ponedeljak, 21. januar 2019.

Vesti iz kategorije ‘Kultura’

Najstarija crkva u Srbiji je u Novom Pazaru

Objavljeno: 16.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

 Petrova crkva u  je najstariji sačuvani pravoslavni hram u Srbiji ,   sagrađena je  krajem IX i  početkom X veka,  na temeljima starijeg hrama iz VI veka. To su utvrdili istraživači pedesetih  i šezdesetih godina  prošlog veka.

 U gradnji Petrove crkve, kako navodi protojerej stavrofor Tomislav Milenković, ima više slojeva gradnje: temelji su iz VI veka,sadašnja konstrukcija iz IX  i početkaX  veka,kasnije je bilo dogradnje i rekonstrukcije ,a prema nekim istraživačima jedan deo zapadne priprate je sagrađen u prvoj polovini XV veka. Renovirana je 1728.godine, južna priprata je dozidana  1835.godine. Vršena su arheološka istraživanja pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka a konzervacija i restauracija fresaka vršena je  osamdesetih godina prošlog veka.

 Krajem prošlog veka su konačno završena sva arheološka istraživanja  područja Starog Rasa   i  deo te celine  , Petrova crkva , se  od 1979 godine nalazi se na listi  svetske baštine  UNESKO-a  u okviru prostorne kulturno istorijske celine Stari Ras sa Sopoćanima. U  tu celinu spada  i utvrđenje Ras,Trgovište i manastir Đurđevi stupovi kao  prva kategorija spomenika.

 Petrova crkva sagrađena je u stilu romanske arhitekture u obliku rotonde i to je njena specifičnost. Svi stari pravoslavni hramovi u Srbiji imaju kvadratnu osnovu, jedino Petrova crkva ima kružnu i to je čini izuzetnom. Hram Sv. Donata u Zadru iz kraja IX veka je sličan po  obliku rotonde, ima galeriju kao i Petrova crkva ali je većih dimenzija od Petrove crkve.

Petrova crkva je  vezana za dinastiju Nemanjića ali treba reći da nema mnogo pisanih tragova o samom istorijatu Petrove crkve. Jedan pisani istorijski  izvor je  ,letopis popa Dukljanina i  smatraju ga verodostojnim u nekim podacima.Tu je zapisano da je Petrovu crkvu sagradio  knez Pavlomir Bela u VI veku.

 U to vreme  Srbi su bili naseljeni na ovim prostorima . Krajem IX veka ovde  je vladao knez Časlav, nije postojala samostalnost srpske crkve već je  ona bila u okviru  tadašnje  ohridske arhiepiskopije pod upravom Vizantije.

 Petrova crkva je bila sedište stare Raške episkopije u vreme vladavine Stefana Nemanje. UPetrovoj crkvi je sačuvana stara srednjovekovna krstionica a  u toj krstionici kršteni  su i Nemanjini potomci, Vukan, Stefan i Rastko. Tu je , sve do prvih decenija XVI veka bilo sedište  Raške episkopije.

Stefan Nemanja  se 1196 godine na Saboru održanom u Petrovoj crkvi odrekao  vlasti , zamonašio se zajedno sa ženom mu Anom a potom oni   odlaze,  Stefan u Studenicu , a Ana u Bogorodičin manastir kod Kuršumlije.

 Kada su Turci  u osvojili Balkansko poluostrvo i Srbiju sedište  Raške episkopije je izmešteno  iz Petrove crkve  tokom prvih decenija XVI veka,  u manastir Svete Varvare čiji se ostaci nalaze na putu za manastir Sopoćan. Tu je bilo sedište episkopije  sve do početka XVIII veka kada je prebačeno u sam grad Novi Pazar ,na lokaciju  u sadašnjoj ulici Relje Krilatice.

Danas se u Petovoj crkvi obavljaju redovna bogosluženja  a ona je  i vrlo posećeni objekat od strane turista iz svih zemalja sveta.  Njih  najviše interesuje arhitektura crkve , ta preromanska arhitektura sa  dogradnjama iz kasnijih perioda ,posebno  galerija u crkvi .

Turistička organizacija Novog Pazara prezentujući potencijale i ponudu grada uvek ističe i prezentuje i Petrovu crkvu. 

 Privodi se kraju  izrada projektne dokumentacije za revitalizaciju  objekta  u severnom delu porte na starim temeljima  kako bi se stvorili bolji uslovi za prijem i prihvat sve većeg broja turista.

 Za  to postoji podrška Ministarstva kulture, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture,  a očekuje se i podrška Ministarstva trgovine ,turizma i telekomunikacija kako bi se unapredila okolna  turistička infrastruktura.

  Iako na Uneskovoj listi Svetske baštine Petrova crkava još uvek nema monografiju koja bi u potpunosti osvetlila njenu ulogu u istoriji  Srpskog naroda i ovih prostora.

 Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ аkogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstusu isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin nepredstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

ČUVARI NASLEĐA

Objavljeno: 13.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

U godini jubileja, u kojoj Vrnjačka Banja obeležava 150 godina organizovanog bavljenja turizmom, pored velikih ulaganja u rekonstrukciju Promenade – glavne šetališne zone i Crkvenog brda,  zaštićene kulturno- istorijske celine, lokalna samouprava je izdvojila  i značajna sredstva za obnavljanje i održavanje banjskih paviljona i fasada starih vila. 

             Paviljoni su jedno od obeležjaVrnjačke Banje od njenog osnivanja. Najstariji među njima,  paviljon – poslastičarnica, pojavljuje se na banjskim razglednicama iz 1906. godine. Desetak godina kasnije, izgrađen je paviljon – vidikovac na Crkvenom brdu. Posebna atrakcija bio je paviljon -školjka, podignut 1936. u centralnom banjskom parku. U njemu je, za vreme sezone sviralo odeljenje Orkestra kraljeve garde. Srušen je posle Drugog svetskog rata.

         Muzički paviljon u Vrnjačkom parku izgrađen jetridesetih godina prošlog veka. Ima šestougaonu osnovu od orlovačkog kamena. Gornji deo paviljona napravljen je od ukrasno rezane građe, a donji od  ukrštenih daščica koje su uklonjene posleDrugog svetskog rata. Paviljon je, uglavnom, služio za promenadne koncerte, kojisu bili aktuelni i šezdesetih godina. Njegova rekonstrukcija omogućiće još jednu namenu – da bude prostor za venčanja na otvorenom.

