Polaganjem venaca na „Spomenik oslobodiocima“ i prigodnim programom  danas je u Kraljevu obeležena 75-ta godišnjica  oslobođenja Kraljeva u II svetskom ratu.

Vence na „Spomenik oslobodiocima“,u ime grada Kraljeva, je  položio Vukman Rakočević,zamenik gradonačelnika u pratnji pomoćnika gradonačelnika Sretena Jovanovića i Marka Mtovića a delegaciju Raškog upravnog okruga je predvodio Nebojša Simović,načelnik Okruga.

Oslobođenju grada na Ibru novembra 1944 godine predhodila je velika bitka koja je, pored bitke za oslobađanje Beograda, bila je jedna od najmukotrpnijih i najdužih bitaka za oslobođenje u Srbiji.

Bitka za Kraljevo otpočela je  sukobom se jedinica 3. Srpske brigade NOVJ i 65. Korpusa Crvene armije  sa 7. SS divizijom Princ Eugen 16 novembra u selu Čukojevac. . 3. Srpska brigada  svakodnevno je dejstvovala u predelima sela Vitanovac, Šumarice, Borča i Ugljarevo, 6. Srpska brigada NOVJ u Dragosinjcima, a 4. crnogorska brigada NOVJ i jedinice Crvene armije na području Vrbe i ka Ćavi. . Na prostoru Kraljevo – Raška, u višednevnim borbama krajem novembra 1944. Vojnici Druge proleterske divizije odbile su sve pokušaje neprijatelja da se probiju ka Kraljevu. Odlučujuća bitka 3. Srpske brigade vođena je u Matarugama, Mataruškoj Banji i Progorelici, nakon koje je onemugućena nemačkoj vojsci bitna komunikacija Kraljevo – Raška.

U noći 28/29. novembra jedinice 4. crnogorske brigade, 1041. sovjetskog puka i jedinice i 3. i 6. srpske brigade NOVJ prešle su Ibar istočno i zapadno od grada, zauzevši delove grada oko porušenog mosta i otpočele su presudnu bitku za Kraljevo. Borbe su se odvijale prvo u prigradskim delovima, a potom i na samim gradskim ulicama.

29. novembar 1944. Je ,za Kraljevo, bio prvi dan slobode. Narednog dana, 30. novembra, oslobodilačka vojska i civili odali su poštu streljanima oktobra 1941.

Program obeležavanja 75.-te godišnjice oslobođenja Kraljeva je  nastavljen Svečanom akademijom u Skupštini grada , na kojoj je  govorio dr.Milan Matijević.

Kao završna manifestacija kojom se obeležava ovaj jubilej  biće održana,večeras u 19 časova, u Narodnom muzeju Kraljeva promocija knjige  Miloša Timotijevića „Zlato četnika i partizana – dekonstrukcija jednog mita“ o kojoj će ,pored  autora , govoriti  urednik Borislav Čeliković i recezent knjige  dr Vladimir Dimitrijević.

Kraljevo je ,danas , bilo domaćin treće , završne , zajedničke edukativne radionice koju je , za predstavnike javne uprave grada ,civilnog društva i lokalnih medija organizovalo udruženje građana „Kraljevački razvojni cnetar“ kao deo aktivnosti projekta „Komunikacije su osnove aktivizma“.

Ovaj projekat je realizovanu u partnerstvu sa opštinama Vrnjačka Banja ,Raška i gradom Kraljevo a uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. U fokusu današnje  , zajedničke edukativne radionice , kao i na dve predhodno održane u Vnjačkoj Banji i Raški , bile su komunikacije između delova  unutrašnjih organizacionih jedinca javnih uprava lokalnih samouprava zaduženih za zaštitu životne sredine sa civilnim sektorom i lokalnim medijima.

