KV NOVOSTI ONLINE

Mediji u Kraljevu su , danas , preko Službe za informisanje grada Kraljeva dobili saopštenje Odseka za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu živote sredine, Odeljenja za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Kraljeva , koje se odnosi na kvalitet vazduha , uz molbu da ga emituju.

Tekst saopštenja glasi:

 „U periodu od prvog do šesnaestog decembra deset dana je bila prekoračena koncentracija frakcije PM 10 suspendovanih čestica u vazduhu . Od 15. decembra  po indeksu kvaliteta vazduha ,vazduh u gradu Kraljevu  bio je u kategoriji- jako zagađen.

Preporučuje se izbegavanje fizičke aktivnosti u spoljašnjoj sredini , skraćivanje boravka na otvorenom i preusmeravanje uobičajenih aktivnosti u zatvoreni prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

Preporuke se odnose na celokupnu populaciju , a posebno na osetljive grupe ,starije osobe ,decu,osobe sa oboljenjima srca i pluća.

Merenje kvaliteta vazduha vrši Zavod za javno zdravlje  koji je akreditovana organizacija za ove poslove. Rezultati kvaliteta vazduha objavljuju se svakodnevno na veb sajtu grada Kraljeva i Zavoda za javno zdravlje.“

Ovo je , posle  pauze od nekoliko godina , nastavak prakse informisanja  građana od strane nadležnog organa gradske uprave davanjem  preporuka-saveta o potrebi promena u ponašanju građana .Te promene su prvi , preventivni korak , da se građani  bar koliko toliko zaštite od prekomernog udisanja zagađenog vazduha.

Ostaje nam da se nadamo da će ovoga, problema zagađenog vazduha,  postat i svesni i odbornici grada Kraljeva ,ako ne sada kod usvajanja budžeta za 2020 godinu , ono odmah potom , u prvim mesecima naredne godine kada bi trebali da razmotre set multidisciplinarnih i multisektorskih mera mera i aktivnosti , iz nadležnosti lokalne samouprave, kojima se ,bar  malo ,može uticati na poboljšanje kvaliteta vazduha koga udišemo.

Prvi korak u pripremi tih mera bilo bi , što je moguće preciznije mapiranje sadašnjih zagađivača vazduha na teritoriji grada Kraljeva  i njihova segmentacija  po sektorima, saobraćaja , indivdualnih ložišta ,daljinskog grejanja… A budžet je jedan , osnovni , alat za sprovođenje bilo kakvih aktivnosti koje se ,po zakonu, finansiraju i iz javnih prihoda.

U predlogu budžeta grada Kraljeva za 2020 nastavljena je praksa nepaniranja sredstava za praćenje kvaliteta elemenata životne sredine kao i za upravljanje zaštitom životne sredine. Takve  aktivnosti se u Kraljevu , ipak , sprovode ali na  jednom osnovnom ,rudimentarnom nivou je daleko  potrebe građana i  njihovog ,Ustavnog, prava na zdravu životnu sredinu.

Opet se ne planiraju sredstva za praćenje kvaliteta elemenata životne sredine!

Te aktivnosti se najčešće, godinama unazad, finasiraju kao opšte javne usluge neklasifikovane na drugom mestu koje  , takve , nejsno definsane , bi trebalo da se nalaze  u svakoj od  17 budžetskih programskih aktivnost i. U slučaju šeste budžetske  programske aktivnost grada Kraljeva-Zaštita životne sredine  za šta je ,predlogom budžeta planirano 192.451.070dinara, ili  4,3 odsto budžeta za 2020 godinu ,među sedam navedenih programskih aktivnosti za drugu aktivnost ,praćenje kvaliteta elemenata životne sredine planirano je 0 dinara.

Ovaj podatak na koji ukazujemo već  više puta jedan je od  jasnih indikatora o tretmanu životne sredine od strane kreatora javnih politka grada Kraljeva.

Možemo li sada kada je , ovim saopštenjem-upozorenjem  građanima o stanju kvaliteta vazduha  od strane Odseka za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu živote sredine , učinjen prvi korak , očekivati i sledeće , usmerene na unapređenje sadašnjeg, lošeg stanja , životne sredine na teritoriji grada Kraljeva, ostaje da vidimo.

Bez želje da preteramo i preuveliačamo ulogu  medija i građanskog aktivzma ,ipak, ukazujemo na koincidenciju između javnog govorenja o problemu  zagađenog vazduha na lokalnom nivou  putem medija  i reakcije nadležnih gradskih službi .