Muzički paviljon

– Nastojimo da sačuvamo banjske istorijske i kulturne znamenitosti. Zato smo u ovoj,jubilarnoj godini, uz veliku pomoć Vlade Republike Srbije, velika sredstva izdvojili za održavanje i obnavljanje kulturnih dobara. Paviljon u parku ćemo rekonstruisati prema prvobitnom izgledu, kao i paviljon – vidikovac na Crkvenom brdu, koji je zbog dotrajalosti morao da bude srušen. Sledećeg meseca ćemo obnoviti fasadu Vile „Belimarković“. Već smo završili čišćenje umetničkih dela u Parku skulptura, jedinstvenom u Evropi po tome što ima 2 skulpture Ernsta Neizvesnog. Ove godine smo obnovili  fasadu Muzeja banjskog lečenja, završili prvu fazu rekonstrukcije Crkvenog brda, koje ima status prostorne, kluturno – istorijske celine od velikog značaja. Počeli smo i rekonstrukciju fasade i krova Vile „Zora“ u kojoj je biblioteka.Jednostavno, ako ne čuvamo naše nasleđe, onda nećemo imati šta da ostavimo generacijama koje dolaze i nećemo ih naučiti kako se poštuju tradicija, istorija i kultura jednog naroda,kaže Dušan Stevanović, pomoćnik predsednika Opštine Vrnjačka Banja.

Dušan Stevanović

          Jedan od primera za odnos Vrnjčana prema nasleđu je i spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću Ujedinitelju, ucentralnom delu Vrnjačkog parka, podignut 1936. blizu Rimskog izvora. Spomenik je  srušen je posle Drugog svetskog rata,a rekonstruisan 2006 prema jedinoj sačuvanoj fotografiji.

Spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću

          Vrnjačka Banja je u jubilarnoj godini postala članica Evropskog udruženja rimskih termalnih banja,  u kojem je jedina banja van Evropske unije. Da su Rimljani koristili vrnjačke tople izvore, potvrđeno je slučajno, prilikom kaptaže izvora, 1924. godine, kada je pronađena vertikalna, pravilno isklesana stena sa otvorom iz kojeg je isticala topla mineralna voda. Na istom mestu pronađeno je  oko 200 rimskih novčića iz vremena rimskih imperatora Avgusta i Valentinijana.

Rimski izvor

Otkriveni su i arheološki ostaci prvog poznatog bazena za kupanje u termalnim vodama, na prostoru Vrnjačke Banje. Izvor je tada uređen, ali je za vreme Drugog svetskog rata bio zatrpan i zaboravljen sve do 1989. kada je rekonstruisan. Obnavljanjem Rimskog izvora, Banja se odužila dalekoj prošlosti, bez koje ne bi imala budućnost.


Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka

Objavljeno: 12.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

U Galeriji Narodnog muzeja Kraljeva otvorenena je izložba „Raška od praistorije do kasnog srednjeg veka“ čiji su autori arheolog Tatjana Mihailović, muzejski savetnik Narodnog muzeja Kraljevo,istoričari umetnosti dr Branka Gugolj, docent na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i SonjaMilićević, kustos Galerije Centra za kulturu „Gradac“.

Deo autorskog tima izložbe 
SonjaMilićević i 
Tatjana Mihailović

Ova izložba deo je višegodišnjeg projekta Centraza kulturu „Gradac“ iz Raške pod nazivom„Upoznaj naš grad“. To je ,treća u nizu izložbi u okviru ovog projekta a,  ona,  i dve predhodne imaj za cilj  da prezentuju najstarije nasleđe ovog prostora.

Pozdravljajući prisutne na otvaranju TatjanaMihailović je , govoreći o samoj izložbi ,rekla da ona obuhvata period praistorije, od neolita preko metalnih doba, do antičke prošlosti, kada je rimska država na ovim prostorima organizovala svoju upravu nad Ibarskim rudnicima srebra. U srednjem veku, kada je formirana srpska država, čije srednjovekovno ime grad  Raška nosi i čuva u izvornoj formi, ova oblast se tokom XIII veka našla u središtu njene teritorije, između arhiepiskopije u Žiči i prestonog grada Rasa, uzdižući svoju ekonomsku moć srebrom Kopaonika.

Izložba je realizovana uz podršku Narodnog muzejaKraljevo, koji je nadležan za teritoriju Raške i iz čije Arheološke zbirke je izložen deo reprezentativnog materijala ove oblasti. Fotodokumentacijom izložbuje podržao i Zavod za zaštitu spomenika Kraljevo.

Izložba je povezana u antičkom delu sa izložbom„Ispričaću ti priču…“ Arheološkog muzeja Zadar, otvorenom u Narodnom muzejuKraljeva u četvrtak 6. decembra, tako da publika ima priliku da vidirekonstrukciju najbogatijeg groba sa nekropole Lanište u Korlaću kod Baljevca.

Овај текст је један од садржаја медијског пројекта „Богатство градитељског наслеђа општине Рашка II  део “  кога спроводе „КВ Новости-он лине“ а кога је подржала општина Рашка.Ставови изнети у тексту су искључива одговорност„КВ Новости-он лине“ и ни на који начин не представљају ставове и мишљења општине Рашка

Kultura ne poznaje granice

Objavljeno: 08.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Intervju: Huseni Memić, direktor Kulturnog centra Novi Pazar

Direktor novopazarskog Kulturnog centra, Husein Memić kaže da u Godini evropske kulturne baštine Novi Pazar postaje sve prepoznatljiviji na kulturnoj mapi Srbiji, a samim tim i Evrope. Ističe da već nekoliko godina unazad Kulturni centar seinfrastrukturno, tehnički, ali i sadržajno i suštinski u kontinuitetu razvija,te najavljuje brojne ambiciozne planove u budućnosti. Ovu kulturnu jesen,tačnije drugu polovinu novembra, obeležava Festival evropskog filma u Novom Pazaru, kao i otvoreni konkurs za takmičenje mladih u besedništvu. Ipak, prema rečima Memića, ključni događaj koji je obeležio tekuću godinu je nastup Sarajevske filharmonije u ovom gradu.

