četvrtak, 23. januar 2020.

Vesti iz kategorije ‘Projekti’

Tradicija servirana na moderan način

Objavljeno: 18.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

UTŠ ,  Vrnjačka Banja :  nasleđe dobre hrane i usluge 

                  Ugostiteljsko – turističkaškola, za 7 decenija postojanja, obrazovala je više od 7000 kuvara ,poslastičara, konobara, kulinarskih, ugostiteljskih  i turističko – hotelijerskih tehničara. Škola ima učenike iz cele Srbije, od  Bele Crkve do Bujanovca, a nagrade koje oni osvajaju ne poznaju granice. Medalje su zaslužili i kao čuvari nasleđa, za tradicionalna srpska jela. 

             Ugostiteljsko – turistička škola sa Domom učenika, osnovana je 1949. godine, kao Niža ugostiteljska škola. Iakoje od tada do danas menjala  nazive obrazovnih profila i nastavnih programa, kvalitet obrazovanja koje pruža ostao je isti. Zato je  svake školske godine potrebno sve više bodova za  upis u ovu školu, jer na jedno mesto konkurišu 2 – 3 kandidata. Kada završe školu, lako nalaze posao,kako u Vrnjačkoj Banji, tako i dalje, pa u Ugostiteljsko – turističkoj školi s ponosom ističu da njihovi bivši učenici rade u poznatim hotelima širom Evrope.Ponosni su i na nagrade koje osvajaju na kulinarskim takmičenjima, domaćim i međunarodnim. Imaju ih toliko, da su odavno prestali da ih broje. Posebno mesto među priznanjima zauzimaju medalje sa nadmetanja u pripremanju tradicionalnih jela. Pre 3godine, u Ljubljani su osvojili Zlatno priznanje za projekat“Gde je Srbin – tamo je i slava“. Direktorka škole, JelenaČeperković, ističe i najnoviji uspeh sa Kalemegdana.

Jelena Čeperković 

Na nedavo održanom „Festivalu srpske trpeze“ naši učenici su osvojili prvo mesto u pripremanju i serviranju srpske večere iz srednjeg veka. Taj zadatak i namirnice  su dobili su pošto je počelo takmičenje i pred žirijem su pripremali i postavljali „Kneževu večeru“. Sem znanja i kreativnosti, njihovom uspehu je doprinelo i posuđe iz muzejske zbirke „Krstovgrada“ kod Kraljeva. Cilj takmičenja na Kalemegdanu je očuvanje gastronomskog nasleđa, a mi smo pobedom pokazali kako to nasleđe čuvamo, kao što smo to pokazali i pre 2 godine u Moskvi, na sličnom takmičenju.

            Vrnjačka Banja, ove godine obeležava 150 godina organizovanog bavljenja turizmom. U mestu lekovitih voda, ponosnom na svoju tradiciju,  Ugostiteljsko – turistička škola, kroz  redovne predmete posvećene nacionalnoj kuhinji i nacionalnim poslasticama, doprinosi negovanju kulinarskog nasleđa ovog kraja.

–  Ne možemo da zaboravimo ko smo, odakle smo ili šta volimo da jedemo. Mi to ponekad malo modernizujemo. Tako naši učenici uče da spremaju kafansku sarmu, koja treba bude dimenzija 2 X 5 cm, a onda probaju da naprave duplo manju i uspeju u tome, pa je i serviraju na drugačiji način. Tako spajamo nasleđe i savremeno, ja volim da kažem da tradicionalno serviramo na moderan način i to prija i oku i čulu ukusa, kaže Jelena Čeperković.

        Ugostiteljsko – turistička škola ima 4 objekta: školsku zgradu sa kabinetima za praktičnu nastavu, Dom učenika sa 85mesta, Poslastičarnicu „Beba“ koja uskoro treba da bude rekonstruisana i Školski restoran za obuku „Istra“, sa kioskom za prodaju pecivakoja prave učenici. Kao jedan od najboljih primera dualnog obrazovanja u Srbijii čuvar gastronomskog nasleđa,  škola je otvorena i za tradiciju drugih zemalja i u tome je, takođe uspešna. Ove godine,njeni kulinari su doneli 4 medalje iz Gabrova u Bugarskoj, gde su se takmičili u karvingu, drevnoj kineskoj veštini u rezbarenju voća i povrća.

       Za uspehe u negovanju gastronomske tradicije, Ministarstvo prosvete je 2015. godine  Ugostiteljsko – turističkoj školi dodelilo „Svetosavskunagradu“ i proglasilo je za najbolju srednju školu u Srbiji.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Kultura ne poznaje granice

Objavljeno: 08.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Intervju: Husein Memić, direktor Kulturnog centra Novi Pazar

Direktor novopazarskog Kulturnog centra, Husein Memić kaže da u Godini evropske kulturne baštine Novi Pazar postaje sve prepoznatljiviji na kulturnoj mapi Srbiji, a samim tim i Evrope. Ističe da već nekoliko godina unazad Kulturni centar seinfrastrukturno, tehnički, ali i sadržajno i suštinski u kontinuitetu razvija,te najavljuje brojne ambiciozne planove u budućnosti. Ovu kulturnu jesen,tačnije drugu polovinu novembra, obeležava Festival evropskog filma u Novom Pazaru, kao i otvoreni konkurs za takmičenje mladih u besedništvu. Ipak, prema rečima Memića, ključni događaj koji je obeležio tekuću godinu je nastup Sarajevske filharmonije u ovom gradu.