Za početak i to ohrabruje.

Danas je Gradsko veće grada Kraljeva razmotrilo i usvojilo Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu. Veće je utvrdilo Predlog Odluke o budžetu u iznosu od 3.984.738.268 dinara . Gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić je ,u danima koji su predhodili sednici Gradskog veća , u izjavama za pojedine medije isticao činjenicu da je to „najveći budžet u istoriji grada“ prećutkujući činjenicu da je tom „uspehu“ dobrano kumovao  nedavni  transferu od   375.000.000 dinara sa nivoa republike namenjenih za radove u , narednoj 2020 godini,za  izgradnju naselja  sa stanovima za pripadnike vojske i policije na lokaciji „Voćareve livade“.Tako je ,na izvestan način, predupredio moguća  pitanja na temu uspešnosti rada  lokalne samouprave koja u narednu budžetsku godinu prenosi čak 11 %  budžeta . No, ostavimo ova i druga brojna pitanja o predloženom budžetu grada Kraljeva ,za sada ,po strani i pozabavimo se jednim drugim fenomenom , a to je odsustvo bilo kakvih građanskih inicijativa da se ,u predhodnim fazama kreiranja ovog važnog dokumenta, koji predstavlja finansijsku sliku javnih politika grada , ukaže na mnoge goruće  komunalne ,infrasturkturne i posebno  probleme u oblasti zaštite životne sredine. Ako , možda, možemo i  da razumemo nezainteresovanost građana za  probleme u dugim sektorima teško je pomiriti se sa činjenicom da ih se , javno dostupne informacije o (ne)kvalitetu vazduha koga udišu u zimskim mesecima , tačnije tokom trajanja grejne sezone,ne tiču i ne motivišu da, koristeće postojeće zakonske mogućnosti, utiču na  planiranje mera i aktivnosti , iz nadležnosti grada, kojima bi se  bar malo uticalo na kvalitet vazduha koga udišemo. A udišemo jako zagađen vazduh o čemu svedoči i podatak da je ,u prvih petanest dana ovog meseca, čak devet dan bilo sa koncentracijom  suspendovanih PM10 čestica daleko većom  od tolerantne vrednosti  50 μg/m3.Trenutni rekord,čak četri puta veći od tolerantne vrednosti,  iznosi 198,73 μg/m i izmeren je 6.decembra. Gradonačelnik Kraljeva je 10. decembra uputio Javni poziv građanima ,udruženjima i stručnoj javnosti za javnu raspravu  o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu  oročen do 16.decembra.Time su ispunjeni formalni uslovi  o organizovanju javne rasprave propisani Statutom grada Kraljeva i odlukom Gradskog veća. Zaobiđimo ,ovoga puta , temu tajminga , dužine trajanja i svrsishodnosti tako organizovane  javne rasprave i razmotimo kakav  je eho u javnosti imao javni  poziv gradonačelnika građanima ,udruženjima i stručnoj javnosti za javnu raspravu  o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu. Zainteresovane javnosti su imale dva modela davanja primedbi ,pismenim putem na propisanom obrascu i ličnim učešćem na raspravi zakazanoj za 16.decembar.U pisanom Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi koji je danas ,18.decembra,usvojilo Gradsko veće kaže se da su DVOJICA  građana uzela učešće na javnoj raspravi  a da nije bilo NI JEDNE pisane primedbe!!! U gradu  na čijoj teritoriji,prema rezultatima popisa iz 2011 godine živi 125.488 stanovnika, u kome radi nekoliko fakulteta,desetina srednijh i osnovnih škola,ustanove, udruženja….

Ovo ,izvesno je, potvrđuje stavove onih koji govore o izvesnom socio-psihološkom fenomenu sa kojim naše društvo, koga čini 10 odsto  elementarno nepismenog i 50 odsto funkcionalno nepismenog stanovništva egzistira . Socijalni psiholozi su ,ovaj fenomen, nazvali „apatija posmatrača“ ili „efekat posmatrača“ a u praksi Kraljevčana to se da prevesti kao : Tačno je da udišem zagađen vazduh ali to udišu i drugi oko mene, ali nisam  ovlašćen-a ,zadužen-a , izabran-a da to rešavam.  Apatija ili beosećajnost ili ravnodušnost ,čini  nas , kao individue , umornim , bez želja , bez potreba. A  u stvarnosti želja i potreba  imamo na pretek . Kao i  vremena i energije , ali  za  neki drugačiji  aktivizam sa kakvim smo se,ovih dana, sreli u Kraljevu.

