srpskae vojske koja  je, zajedno sa saveznicima – Francuzima i Englezima, uspela da probije Solunski front,Trifunović je nagalasio da je „Posebno  značajno da je prva srpska jedinica koja je probila Solunski front bila Šumadijska divizija u kojoj su se nalazili vojni obveznici iz Kraljeva i okoline. Divizija je bila u sastavu Druge armije vojvode Stepe Stepanovića i naši preci, naši Kraljevčani, su uspeli  da izvrše svoj dnevni zadatak pre predviđenog roka i čak da pomognu susednim jedinicama u zauzmanju neprijateljakih bugarskih rovova. Posle proboja usledio je nezadrživi juriš srpske vojske, željne povratka u svoju otadžbinu, koja je tri godine ranije napustila svoje domove da bi izbegla kapitulaciju“.  On je podsetio  da je srpska vojska do 1. novembra došla do Beograda i oslobodila ga, a zatim prešla Drinu, Dunav i Savu, gde je učestvovala u oslobađanju srpskog i ostalih južnoslovenskih naroda i dala doprinos stvaranju prve države južnih Slovena – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Tradicionalni ,XIII Masharat , je u subotu 6.avgusta

Objavljeno: 04.08.2022. | autor: KV Novosti -on line

Porodični dom Branislava Brana Kovačevića  i njegove pokojne supruge, slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević otvoriće,po tradiciji dugoj više od jedne decenije, svoja vrata,za ljubitelje umetnosti i poštovaoce lika i dela pokojne Milene u subotu 6.avgusta 2022.godine od 20 časova.

Milena Kovačević i Vlastimir Spasojević-Evčo na Likovnoj koloniji organizovanoj 2008.godine u domu porodice Kovačević

 “Ovaj ,XIII po redu Masharat – susret kreativnih stvaralaca i ljubitelja umetnosti organizujem ,po prvi put bez moje Milene ,idejnog tvorca i  organizatora predhodnih dvanaest,uspešnih, druženja ljudi dobre volje ” rekao nam je Brane Kovačević i dodao: “Bilo mi je više nego teško da  nastavim organizovanje ovog skupa bez nje, ali snagu i utehu sam našao u rečima moje Milene koja me je,neposredno pred naš konačni rastanak, na izvestan način na to i obavezala. Nastavak prakse organizovanja Masharat-a je,za sada, samo  jedan od načina kojim porodica i ja želimo da od zaborava sačuvamo sećanje na lik i delo naše Milene koja je svoju 33 godine dugu slikarsku karijeru gradila u Francuskoj,Nemačkoj i Srbiji tokom koje je priredila dvadesetak samostalnih i humanitarnih izložbi. U planu je još i osnivanju fondacije koja bi nosila Milenino ime a koja bi ,u saradnji sa nekoliko ustanova iz oblasti obrazovanja i kulture, organizovala izložbe mladih i talentovanih likovnih umetnika,nagrađujući ih skromnim i podsticajnim nagradama”.

Milena Kovaćević i Dejan Veljović na Masharatu 2018.godine

U proteklih dvanaest  godina tokom trajanja „Masharat“-a , manifestacije  koja slavi ljudsku kreativnost ,kroz dom porodice Kovačević u Kraljevu, prošlo je nekoliko hiljada posetilaca a priliku da pokažu sebe,svoje stvaralaštvo, svoju kreativnost imalo je više desetina umetnika,od onih već afirmisanih i dokazanih kreativaca do naturščika  iz zemlje i inostranstva.

 Iako nije baš svojstveno ni ovom podneblju ni našoj tradiciji ovo druženje pod maskama u organizaciji bračnog para Kovačević iz Kraljeva, vremenom je postalo mesto gde se znani i neznani ljudi iz sveta umetnosti pre svega, ali i iz drugih profesija ,sreću i druže u veseloj ,karnevalskoj atmosferi zaboravljajući ,bar na trenutak ,svakodnevnicu i obaveze koja ona sobom ,neminovno, nosi.

Rad Milene Kovačević na izložbi u Ruskom kulturnom centru u Sofiji 2016.godine

Bilo je tu više kamernih pozorišnih predstava,resitala, izložbi,mini koncerata ozbiljne i druge muzike,plesova iz nama dalekih zemalja…i naravno,uvek, dobrog druženja i zabave.

Milena Kovačević je rođena u Lazarevcu, odrasla  u Kraljevu i u mladosti je često pohodila Južnu Srbiju postojbinu svoga oca. Taj kraj, njegovu mistiku, trajno je urezala u sebe. Sa sedamnaest godina odlazi u Nemačku gde nastavlja školovanje, a želja za usavršavanjem vodi je u Pariz gde završava privatnu umetničku Akademiju „ABC“. Ljubav prema slikarstvu bila je „okidač“ da se upusti u posao galeriste otvarajući sopstvenu galeriju u Nemačkoj a ambijent galerije je bio inspiracija da nastavi druženje sa svetom mode jer je u galeriji otvorila i školu modelinga. Sreće se i druži sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to joj otvara vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica. Za slikarstvo Milena je uvek nalazila i vremena i snage i inspiracije pa je tako za tridesetpet godina aktivnog bavljenja slikarstvom priredila dvadesetak samostalnih i humanitarnih izložbi a njena dela se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu. Za svoj rad dobijala je brojna priznanja pa čak i dva državna.