Husein Memić
  • Kada su u pitanju događaji i manifestacije, ono što se svakako izdvaja je prvo gostovanje

Sarajevske filharmonije u našem gradu. Na oduševljenjenaše publike, to je događaj koji se posebno ističe. Ono što je takođe bitno za2018. je nastavak ulaganja u infrastrukturu, i za to moram pohvaliti Grad NoviPazar koji izdvaja značajna budžetska sredstva. Negde oko 300 hiljada, zajedno sa drugim donatorima mi smo uložili u infrastrukturu i izgradnju jednog potpuno novog ambijenta. Svakako da treba napomenuti da smo jedan od retkih kulturnih centara koji će u skorije vreme dobiti svoj bioskop. Projekat koji nije ni malomali u finansijskom smislu. Za digitalizaciju bioskopa javna nabavka je raspisana ovih dana, a iznos je 13.200.000 dinara. Grad raspisao tender za taj projekat, a Kulturni centar za izgradnju kino kabine i kupovinu platna, što ukupno čini negde oko 15 miliona dinara. Finansijsku podršku dalo jeMinistarstvo kulture i informisanja i Filmski centar Srbije. To znači da ćemo mi u skorije vreme imati najsavremeniju bioskopsku opremu i da ćemo moći da prikazujemo svoj repertoar; da nećemo više čekati na emitera koji dolazi izBeograda u kombi vozilu jednom mesečno sa kojim nećemo morati ni da delimo finanskijsku dobit, veće ćemo sav prihod ulagati u neke novije kulturne sadržaje.

Što se prostora tiče, to podrazumeva korišćenje postojeće koncertne dvorane?

  • Tako je. To je jedan multifunkcionalni prostor. Imaćemo nekoliko dana u nedelji, u

zavisnostiod interesovanja, ali sigurno imaćemo redovan filmski repertoar. Inače, Kulturnicentar je jedna potpuno renovirana ustanova. Imali smo oronulu fasasdu iz1963.godine. Poslednje tri godine radili smo zid po zid, i sada imamo moždajedan od najlepših kulturnih centara u Srbiji. Renovirali smo dotrajali sistemgrejanja u koncertnoj dvorani, sanirali kotlove i izgradili klima komoru, zašta je izdvojeno negde oko 3 miliona dinara. Zapravo, da bismo mogli da imamo bioskop, predhodno smo stvorili uslove. Našli smo novac, 11 miliona dinara od pristupnih fondova, što je jako teško u ovom vremenu, posebno kada je u pitanju kultura. Moram da pohvalim i Grad odobrio 3 miliona, čime je zatvorena finansijska konstrukcija digitalizacije bioskopa.

Pomenuli ste važne projekte i rezultati su vrlo vidljivi infrastrukturno i tehnički.Suštinski, reklo bi se da ima i kulturnih sadržaja i da se kultura u ovom gradu zaista dešava. Da li se nešto promenilo kada je publika u pitnju? Imali i tu pozitivnih pomaka?

  • Naravno da jeste! Nismo oskudevali ni u jednom segmentu kada je u pitanju kultura, bilo

daje vezano za tribinski, pozorišni, muzički, ili neki drugi program. Prvi put smo uradili popis svih umetničkih dela. Kulturni centar od 63.godine sakuplja dragocene umetničke slike, koje nikada pre nisu popisane. Osim što smo ihpopisali, uredili smo jedan novi prostor depoa, koji se nalazi dole u podrumu,i to je jedino što nam je ostalo da renoviramo. I ti radovi su u toku i to će sigurno biti jedan od lepših višenamenskih prostora. Što se tiče sadržaja, prvi put smo imali dve produkcijske predstave. Iako u Novom Pazaru postojiRegionalno pozorište, mi ranijih godina nismo ulazili u produkcijsku sferu.Prvi put ove godine smo imali dve takve predstave. Prva je “Bojte se Allaha –smisao života Ćamila Sijarića“, autentična i ozbiljna priča u režiji Zlatka Pakovića i u kooprodukciji sa bosanskim Narodnim pozorištem iz Zenice.Predstava i dalje živi, gostuje i u januar ćemo imati priliku ponovo da je gledamo u Novom Pazaru. Osim te predstave imali mso i Deportaciju, jedan izuzetno i finansijski jak i dobar projekat. Želeli smo da neke stvari, koje sunas Bošnjake ovde godinama tištale, ne zaboravimo. Tiče se zločina nad Bošnjacima na prostoru Crne Gore. Predstavu je režirao Vladimir Goev. Nameranam je bila da uključimo sve konfesije. Imamo reditelja Hrvata, glumce izSarajeva, Beograda, Crne Gore, pisac je Crnogorac Željko Vušurević. Zapravo,jedna mešovita ekipa, koja šalje izuzetno jaku poruku. Ovih dana imali smo i dolazak Emira Hadžihafizbegovića, koji nas je svojim projektom “Sve je do nas“ oduševio. Tu je i Festival sevdaha “Zeman“, koji je prvi put organizaovan ove godine u avgustu. Namera nam je da naredne godine taj festival unapredimo dodatno, s obzirom da je pored Bosne i Hercegovine sevdah itekako prisutan i u Novom Pazaru, ali nikako nismo imali ni jedan događaj koji to manifestuje. Takođe, vrlo je važno što ni jednu tradicionalnu manifestaciju nismo ugasili. Naprotiv, svaku smo dodatno oplemenili, ne “gušeći“ druge sadržaje. Među novim manifestacijama su i nagrada “Ahmed Vali“ za najvećidoprinos u kulturi. To je nešto što je falilo Novom Pazaru i kulturnim radnicima. Tu je i kniževna nagrada “Amir Dautović“. Trenutno je aktuelan Festival evropskog filma, otvoren je konkurs za takmičenje u besedništvu i verujte da ne prođe ni jedna nedelja bez nekog jakog kulturnog sadržaja. Sa urednicima smo se dogovarali da idemo u neku sferu koju ranije nismo imali, a taj evropski film nam je uvek falio.

Govorite o kooprodukciji, učešću različitih konfesija, pa se stiče utisak da i Novi Pazaru značajnoj meri učestvuje u kulturnoj razmeni na prostoru bivše Jugoslavije,jer kultura ne poznaje granice.