U ovim danima kada se  trujemo zagađenim vazduhom i   ne preduzimamo gotovo ništa da to sprečimo , svedoci smo pojave  fenomena u društvenom životu Kraljeva koji ukazuje kako se  može , bar u virtuelnoj stvarnosti ,pobediti apatija.

Dvojica naših sugrađana pokrenuli su ,pre par dana,  časopis ali i istoimenu Fejs buk grupu „Sidža“. Ovaj neobičan izdavački koncept zasnovan je,između ostalog,  i na stavu da   ni u časopisu ni u grupi na društvenim mrežama nema mesta temama iz politike. Za manje od deset dana života Fejs buk grupa je narasla na blizu 8000 članova ,objave na njoj već se mere desetinama hiljada , dominatne su one , kako napisa ovdašnji pesnik Ivan Rajović , u kojima  „su , gotovo preko noći , Kraljevčani opet postali gospodari svoga grada , duhovni – recimo , uz svu onu koncentraciju pozitivne energije i dobrih vibracija hiljada sidžista koji se ne odvajaju od ekrana preživljavajući ponovo svoju mladost u virtuelnom ali više nego stvarnom i opipljivom svetu Kraljeva, koje opet postoji, diše, miriše, čisto, uređeno, oduhovljeno i u pravom smislu kraljevsko, kakvo je i bilo pre nego što je postalo ovo i dopalo prosjačke štake . A žal za nečim što je prošlost, najveće je priznanje onome što je bilo i najokrutnija negacija ovoga što jeste , a što na uređeni život i životni prostor više i ne liči.“

Primer probuđenog   aktivizma Kraljevčana u virtuelnoj stvarnosti ,  na društvenim mrežama, ispoljenog iznošenjem  emocija i žala za „nekim ,dalekim ,boljim, Kraljevom“ nagoni nas na  razmišljanje koliko je realno da se  osmišljenim i dobro organizovanim inicijativama  probudi  građanski   aktivizam   za današnje , realno , Kraljevo ? Da li su potreba za zdravim vazduhom ,i  ljudsko pravo na čist vazduh, dovoljni  okidači za buđenje takvog  građanskog aktivizma u Kraljevu pokazaće vreme pred nama.

U suprotnom mogu nam se ,u Kraljevu, desiti neki novi ,društveni,  fenomeni u vidu grupa na društvenim mrežama čiji će članovi ,ako ih bude bilo , svoj virtuelni aktivizam ispoljavti  kuckanjem po tastaturi…. Sa gas maskom na licu!

Avion nacionalne avio kompanije Air Serbija je, posle kašnjenja od skoro četri sata, upravo poleteo sa Aerodoma Morava na svoj prvi let za Beč.

U avionu koji može da primi nešto više od sedamdeset putnika ,na ovom prvom,promotivnom letu, nalaze se gradonačelnici,predsednici opština i privrednici sa teritorije Rakog i Moravičkog okruga.

„Ovo je veli dana za stanovnike Rasinskog, Šumadijskog, Moravičkog i Raškog okruga jer, ovim prvim letom  za Beč naše nacionalne avio kompanije omogućavamo da brže stignu do brojnih destinacija širom sveta ali i da im ,u goste dođu ljudi,posebno privrednici iz tog sveta“ reako je danas posle sletanja aviona iz Beograda na „Aerodom Morava“ u Lađevcima Zoran Ilić,pomoćnik Ministarke građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture. On je rekao da će ,u zimskom periodu ,za sada, sa ovog aerodorma  biti samo jedna let za Beč i to dva puta nedeljno(utorkom i petkom) a da će od marat 2020 godine biti uveden i redovan let za Solun.Na tome se ,po rečima Ilića, neće stati jer će se tražiti mogućnosti i za druge komercijalne letove.

Povratak putnika sa  leta za Beč , u Kraljevo,  najavljen je za danas popodne.

Prva informacija koja se jutros  nešto pre sedam sati čula sa zvaničnog razglasa Aerodroma Morava bila je ona o kašnjenja prvog, promotivnog, leta za Beč.

