subota, 23. oktobar 2021.

Vesti iz kategorije ‘Kultura’

Grad Kraljevo i „zavičajci“ na istom zadatku

Objavljeno: 10.03.2021. | autor: KV Novosti -on line

„U Zavičaju imamo prošlost i budućnost, van Zavičaja imamo samo sadašnjost“ , zaključio je Miloš Milišić pomoćnik  za kulturu gradonačelnika Kraljeva  današnju konstitutivnu sednicu Odbora za obeležavanje 30-te godišnjice rada Zavičajnog društva „Kraljevo“, citirajući  našeg poznatog vajara Svetislava Arsića-Basaru.

Odbor, čiji je počasni predsednik gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić a njegov zamenik ,Novica Negovanović predsednik  Zavičajnog društva „Kraljevo“, sastavljen  od predstavnika gradskih ustanova kulture,Turističke organizacije Kraljevo i predstavnika Zavičajnog društva, ima zadatak da predloži i pripremi sadržaje kojima će se javnost a pre svega Kraljevčani širom sveta podsetiti na vrednosti kulturne baštine Kraljeva i okoline.

Sa današnjeg predstavljanja Odbora za obeležavanje 30-te godišnjice rada Zavičajnog društva „Kraljevo“

Planirano je,čulo se na današnjoj sednici,da se uz izložbu posvećenu jubileju Zavičajnog društva „Kraljevo“, na skupovima koji će se održati u drugoj polovini godine u Kraljevu i Beogradu, prezentuju i oni segmenti delatnosti Narodnog muzeja Kraljevo,Istoriskog arhiva Kraljevo i biblioteke „Stefan Prvovenčani“ koji se bave otkrivanjem, izučavanjem, arhiviranjem  i prezentacijom obimne  građe vezane za zavičaj sa fokusom na znamenite porodice i pojedinc,stvaraoce iz različitih oblasti,poreklom iz kraljevačkog kraja.

Uz, to čulo se na današnjoj sednici Odbora,Kraljevo bi,u ovoj godini, ako to epidemiološka situacija dozvoli , trebalo da bude domaćin  muzičke manifestacije sa radnim naslovom  „Četri harmonike“ kojom bi se, realizovala stara ideja Novice Negovanovića, da grad na Ibru koga mnogi, već sada, prepoznaju kao rasadnik talentovanih muzičara ,harmonikaša pre svega, postane i  mesto njihovog  godišnjeg okupljanja,druženja i muziciranja.

I zaista ima li ko već nije  čuo za Predraga Živkovića Tozovca, Novicu Negovanovića, Mišu Mijatovića, Aleksandra Sofronijevića,Vladu Panovića,Nikolu Pekovića,Miloša Avramovića i neka ne zamere, još desetine njih jednako dobrih a nepomenutih u ovom nizu.

Poslove na  pripremi i organizaciji ove manifestacije grad je poverio Kulturnom centru „Ribnica“

Uz podršuku koju je lokalna samouprava već dala očekuje se, rečeno je na prvoj sednici Odbora za obeležavanje 30-te godišnjice rada Zavičajnog društva „Kraljevo“,da i kraljevački privrednici prepoznaju značaj ove vrste prezentacije grada i  istu ,na razne načine podrže, jer  svako predstavljanje okruženja iz koga dolaze u pozitivnom kontekstu, daje dodatnu vrednost i privrednim  aktivnostima olakšavajući poslovne  komunikacije.

Kraljevo nas obavezuje na zajednički nastup!

Objavljeno: 23.02.2021. | autor: KV Novosti -on line

Zamenik gradonačelnika Kraljeva Vukman Rakočević i pomoćnik gradonačelnika za kulturu Miloš Milišić primili su danas delegaciju Zavičajnog društva „Kraljevo“ koju je predvodio Novica Negovanović, predsednik Upravnog odbora  društva.

Povod za razgovor je jubilarna, tridesesta godišnjica Zavičajnog društva „Kraljevo“, i dogovor oko zajedničkih  aktivnosti  grada i ovog  najstarijeg udruženja koje okuplja kraljevčane širom sveta, kojima će se na najbolji mogući način  prezentovati Kraljevo pred „zavičajcima“ u zemlji i inostranstvu.

Dragana Tipsarević, predsednica Skupštine Zavičajnog društva „Kraljevo“, je predstavila koncept programskih aktivnosti kojima će društvo u aprilu, junu i oktobru, u Kraljevu i Beogradu, pored svog jubileja obeležiti i javnost podsetiti na još neke značajne datume iz istorije grada na Ibru.