Husein Memić
  • Kada su u pitanju događaji i manifestacije, ono što se svakako izdvaja je prvo gostovanje

Sarajevske filharmonije u našem gradu. Na oduševljenjenaše publike, to je događaj koji se posebno ističe. Ono što je takođe bitno za2018. je nastavak ulaganja u infrastrukturu, i za to moram pohvaliti Grad NoviPazar koji izdvaja značajna budžetska sredstva. Negde oko 300 hiljada, zajedno sa drugim donatorima mi smo uložili u infrastrukturu i izgradnju jednog potpuno novog ambijenta. Svakako da treba napomenuti da smo jedan od retkih kulturnih centara koji će u skorije vreme dobiti svoj bioskop. Projekat koji nije ni malomali u finansijskom smislu. Za digitalizaciju bioskopa javna nabavka je raspisana ovih dana, a iznos je 13.200.000 dinara. Grad raspisao tender za taj projekat, a Kulturni centar za izgradnju kino kabine i kupovinu platna, što ukupno čini negde oko 15 miliona dinara. Finansijsku podršku dalo jeMinistarstvo kulture i informisanja i Filmski centar Srbije. To znači da ćemo mi u skorije vreme imati najsavremeniju bioskopsku opremu i da ćemo moći da prikazujemo svoj repertoar; da nećemo više čekati na emitera koji dolazi izBeograda u kombi vozilu jednom mesečno sa kojim nećemo morati ni da delimo finanskijsku dobit, veće ćemo sav prihod ulagati u neke novije kulturne sadržaje.

Što se prostora tiče, to podrazumeva korišćenje postojeće koncertne dvorane?

  • Tako je. To je jedan multifunkcionalni prostor. Imaćemo nekoliko dana u nedelji, u

zavisnostiod interesovanja, ali sigurno imaćemo redovan filmski repertoar. Inače, Kulturnicentar je jedna potpuno renovirana ustanova. Imali smo oronulu fasasdu iz1963.godine. Poslednje tri godine radili smo zid po zid, i sada imamo moždajedan od najlepših kulturnih centara u Srbiji. Renovirali smo dotrajali sistemgrejanja u koncertnoj dvorani, sanirali kotlove i izgradili klima komoru, zašta je izdvojeno negde oko 3 miliona dinara. Zapravo, da bismo mogli da imamo bioskop, predhodno smo stvorili uslove. Našli smo novac, 11 miliona dinara od pristupnih fondova, što je jako teško u ovom vremenu, posebno kada je u pitanju kultura. Moram da pohvalim i Grad odobrio 3 miliona, čime je zatvorena finansijska konstrukcija digitalizacije bioskopa.

Pomenuli ste važne projekte i rezultati su vrlo vidljivi infrastrukturno i tehnički.Suštinski, reklo bi se da ima i kulturnih sadržaja i da se kultura u ovom gradu zaista dešava. Da li se nešto promenilo kada je publika u pitnju? Imali i tu pozitivnih pomaka?

  • Naravno da jeste! Nismo oskudevali ni u jednom segmentu kada je u pitanju kultura, bilo

daje vezano za tribinski, pozorišni, muzički, ili neki drugi program. Prvi put smo uradili popis svih umetničkih dela. Kulturni centar od 63.godine sakuplja dragocene umetničke slike, koje nikada pre nisu popisane. Osim što smo ihpopisali, uredili smo jedan novi prostor depoa, koji se nalazi dole u podrumu,i to je jedino što nam je ostalo da renoviramo. I ti radovi su u toku i to će sigurno biti jedan od lepših višenamenskih prostora. Što se tiče sadržaja, prvi put smo imali dve produkcijske predstave. Iako u Novom Pazaru postojiRegionalno pozorište, mi ranijih godina nismo ulazili u produkcijsku sferu.Prvi put ove godine smo imali dve takve predstave. Prva je “Bojte se Allaha –smisao života Ćamila Sijarića“, autentična i ozbiljna priča u režiji Zlatka Pakovića i u kooprodukciji sa bosanskim Narodnim pozorištem iz Zenice.Predstava i dalje živi, gostuje i u januar ćemo imati priliku ponovo da je gledamo u Novom Pazaru. Osim te predstave imali mso i Deportaciju, jedan izuzetno i finansijski jak i dobar projekat. Želeli smo da neke stvari, koje sunas Bošnjake ovde godinama tištale, ne zaboravimo. Tiče se zločina nad Bošnjacima na prostoru Crne Gore. Predstavu je režirao Vladimir Goev. Nameranam je bila da uključimo sve konfesije. Imamo reditelja Hrvata, glumce izSarajeva, Beograda, Crne Gore, pisac je Crnogorac Željko Vušurević. Zapravo,jedna mešovita ekipa, koja šalje izuzetno jaku poruku. Ovih dana imali smo i dolazak Emira Hadžihafizbegovića, koji nas je svojim projektom “Sve je do nas“ oduševio. Tu je i Festival sevdaha “Zeman“, koji je prvi put organizaovan ove godine u avgustu. Namera nam je da naredne godine taj festival unapredimo dodatno, s obzirom da je pored Bosne i Hercegovine sevdah itekako prisutan i u Novom Pazaru, ali nikako nismo imali ni jedan događaj koji to manifestuje. Takođe, vrlo je važno što ni jednu tradicionalnu manifestaciju nismo ugasili. Naprotiv, svaku smo dodatno oplemenili, ne “gušeći“ druge sadržaje. Među novim manifestacijama su i nagrada “Ahmed Vali“ za najvećidoprinos u kulturi. To je nešto što je falilo Novom Pazaru i kulturnim radnicima. Tu je i kniževna nagrada “Amir Dautović“. Trenutno je aktuelan Festival evropskog filma, otvoren je konkurs za takmičenje u besedništvu i verujte da ne prođe ni jedna nedelja bez nekog jakog kulturnog sadržaja. Sa urednicima smo se dogovarali da idemo u neku sferu koju ranije nismo imali, a taj evropski film nam je uvek falio.