  • Mi želimo da ne pravimo događaje koji će samo bitilokalnog karaktera. Imamo nameru

 da napravimo jedan veliki Film fest. On neće doći samo od sebe, mi to znamo i zato spremamo infrastrukturu. Zato dovodima i Emira Hadžihafizbegovića, zato je prošle godine bio i Kenović. Želimo da uvežemo Sarajevo, Istanbul, Srbiju, kroz neke naše velike manifestacije. Otuda i premijera filma “Moj brat“, kada smo imali privilegiju da premijeru, odmah nakon Minhena, Bakua i Amsterdama, gledamo uNovom Pazaru, pred nekoliko hiljada ljudi koji su bili ispred, jer nisu moglida uđu, a želeli su da pozdrave popularnog glumca Buraka Oždževika, koji je došao u Novi Pazar. Sve to govori da kultura ne poznaje granice i koliko mi u Kulturnom centru želimo da tu kulturu, uslovno rečeno podelimo i razmenimo sa svim narodima u okruženju. Cilj nam je, i ja se nadam da ćemo to uspeti da napravimo veliki Film fest u Novom Pazaru i da u početnoj fazi uvežemo region,možda opet nekim filmom iz Turske, gde bi došlo još poznatih glumaca. Hoćemo da pokažemo da Novi Pazar nije samo politika, da ne spominjem senzacionalističke naslove, već da svi vide u pravom smislu kakvi smo mi ljudi i šta mi organizujemo i koliko smo vredni kada ulažemo u kulturu. Siguran sam da se svaki dinar uložen u kulturu višestruko vrati.

Kako vidite Novi Pazar u kulturnom miljeu Srbije, odnosno Evrope?

  • Pokušaću da objasnim. Pre desetak godina desio se nastanak jednog jednog pozorišta. U

tom periodu dolazili su ljudi sa semenkama i bez elementarne pozorišne kulture,kada je bilo teško održati predstavu. Koliko je to sve sada drastično drugačije govori utisak Emira Hadžihafizbegovića, koji je odigrao tri hiljade predstava,koji je rekao da je retko gde viđao ovakvu publiku, koja s posebnom pažnjom prati predstavu. Mi smo za poslednjih deset godina značajno podigli lestvicu.Svake godine kada pravimo budžet razmišljamo šta je to što bi nas vodilo korak više. Svojim programom se približavamo Beogradu, Novom Sadu i svim prestonicama kulture. Evropa i svet daju veliki značaj kulturi. To je oblast koju moramo razvijati, i u koju moramo još više ulagati, jer ni jedan jedini dinar koji seuloži u kulturu nije bačen, već uložen u decu, njihovu bolju budućnost i nas same.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

„Vaskrs“ brige za energetsku efikasnos u Kraljevu !

Objavljeno: 05.11.2017. | autor: KV Novosti -on line
Kažu, i primerima iz sopstvenog iskustva dokazuju,u  tehnološki i ekonomski razvijenijim zemljama,  da  jačanje energetske efikasnosti ispoljeno kroz niz ,sistemskih, multisektorskih i multidisciplinarnih aktivnosti , za svoje ishode ima zdraviju životnu sredinu i više novca u budžetima gradova. Kažu da mi, u Srbiji, trošimo dva i po puta više energije po jedinici proizvoda od svetskog proseka a čak četri puta više od pojedinih zemalja Evropske unije. Imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja Zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici , zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade. Kod nas se, u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh, a u Danskoj, recimo, 96kWh. Zašto je to tako i dokle će ovo neracionalno ponašanje trajati? Odgovora na ovo ,naizgled, jednostavno pitanje je bezbroj a jedan , čini nam se,  je najkraći : Dok ne promenimo navike i ponašanja! Lako za reći i najteže za uraditi! Zašto? Razloga je , takođe, bezbroj, ali ,evo, i ovde  najkraćeg  odgovora: Dok ne izgradimo sistem! Sistem kao celinu osmišljenih ,planiranih, dugoročnih mera i aktivnosti zasnovanih na stručniim mišljenjima i iskustvima razvijenijih od nas. A da bi te mere postale prioritet u našem svakodnevnom ponašanju i radu moraju dobiti najjaču moguću normativnu i , toliko nedostajuću , političku podršku. To se , uprošćeno rečeno , između ostalog , postiže i informisanjem građana kao ključnih činilaca sistema energetskog menadžmenta koji jeste preduslov za energetsku efikasnost.Naravno , tome , bez sumnje,  predhodi obrazovanje građana ,sticanje znanja o uzrocima naše energetske neefikasnosti i sticanje znanja o posledicama mera i akcija  kojima se jača energetska efikasnost.Tek naoružani znanjem i veštinama , a potom i informisani o tome šta drugi u bližem i daljem okruženju rade , kako su i da li su  oni dostigli ciljeve koji su pre nama u jačanju energetske efikasnosti ,možemo ostvariti ono ,možda, i najbitnije a to je motivisanost građana da permanentno , jednakim intezitetom i pažnjom,  sprovode mere za jačanj energetske efikasnosti. Znaju li građani Kraljeva i koliko njih ,da se , recimo,  oko 15 odsto budžeta grada koji je , za ovu godinu oko 3,4 milijarde dinara, potroši za plaćanje raznih vrsta energenata za potrebe raznoraznih objekat u javnoj svojini ,čitaj svojini grada? Da li bi i koliko njih , na lokalnim izborima, podržalo one kandidate za odbornike koji bi pred njih izašli  i sa planom i programom kako da , recimo, za jedna mandatni period,uštedimo milion evra ,četvrtinu onoga što sada trošimo na energetnte za javne objekte? Da li ste u predhodnim kampanjama vođenim i preko mas medija čuli za ovakve ponude biračima? Zašto nam je , još uvek , prihvatljivije da poverujemo u obećanja o hiljadama novih radnih mesta a gotovo nikako nismo spremni da poverujemo i shvatimo da desetine i stotine tih , novih, radna mesta „sagorimo“ svake godine? Em potrošimo  em , na razne načine , dodatno, kratkoročno i dugoročno,  pogoršamo kvalitet naše životne sredine.Krajem prošle godine Skupština grada Kraljeva je usvojila Odluku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta. Slobodno se može reći da je to, ko zna koji po redu,„novi početak“ u sprovođenju organizovanih aktivnosti na nivou grada Kraljeva  u cilju jačanja energetske efikasnosti u javnom sektoru pre svega. Razlog da ovo nazovemo „novi početak“  leži u činjenici da je Kraljevo , kao i većina lokalnih samouprava u Srbiji , u zadnje dve decenije već  imalo period kada je pitanje energetske efikasnosti bivalo visoko kotirani politički ,i državni, projekat. Ali, kao što to ,kod nas ,obično biva svaka politička promena koja dovodi i do personalnih promena u državnoj strukturi u praksi ,pojednostavljeno, se prevodi : „Ovi pre nas su radili pogrešno, vođeni ličnim i partijskim interesima  a mi ….“ I tako ,evo, decnijama unazad –Uvek na početku! Evo , kratkog podsećanja  i argumenata  za ove opore konstatacije o (ne)  činjenju: Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efikasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Septembra 2012  Agencija za energetiku  je ukinuta  izmenjenim Zakonom o energetici, a njena delatnost  je prebačena na Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.Turbulentne promene na državnom nivou nisu ostajale bez posledica na lokalu pa tako, recimo Regionalni centar za energetsku efikasnost osnovan  maja  2011 godine u Kraljevu , pri Mašinskom fakultetu,kao jedan od pet centara u Srbiji nije ni počeo sa radom.Stoga  nije za čuđenje i prestanak sa radom Tima za energetsko planiranje  tadašnje opštine Kraljevo… I tako ,eto, deceniju i po kasnije,posle sile  utrošenog vremena a i novca,pre svega na državnom nivou, evo nas ,malte ne, u Kraljevu na nekom novom početku. No, istine radi, bilo je u tom periodu i značajnih iskoraka u jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata poput ,recimo, nove Hale sportova u Ribnici ili Mašinsko-tehničke škole u Kraljevu pa ,donekle, i zgrade Skupštine grada.  Ali o tome, i o drugim stvarima vezanim za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu,  u nekim drugim tekstovima koje , poput ovoga, objavljujemo kao ishod  aktivnosti medijskog projekta „Informisani mogu biti i efikasni“ podržanog sredstvima iz budžeta grada Kraljeva.