Osnova svih planiranih aktivnosti je stvarnje materijalnih i organizacionih predpostavki da se što više mladih, kreativnih kraljevčana ali i ustanova kulture , uključi u planirane kulturno-umetničke  sadržaje i na taj način reprezentuje i svoj grad i sebe lično.

Dogovoreno je da se predstavnici Zavičajnog društva“Kraljevo“ uključe u rad Odbora na gradskom nivou koji će se, pored jubileja Zavičajnog društva „Kraljevo“, baviti i redefinisanjem koncepta obeležavanja  19. aprila-Imenda Kraljeva a posebno konceptom obeležavanja  Kraljevačkog oktobra u godini kada beležimo osam decenija od tih strašnih dana iz oktobra 1941 godine.

U razgovoru je bilo reči i o skorom početku funkcionisanja zvaničnog sajta Zavičajnog društva“Kraljevo“ koji će, uz korišćenje društvenih mreža i raznih aplikacija za komunikaciju, doprineti većem angažovanju „zavičajaca“ iz celog sveta kako u radu udruženja tako i u pružanju različitih vidova podrške mladim, kreativnim kraljevčanima.

Gradski čelnici su sa odobravanjem prihvatili informaciju da će časopis Zavičajnog društva, „Kraljevački  zavičaj“ posle 25 godina kontinuiranog izlaženja doživeti određene statusne i tehnološke izmene koje  bi trebalo da mu obezbede stabilnije finansiranje.

Život sa muzikom i za muziku

Objavljeno: 31.12.2020. | autor: KV Novosti -on line

Andrija Vukomanović iz Kraljeva, nekada muzičko čudo od deteta,a danas srednjoškolac, učenik drugog razreda srednje Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ jedan je od  dokaza kako za talenat praćen ogromnim radom i trudom nema nepremostivih prepreka na putu ka zacrtanom.

Još kao osmogodišnjak,na počecima sviranja  na bubnjevima, Andrija je rekao da će svoje muzičko usvršavanje nastaviti na najprestižnijim akademijama za džez u Americi.

Vežba okružen svojim uzorima i idolima

Tada je Andrija ,posle višegodišnjeg,upornog ponavljanja uspeo da ubedi svoje roditelje majku Ljiljanu i oca Dejana  da mu kupe bubnjeve iako su u kući već imali gitaru i harmoniku.

„Bio je,zaista,više nego jasan i uporan u svom zahtevu pa smo supruga i ja odlučili da mu ispunimo želju i nabavimo nekakve bubnjeve.Kada je seo za njih i krenuo da muzicira činilo se da su on i bubljvevi jedno a zvuci koje je proizvodio delovali su,i meni muzički neobrazovanom,prijatno“ kaže nam Andrijn otac i nastavlja „Trebalo je samo šest meseci  Andrijinog vežbanja da i mi laici shvatimo da je došlo vreme  da sud o njegovom muziciranju treba da da neko ko se u instrument  i tu vrstu muzike razume.“

Zahvaljujući činjenici da smo iz Kraljeva kao i nekim ličnim kontaktima logičan izbor je bio da taj sud čujemo od Slobodana Stojanovića-Kepa našeg sugrađanina,bubnjara čuvene grupe „Smak“.

Kepo i Andrija

Kepo ne samo da nije krio svoje oduševljenje Andrijinim talentom i dostignutim za kratko vreme vežbanja  nego je prihvatio i  šest meseci individualno radio sa Andrijom.

Braća Aleksandar i Andrija Vukomanović sa Lazarom – Lalom Tošićem

Još jedan znameniti bubnjar,kraljevčanin Lazar Tošić nije krio svoje oduševljenje kada je upoznao Andriju i čuo ga kako svira a njegove reči dodatno su ohrabrile kako Andriju tako i njegove roditelje.

A pre ovih srednjoškolskih dana Andrija je učio i završio dva odseka  niže muzičke škole odsek klavir i  odsek udaraljke sa odličnim uspehom. U tom periodu  Andrija je osvojio tri značajne nagrade na takmičenjima za mlade pijaniste na nivou Srbije. Profesor na akdemiji ,doktor klavira Bojan Marjanović  ga je ,tada, testirao i ustanovio  da je Andrija apsolutni sluhista, kao Mocart, proceniviš da će moći  da  svira više od 7 instrumenata.

I danas Andrija uporedo svira  bubnjeve i klavir  a njegovi profesori u srednjoj školi Aleksandar Popadic i Vladimir Milićević imaju samo reči hvale za njegov trud i nesporni  muzički talenat.