Govorite o kooprodukciji, učešću različitih konfesija, pa se stiče utisak da i Novi Pazaru značajnoj meri učestvuje u kulturnoj razmeni na prostoru bivše Jugoslavije,jer kultura ne poznaje granice.

  • Mi želimo da ne pravimo događaje koji će samo bitilokalnog karaktera. Imamo nameru

 da napravimo jedan veliki Film fest. On neće doći samo od sebe, mi to znamo i zato spremamo infrastrukturu. Zato dovodima i Emira Hadžihafizbegovića, zato je prošle godine bio i Kenović. Želimo da uvežemo Sarajevo, Istanbul, Srbiju, kroz neke naše velike manifestacije. Otuda i premijera filma “Moj brat“, kada smo imali privilegiju da premijeru, odmah nakon Minhena, Bakua i Amsterdama, gledamo uNovom Pazaru, pred nekoliko hiljada ljudi koji su bili ispred, jer nisu moglida uđu, a želeli su da pozdrave popularnog glumca Buraka Oždževika, koji je došao u Novi Pazar. Sve to govori da kultura ne poznaje granice i koliko mi u Kulturnom centru želimo da tu kulturu, uslovno rečeno podelimo i razmenimo sa svim narodima u okruženju. Cilj nam je, i ja se nadam da ćemo to uspeti da napravimo veliki Film fest u Novom Pazaru i da u početnoj fazi uvežemo region,možda opet nekim filmom iz Turske, gde bi došlo još poznatih glumaca. Hoćemo da pokažemo da Novi Pazar nije samo politika, da ne spominjem senzacionalističke naslove, već da svi vide u pravom smislu kakvi smo mi ljudi i šta mi organizujemo i koliko smo vredni kada ulažemo u kulturu. Siguran sam da se svaki dinar uložen u kulturu višestruko vrati.

Kako vidite Novi Pazar u kulturnom miljeu Srbije, odnosno Evrope?

  • Pokušaću da objasnim. Pre desetak godina desio se nastanak jednog jednog pozorišta. U

tom periodu dolazili su ljudi sa semenkama i bez elementarne pozorišne kulture,kada je bilo teško održati predstavu. Koliko je to sve sada drastično drugačije govori utisak Emira Hadžihafizbegovića, koji je odigrao tri hiljade predstava,koji je rekao da je retko gde viđao ovakvu publiku, koja s posebnom pažnjom prati predstavu. Mi smo za poslednjih deset godina značajno podigli lestvicu.Svake godine kada pravimo budžet razmišljamo šta je to što bi nas vodilo korak više. Svojim programom se približavamo Beogradu, Novom Sadu i svim prestonicama kulture. Evropa i svet daju veliki značaj kulturi. To je oblast koju moramo razvijati, i u koju moramo još više ulagati, jer ni jedan jedini dinar koji seuloži u kulturu nije bačen, već uložen u decu, njihovu bolju budućnost i nassame.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

„Drugi boravak“ Branimira Štulića u Kraljevu

Objavljeno: 07.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Večaras je u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“, ispunjenoj rekodnim brojem posetilaca, po prvi put promovisana doktorska disertacija „ Rok poezijaBranimira Štulića i njeni medijski odjeci“ Zlatomira Gajića , asistenta na Odseku za književnost Novosadskog Filozofskog fakuteta. Mentor ove disertacije  je doktor Dragan Stanić ,predsednik MaticeSrpske.

Kad Zlatomir tastaturu zameni gitarom

 I predhodni ,magistarski  rad  ZlatomiraGajića , bavio se poezijom još jednog rok muzičara .On je magistrirao proučavajući stihove Milana Mladenovića iz beogradske , kultne rok grupe EKV.

Posle najave upravnikakraljevačke biblioteke magistra Miše Milosavljevića koji uz prvu promociju ove disertacije koja će ,uskoro , biti pretočena u knjigu, nazvavši večrašnje dešavanje kao neobično, najavio i prvi prenos uživo (live stream) na internetu nekog dešavanja iz kraljevačke biblioteke našalivši se da to namerno  nije publikovano da se ne  utiče na večerašnju rekordnu posetu biblioteci. On je pri tom u istom ,šaljivom, tonu  izneo i malo poznati podatak da je Branimir Štulić večeras „na izvestan način po drugi put u Kraljevu ,jer je ovde , prvi put, bio služeći svoj vojni rok.

Publici se zatim obratio Zlatomir Gajić rekavš između ostalog: „Rokenrol se, kao globalni sociološki, kulturni i umetnički fenomen, uporedo sa državama Zapada, razvio  i u Jugoslaviji, ograničenog dejstva zbog represivne kulturne politike socijalističkog sistema, sa kulminacijom nakon smrti Josipa Broza, kada je trend novog talasa iznedrio brojne nove, ambiciozne i umetnički potentne autore. Vodeću ulogu na sceni imao je Branimir Štulić,čija je rok poezija imala ogroman uticaj na generacije mladih sa idejom o neophodnoj demokratizaciji i liberalizaciji društva. Socijalne, misaone i ljubavne pesme ovog autora, interpretirane uz pratnju rok grupe Azra,  kritikovale su retrogradno organizovan,birokratizovan društveni sistem i druge anomalije koje su sputavale napredak zajednice. Specifičnog poetskog izraza, bliskog jeziku ulice, na bazi tradicije umetničkog i rok pesništva, Štulić je ostvario obiman opus sa velikim brojem uspelih pesama, po kojima je prepoznat kao glasnogovornik generacije. Posmatrane kao pisani tekstovi, bez muzičke pratnje kako su inače zabeležene na nosačima zvuka, Štulićeve pesme ostavljaju nedvosmislen i snažan utisak lepe, kvalitetne i umetnički oblikovane poezije, modernog jezičkog izraza sa naglašenim uplivom žargona i lokalnog govora sredine u kojoj su uglavnom nastale, slobodnog stiha i većim delom oslobođene rime, ali i začuđujuće ritmične, s obzirom na veliki broj reči i slogova u stihovima, što je u vreme njihovog nastanka ocenjeno kao glavna karakteristika ovog autora“.