Ovaj tekst je objavljen uz podršku grada Kraljeva u okviru projekta „Informisani mogu biti i efikasni“.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja grada Kraljeva.

Kraljevo- Prva , i najčešća , stanica Raščana na putu u novi život

Objavljeno: 05.06.2017. | autor: KV Novosti -on line

U srcu je uvek Raška !

Objavljeno: 30.05.2017. | autor: KV Novosti -on line
Kraljevo ,nekad sedište  sreza ,potom  regona a sada Raškog upravnog okruga je , najčešća , „prva stanica“ brojnim raščanima koji su napustili svoj zavičaj. Prema nekim ,nezvaničnim, podatcima na teritoriji grada Kraljeva živi između deset i petnaest hiljada stanovnika sa direktnim ili indirektnim poreklom iz opštine Raška. U Kraljevu , od 2011 godine , deluje i radi udruženje građana „Stara Pavlica“ koje okuplja kraljevčane poreklom iz Raške. U predhodnih šest godina postojanja organizovane su brojne , mahom kulturno- umetničke manifestacije, kojima se želela ostvariti organizovana i trajna veza sa zavičajem. Tako je udruženje, pored nezaobilaznih i nezaboravnih proslava svoje slave „Sveti Simeon Mirotočivi“ i brojnih grupnih izleta u zavičaj,između ostalog  organizovalo i , dva puta,  humanitarnu prodaju slika Udruženja multiple skleroze Raškog okruga, promociju knjige „Faktori i pravci regionalnog razvoja Raškog kraja“ Ivane Penjišević, rođ. Sočanac, zbirku pesama „Obešen o sopstveni živac“ Ljubiše Stančića,knjige „Besmrtni Kastro i srbski rod“ Dragoslave Koprivice kojoj su prisustvovali zvaničnici ambasade Kube u Srbiji, promocije,u Kraljevu i Raški,  dokumentarnog filma o  30 seoskih crkava na teritoriji bivšeg Studeničkog sreza „Ibarska dolina kroz vekove-malo poznate crkve“…Među članovima ovog udrženja je veliki broj priznatih stručnjaka iz raznih oblasti i uspešnih privrednika koji žive i rade u Kraljevu koji žele i mogu , na razne načine , da daju svoj doprinos razvoju svog zavičaja-Raške. Ono što je neophodno je uspostavljanje stalnog modela komunikacije na relaciji raščani u Kraljevu i lokalna samouprava Raške. Portal KV Novosti on line će pokušati da ,realizujući projekat „U srcu je uvek Raška“ podržan od strane opštine Raška  bude  jedan od potrebnih komunikacijskih kanala  između raščana u Kraljevu i opštine Raška ustanovljavanjem prakse redovnog izveštavanja o značajnijim planovima i aktivnostima udruženja i opštine Raška. Negativni demografski procesi karakterišu opštinu Raška u dužem vremenskom periodu.To se vidi kroz rezultate popisa: 29475 stanovnika (1981.g.)- 28747 stanovnika (1991g.)- 26981 stanovnika (2002g.)- 24678 stanovnika (2011g) uz posebno izražen proces depopulacije seoskih naselja i koncenraciju stanovništva u sedište opštine: 5639 stanovnika (1981g) – 6437 stanovnika (1991g)- 6619 stanovnika (2002g)- 6590 stanovnika (2011g). Pred sadašnjim rukovodstvom opštine je složen i odgovoran zadatak da ističući ove podatke uputi snažan apel svim društvenim činocima da se opštini Raška urgentno pomaže setom multidisciplinarnih mera kako bi se ovi trendovi zaustavili. Veći deo tih mera je izvan mogućnosti i nadležnosti opštine kao jedinice lokalne samouprave. No , nešto se može i mora činiti i na tom nivou organizovanja. Jedna od tih aktivnosti bi trebalo da bude i informisanje javnosti , posebno, raščana koji su , u predhodnim  vremenima napustili svoj zavičaj, o ovim demografskim trendovima i potrebi njihovog angažovanja da se oni zaustave pre svega kroz plansku i organizovanu aktivnost udruženja građana koja u drugim gradovima okupljalju stanovnike poreklom iz Raške.