Pre četri godine, zahvaljujući naprima roditelja ali i razumevanju organiztora Adrija je ,posle pređene selekcije mladih iz čitavog sveta, bio polaznik 10. međunarodnog seminara za bubnjare i udarače „Croatia Drum Capm 2016“ čiji je osnivač i jedan o mentora Petar Ćurić, profesor na muzičkoj akademiji u Londonu.

Steve Gadd i Andrija

Učešće na ovom kampu,upoznavanje i rad sa najpoznatijim svetskim bubnjarima kao što su Steve Gadd, Horacio “El Negro” Hernandez profesor na Berkli koledžu, John Riley vanredni profesor na Berkliju,Pete Lockett, jedan od najboljih perkusionista sveta, Claus Hessler, Pier Foschi , najbolji italijanski bubnjar svih vremena, dodatno su osnažila već jasne Andirjine vizije da svoje dalje muzičko usavršavanje nastavi na prestižnom Berkliju.

Andrija je,od tada, već četri godine,u neprestanoj komunikaciji sa većinom od tih muzičkih legendi,predavača na„Croatia Drum Capmp-u“ , posebno sa Stiv Gadom,koji uvek nađu vremena da presulušaju njegove snimke vežbi i daju mu svoje preporuke kako  da radi i usavršava svoju izvođačku tehniku.

Pored redovnih vežbi u srednjoj školi Andrija radi individualno i sa profesorom Miroslavom Karlovićem, šefom katedre polinstrumentalnog studijskog programa Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu.

Uspe li u svom naumu, a kako i ko koliko vredno radi verujemo da hoće, Andija će se,za dve godine, pridružiti plejadi mladih kraljevčana koji su,u zadnje dve decenije, svoje muzičko obrazovanje sticali ili usavršavali u pretsižnim muzičkim akademijama širom sveta poput baće Konstntina i Božidara Radenkovića, Miloša Avramovića, Vladimira Mijatovića,Petra-Pece Janjića…

Poželimo i mi da Nova Godina donese Andrije nove uspehe na  putu ka ostvarenju njegovog dečačkog sna – indeksa na nekoj prestižnoj muzičkoj akdemiji u svetu.

Pank je bio ,a i sad je, više od muzike !

Objavljeno: 25.12.2020. | autor: KV Novosti -on line

Teško je objasniti da pojava neke knjige, danas, može da privuče  značajniju pažnju javnosti, posebno onog njenog dela koji voli da sebe (po)smatra kao „relevantiju“ za dešavanja na kulturnoj sceni.

Njačešće takva pojava  biva, i prođe, kao još jedna  u niz novih vesti  u moru informacija kojima smo,zahvaljujući informatičkim tehnologijama,danas,zasuti.

Kratka ,ali ipak distanca od momenta predstavljanja  knjige „Kraljevačka punk hronika“ autora Vojkana Trifunovića, istoričara iz Kraljeva dozvoljava nam da   konstatujemo da se ovga puta radi o knjizi koja će,sigurno je, imati i duži „život“ i dodatna izdanja.

Vojkan Trifunović, autor knjige ‘Kraljevačka punk hronika’-Foto:Nenad Trifunović

„Kraljevačka punk hronika“ pruža insajderski uvid, na više od 250 stranica,podeljenih u 15 poglavlja, na razvoj lokalne, kraljevačke, pank scene, njene(pra)početke i vrhunce, ali i uticaje koje je ta scena  imala na mnoge bendove i pojedince na ovim prostorima.

Posebnu  i svojevrsnu vrednost ovog samizdata predstavlja obilje autentičnih, do sada neviđenih fotografija, kao i izjava onih koji su ovu scenu stvarali što i priliči autoru koji je i istoričar.

Vojkan Trifunović,istoričar iz Kraljeva prisutan je na eks-jugoslovenskoj pank sceni nekoliko decenija kroz razne aktivnosti, od sviranja u bendovima, rada na fanzinima do organizacije koncerata itd. Autor je više tekstova na regionalnim portalima (Vice, Krug, Akuzativ, Mašina) i u različitim publikacijama (omladinski časopisi, lokalne novine, fanzini).

Bavi se fenomenima kao što su omladinske subkulture, (nepoznata) istorija Kraljeva, istorija levičarskog/radničkog pokreta u Srbiji. Radio je kao nastavnik istorije u nekoliko osnovnih i srednjih škola, aktivista je nekolicine omladinskih NVO-a, borac protiv neprosvećenosti i nepravde.