Magla u Lađevcima ne smeta novinarima

Spiker je najavio kašnjenje od jednog sata a naše nezvanične informacije govore da se dizanje magle može očekivati tek posle  10 časova što prvi let može dovesti i u pitanje jer povratak moguć samo do 15 časova zbog režima dnevnih letova  koji važi u zimskom periodu za ovaj, treći međunarodni aerodrom u Srbiji.

Iščekivanju prvog leta jutros su predhodile izjave za medije od strane gradonacelnika Kraljeva i još nekih funkcioner opština i gradova Raškog i Moravičkog okruga koji će, kako je planirano, biti i prvi putnici na ovom prvom promo letu.

Njihove prigodne izjave su odisale optimizmom o značaju ovog aerodroma za ova dva okruga a u tome su im se pridružili i pojedini privrednici koji će takođe biti putnici na prvom letu.

Već ovaj prvi let ponovo aktuelizuje ranije pokretana pitanja o trenutnom nivou opremljenosti Aerodroma Morava  jer su magle u ovom delu Srbije uobičajene za ovo doba godine.

Pitanja o rentabilnosti  Aerodroma Morava, kao i druga, poput recimo propuštene prilike da struktura prvih putnika bude drugačija,recimo najbolji učenici i studenti iz ovih krajeva, ostaju za  neki drugi put.

Putnici sa teritorije Moravičkog okruga

Putnici sa teritorije Raškog okruga

Osamdeset otkrivenih i mapiranih divljih deponija na teritoriji grada Kraljeva prete ,nesagledivim, posledicama po zdravlje ljudi  i kvalitet životne sredine.Svi njihovi  ,negativni, nusprodukti, predstavljaju ozbiljnu opasnost svojim uticajem na  sistem podzemih i nadzemnih voda,  rečeno je , na sastanku  održanom u Skupštini grada Kraljeva, na kome su predstavljeni rezultati do kojih su došli stručnjaci Geografskog fakulteta u Beogradu angažovani da mapiraju divlje deponije.

„ Kod vas u Kraljevu , na delu teritoriije koga karakteriše veća koncentracija stanovnika, gotovo svaka rečica , potok ili bara su pretvoreni  u divlju deponiju.Uz uočenu praksu da se spaljivanje koristi kao metod redukcije količine otpada na takvim , divljim, deponijama eto dodatnih razloga za brigu o kvalitetu podzemnih voda ,koje hteli mi to ili ne,uvek  završavaju u jednom rečnom slivu.Rečni slivovi, su i najčešća izvorišta pijaće vode koju konzumiramo kroz sisteme vodosnabdevanja većih naselja ,pa tako, sami sebe sitematski trujemo“ rekao je ,imeđu ostalog docent dr.Aleksandar Đorđević koji je,ispred Geografskog fakulteta iz Beograda predstavio rezultate mapiranja divljih deponija na sastanku kome , na žalost ,nije prisustvovao niko od članova Gradskog veća i drugih donosilaca odluka. On je ,na početku svog izlaganja rekao da je njima ,kao polazna informacija dat podatak, iz GIS baze podataka grada Kraljeva, o čak 507  lokacija divljih deponija , što se, na sreću,pokazalo kao netačno, i kao posledica  neadekvatnog unosa od strane obveznika unošenja podataka a to su , javna preduzeća i dugi akteri iz sistema lokalne samouprave.Radi se ,u stvari  i  o nejasnom određenju pojmova deponija i divlja deponija pa je svojevremeno,neko, u GIS sistem unosio  lokacije ,malte ne , svakog kontejnera ili koliko toliko uređenog odlagališta komunalnog i drugog otpada na, inače, velikoj površini koja pripada gradu Kraljevu. Poražavajuće zvuči podatak koji se čuo na ovoj prezentaciji ,o tome da je ,malte ne , svako seosko groblje u delu svoje parcele pretvoreno u divlju deponiju.Ovo je više nego  upečatljiv i pouzdan pokazatelj  odnosa građana prema životnoj sredini koji ,u kombinaciji sa nedovoljnom i neadekvatnom  edukacijom stanovništva  ali i izostankom permantnog inspekcijskog nadzora i kažnjavanja prekršilaca za jedan od ishoda ima i mapiranih 80 divljih deponija. Na prezentaciji nije saopštena procenjena količina otpada hetrogenog sastava lagerovanog na divljim deponijama.Taj podatak, te procenjene količine otpada, date su pojedinačno za svaku od 80 mapiranih deponija i biće vidljiv na sajtu grada Kraljeva jer su ,predstavnici Gradske uprave , iz   Odseka za zaštitu životne sredine i inspekciju zaštite  životne sredine, obećali postaljanje tog dokumenta na sajt. Od njih se čulo i da ,ternutno, grad Kraljevo izdvaja milon dinara godišnje za pražnjenje 29 kištri na seoskom području a za taj novac JP“Čistoća“ preveze oko 160 kamiona i  očisti oko 763 kubnih  metara otpada što je nedovoljno .Svedoci  smo da se na tim lokalitetima odlažu znatno veće količine komunalnog otpada od onog koji se preveze na gradsku deponiju  i tako ta mesta ,polako, postaju divlje deponije   gotovo u središnjim delovima naselja. Sa ovakvim informacijam  o stanju , u  jednom segmentu , životne sredine isčekujemo i sednicu Skupštine grada na kojoj će se , krajem meseca , usvojiti Budžet grada za 2020 godinu.Posle nedavne sednice Gradskog veća  , na kojoj  je utvrđen Predlog budžeta za narednu godinu , on se sa predloženih 3.984.738.268 dinara na prihodnoj strani , najavljuje kao nikad veći u istoriji grada Kraljeva . Za Program  6 – Zaštita životne sredine planirano je 192.451.070 dinara ili   4,3% od ukupnog budžet što je malte ne duplo, u odnosu na 91.654.000 dinara ili 2,8%  koliko je bilo predviđeno  Nacrtom budžeta . Uprkos pomaku i većim izdvajanjima , čini se da predlagači nisu dovoljno upućeni u aktuelno stanje životne sredine. Jer, da jesu teško da bi za upravljanje komunalnim otpadom u 2020 godini  planirali samo  34.002.070 dinara ili oko 0,18% budžeta . Čak i da se za aktivnosti u  upravljanje komunalnim otpadom  opredeli i deo od 24.503.000 dinara  planiranih  za funkcionisanje Fonda za zaštitu životne sredine u 2020 godini, to nije dovoljno.