 

Gradi se novi bazen u Jošaničkoj Banji između dva kupatila

Objavljeno: 13.01.2017. | autor: KV Novosti -on line

Nelegalni priključci ugrozili funkcionisanje kupatila

Već smo pisali da će , u 2017 godini,  početi radovi na izgradnji novog bazena u Jošaničkoj Banji  dimenzija priblizno 6 x 9 m ,  sa dodatkom kružnog bazena sa mlaznicama za hidromasažu. Po rečima gospodina Radenka Cvetića  direktora Turističke organizacije Raška novi bazen biće mešovitog tipa , tačnije biće namenjen i rekreativcima ali i gostima banje koji imaju potrebe da deo svojih terapija sprovedu u bazenu ,u letnjim mesecima, na otvorenom.Voda za taj bazen biće mineralana a obezbediće se njeno rashlađivanje do temperature pogodne za kupanje u bazenu. Kako je za rekonstrukciju „Novog kupatila“ bilo obezbeđeno učešće Ministarstva trgovine,turizma i telekomunikacija  u iznosu od 10 miliona dinara to se očekuje da ono podrži i izgradnju novog bazena a izvesni dogovori u tom pravcu su već postignuti. Ono što već sada predstavlja problem a što je konstantovano prilkom završetka rekonstrukcije Novog kupatila jesu količine  termomineralne vode. Naravno ,ne radi se o smanjenju izdašnosti  postojećih izvorišta u blizini dva kupatila već o samovlasnom,bespravnom korišćenju tople, mineralne vode od strane meštana koji je koriste za zagevanje svoji objekata za stanovanje a koje su pak ,u većini slučajeva,  podigli kraj same reke ,bez potrebnih dozvola.Ovo je delom posledica preplitanja nadležnosti između različitih nivoa vlasti kada  su u pitanju istražna i eksploataciona prava za korišćenje prirodnih dobara pa dakle i mineralnih voda.Po sadašnjm zakonskim rešenjima to su prava koja odobrava resorno ministarstvo koji bi trebalo i da organizuje inspekcijski nadzor a  nadležnosti loklane samouprave u tom delu ne postoje. Višedecenijsku zbrku zbog „ukrštenih“  normi iskoristili su mnogi meštani za  nedozvoljenu eksploataciju tolpe, mineralne vode bez plaćanja  naknade. Inače, po sadašnim zakonskim rešenjima naknade za korišćenje prirodnih bogatstava, pa dakle i tople  vode u Jošaničkoj Banji jesu prihod republičkog budžeta i to, izmenama Zakona o budžetskom sistemu s kraja 2015 godine, obezličene-nenamenski raspoređene. Zato je važno da lokalne samouprave preko svojih  asocijacija poput Stalne konferencije gradova ili Naleda pokrenu pitanje redefinisanja politika resursnih renti i  prihoda ostvarenih po tom osnovu.  Jer, da  je to nadležnost lokalne samouprave teško je da bi se dozvolilo stanje kakavo  je danas u Jošaničkoj Banji

Kraljevački Savet za bezbednost u saobraćaju prednjači u Srbiji

Krajem januara biće usvojen još ambiciozniji Plan rada za 2017 godinu

Objavljeno: 01.01.2017. | autor: KV Novosti -on line

    Nenad Marković

Za nama je 2016 godina koja će , u Kraljevu , ostati zabeležena i kao , još jedna , uspešna godina rada Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva. Ostvarenim rezultatima kraljevački Savet je zadržao lidersku poziciju među  Savetima za bezbednost u saobraćaju   lokalnih  samouprava  u Srbiji. To je bio povod da zamolimo   gospodina Nenada Markovića , dipl. inženjera u saobraćaju i predsednika Saveta da nam odgovori na nekoliko pitanja.

KVN- Možete li nam ,u najkraćem, oceniti rad Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva u 2016 godini?

Nenad Marković –    Nije zahvalno ocenjivati rad Saveta za bezbednost saobraćaja, posebno ako učestvujete u njegovom radu. S druge strane, ne  treba biti skroman i ne  reći da smo i dalje ( po procenama drugih – Agencije za bezbednost saobraćaja, Saobraćajnog fakulteta,celokupne stručne javnosti u Srbiji) lideri u Srbiji i primer drugim lokalnim samoupravama. Istina je da u svim segmentima rada kraljevački savet je korak ispred svih drugih, pa i same Agencije za bezbednost saobraćaja, naravno u delokrugu rada Agencije sa lokalnim savetima. Sve u svemu , koncept rada smo definisali 2013. godine, i već ove godine smo vrlo blizu ostvarenja cilja iz Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja, gde je reperna godina 2012, u pogledu broja poginulih i poginule dece na teritorije grada.

KVN- Koje su aktivnosti Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva koje su obeležile  ovu godinu ?