Zato je i bilo neizbežno da ga upitamo o odnosu klasnog i panka i o tome da li je uočio to,“klasno pitanje“ u pank pokretu ,posebno u njegovom „kraljevačkom segmentu“?

„Pank jeizvorno u Britanij,zemlji svog  nastanka, artikulisao dobrim delom i nešto od toga što možemo (na)zvati klasnim, što se može videti kako po porukama koje je emitovao tako i po tom, klasnom poreklu njegovih prvih promotera i konzumenata“, kaže Trifunović dodajući da je i u svojoj knjizi opisujući tri vremenske etape-faze kraljevačke pank scene uočio jasne razlike i po ovom pitanju.

„Od pojave „KV Ekspres“-a rodonačelnika ovog pokret u Kraljevu s kraja sedamdesetih pa do početka druge faze panka u Kraljevu koju ja smeštam u osmadesete, jasno je da pank nije samo muzika, to je način života koji karakteriše pobuna protiv svih autoriteta, pa dakle i društveni aktivizam kojim se ukazuje na sve uočljivije  socijalno raslojavanje,tadašnjeg, proklamovanog „društva bez klasa“. Hipokrizija koja karakteriše  osamdeset u Srbiji  neminovno je uticala i na (ne)aktivizam tadašnjih aktera kraljevačke pank scene koji su bili više lokalni i nekako dovoljni sami sebi.

Predizborna poruka „Grupe neodgovornih gradjana“

Potvrda teze da pank nije samo muzika nego i nešto više od toga dobijamo s bendovima koji su se na kraljevačkoj pank sceni javili početkom devdesetih i koji su,s manje ili više uspeha (po)trajali do prvih decenija ovog veka.

Njihov aktivizam u vreme pojave stranaka i prvih višepartijskih izbora u Srbiji ispoljavao se kroz kritičko preispitivanje novoga i izraženu skepsu da s tim promenama dolazi demokratija  i  stvarno veće individualne slobode.

„Iz te faze izdvajam , bend „Totalni promašaj“ koji je 1996. godine  imao CD izdat čak u Japanu, imao turneju sa  hrvatskim bendom, nastupe  po Sloveniji… 2000-tih kraljevački bendovi uspevaju da naprave turneje i po Evropi i da dovode inostrane bendove ovde“ kaže nam Vojkan Trifunović autor knjige „Kraljevačka punk hronika“ koja će se,uskoro pojaviti  u drugom izdanju ali i u prodaji u knjižarama širom regiona.

Iako se „na prvu“ autor dominatno bavi lokalnom  muzičkom scenom on vešto, kroz sva poglavlja traži, nalazi i ističe sve ono što tu lokalnu muzičku,ali i društvenu,scenu (po)vezuje za pank kao globalni pokret.

Preminuo dizajner i slikar Vlastimir Spasojević –Evčo

Objavljeno: 18.12.2020. | autor: KV Novosti -on line

Danas je,u Kraljevu,od posledica uzrokovanih virusom korone, u 65-oj godini, preminuo Vlastimir Spasojević-Evčo,  jedan od pionira grafičkog dizajna u Kraljevu.

Vlastimir je završio Srednju umetničku školu u Nišu a kasnije ,u Beogradu i Likovnu akdemiju smer restauracija i konzervacija.

Na početku svoje karijere radio je u Centru za kulturu i propagandu,kasnije radnoj organizaciji „Sutjeska“ a potom je izabrao status slobodnog umetnika i otvorio svoj „Studio Spasojević“.

Vlastimir Spasojević -Evčo

Osnivač je i predsednik „Društva za kulturu i umetnost“,bio je idejni tvorac ,pokretač i organizator „Kolonije 101“ slikar uspevajući da tokom trogodišnjeg trajanja ove manifestacije okupi po više od 100 slikara,u jednom danu, na Trgu sprskih ratnika u centru Kraljeva.

Kraljevo,oktobar 2008- 101 slikar

Vlastmir Spasojević Evčo izlagao je na više pojedinačnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a bio je pokretač i učesnik mnogih likovnih kolonija.

Vlastimi –Evčo Spasojević ostaće upamćen među kraljevčanima kao ličnost koja je u sebi integrisala umeće i duh renesansnog i savremenog što se moglo pre poznati u njegovim slikarskim,dizajnerskim,restauratorskim,kozervatorskim ,livarskim i mnogim drugim radovima.