Zato je, na prezentaciji rezultata mapiranja divljih deponija, i predloženo da se nađe način kako bi se ,pre održavanja sednice Skupštine grada , svi odbornici  upoznali sa rezultatima mapiranja divljih deponija na teritoriji grada Kraljeva.

Kraljevački privrednici Slaviša Stančić , vlasnik preuzeća „Sofist“ i njegov drug Boris Čolović  Boćo , vlasnik istoimenog preduzeća koje se bavi poslovima klimatizacije, ventilacije i grejanja  inicijatori su osnivanja udruženja „Stara Pavlica“ koje ,od februara 2011 godine, okuplja sve zainteresovane raščane koji žive u Kraljevu i kraljevčane poreklom iz Raške.

U proteklih osam godina bilo je sijaset akcija različitog tipa, i sa različitim brojem učesnika , kojima  su članovi udruženja „Stara Pavlica“  iz Kraljeva , podstaknuti  energijom i agilnošću ove dvojice osnivača , demonstrirali i potvrdili ,na razne načine, svoju privrženost zavičaju.

Tako je bilo i pre par dana uoči   slave manastira Gradac ,Vavedenje presvete Bogorodice , čiji je metoh i crkva „Nova Pavlica“. Boris Čolović  Boćo  je ,kao domaćin slave u Pavlici , sa prijateljima iz Kraljeva i Raške, organizovao  akciju pomoći Pavličanima u  čišćenju i uređenju okoline crkve i ,posebno, dvorišta nekadašnjeg  konaka.

„Inspirisani   trudom i agilnošću novog sveštenika , mladog jereja Nemanje Timotijevića i svesni  mogućnosti , i broja, mesnog stanovništva rešili smo se, mi članovi udruženja „Stara Pavlica“ iz Kraljeva na ovu vrstu pomoći“ rekao nam je Čolović uz napomenu da je to tek prvi ,početni, korak ka realiazciji njihovog krajnjeg cilja a to je gradnja novog , multifunkcionalnog ,održivog konaka u Pavlici  na temeljima nekadašnjeg.

Zato je ,juče, na dan slave u crkvi Nova Pavlica bilo i više gostiju i svečanije nego ranijih godina.
Verujući u ,više puta dokazani, entuzijazam i energiju osnivača i članova udruženja „Stara Pavlica“ možemo sa velikom izvesnošću reći da će se i taj njihov naum  ostvariti. A već naredna slava  udruženja „Sveti Simeon Mirotočivi“ koja se slavi u februaru biće , još jedna prilika , da se  širem krugu članova i prijatelja udruženja prezentira  ova zamisao i čuju njihovi predlozi i ideje oko njene realizacije.