U posebno zanimljivom i nadahnutom učešću na  večerašnjoj promociji u ulozi moderatora  profesor filozofije u Kraljevačkoj Gimnaziji magistra Vladimir Marović je vodeći nas kroz stihoveBranimira Štulića ukazao na  činjinicu da se on u  svojim pesmama ,filozofski govoreći ,bavi apsolutnim formama duha a to jesu umetnost i filozofija. Po rečima Marovića Štulić se svojim delima  bori protiv mrtvila shvatajući večitos promena i kretanja kao značajnih  procesa za čoveka koji je slobodno biće.On je ukazao i na one stihove u pesmama Štulića iz kojih se da zaključiti da su  mu stavovi  Žan Pol Sartra , velikog filozofa XX veka  bili poznati i da ih je, na izvestan način, prihvatao.

Recimo  da je uspešnosti ove , s pravom nazvane,nesvakidašnje promocije doprinela i kraljevačka rok grupa.  „Dečija radost“ koja je, na izvestan način,svojom muzikom obeležila prve godine ovog veka na  muzičkoj sceni grada na Ibru, izvodeći neke  numere grupe „Azra“ u čemu im se , svirajući bas gitaru, pridružio i  Zlatomir Gajić autor večeras predstavljene disertacije o poeziji Branimira Štulića.

OD ĐENERALOVOG LETNJIKOVCA, DO ZAMKA KULTURE

Objavljeno: 07.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Vila Belimarković“je, posle vrnjačke Crkve – Hrama rođenja presvete Bogorodice (1834),  najstariji objekat u Vrnjačkoj Banji. Građena je od 1888. do 1894.  za generala Jovana Belimarkovića, namesnikatada maloletnog kralja Srbije Aleksandra Obrenovića. Već pola veka, generalovletnjikovac  funkcioniše kao „Zamak kulture“.

         Na uzvišenju iznad izvora „Toplavoda“, nalazi se jedan od najstarijih i najlepštih objekata Vrnjačke Banje – letnjikovac generala JovanaBelimarkovića. Građen je  po uzoru na tadašnje dvorce u severnoj Italiji i Poljskoj. Idejno rešenje dao je generalov sestrić ,građevinski inženjer Pavle Denić, a radove je nadgledao Franc Vinter ,austrijski inženjer zaposlen u Ministarstvu građevine Kraljevine Srbije iidejni tvorac vrnjačkog parka, regulacionog plana i vodovoda Banje kao i prvogKursalona.

       Za izgradnju Vile“Belimarković“, obeležene duhom romantičarskog istorizma i renesansnim detaljima, korišćen je beli mermer iz generalovog majdana, na padinama Goča. Najvećideo radova bio je završen još 1889. godine, a fini radovi i parterno uređenje  trajali su do 1894. Jovan Belimarković je u vili živeo od penzionisanja 1903. do smrti 1906. godine.Njegovim naslednicima, sinu Relji i snahi Marseli, vila je bila dom  do 1968. kada je  otkupljena sa namerom da postane muzejski, izložbeni i koncertni prostor.

             Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, 1970. godine proglasio je vilu za nepokretno kulturno dobro, a 1983. za  spomenik kulture od velikog značaja.

             Sedamdesetih je počela postupna rekonstrukcija Vile „Belimarković“ koja od 1983. funkcioniše kao „Zamak kulture“  pri Kulturnom centru Vrnjačke Banje. Na taj način, istorijsko i građevinsko nasleđe ostalo je dostupno kako kulturnim poslenicima, tako i poštovaocima umetnosti.

              U njemu se danas nalazi Zavičajni muzej koji je kompleksnog tipa i odnosi se na teritoriju Vrnjačke Banje i okoline, sa arheološkom, etnografskom, istorijskom (zbirka grafičko-turisticke propagande Vrnjaca, zbirka graditeljskog nasleda, zbirka starih razglednica,zbirka fotografija, zbirka starih foto negativa na staklu), umetničkom zbirkom(skulpture, slike, grafike…) i prirodnjačkom.
Stalnu postavku čine tri izložbe: „Ladarište – praistorija Vrnjaca“,“Etnografsko naslede Vrnjačke Banje“, „Spomen soba đeneralaBelimarkovića“.  

    
        Vila „Belimarković“ zidanje od 1888.  do 1894. godine. Ovaj velelepni zamak jedan je od banjskih zaštitnih znakova, motiva po kojima je prepoznaju i arhitektonski najsavršenijih banjskih objekata. Ujedno je i jedanod najstarijih, znajući da je od letnjikovca generala Belimarkovića, starijasamo vrnjačka crkva.


Idejni tvorac zamka, Belimarkovićev sestrić, Pavle Denić, inspiraciju za njegov izgled našao je među italijanskim poljskim vilama, u to vreme veoma rasprostranjenim italijanskim severom, dok je za sam projekat i nadgledanje radova bio zadužen austrijski građevinski inženjer Franc Vinter, čovek koji je mnogo učinio za Vrnjačku Banju, pre svega na polju njenog urbanizma.
Dvorac je građen 7 godina, u vremenskom razdoblju od 1888. do 1894.
Zamak Belimarkovića, ili zamak kulture, kako mu je danas zvaničan naziv ,proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, i stavljen pod upravukulturnog centra Vrnjačka Banja. Danas je to mesto gde se održavaju mnogemanifestacije, koncerti, prezentacije, promocije i uopšte kulturna dešavanja, au okviru njega smešten je zavičajni muzej sa svojom stalnom postavkom.
Značaj ovog zamka ne leži samo u njegovoj lepoti, ili kulturnoj ulozi koju danas igra, već i u činjenici da je on otvorio put, uglednim ljudima sa prostora cele Srbije, da se povedu za primerom Belimarkovića i počnu da podižusvoje vile u Vrnjačkoj Banji. Tako je vremenom Vrnjačka Banja postala uglednomondensko mesto, koje je okupljalo krem srpskog društva, a ne samo lečilište.


Zamak kulture nezaobilazna je destinacija za sve posetioce banje. Ušuškan uzeleni vrt, ponosno se uzdiže, nedaleko od toplog izvora i osim što je i sam deo istorijskih i kulturnih spomenika Vrnjačke Banje, u sebi, kroz svoj muzej,čuva još mnogo priča koje čekaju da budu ispričane.