Njegov atelje u  Hajduk Veljkovoj ulici  bio je,godinama unazad,stecište pripadnika različitih generacija kraljevčana koji su voleli  ta  druženja  sa Evčom od koga se moglo mnog toga čuti i naučiti, a posebno o znamenitim i kreativnim kraljevčanima razvejanim širom zemaljske kugle sa kojim a je Evčo održavao kontakte.

Vlastimira  -Evča  Spasojevića biće sahranjen u ponedeljak 21.decembra u 13 časova na Starom gradskom groblju u Kraljevu.

„Sidža“-Fenomen ili ideja fenomenalno prihvaćena od Kraljevčana?

Objavljeno: 11.12.2020. | autor: KV Novosti -on line

Zaista je vredno pažnje u današnjem „dobu informacija“ kada jedna lokalna ideja, zahvaljujući svojim potencijalima  i savremenim komunikacijskim alatima, za kratko vreme, stekne veliki broj podržavalaca, kao što je to pošlo za rukom časopisu “Sidža“.

I sa „Sidžom“ je počelo,kako to kod nas već zna da biva, kad suočeni sa gubitkom neke prepoznatljivije ličnosti u zajednici, osetimo potrebu i krene se sa pokušajem „da neke ljude i neka vremena otrgnemo od zaborava“…

„Preselio se“,krajem oktobra prošle godine, Milorad Pertović – „Kimi-Legenda-Badža“ sa ,njemu dragih ulica i trgova grada na obalama Ibra,u neku, nebesku ulicu „Kraljevačkih muzičara“.

Pridružio se ,tamo gore, na nekom valjda boljem mestu, kolegama muzičarima Lazu, Drašku, Čombetu, Bobiju… koji su,zajedno sa njim, obeležili jednu muzičku epohu Kraljeva.

Onog Kraljeva koje je, muzičkoj sceni i estradi nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije podario desetine i desetine vrsnih muzičara različitih žanrovskih pravaca, od opere, narodnjaka, džezera, rokera…

Potvrdu da dobri Kimijev duh ne miruje ni posle fizičkog rastanka od njega Kraljevo je dobilo odmah po održavnju njegovog četrdesetodnevnog parastosa kada je grupa njegovih prijatelja, okupljena, na piću „Kimiju za dušu“,u kafeu „Aleksandar“,došla na ideju da treba ,na neki način, sačuvati od zaborava taj, dobri i prepoznatljivi, duh Kraljeva koga su Kimi i desetine njemu sličnih „kaldrmaša“ negovali, razvijali i pronosili širom planete zemlje, svojim delima i svojim dosetkama.

Inspirisani  razgovorima vođenim „na piću Kimiju za dušu“, Jovan-Antonić  – „Jova Ajova“ i Dragan Blagojević- „Džaro“ reagovali su  nervom dizajnera i novinara…

I tako je,Kraljevo, 12. decembra 2019 godine dobilo „Sidžu“

Sidža je ,žargonski, sinonim za vreline leta na obalama Ibra a ovom kreativnom dvojcu je poslužila za naslov časopisa o Kraljevčanima i Kraljevu, kao dobrodošla metafora usijanih emocija generacija kraljevčana koji pamte „bolje dane iz tamo nekih godina kada je Ibar bio najčistija reka, najbolja za letnja druženja“  a  Kraljevo bilo centar, nijhovog, sveta.

Primereno duhu sadašnjeg vremena, najpre je nastala Sidža Group ,a gde drugde nego na Fejsbuku.

Kada je grupa ,za samo nekih desteka dana, stekla preko 12000 pratilaca Joca i Džaro su shvatili, da su „pogodili emociju“ i da , sada, zbog svih koji su odreagovali „na keca“ imaju obavez da ideju razvijaju i unapređuju.

Kako su tvorci „Sidže“, ipak , zanatski tradicionalisti  ideja je ubrzo sa društvenih mreža pretočena i „na papir “.

Tako je Kraljevo dobilo svoj časopis, svoju „Sidžu“ a danas je specil izdanjem „Sidže“ – „7 u jedan“ i promocijom u kafeu „Thrill bar galleru“ obeležena godišnjica nesvakidašnjeg časopisa o „duhu i dušama jednog grada“ koji opstaje zahvaljujući etuzijazmu tvoraca i grupe njihovih prijatelja ,kraljevačkih preduzetnika,kojij im pomažu koliko i kad mogu.