Nenad Marković– Gotovo sve aktivnosti Saveta predviđene programom rada Saveta za 2016. godinu su realizovane. Najznačajniji projekti koji su realizovani sredstvima Saveta za 2016. godinu su : Postavljanje semafora na raskrsnici ulica Karađorđeva i Olge Milutinović, Izrada pešačke staze u ulici Makedonskoj, Nabavka simulatora za pojas tipa „Kosa ravan“ i „Ražanj“, Završeni su projekti zona škola koji su nam nedostajali,  kurs za motocikliste, Pažljivkova pravila, Akcija „I dalje voziti“  (u dva navrata), Plan kampanje Saveta.

KVN-  Da li i na  koje sve  načine ovaj organ lokalne samouprave zadužen za koordinaciju poslova vezanih za bezbednost saobraćaja na  njenim  putevima prati i primenjuje  nova stručna , i međunarodna , dostignuća   i  iskustva u ovoj oblasti ?

Nenad Marković – Ove godine Savet je bio organizator i domaćin najvećeg stručnog saveta u oblasti bezbednosti saobraćaja održanog aprila meseca u Vrnjačkoj Banji. Na njemu su prezentovani najnoviji radovi iz ove oblasti.

U toku je izrada jednog projekta koji će biti osnov za punjenje baze podataka za teritoriju grada Kraljeva, kako sa aspekta analize saobraćajnih nezgoda, tako i za indikatore bezbednosti koji će biti sastavni deo ove baze U sklopu tog projekta je inspekcija 50 km puta na teritoriji grada po ceni daleko nižoj od tržišne. Završetak tog projekta očekuje se u 2017. godini.

Naročito smo ponosni na simulatore koje pored Kraljeva poseduje još samo „Navak“ i Agencija za bezbednost saobraćaja. Cilj njihove nabavke je da svaki kandidat za vozača iz auto škola sa teritorije grada, pre nego što počne praktičnu obuku, uveri se i isproba dejstvo pojasa i shvati zašto je neophodno koristiti ih.

KVN- Šta će, po vama , biti težište aktivnosti Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva u  2017 godini ?

Nenad Marković -Program za narednu godinu ćemo usvojiti krajem januara 2017. godine i ne želim da prejudiciram njegov izgled, ali siguran sam da će biti na nivou prethodnih godina.

Jošanička Banja između mogućnosti i želja (I )

Cilj se zna- Kako do njega ?

Objavljeno: 06.07.2016. | autor: KV Novosti -on line
 

Umesto da greje energija banjske vode odlazi u etar !

Umesto da greje energija banjske vode odlazi u etar !

Jošanička Banja -Savremeni welnes i spa centar je opšti cilj definisan dokumentom Strategija održivog razvoja opštine Raška 2009-2019 – Akcioni plan za period 2012-2016. Dokument je  napravljen 2012 godine uz  finansijsku pomoć Evropske unije a podržali su ga Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Stalna konferencija gradova i opština i  Nemačka razvojna agencija (GIZ).On je inkorporiran u viziju opštine Raška kao moderne turističke opštine sa očuvanom životnom sredinom, kulturnim nasleđem i zadovoljnim ljudima. Dakle, kao i u mnogim drugim slučajevima u Srbiji, u dokumentima su prilično jasno definisani ciljevi barem sa stanovišta potreba-želja donosioca .Koliko su oni kao takvi u korelaciji sa  stvarnošću-mogućnostima drugo je pitanje. No sa stanovišta vizije dobro je , za početak, da postoje tako ,opšte, definisani ciljevi. Mogu ,i treba, da služe za merenje uspešnosti , po fazama, aktivnosti koju sprovodi jedna organizacija , u ovom slučaju opština Raška,  kao jedinica lokalne samouprave. No ,možda, nije loše razjasniti malo bilže pojmove welnnes i spa centar jer , nažalost,  to u ovom dokumentu, iz nama nepoznatih razloga , nije urađeno a trebalo je. Ne zbog redefinsanja postavljenih opštih  ciljeva ili pak vizije već zbog potrebnog pojašnjenja akterima u  aktivnostima realizacije planiranog.

Svedoci smo da se , u svakodnevnom životu , sve češće srećemo sa obe reči  , welnes i spa, pa nam se ,na mah, može učiniti da i znamo njihovo značenje. Posebno jer ih , zbog dela već realizovanih sadržaja tog tipa, odmah vezujemo sa pojmom banja. Barem u onom ,opštem, značenju koje je dominantno kod nas i koje podrazumeva mesto bogato lekovitom vodom ili blatom u mestu očuvane prirode. Zabunu unosi pojava welnes centara u velikim , urbanim, sredinama koje nemaju napred pomenute  prirodne resurse  a u kojima se praktikuje i sprovodi  wellnes koncept .

Pa , o čemu je , onda,reč?  Wellness je engleska reč koja je došla iz Amerike i sastavljena je iz wel-being (dobro se osećati) i fitness (biti u formi). Doktor Halbert Dunn je krajem pedesetih godina prošlog veka prvi prvi pisao o posebnim stanjima zdravlja koja podrazumevaju osećaj dobrog stanja gde se čovek posmatra kao jedinstvo tela , duše i uma,  zavisno od svoje okoline.  Među , neki bi , s pravom ili ne , rekli retkim dobrim stranama globalizma je i sve jača   svest o značaju  zaštite i očuvanja životne sredine, iz čega proističe i  potreba  zadovoljenja  življenja u netaknutoj prirodi, odnosno zadovoljenja potreba za čistom vodom, hranom i vazduhom. Dakle pravi ambijent za sprovođenje wellnes koncepta je priroda posebno ona netaknuta i koja , poput Jošaničke Banje, raspolaže  retkim , dodatnim , prirodnim sadržajima. U ovom slučaju reč je o , retkim , hipertermalnim vodama sa određenim balneološkim svojstvima.