Letnjikovac generala Jovana Belimarkovica, kraljevog namesnika za vreme maloletstva kralja Aleksandra Obrenovica, je pored vrnjacke Crkve, najstariji i najreprezentativniji gradevinski objekat. Podignut je na padini iznad toplog izvora. Graden je po uzoru na severno-italijansko-poljske dvorce tog vremena, po idejnom rešenju njegovog sestrica, gradevinskog inženjera Pavla Denica, uz projekat i nadgledanje austrijskog gradevinskog inženjera Franca Vintera, u periodu od 1888. do 1894. pri cemu je vecina radova bila završena još 1889. godine. U njemu su do sedamdesetih godina prošlog veka živeli Belimarkovicevi naslednici, da bi 1968. godine objekat bio otkupljen sa namenom za kulturu. Zakonom o zaštiti spomenika kulture proglašen je kulturnim dobrom od velikog znacaja za Republiku Srbiju. Zamkom Kulture upravlja Ustanova „Kulturni centar“ – Vrnjačka Banja.

Jelena Borović Dimić

U njemu sedanas nalazi Zavicajni muzej koji je kompleksnog tipa i odnosi se na teritorijuVrnjacke Banje i okoline, sa arheološkom, etnografskom, istorijskom (zbirkagraficko-turisticke propagande Vrnjaca, zbirka graditeljskog nasleda, zbirkastarih razglednica, zbirka fotografija, zbirka starih foto negativa na staklu),umetnickom zbirkom (skulpture, slike, grafike…) i prirodnjackom. Stalnupostavku cine tri izložbe: „Ladarište – praistorija Vrnjaca“, „Etnografskonaslede Vrnjacke Banje“ i „Spomen soba denerala Belimarkovica“,dok se u van sezoni postavlja „Umetnicka zbirka Zamka kulture“. Izložbom„Ladarište – praistorija Vrnjaca“, predstavljeni su tragovi najstarijegnaseljavanja na vrnjackoj teritoriji koji poticu iz perioda mladeg kamenog doba(4. milenijum pre nove ere) i izložba „Etnografsko naslede Vrnjacke Banje“odslikava nacin života u našem kraju od druge polovine XIX veka do šezdesetihgodina XX veka dok izložba „Spomen soba denerala Belimarkovica“ sa delom nameštajai upotrebnih predmeta s kraja XIX i pocetka XX veka iz njegovog legatapredstavlja kraci uvid u život ovog generala koji je svojim ugledom i uticajemdoprineo razvoju Banje. Posebnu vrednost njegove zbirke cine stare i retkeknjige i novine od polovine XIX do polovine XX veka. Postavka „Umetnicka zbirkaZamka kulture“ predstavlja bogat fond srpske grafike, slika i skulptura izdruge polovine XX veka. „Voda u tradiciji i životu Vrnjačke Banje“, delo Jelene Borović Dimić, a izdavač je Zavičajni muzej Zamka kulture. Publikacijase nalazi u malobrojnim bibliotekama „onih koji su prepoznali njenu vrednost ipomogli njeno štampanje, kao i kod davalaca podataka na terenu“. O knjizi semalo zna, jer nije imao ko da je promoviše, a ni izdavač joj nije velika kuća,komentariše Borović Dimić sudbinu svog dela i dodaje da je „ova monografijatrebalo da bude samo prvi deo priče o Banji, drugi deo predstavlja monografija„Tragovi trajanja – kulturno nasleđe Vrnjačke Banje“, koja je izašla 2005.godine, a treći deo je „Jedna kuća, jedna priča – graditeljsko nasleđe VrnjačkeBanje“, koja je pripremljena ali nema izdavača“. Sve tri publikacije zajedno bitrebalo da budu kulturno-istorijska karta kraljice kontinentalnog turizma.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

Izložba koju treba videti

Objavljeno: 05.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Timka Alihodžić i Tatijana Mihajlović

U Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo sutra uveče u 19 časova biće otvorena izložba „Ispričaću ti priču…“ Arheološkog muzeja u Zadru. Ovaj muzej je osnovan 1832 godine na temeljima vekovne kolekcionarske delatnosti  zastupljene  u Zadru  intezivnije od perioda humanizma i renesanse u XIV i XV veku.

Ovo je prvo gostovanje jedne institucije kulture  iz Hrvatske u Narodnom muzeju Kraljevo i drugo gostovanje ove izložbe u Srbiji, nakon ovogodišnjeg gostovanja u Muzeja grada Beograda. Izložba je  prvi put predstavljena javnosti decembra 2015. godine kada je otvorena u Arheološkom muzeju Zadra. Autor izložbe je Timka Alihodžić, viši kustos Antičkog odela Arheološkog muzeja u Zadru. Antički Jeder (Colonia Julia Jader), kakav je rimski naziv za Zadar, osnovan je 48. godine s.e. kao naselje rimskih građana, najverovatnije u vreme Julija Cezara. Dugogodišnje istraživanje nekropola Jadera , iz perioda od I-IV veka, odnosno od vladavine Avgusta do Konstantina Velikog, donele su Arheološkom muzeju u Zadru bogat materijal i mogućnost rekonstrukcije života stanovnika antičkog grada.Izložba koja se otvara sutra u Narodnom muzeju Kraljeva  priča priče o nekoliko zanimljivih ličnosti, čiji se životi donekle mogu rekonstruisati  iz predmeta sa kojima su sahranjeni, pružajući ujedno i uvid u živopisne prizore jednog iščezlog grada. Njen poseban  kvalitet  je deo  namenjen slepim i slabovidim osobama kojima je omogućeno da dodirom ostvare interakciju sa eksponatima.

Obraćajući se medijima , na današnjoj konferenciji za štampu, pored autorke izložbe Timke Alihodžić ,muzejski savetnik u Narodnom muzeju Kraljeva Tatijana Mihajlović je podsetila na činjenicu da je veći deo teritorije današnje Srbije ušao u sastav Rimske imperije tokom I veka naše ere ,krajem vladavine imperatora Avgusta ,  kao Gornja Mezija a da je rimska vojska imala utvrđenja širom granice(limesa) i između svojih  provincija. Predpostavlja se da je granica između dve provincije u okviru Rimskog carastva , Gornje Mezije i  Dalmacije prateći tokove  velikih reka bila u Čačku.