Izostali su,na današnjoj skromnoj svetkovini govori ali su uručene zahvalnice medijima i neumornom hroničaru Kraljeva, i saradniku „Sidže“ od prvog broja, doktoru ekonomskih nauka Milanu Matijeviću.

dr. Milan Matijević sa Paketom Sidže

Naravno ,nije moglo danas,bez po koje čašice i puno emocija ali i želja da „Sidža“ traje na radost desetina hiljada članova grupe na Fejsbuku i stotinak srećnika koji, jedanput mesečno, uspeju da se domognu štampanog primerka.

Kad se ništa ne uči iz istorije greške se ponavljaju…

Objavljeno: 03.11.2020. | autor: KV Novosti -on line

„Mogu vam reći da, njemu prvom Srbinu koji je položio, na Bečkom univerzitetu, doktorat iz filozofije s poljoprivrednom raspravom, i posle iskustava sa osnivanjem i rukovođenjem „zemljodelskih škola“ u Požarevcu, Danilovgradu i Topčideru, nije bilo lako, u ondašnjem Kraljevu, na početcima karijere upravnika Ratarske škole,osnovane ukazom kralja Milana  od 29.juna 1882 godine“ rekao je, između ostalog, danas u Kraljevu, na otvaranju izložbe„Dr Đorđe Radić (1839 – 1922), poljoprivredni prosvetitelj i naučnik–Perom i delom među svima najveći”, Dragan Drašković muzejski savetnik u penziji i ,uz Oliveru Ćosović, jedan od autora izložbe.

Dragan Drašković, jedan od autora izložbe

Drašković je,potom, uz konstatciju da je ovo, možda,najobimnije istraživanje o dr.Đorđu Radiću započeto neposredno pred početak pandemije korone, i najvećim delom odrađeno u vreme pandemije, izneo niz primera nesporazuma između dr.Đorđa Radića i ondašnje uprave Kraljeva ali i resornog ministarstva.

Đorđe Radić je došao u Srbiju posle osnivanja Društva za poljsku privredu 1869. Godine. Znanja stečena školovanjem i obilascima i proučavanjem poljoprivrednih dostignuća većine evropskih zemalja stavljeno je u funkciju prosvećivanja i napretka srpskog seljaka.O tome koliki je značaj njegovog dela za razvoj srpske poljoprivrede najbolje govore njegova dela preko 40 objavljenih knjiga i više od 500 objavljenih članaka, uredništvo u listovima Seljak, Težak, Domaćin, Cvetarstvo, zatim članstvo u 67 poljoprivrednih i kulturnih društava.Valja posebno istaći i hibridizaciju kukuruza koju je započeo pre nego što je to učinjeno u Americi, dobijanje raznih sorti kukuruza i krompira, kao i novih vrsta povrća.

Naslovna strana časopisa Domaćin

Narodni muzej u Kraljevu je, posle Galerije nauke i umetnosti SANU, u kojoj je u periodu od 23.septembra do 7.oktobra 2020 godine održana ova izložba,drugo mesto u kome se  izložba, u organizaciji Saveza inženjera i tehničara Srbije,Akademijskog odbora za selo SANU i Udruženja inženjera i tehničara „Dobrivoje Božić“iz Kraljeva, organizuje.

dr Novak Nedić,jedan od autora koji je izučavao lik i delo dr.Đorđa Radića

Iako to,danas,niko od zvaničnika koji su se obratili medijima povodom otvaranja izložbe,nije eksplictno rekao, ne možemo a da ne primetimo da je današnja Poljoprivredna škola u Kraljevu koja nosi ime ovog umnog čoveka u sličnom položaju kao i ona Ratarska škola Radića iz 1882 godine, barem  kada se radi o površinama i lokaciji zemljišta na kojoj bi trebalo da se ,ovih godina, uče budući nosioci razvoja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Jer,nedavno,na konstitutivnoj,postizbornoj, sednici novog saziva Skupštine grada Kraljeva pohvali se gradonačelnik Kraljeva, kako su ekspeditivno, za tri dana,oni, gradska vlast i Vlada Srbije „rešili“ problem lokacije za Fabriku „Leoni“ „prenamenom“ 17 hektara zemljišta Poljoprivredne škole „dr Đorđe Radić“ u Kraljevu.Otuda i naslov ovoga teksta.

Narodni muzej u Kraljevu je primer koji treba slediti u zaštiti kulturnih dobara

Objavljeno: 03.11.2020. | autor: KV Novosti -on line

Danas je ,u Narodnom muzeju Kraljevo, u oviru programa kojim se obeležava 70 godina postojanja i rada Narodnog muzeja Kraljevo otvorena izložba pod nazivom„Narodni muzej Kraljevo – uspešan primer sanacije posledica zemljotresa“ autora Olega Romanova.