Sanus per aqua  (lat. vodom do zdravlja), ili skraćeno spa što je, vremenom zbog belgijskog gradića Spa , mesta sa brojnim termalnim izvorima i lečilištima postalo sinomim za sve banje.

Zato, u kontekstu definisanja postojećeg stanja u kome se nalazi Jošanička Banja  i potreba njegovog menjanja na putu ka ostvarenju kako pomenutog opšteg cilja tako i razvojne  vizije opštine Raška, treba ,za početak, evidentirati šta je sve to što je  , do sada ugrožavalo, a i sada  ugrožava  prirodni ambijent  a samim tim i  sprovođene wellnes koncepta sa vodom kao sredstvom na putu do zdravlja.

To su ,nažalost, ljudi ,  pre svih meštani Jošaničke Banje , sa svojim navikama i običajima u odnosu prema pridodnom bogatstvu koga ne primećuju i prema kome se , manje-  više,  neodgovorno ponašaju. Ili,  pogrešno smatraju da im , samo, novac fali da realizuju ciljeve i ispune viziju bez potrebe da bilo šta menjaju u svom odnosu prema bogatstvu koje im je povereno i koga su dužni da sačuvaju i za svoje potomke.

Bez jasnog stava grada Kraljeva prema potencijalima prirodnih bogatstava u javnoj svojini ?

Javno dobro, a korist...?

Objavljeno: 12.06.2016. | autor: KV Novosti -on line
 

Kod koga su "ključevi" ove kasice?

Kod koga su „ključevi“ ove kasice?

Ako je suditi prema ustanovljenom sistemu naknada koje se, kao neporeski prihodi, ubiraju po osnovu korišćenja prirodnih dobara u javnoj svojini, Srbija je visokocentralizovana zemlja. Kriterijumom obavljanja najvećeg dela upravnih poslova u svim fazama odnosa društva prema pitanjima korišćenja prirodnih dobara to se, dodatno, potvrđuje .U takvim uslovima, uloga jedinica lokalne samouprave, pa dakle i grada Kraljeva je, u svim fazama odnosa prema prirodnim bogatstvima u javnoj svojini,  ograničena. Najbolje se to vidi u činjenici da naš, gradski, budžet ima izrazito male prihode po osnovu korišćenja prirodnih bogatstava (nešto više od 5 miliona dinara po osnovu naknade od eksploatacije šuma u 2015. godini). To, neminovno, za posledicu ima i neadekvatan odnos grada Kraljeva prema prirodnim bogatstvima, jer ih politički i menadžment uprave grada, ne doživljava kao bitan faktor održivog razvoja. Tačnije, percipiraju njihov značaj u dokumentima strateškog planiranja grada Kraljeva poput Strategije razvoja ili Prostornog plana, ali bez nedovoljnog upuštanja u istraživanje svih mogućnosti pretvaranja potencijala prirodnih bogatstava na sopstvenoj teritoriji u razvojne resurse. Posebno u mogućnost da prirodna bogatstva u javnoj svojini u većem obimu učestvuju u jačanju javnih prihoda grada. Jednostavno rečeno, floskula „državna imovina – državna briga“ postaje zaklon za neaktivni odnos prema potencijalima prirodnog bogatstva u javnoj svojini. Ovakav odnos je, dobrim delom, i refleksija odnosa prema prirodnim bogatstvima kao elementima životne sredine za koju bi trebalo da vlada veće interesovanje. Razmotrimo to na primerima iz SWOT analize u Prostornom planu razvoja grada Kraljeva. U delu gde se govori o prirodnim resursima kao potencijalima za razvoj, između ostalog se kaže: „Značajne površine zemljišta na kome je moguća intezivna poljoprivredna proizvodnja povrtarskih kultura uz razvoj savremenihsistema za navodnjavanje; Značajne površine zemljišta pogodnog za proizvodnju stočne hrane i razvoj stočarstva; Kvalitetno zemljište i agroekološki uslovi koji omogućavaju profitabilnu proizvodnju proizvoda za kojima raste tražnja na tržištu (voće, proizvodi u organskom postupku, stočni proizvodi); Značajni šumski resursi; Značajan hidroenergetski potencijal; Značajni vodni resursi; Značajni vodni resursi termomineralnih izvora; Površinski tokovi pogodni za ribolov i izgradnju pastrmskih ribnjaka, kao i za prateće turističke aktivnosti; Rezerve mermera koji predstavlja dobar dekorativni građevinski materijal; Rezerve magnezita i građevinskog kamena, koji predstavlja dobar građevinski materijal; Dobri uslovi za razvoj lova i ribolova“. Jasno je da, bez preciznih podataka, i merljivih veličina teško može da se definiše jasan cilj, aktivnosti na njegovoj realizaciji  i uloga lokalne samopurave, grada Kraljeva, u tome. U ovom slučaju, taj jasan cilj trebalo bi da bude, sa stanovišta grada Kraljeva, konkretan spisak aktivnosti na kreiranju normativnog, organizacionog, kadrovskog i finansijskog ambijenta koji bi potencijalnim investitorima skrenuo pažnju na prirodna bogatstva u javnoj svojini koja bi mogla da se efiksano stave u funkciju privrednih aktivnosti koje bi, u skladu sa principima održivog razvoja, zadovoljavale i privatni i javni interes. Da se tako postupalo ne bi nam se desilo da grad Kraljevo učestvuje, delom, u skladu sa postojećom zakonskom regulativom, u kreiranju ambijenta za izgradnju mini hidroelektrana na svojoj teritoriji, od kojih su neke već priključene na distributivnu mrežu, a da u svom budžetu nema ni dinara prihoda po osnovu dela naknada na koje ima pravo, po osnovu korišćenja vodnih dobara. U praksi, uprošćeno rečeno, grad je imao troškove oko planskih aktivnosti (izmene u Prostornom planu), normativnih aktivnosti (sednice komisija, gradskog veća, Skupštine grada), a od ishoda tih aktivnosti (kreiran ambijent za gradnju mini hidro elektrana), još uvek, nema ,direktne,  koristi. To, svakako, nije u skladu sa dobrom poslovnom praksom koja u osnovi ima princip da sve strane u jednom poslu treba, delom ili u celini, da zadovolje svoje interese.