Jedan od ciljeva projekta je bio da se afirmiše potreba građenja , i primene,  metoda dijaloga kao dominatnog modela komunikacije sa civlnim društvom i medijima u ovoj oblasti . Jer, javna uprava , civlno društvo i loklani mediji u ovim lokalnim samoupravama najčešče ne primenjuju dijalog kao model komunikacije u oblasti zaštite životne sredine.

Izostajanje dokumenata koji  , na strateškom i operativnom nivou ,uređuju oblast komunikacije lokalnih samouprava sa zainteresovanim javnostima zajednički je imenitelj za ove tri lokalne samouprave bez obzira na njihovu veličinu. Zato je ,delom, i opravdano što  delovi javne uprave u ovim lokalnim samoupravam koji se bave zaštitom životne sredine najčešće  koriste infromacijski model komunikacije sa zainteresovanim javnostima pa  ,dakle ,i sa civilnim sektorom i lokalnim medijima.

I na današnjoj trećoj , završnoj ,zajedničkoj edukativnoj radionici podržan je  model međusektorskog dijaloga primenjen u delu aktivnosti projekta „ Komunikacije su osnove aktivizma“. Sama činjenica , da o pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine , po prvi put na ovom nivou , zajedno , raspravljanu javna uprava , civilni sektor i mediji bila je više nego insprirativna za otvoreni dijalog i razmenu mišljenja. Iako je pokrenuto više tema najviše pažnje privukla je rasprava o postupanju aktera iz sektora javne uprave ,civilnog društva i medija u Kraljevu u situacijama kada se beleže povećane koncentracije PM 10 čestica u vazduhu što i ne predstavlja izneneđenje. Kraljevo pripada grupi malobrojnih lokalnih samouprava u Srbiji u  kojima se vrši konstantni monitoring kvaliteta vazduha pa se i raspolaže zabrinjavajućim  podatcima o (ne)kvalitetu vazduha koga kraljevčani udišu.To je,na izvestan način,potvrdila i Ljiljana Šarenac  načelnica Odseka zazaštitu životne sredine u gradskoj upravi koja je prisutne obavestila i o nedavno dobijemom nalogu od strane Ministarstva zaštite životne sredine koje je ,ovom organu javne uprave grada Kraljeva, naložilo da u roku od 30 dana predloži Operativni plan mera za postupanje u uslovima povećane koncentracije štetnih materija u vazduhu. Današnja rasprava je samo potvrdila premisu iznetu u uvodnim predavanjima da su  komunikacije među ključnim akterima u ovoj oblasti, neuređene što je i razumljivo jer , kako smo već rekli ,nema ni strategije ni operetivnih planova za komunikacije koje su  važna  aktivnost menadžmenta  svake lokalne samouprave pa i grada Kraljeva.

Prisutni predstavnici udruženja građana su ,danas, u Kraljevu, jednoglasno  podržali predlog „Kraljevačkog razvojnog centra“ da se zatraži , od grada Kraljeva kao lokalne samouprave , organizovanje javne rasprave o Predlogu budžeta grada  za 2020 godinu sa fokusom na   budžetske  programe 6 – Zaštita životne sredine i 15 – Energetska efikasnost a na koje bi bili pozvani predstavnici udruženja građana aktivnih u ovim oblastima , naučnih i obrazovnih institucija u gradu Kraljevu i , naravno , lokalnih medija.

Nizom manifestacija , započetih u ovoj nedelji , Šumarska škola iz Kraljeva je otpočela obeležavanje velikog jubileja- 120 godina obrazovanja u šumarstvu u Srbiji.