Danas je, u Beogradu, Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je danas ugovore sa predstavnicima gradova Kraljeva i Čačka i Opštine Trstenik, o dodeli sredstava za sufinasiranje realizacije projekata sanacije i remedijacije nesanitarnih deponija na njihovom području.

Na javni konkurs za dodelu sredstava Zelenog fonda RS za sufinansiranje realizacije projekata sanacije i remedijacije nesanitarnih deponija, odnosno smetlišta. pristiglo  je  deset prijava lokalnih samouprava koje ispunjavaju uslove konkursa, a na osnovu konačne liste vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata, dodeljena su sredstva za sufinansiranje tri projekta, u ukupnom iznosu od 98.440.796,50 dinara. Za Grad Čačak opredeljeno je 66.672.360,00 rsd koji će biti uloženi za realizaciju druge faze Projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije nesanitarne deponije – smetlišta Prelići Čačak; Gradu Kraljevu opredeljeno je 20.326.069,50 rsd  za realizaciju prve faze Projekta sanacije gradske deponije u Kraljevu sa radovima na eksploataciji pozajmišta materijala i izradom objekta za sakupljanje procednih voda; i Opštini Trstenik 11.442.367,00 rsd, za realizaciju prve faze Projekta sanacije, zatvaranja i rekultivacije postojeće nesanitarne opštinske deponije u Trsteniku.

Ugovor sa Ministrom zaštite životne sredine ,ispred grada Kraljeva  potpisao je Vukman Rakočević,zamenik gradonačelnika grada Kraljeva.

Prilikom današnje svečanosti u Beogradu Goran Trivan  je ,između ostalog rekao i : „Uspostavljanje celovitog sistema upravljanja komunalnim otpadom jedan je od najznačajnijih zadataka u zaštiti životne sredine što, između ostalog, podrazumeva  sanaciju, remedijaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija u Srbiji“. Izražavajući zadovoljstvo zbog realizacije projekata, i čestitke predstavnicima Kraljeva, Čačka i Trstenika, ministar Goran Trivan je naglasio da je za čitav proces veoma značajno razumevanje opštinskih i gradskih čelnika da su pitanja životne sredine jedna od odlučujućih u stvaranju kvalitetnijih i zdravijih uslova za život građana. „Naš problem je bilo suštinsko nerazumevanje stanja i potreba lokalnih samouprava, i mi to pokušavamo da promenimo“ naglasio je Trivan, i dodao da su u Srbiji u poslednjih deset godina  na čelo lokalnih samouprava došle nove generacije i novi ljudi koji razumeju koliko je životna sredina važna, i koliko je važno baviti se saniranjem nesanitarnih deponija i uspostaviti regionalne centre za upravljanje otpadom.  „Ovo je praktičan način da se zaštiti životna sredina, i da naši građani dobiju pristojne uslove za život, i mi nećemo odustati od toga, bez obzira na teškoće kao što su nedostatak kapaciteta i nedostatak novca“

Šestočlani ,profesorski tim  Poljoprivredno hemijske škole“ Dr Đorđe Radić“ iz Kraljeva ,sastavljen od pet profesorki i jednog profesora ove škole  , danas je predstavio rezultate projekta „Osvesti se priroda te čeka“ koga su realizovali   u okviru projekta „Erazmus +“ koji se  ,realizuje pod pokroviteljstvom fondacije „Tempus“.

Govoreći o uvodnim projektnim   aktivnostim , koordinatorka projekta Ana Cvetković dipl.inž hemijske tehnologije , je naglasila aktivnosti  projektnog tima na sagledavanju  i analizi okruženja.U tom kontekstu  tim se detaljnije upoznao sa nacionalnom i Evropskom normativom koja uređuje oblast zaštite životne sredine kao i sa Pregovaračkim poglavljem 27 . Ovo je bilo neophodno jer , naši profesori kao akteri obrazovnog procesa nisu , u dobroj meri , upoznati sa zakonskom regulativom oblasti van sektora obrazovanja. Tim koji je realizovao projekat  „Osvesti se priroda te čeka“ je anketiranjem učenika sagledao njihov nivo znanja o i informisanosti o životnoj sredini i njenoj zaštiti. Zaključak da se ,kod nas, učenička , a dobrim delom i nastavnička (sa)znanja o  životnoj sredini i mehanizmima njene zaštite , nalaze  na vrlo skromnom ,nedovoljnom , nivou nametnuo se kao jedan ishoda pripremnih aktivnosti projektnog tima .