Autor izložbe Oleg Romanov

Ova ustanova je, tog 3.novembra 2010 godine, doživela, preživela i ,zajedno sa čitavim gradom,podelila iskustvo razornog zemljotresa snage 5,4 stepena po Rihterovoj skali (7-8 stepeni po Merkalijevoj skali),koji je ,te noći,  u 1,56 h pogodio Kraljevo.

U tom kontekstu izložba ima za cilj da ukaže na posledice elementarne nepogode po rad muzejskih institucija ali i da afirmiše,kao primer dobre prakse, brzu i efikasnu sanaciju Narodnog muzeja u Kraljevu od posledica zemljotresa.

Tokom sanacije posledica zemljotresa iz 2010, pokazalo se  da je predhodna sanacija zgrade  muzeja u Kraljevu,u periodu od 1996 do 2002 godine,obavljena uz doslednu primenu propisa i građevinske regulative o zaštiti od elementarnih nepogoda. Na taj način ,kao i upotrebom kvalitetnih materijala izbegnute su teže posledice i veća oštećenja zgrade i muzejskih predmeta uopšte.

Sanacija zgrade muzeja u Kraljevu ,posle zemljotresa 2010 godine, je primer dobre prakse pre svega zbog pravovremenog i efikasnog reagovanja ondašnje uprave  i svih zaposlenih u muzeju ali i zbog koordiniranog timskog rada između zaposlenih u Ministarstvu kulture Republike Srbije koje je finansiralo sanaciju,Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo,grada Kraljeva, na čijem se čelu tada nalazio Ljubiša Simović ,inače muzejski savetnik i istoričar umetnosti po obrazovanju, kao i izvođača radova.

„Stanje u Narodnom muzeju Kraljevo pre, a pogotovo posle zemljotresa ,govori da se u ovoj ustanovi neprestano vodilo računa o bezbednosti kako objekta tako i pokretnih kulturnih dobara“ rekao je danas ,na otvaranju izložbe, sprovedenom uz sve mere epidemiološke zaštite malobrojnih posetilaca, autor izložbe Oleg Romanov,viši kustos u ovoj ustanovi.

Predstavljena nova knjiga Slavoljuba Maržika,neumornog hroničara Kraljeva

Objavljeno: 23.10.2020. | autor: KV Novosti -on line

„Kraljevo u srpskoj štampi 1904-1908“ je četvrta knjiga Slavoljuba Maržika,inženjera geologije iz Beograda ,potomka  dr Josifa Maržika koji je ,daleke 1876 godine,došao,kao lekar, na poziv odnašnje Vlade u Srbiji, da bita porodica ,od  1881 godine, trajno vezala svoju sudbinu za grad na Ibru ostavivši duboke i neizbrisiva tragove u njemu.

Otuda, za upućene,nema mesta čuđenju otkuda to da se jedan inženjer po formalnim kvalifikacijama, na ovaj način bavi  istorijom jednog grada , čulo se ,i zmeđu ostalog, na sinoćnjoj promociji ove knjige u Narodnom muzeju u Kraljevu.

Slavoljub Maržik je, pre ove, kako smo već rekli četvrte knjige, napisao 2006 godine, monografiju svoje porodice „Maržikovi“ u kojoj je, koristeći obilje raznovrsnih, originalnih dokumenata,opisao sudbinu  češke porodice koja jeizabrala Kraljevo za svoj dom.

Druga Slavoljubova knjiga „Dansk kraljevski voz“, promovisana 2016 godine u Kraljevu, je svojevrsni omaž njegovoj generaciji , kraljevčana, studenata u Beogradu, koji su dalekih pedesetih godine prošlog veka ,odlazili i ,ređe se, vraćali u Kraljevo ,tada jedninom vezom dnevnim,kružnim, vozom.

Potom je,kako to sinoć reče istoričar Ljubodrag  Braca Ristić potomak jedne ,takođe, znamenite kraljevačke porodice, Slavoljub  usmerio svoju neiscrpnu energiju i iskustvo geologa u traganju za dokumentima koji mogu biti korišćeni  za osvetljavanje važnih istorijskih činjenica vezanih za grad na Ibru koji je ,relativno često,menjao svoje ime.