Direktor Narodnog muzeja Kraljeva i gošće iz Zadra

Autohtoni narodi su ,bez razlike, u svim Rimskim provincijama u to doba  protokom vremena,  u periodu ne  dužem od pet decenija vladavine Rimljana , postajali u mnogo čemu slični pa i u običajima i obredima sprovođenim prilikom sahranjvanja. Tako , eto , i ova izložba na svoj ,osobeni, način aktuelizuje spoznaje o bliskosti naroda na ovim prostorima.

Duh evropskog filma u Novom Pazaru

Objavljeno: 02.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Novi Pazar je jedan od gradova koji kroz različite kulturne sadržaje, ali i kroz sedmu umetnost afirmiše evropsku kulturu. Tako su u okviru manifestacije Festival evropskog filma, organizovane  projekcije odabranih filmova  a njihovo prikazivanje je organizovano svake večeri tokom jedne nedjelje, do 25. novembra.

Festival evropskog filma organizuje Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU info centar, u saradnji sa Mrežom kulturnih centara zemalja Evropske unije, dok je projekcije u Novom Pazaru organizovao Kulturni centar.

Urednica Elma Šabanović

Urednica filmskog i scenskog programa u novopazarskom Kulturnom centru , Elma Šabanović, kaže da ova ustanova kulture nastavlja već ustaljenu tradiciju prikazivanja evropskih filmova za sve Novopazarce u Svečanoj sali, ali da ove godine ta manifestacija ima poseban značaj.

“ Festival je ove godine u znaku kulturnog nasleđa. Evropska unija proglasila je 2018. godinu za Godinu evropske kulturne baštine pa su u skladu sa tim i organizovane projekcije”, rekla je Elma Šabanović.

Zaposleni u novopazarskom Kulturnom centru se trude da omoguće što većem broju zainteresovanih ljubitelja sedme umetnosti da na jednom mestu vide odabrane filmove istaknutih autora, filmska ostvarenja koja nose sa sobom poruke, lepezu evropskih društvenih vrednosti, neizbježnog osećaja suživota i zajedništva, kao i svega što je na putu na putu multikulturalnosti.

“ Sva filmska ostvarenja se negdje direktno i odnose na Evropsku uniju”, rekla je urednica fimskog i scenskog programa.

Na repertoaru u Novom Pazaru su neka od najboljih ostvarenja evropske produkcije iz 2017. Projekcije u Novom Pazaru počele su filmom “Svetlo’’ u režiji Barbare Albert, a za samo prikazivanje je vladalo veliko interesovanje.

“ Ako mogu negdje da iznesem svoj lični utisak, smatram da sa Festivala evropskog filma dolaze najbolja filmska ostvarenja i najkvalitetniji filmovi. Raznovrsna je ponuda i pogoduje različitim senzibilitetima, tako da će raznovrsna filmska publika moći da odabere nešto za sebe ali i da, ukoliko želi, uziva u svim projekcijama. Filmovi dolaze iz Austrije, Slovenije, Holandije, Švedske i drugih  evropskih zemalja “, rekla je Elma Šabanović.

Festival  je otvorio ambasador EU u Srbiji Sam Fabrici tokom posete Novom Pazaru. Kako je Evropska unija proglasila 2018.  za Evropsku godinu kulturnog nasleđa, moto festivala je „Naše nasleđe- gde prošlost susreće budućnost.”

„Ključna poruka Festivala, kao i Evropske unije je različitost i očuvanje i poštovanje te različitosti u kojoj smo ujedinjeni u Evropskoj uniji“, rekao je ambasador EU, Sam Fabrici na otvaranju  ističući da je upravo Novi Pazar grad bogat kulturom i različitostima.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа

Vrnjačka biblioteka i Euteka

Objavljeno: 01.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

 KAKO JE ŠUCA UŠAO U EVROPSKU UNIJU…          

               Narodna biblioteka “Dr Dušan Radić” je ustanova sa tradicijom i bogatim knjižnim fondom. Istovremeno, drži korak sa modernizacijom,  jer su svi naslovi  digitalizovani. U Evropsku uniju je „ušla“ sa još 47 biblioteka iz Srbije otvaranjem „Euteka – kutka“. 

Temelji današnje Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“, postavljeni su 1910. godine  u ugostiteljskom objektu „Šucin paviljon“, koji je imao čitaonicu. U njoj su se okupljali Vrnjčani i banjski gosti,  čitali dnevnu štampu i polemisali o događajima u zemlji i svetu.

Od 1963. godine, biblioteka nosi ime Dušana Radića, lekara, pisca i muzičara, koga je narod nazivao Blagim doktorom, jer je, kažu, sem medikamentima, ljude lečio i prijateljskim pristupom.

Jedno vreme, biblioteka je bila u zgradi Termomineralnog kupatila, a 1980. je prebačena u Vilu „Zora“,  izgrađenu 1906, za trsteničkog trgovca Krstu Veljovića i njegovu ženu Zoru. Novog vlasnika, Milorada Mišića,  koji je dozidao sprat, vila je dobila 1913. Mišićev sin  Miodrag, lekar, u njoj je otvorio polikliniku u kojoj je radio i doktor Dušan Radić, čije ime biblioteka nosi od 1963.  Zgrada je biblioteke je pod zaštitom kraljevačkog Zavoda za  zaštitu spomenika kulture.

Do 1996. biblioteka je bila deo Kulturnog centra Vrnjačke Banje, a od te godine je pod okriljem Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva. Vrnjačka biblioteka danas ima knjižni fond sa 40 hiljada naslova, raspoređenih na 4 odeljenja.

 Biblioteka „Dr Dušan Radić“  je jedno od onih mesta na kojima se  sreću i prepliću prošlost i budućnost,  tradicija i modernizacija. Knjižni fond je digitalizovan, a novi sajt nudi sve važne podatke o ovoj ustanovi i njenim aktivnostima.  Na neki način, vrnjačka biblioteka je jedna od 48 u Srbiji koje su, zahvaljujući modernizaciji,  već zakoračile u Evropsku uniju tako što su dobile „Euteka kutak“. Marija Petković, bibliograf i Euteka – bibliotekar, kaže da taj mali, evropski kutak u kojem su najvažniji računar i polica sa publikacijama EU, može da pruži mnogo značajnih podataka.

