Sinoć je ,povodom 19.aprila imendana grada Kraljeva i Dana Zavičajnog društva Kraljevo,u organizaciji Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ i Zavičajnog društva Kraljevo održana tribina „Naši smo – Da se bolje upoznamo“ u okviru koje je predstavljena knjiga „Crno na belo“ kraljevčanina Dragana  Todorića-Toša, nekadašnjeg prvotimca košarkških klubova „Sloga“ i „Partizan“ i višedecenijskog rukovodioca u ovom beogradskom košarkaškom klubu.

U retko iskrenom i emocijama krcatom  kazivanju Dragan Todorić je opisao svoj životni i sportski put od golobradog dečačića iz Kraljeva do vrhunskog košarkaša i još uspešnijeg sportskog radnika koji je, za pola veka , što igračkog što funkcionerskog staža u košarkaškom klubu „Partizan“ učestvovao u osvajanju 49  domaćih i međunarodnih trofeja među kojima posebno mesto svakao zauzima titula prvaka Evrope osvojena 1992.godine u Istambulu.

A sve je ,kako to u knjizi opisuje Todorić počelo još u osnovnoj škole Svetozar Marković“ u njegovom VI razredu kada je hteo ne hteo morao da posluša „savet“ nastavnika hemije Kamidžoca i sa fudbala ,koga je uspešno igrao za tim škole i pionirsku selekciju FK „Sloga, zajedno sa svojim drugom Aleksandrom Acom Trifunovićem, koji je kasnije postao igračka legenda FK“Partizan“ i reprezentacije Jugoslavije, i krene na košarku.

Taj tada ,ipak prinudni transfer iz  fudbalera u košarkaša pokazao se kao dobra  vizija nastavnika Kamidžorca koju je marljivim treninzima i vrhunskim igrama Dragan Todorić razvijao sve do svoje  tridesetprve  godine života.

Todroić je i kao igrač ,a kasnije i kao sportski radnik, bio pre svega Čovek kluba i Čovek za klub.

Kao igrač ,prvotimac „Partizana“ ostao je u senci Kiće i Praje iako je svojim nesebičnim asistencijama doprineo da se njih dvojica vinu u vrhove svetske košarkaške elite. Koa funkcioner iskazao je veštinu spajanja ,mirenja i animiranja  naizgled nespojivih ličnosti ,jakih individualnih osobina i vrhunskog igračkog umeća, u tim  sposoban da dosegne najveće moguće visine u košarci koja je ipak timska  a ne individualna igra.

Ono što je kao igrač svojim asistencijama omogućio već pomenutom Kićanoviću i Dalipagiću nastavio je da radi kao funkcioner, najpre umećem vrhunskog organizatora koji je,zajedno sa odnašnjim čelnicima kluba ,omogućio igračima  „Partizana“ da u nemogućim uslovima međunarodnih sankcija i sveopšteg, krvavog  raspada  ondašnje države, pokažu svoje igračko umeće i okite se titulom šampiona Evrope.

Bio je spona između Danilovića i Đorđevića,koji van terena nisu govorili,smirivao je ,tokom devet godina zajedničkog sedenja na klupi stratsvenog Dula Vujoševića kad bi ovaj krenuo da isteruje svoju pravdu sa publikom i sudijama,brinuo se van terena o tome da Peković ne preteruje sa noćnim provodom po beogradskim splavovima,najzaslužniji je za transfer Divca iz „Sloge“ u „Partizan“ a kasnije iz za zaštitu interesa „Partizana“ u narednim Divčevim transferima,što je bio povod višegodišnjeg „komunikacijskog šuma“ između njih dvojice, nekadašnjih klupskih saigrača i sobnih cimera iz vremena Todorićevog  kratkotrajnog povratka u „Slogu“ iz „Parizana“ a sa početaka Divčeve igračke  karijere…

Spajajući nespojivo , mireći nepomirljivo, trošeći nenedoknadivo   vreme i energiju čega je  ostajala uskraćena,pre svega njegova porodica ,supruga Vesna i ćerka Tijana Dragan je za tih pola veka trošio svoje zdravlje i tek ga je taj,zdravstveni problem zaustavio u ritmu rada i  života  kakav je imao još od srednjoškolskih dana.

No i danas je on itekao prisutan u svom „Partizanu“ kome je dao sve i koji je njemu uzvratio poštovanjem čak i od onih pojedinaca sa kojima je rapetljavjući njihove lične i  interese  kluba dolazio u kraće ili duže periode  nekomuniciranja.

Završićemo ovaj tekst onako kako je  Dragan započeo svoju knjigu,opisom porodice iz koje je je potekao: „Mnogo je toga u ovoj glavi koju je nekad stroga ruka Miodraga Mileta Todorića,poslertanog direktora,šišala na nulu. Nekada davno,u Kraljevu!“

Publika koja je,sinoć, ispunila veliku čitaonicu  biblioteke je imala prilike da se u to uveri tokom razgovora koga je o knjizi, ali i o svom životu,Drgan Todorić vodio sa Zoranom Nikolićem, sekretarom Zavičajnog društva Kraljevo.

Nezaboravnoj atmosferi doprineo je,sinoć, i glumac Zoran Cerovina čitanjem odlomaka iz Todorićeve knjige, a Imendan grada  i Dan Zavičajnog društva Kraljevo prisutnima su čestitali Radoš Raša Pavlović, predsednik Upravnog odbora društva i Miloš Milišić,pomoćnik gradonačelnika Kraljeva za kulturu.