Mogućnost , koju im je projekat pružio da , realizujući svoju posetu partnerskoj školi na projektu , Biotehničkom  obrazovnom centru BIC  u Ljubljani , steknu uvid i razmene iskustva sa sličnom ustanovom u zemlji članici Evropske unije , je , sudeći prema onome šta se čulo na današnjoj prezentaciji u   Poljoprivredno hemijskoj školi“ Dr Đorđe Radić“, maksimalno iskorišćena.

Članovi tima , kao ključnu novinu koje su mogli videti u praksi partnerske škole u Ljubljani, ističu multidisciplinarni pristup u tamošnjoj  nastavi koji se ogleda u tome da se , pored predmeta Održivi razvoj , učenici i kroz sve druge , stručne predmete , upoznaju sa onim teorijskim i praktičnim aspektim svakog  dela procesa poljoprivrene proizvodnje koji ima bilo kakav uticaj na životnu sredinu. Zato učenici slovenačkih poljoprivrednih škola  izlaze spremniji za praktično postupanje  da kroz svoje  , buduće  radne aktivnosti u poljoprivredi , utiču na  eliminisanje ponašanja  koje  na bilo koji način  negativno utiče  na životnu sredinu.

I za kraj ovog  izveštaja , evo i utiska koga je vaš izveštač stekao , a to je uverenje da , i na izgled skromne projektne   aktivnosti , mogu da ostvare snažan , pozitivan, i dugoročni uticaj ako su , kao u slučaju projekta „Osvesti se priroda te čeka“  ciljevi projekta i  njegovi akteri dobro definisani . Jer , sigurni smo , da će se ,posle realizacije ovog projeta mnogo šta ,na bolje, promeniti kako u samoj Poljoprivredno hemijskoj školi“ Dr Đorđe Radić“ tako i gradu Kraljevu kada su aktivnosti  u oblasti zaštite životne sredine u pitanju.

Zato , s pravom , na kraju evo i imena  članova projektnog tima. Pored Ane Cvetković to su i njene koleginice Ivana Džodan dip.inž poljoprivrede ,Biljana Milojević , dipl.inž.hemijske tehnologije , Milana Marinković ,dip.inž poljoprivrede , Natalija Lutovac dip.inž poljoprivrede i Goran Marinković , dipl.inž prehrambene tehnologije.

Na sajtu grada Kraljeva , ponovo se , posle pauze od aprila do novembra , mogu videti rezultati merenja kvaliteta vazduha . Indekse kvaliteta vazduha saopštava Zavod za javno zdravlje i prema tom Izveštaju za period između 1 . i 29.novembra ove godine frakcija suspendovanih čestica PM10  iznad granične,tolerantne vrednosti od 50 μg/m3, bilo je tokom četri dana.11., 14.  i  18 novembra  izmerene  su  vrednosti neznatno iznad granične , tolerantne ,vrednosti ali je zato 27.novembra izmereno  čak 113,95μg/m3 ili više nego duplo iznad tolerantne vrednosti. Crnohumorno,ali istinito, to je, još uvek , tri puta manje nego , recimo 22.decembra 2018 godine kada je ista ustanova izmerila vrednosti frakcija suspendovanih čestica PM10  od čak  318,30 μg/m3.

No  decembar 2019 je tek počeo i izvesno je, da će imajući u vidu ključne zagađivače vazduha u Kraljevu, biti ako ne gori ono bar sličan prošlogodišnjem , kada su 24 dana merene suspendovane čestice PM10 iznad dozvoljenih vrednosti.

Ove ,crne ,slutnje ,nas podstiču da se pozabavimo istraživanjima da li je i šta lokalna vlast preduzela ili preduzima da , na jednoj strani ,informiše građane o kvalitetu vazduha i nekim metodama njihove (samo)zaštite i ,na drugoj strani pokrene set neophodnih multisektorskih aktivnosti iz svojih nadležnosti kojima bi se kreirale mere smanjivanja uzroka zagađenja vazduha u gradu.