 

– Naši korisnici u „Euteka kutku“ mogu, na primer, da dobiju informacije o Evropskoj uniji ili pregovaračkim poglavljima Srbije sa EU, informacije  o zanimljivim destinacijama za putovanja, o mogućnostima za obrazovanje, kao i o šansama za pronalaženje posla u zemljama Evropske unije. Takođe, „Euteka“ sadrži i informacije o ambasadama zemalja članica EU u Srbiji i uputstva za apliciranje za sredstva evropskih fondova.

 

Prvi koraci ka „Euteci“ učinjeni su 2014, kada su  Ministarstvo kulture i informisanja, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Narodna biblioteka Srbije potpisali Memorandum o razumevanju sa ciljem da se bibliotekama dostave publikacije sa informacijama o Evropskoj uniji. Sledeće godine, pridružila im se Kancelarija za evropske integracije. Tada je pokrenut projekat „Euteka  u bibliotekama“.

 

–   Kako bi bili obogaćeni sadržaji u Euteka računarima, delegacija Evropske unije je za 11 bibliotekara iz Srbije,  organizovala studijsku posetu Italijanskom kulturnom centru, Španskom institutu „Servantes“, Nemačkom „Gete“ institutu i Austrijskom kulturnom forumu. Rezultat tih susreta je mogućnost da se u „Euteci“ onlajn uče strani jezici. EU podstiče građane da sem maternjeg znaju bar još dva strana jezika, što je neophodno za bolje razumevanje u zajednici kultura kao što je EU, objašnjava Euteka – bibliotekarka, sa čijom karticom, zahvaljujući Institutu „Servantes“,  korisnici mogu da pristupe kompletnom španskom bibliotečkom fondu.

Mladi Vrnjčani, kroz osnovno i srednje školovanje uglavnom opredeljeni za francuski i engleski jezik,  evropske vrednosti i način života usvajaju i zahvaljujući tome što je Ministarstvo prosvete ušlo u Obrazovni program „Erazmus plus“,   sa kojim ih takođe upoznaje „Euteka“.  Studentima, koji u Srbiji završe prva dva semestra, „Erazmus plus“ omogućava da nastave studije u inostranstvu,  uz uslov da diplomiraju na matičnom fakultetu.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

     

                                               

Imamo li resurse znanja za pravi odnos prema kulturnoj baštini ?

Objavljeno: 01.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Koliko često politički rukovodioci lokalnih samouprava   posmatraju kulturnu baštinu u njihovoj zajednici  kao strateški interes te zajednice , kao strateški resurs s kojim raspolažu , kao   nemerljivi kapital ..?

Vide li, njihovi saradnici angažovani u ustanovama kulture čiji su osnivači lokalne samouprave, projekte vezane za kulturnu baštinu kao važne , dugoročne ,višestruko isplative investicije kako sa stanovišta održivog razvoja tako i kao snažnog  komunikacijskog alata za integraciju u evropske procese?

Uspevaju li , i jedni i drugi, da objasne građanima u svojoj zajednici da  je briga za kulturnu baštinu i njeno očuvanje zajednička odgovornost građana ,sturčnjaka i  lokalne vlasti ?

Ako  tako , pak , najodgovorniji i zaposleni u ustanovama kulture na lokalnom nivou, i doživljavaju kulturnu baštinu  poverenu  im na upotrebu i čuvanje uspevaju li da za te svoje stavove obezbede podršku  donosioca odluka na tom, lokalnom nivou ili , u  strahu od materijanih (ne) prilika , i  ne čine mnogo truda  da adekvatno promovišu projekte vezane za kulturnu baštinu najpre na lokalnom nivou a potom i u širem nacionalnom i međunarodnom okruženju ?

Ti  evropski  biseri materijalne kulturne baštine kojima raspolažemo treba da , u zajedništvu sa  pojedinim ,nestvarno lepim, predelima i našim  tradicionalnim gostoprimstvom , budu realna mogućnost za razvoj turizma koji , svojsteno mu je, povlači i ubrzani razvoj drugih privrednih aktivnosti.

Pridružimo li tom spisku  nedovoljno iskorišćenih resursa materijalne kulturne baštine i brojne kulturne manifestacije i druge art-efekte  nematrijalne kulturne baštine , kroz  jedan integralni i sveobuhvatni pristup,  eto i , s punim pravom, razloga za veru da nam može biti bolje  i sa skromnim finansijskim sredstvima koja inače  izdvajamo  za potrebe kulture.

Kraj je godine koja je proglašena za Evropsku godinu kulturnog nasleđa ,godine u kojoj su , po prvi put od kako je pre šesnaest godina pokrenuta Nagrada  Evropske unije za kulturno nasleđe (EU Prize for Cultural Heritage) čak toje laureta iz Srbije: Projekat obnove Paviljona Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji, Konzervacija Tvrđave Bač  i Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije u Beograd. To je , složićete se , i svojevrsna , snažna i jasna, poruka za  nas  da smo mi nesporno narodi  velike evropske kulturne matrice koja svoju snagu nalazi u razičitostima razvijajujći duh toleranicije i međusobnog uvažavanja bez agresivnog stava prema drugom i drugačijem.

Ova i druga otvorena pitanja kao i uverenje da nas u Evropi ,baš zahvaljujući  bogatoj, jedinstvenoj i raznovrsnoj kulturnoj baštini , znaju gledati i drugim očima osim kroz prizmu surove ,dnevne , real politike povod su da vas , kroz seriju tekstova u okviru projekta „Dolina kraljeva je graditelj , našeg evropskog identiteta“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja , bar podsetimo na tu  nisku bisera razasutu od Vrnjačke Banje ,preko Kraljeva, Raške, Novog Pazara sve do Tutina , kojih , moguće je , zbog brojnih razloga nismo ni svesni nit se pak prema  našoj kulturnoj baštini ,tim biserima mahom nasleđenim od predaka, odnosimo onako kako oni to , u punoj meri , zaslužuju.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.