Da li je Jošanička Banja zapostavljena zbog Kopaonika?

Kopaonik - I prepreka i šansa Jošaničke Banje

Objavljeno: 06.06.2016. | autor: KV Novosti -on line
Energetska samoposluga ili...?

Energetska „samoposluga“ ili…?

Kopaonička turistička regija smeštena u jugozapadnom delu Srbije između reka Jošanice na severu, Ibra i Sitnice na zapadu, Laba na jugu – jugoistoku i delovima Rasine i Toplice na istoku, sa dominantnim masivom Kopaonika površine 2758 kvadratnih kilometara, je najznačajnija sportsko turistička destinacija u Srbiji. Okosnicu čini sama planina Kopaonik čijem razvoju u pravcu značajnog turističko – sportskog centra je, od šezedesetih godina prošlog veka, poklanjana velika pažnja države. Posebno u periodu osamdesetih godina kada je od 1980. do 1986. godine zabeleženo čak 36000 što jačih što slabijih zemljotresa. Tako su, maja 1988. godine, na zajedničkoj sednici Odbora za Kopaonik Srpske akademije nauka i umetnosti, tadašnje Vlade i predstavnika opština na čijoj teritoriji se nalazi masiv Kopaonika, razmatrana kompleksna pitanja razvoja Kopaonika uz istovremenu zaštitu prirode. Tragajući za merom stvari između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine na tom skupu je, kao prioritetni cilj istaknuta potreba ravnoteže u razvoju visokih delova planine i potkopaoničkih delova. Kao prioriteti u ulaganju definisani su: zaštita prirode, nauke i kulturnih vrednosti, turizam, izgradnja magistralnih puteva, stočarstvo, proizvodnja zdrave hrane, izgradnja mini hidro elektrana, korišćenje solarne energije i biomase… Nažalost devedesete godine, u mnogo čemu razvojno nepovratno izgubljene za Srbiju, ostavile su posledice i na realizaciju ovako definisan ih ciljeva kada je u pitanju razvoj ove turističke regije. Zbog efikasnije valorizacije potencijala primat je dat razvoju uslova za zimske sportove pa je to, reklo bi se, urađeno jednostrano na uštrb svih drugih prirodnih resursa među koje, svakako, spadaju i termomineralne vode potkopaoničkih banja: Jošaničke, Lukovske i Kuršumlijske. Istine radi, ovi resursi se, delimično, koriste u svrhe zdravstvenog turizma, ali nedovoljno, posebno u Jošaničkoj Banji. Tim jednostranim favorizovanjem Kopaonika, kao centra zimskih sportova, zanemaruju se drugi prirodni resursi koji jesu izuzetna osnova za razvoj i raznih vidova turizma i drugih, komplimentarnih, privrednih delatnosti. Uz neadekvatno rešene komunalno – infrastrukturne probleme Kopaonika, posebno u tretmanu otpada i otpadnih voda koje se stvaraju boravkom turista na višim delovima planine, ozbiljno se, na duže staze, ugrožavaju prirodni i ekonomski potencijali regije. U kombinaciji sa konstantnom ekonomskom krizom koja, manje – više, u Srbiji, traje bezmalo tri decenije i sa učinjenim sistemskim promenama kreira se društveni ambijent koji, zarad „njegovog veličanstva profita“, favorizuje parcijalne i partikularne interese nesposobne i nezainteresovane da prepoznaju značaj strateškog planiranja i postupanja sa prirodnim dobrima. Dodamo li tome krhke institucije države, pritisnute neviđenom partokratijom koja, najčešće, sledbenički prati parcijalne i partikularne interese biznisa eto, dodatnih razloga za brigu kada je reč o odnosu prema prirodnim dobrima. Nažalost, potrebni korektivi koji bi trebalo da stižu iz sfera nauke, institucija civilnog društva i medija se ne čuju, jer je njihova ekonomska zavisnost od sfera biznisa i politike, pre svega, neupitna. U toj, barem za sada, izgubljenoj bitci visokih delova planine i potkopaoničkih delova izgubila su se „vrata Kopaonika“ kako, ne retko, zovu Jošaničku Banju. To se prvenstveno odrazilo na demografska kretanja, pa je tako, migracijama, početim još krajem šezdesteih, a nastavljenim do današnjih dana drastično smanjen broj stanovnika. Evo nekih podatak po rezultatima popisa 1948. godine (1.175 stanovnika), 1953. (1.342), 1961. (1.332), 1971. (1.391), 1981. (1.363), 1991. (1.296), kao i 2002. godine (1.154 stanovnika), uočljiv je pad broja stanovnika Jošaničke Banje.Po poslednjem popisu u naselju živi 576 muškaraca i 578 žena. Prosečna starost stanovništva u Jošaničkoj Banji iznosi 41 godinu, a u naselju živi 929 punoletnih stanovnika. Ove godine će se, kažu, u prvi razred osnovne škole „Jošanička Banja“ upisati 7 – 8 prvaka u jednom od tri izdvojena odeljenja, u Crnoj Glavi, nastave nema već šesta godina.Ima li većih razloga da se ,odmah, krene u širu planiranu i koordiniranu aktivnost  koja bi za krajnji cilj imala veće  korišćenje energije termalnih voda Jošaničke Banje ,pre svega, u poljoprivrednoj proizvodnji a potom i za grejanje?  Ili ,možda, neko misli da je ispražnjen prostor atraktivniji za potencijalne investitore?

Pogledajte dokumentaciju u PDF-u