Opredelio se Slavoljub  i neumorno tragao po arhivama brojnih naučnih i kulturnih ustanova i institucija da bi u , za sada objavljene dve knjige, „Karanovac- Kraljevo u srpskoj štampi 1868-1903“ i sinoć promovisanoj „Kraljevo u srpskoj štampi 1904-1908“ od zaborava sačuvao hiljade i hiljade dragocenih zapisa iz štampe  o svom rodnom gradu koji mu je, 2018 godine , dodelio Diplomu zaslužnog građanina.

Slavoljub Maržik prilikom uručenja priznanja 2016

I kao to sinoć reče Ljubodrag Ristić on je:„uradio ,i dalje radi jedan vredan, istoriografski, posao i za sobom ostavlja građu kakvu nema ni jedna druga ,srpska,varoš“.

Autor knjige sinoć nije bio prisutan ali ,čulo se, uveliko radi na još jednoj knizi koja će obuhavtiti pregled novinskih tekstova  o Kraljevu u srpskoj štampi  u periodu  od 1908 do 1914 godine.

Na sinoć održanoj promociji u Narodnom muzeju u Kraljevu o knjizi su pored Ljubodraga P. Ristića govorili i istoričari dr Bojana Miljković Katić i dr Radomir J. Popović a skupom koji je održan uz sve predviđene epidemiološke mere moderirala je Mirjana Savić,muzejski savetnik.

Šume koje podstiču na razmišljanje

Objavljeno: 15.10.2020. | autor: KV Novosti -on line

Večeras je, u Galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ u Kraljevu otvorena izložba nazvana „Crtež kao izazov u susretu sa prostorom šume“ autora Željka Radovića.

Pred publikom će se,u naredne tri nedelje ,naći radovi mladog slikara iz Kraljeva, Željka Radovića koji je,nedavno, sa ovom temom magistrirao u klasi profesorke Jelene Šalinić Terzić na Filološko umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

Sa otvaranja izložbe Željka Radovića

Željko Radović je jedan iz  niza mladih umetnika iz Kraljeva koji su svoje prve,ozbiljne,  dodire sa crtanjem i slikanjem imali u likovnom ateljeu „Linija“, u Kraljevu koga sa uspehom, već četrnaest godina,vodi likovni pedagog i slikar Slađana Miljković. Kroz ovaj jedinstveni  atelje prošlo je ,za deceniju i po, više od dvestotine dečaka i devojčica od kojih su mnogi ,kasnije, nastavili sa usavršavanjem u srednjim i visokim umetničkim školama u zemlji i inostranstvu ostvarujući zapašene rezultate.

Zato je brojnoj publici koja je,pridžavajući se mera epidemiološke zaštite, ispunila Galeriju KC „Ribnica“ bila sasvim logična odluka mladog umetnika da njegovu,prvu samostalnu izložbu, otvori baš Slađana Miljković.

U svom emotivnom obraćanju prisutnim gostima na otvaranju izložbe Slađana je pohvalila svog,nekadašnjeg, učenika ukazavši na ogroman napredak koji je onostvario tokom ,svih godina školovanja rekavši i: „Željko je, u izloženim radovima, iskazao i pokazao spoj ljubavi prema zdravom prirodnom ambijentu kakva je šuma i vrhunske crtačke tehnike zahvaljujući kojoj je ,jedinstvenu, atmosferu šume iskazao brojnim,filiganski preciznim crtačkim  detaljma, ali je istovremeno pročistio kompoziciju u korist površine, forme i prostora uspevši da se pomeri od klasičnog pristupa ovadavanja  velikim formatima“.

Željko Radović

Željko Radović  je rođen u Kraljevu gde je ,pre studija, završio Umetničku školu 2014 godine.Dobitnik je pohvale Fondacije Vladimir Veličković za crtež i prev nagrade za akvarel na „Street Art“ festivalu u Kraljevu 2017 godine.

Organizovanjem ove izložbe Ana Jerotijević, urednica kulturno umetničkih programa u Kulturnom centru „Ribnica“ na najbolji način nastavlja sa višegodišnjom, dobrom praksom ustanove,da ustupanjem svog izložbenog prostora mladim i nedovoljno afirmisanim stvaraocima,istima daje toliko potrebno ohrabrenje i podršku u njihovim prvim suočavanjima sa javnošću.

Možda je vreme da se,u Kulturnom centru „Ribnica“, razmišlja o  organizovanju  jedne,kolektivne, ,retrospektivne izložbe  pod ,eto predloga, nazivom „Prvi…“  gde bi se okupili i izlagali već afirmisani stvaraoci koji su svoje prve susrete sa javnošću imali baš zahvaljujući ovoj ustanovi.