A zagađivači vazduha su , u Kraljevu , raspoređeni ,sa nejednakim doprinosom zagađenju vazduha ,  u sektorima saobraćaja i tansporta , kolektivnog, daljinskog, grejanja i sektoru individualnih ložišta čiji je doprinos zagađenju vazduha ,rekli bi smo, najveći.

Pisali smo ,već , o pozitivnim primerima jačanja energetske efikasnosti zgrada nekoliko obrazovnih ustanova i zgrada za kolektivno stanovanje u Kraljevu, koje će zbog manje potrošnje energenata za grejanje doprineti i poboljšanju kvaliteta vazduha u gradu.

Zato ćemo se sada pozabaviti, delimičnom , analizom nedavno izmenjenog Statuta grada Kraljeva kao njegovim osnovnim ,najvažnijim pravnim aktom kojim se uređuju prava i dužnosti grada ,pa dakle i obaveze iz Zakona o zaštiti  životne sredine, koji lokalne samouprave, u članu 4., tretira kao subjekte sistema zaštite životne sredine.

A grad Kraljevo kao subjekt sistema zaštite životne sredine je, u u članu 16 svog Stauta ,u osmoj alineji, definišući svoje nadležnosti u skladu sa Ustavom i zakonom ,naveo da se „stara o zaštiti životne sredine,zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda i zaštiti kulturnih dobara od zanačaja za grad.“

I to bi ,sa pominjanjem zaštite životne sredine bilo to , jer u članu 26 tog istog Statuta gde se ,u 52 alineje, taksativno navode nadležnosti Skupštine grada ,kao najvišeg zakonodavnog organa lokalne samouprave,nema tremina „zaštita životne sredine“

Slično je i sa navođenjem nadležnosti Gradskog veća u članu 63.gde se ,među 29 alineja taksativno pobrojanih nadležnosti  ne spominje zaštita životne sredine.

Doduše , ima u ova dva pomenuta člana Stauta grada Kraljeva, dosta nadležnosti iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, planiranja i izgradnje, koje Zakon o zaštit životne sredine definiše kao preventivne mere u zaštit životne sredine uz još neke. Zašto je , pitate se,  potrebno uspostavljati tu korelaciju između Statuta jedne lokalne samouprave i stanja zagađenosti vazduha na ovaj način?

Pa zar vam se čini logičnim da će  ,donosioci odluka  u lokalnim samoupravama , „pretrgnuti“ da  pokreću bilo kakve aktivnosti ako ih na to ,čak ni formalno i direktno, ne obavezuje Statut grada?

Šta tek reći za  one poslove državne uprave koje Republika poveri lokalnim samoupravama iz okvira svojih prava i nadležnosti? A tu spada i veliki broj  poslova državne uprave iz sektora zaštite životne sredine!

I za sam kraj ,kao potvrda ovakvog odnosa donosioca odluka u gradu Kraljevu prema životnoj sredini, i primer iz tek objavljenog Nacrta budžeta grada Kraljeva za 2020 godinu. Za Program 6.- Zaštita životne sredine planirano je  91.654.000 dinara ili 2,8 % od ukupnog budžeta što je 58.228.000 dinara manje od sredstava izdvojenih za ove namene rebalansom budžeta u septembru 2019 godine, 149.882.000 dinara ili 3,6% ukupnog budžeta.

A da stvar bude još čudnija za Programsku aktivnost praćenje kvaliteta elemenata životne sredine(i vazduha dakle) planirano je nevrovatnih 0 (NULA) dinara.

Naravno da Zavod za javno zdravlje neće meriti i saopštavati podatke o kvalitetu vazduha za džabe . To će se, kao i do sada, verovatno plaćati sa pozicije Opšte usluge lokalne zajednice za koju je ,u 2020 godini,planirano čak 620.118.00 dinara  ili  19,1% od ukupnog budžeta grada Kraljeva.

Još gore je ,predlogom budžeta  grada Kraljeva za 2020 godinu ,tretiran budžetski program 17- Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Budžetom za 2019 , koji za ovaj program nije menjan rebalansom iz septembra 2019 predviđeno je 115.346.135 dinara ili 2,8% ukupnog budžeta ,dok je za 2020 planirano bezmalo šest puta manje sredstava, 22.946.135 dinara  ili 0,7% od ukupnog budžeta.

Treba li ovim podatcima bilo kakav komentar ? Čućemo ,nadajmo se, od odbornika Skupštine grada prilikom usvajanja budžeta grada Kraljeva za 2020 godinu.