Serija predavanja nazvana „Sećanja kroz tri veka (1899. – 2019)“ započela je ,u utorak 19.novembra, u čitaonici Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ predavanjem „Razvoj šumarstva u Srbiji i značaj obrazovanja kadrova“ na kome su , pored Zorana Nikolića, direktora škole učesstvovali i nekadašnji učenici ,đaci  prve generacije koji su se školovali u Kraljevu školske 1960/61. Do kraja godine biće održana još tri predavanja iz ovog serijala a sinoć je u Narodnom muzeju Kraljevo otvorena i izložba „Sećanje kroz tri veka“ na kojoj su prikazani eksponati, sheme , skice , planovi i trofeji , kao i drugi predmeti od značaja za obrazovanje u šumarstvu tokom 120 godina .Početak obuka kadrova za šumarstvo u Srbiji vezuje se za 1853 godinu kada je Aleksa Stojaković organizovao kurs za stručno osposobljavanje čuvara šuma stragarskih barutana .

Te godine je počela sa radom i prva ,dvogodišnja, Zemljodelska škola u Topčideru gde se učilo i o šumarstvu .Od 1872 godine do 1881 godine radila je trogodišnja Zemljodelska škola u Požarevcu koja je školovala i upravitelje šuma .Srednjoškolsko i fakultetsko obrazovanje  u Srbiji prošlo je kroz nekoliko faza a zabeležen je i prekid od 1930 do 1945 godine u organizovanju srednjoškolskog obrazovanja kadrova za šumarstvo .Rešenjem Ministarstva šumarstva Srbije iz avgusta 1946. god. osnivaju se niža ,jednogodišnja i srednja ,trogodišnja šumarska škola sa sedištem u Čačku .Naredne 1947 godine srednja šumarska škola se ,po prvi put , seli za Kraljevo u prostorije Gospodar Vasinog konaka da bi se 1949 godine škola preselila, najpre u Sremsku Mitrovicu  i Sombor,  a 1952 godine ponovo u Čačak. Godinu dana kasnije,1953 godine, u Kraljevu je otpočela gradnja objeka za šumarsku školu i internanta za učenike koja je trajala sve do 1960 godine .Rešenjem ondašnjeg Ministarstva prosvete 20.oktobra 1960.godine , počinje ,po drugi put , školovanje kadrova za šumarstvo u srednjoj školi u Kraljevu .

Od tada pa do današnjih dana ova škola je u istim prostorijama koje su ,u nekoliko navrata rekonstruisane. 1962 godine na površini od 2,2 hektara podignut je arboreu u kome se ,danas ,nalazi 236 različitih vrsta drveća i mnoštvo retkih i endemskih biljaka. Škola ima svoj rasadnik površine 65 ari u kome učenici izvode stručnu praksu kao i stolarsku i tapetarsku radionicu .Pored šumarskih tehničara ,ova moderna srednjoškolska ustanova ,danas , školuje tehničare za lovstvo i ribarstvo ,tehničare pejzažne arhitekture , geodetske tehničare i arhitektonske tehničare . U Šumarskoj školi u Kraljevu  na Odseku za izradu nameštaja školuju se , kroz trogodišnju nastavu , stolari ,tapetari i lakireri kao obrazovni profili za drvoprerađivačku industriju.

Grad Krajevo je , krajem prošle godine , doneo  Odluku  o obaveznom investicionom održavanju zgrada i sufinansiranju investicionih projekata na teritoriji grada i  izdvojio 10.000.000 dinara iz svog  budžeta,  za  2019 godinu , za te namene.

Na taj način su ,po prvi put , kreirane normativne i materijalne predpostavke da se deo javnih prihoda grada Kraljeva iskorisiti i za podršku  merama jačanja  energetske efikasnosti kroz aktivnosti sanacije fasada stambenih zgrada čiji su stanari organizovani u Stambene zadruge.

Početkom godine , u februaru mesecu , raspisan je prvi konkurs koji je omogućavao da , i zgrade kolektivnog stanovanja u privatnom vlasništvu , mogu apliciratii za bespovratna sredstva u iznosu do polovine potrebnih sredstava za rekonstrukciju fasade zgrade.

Na taj prvi konkurs prijavilo se 45 zainteresovanih Stambenih zajednica  za rekonstrukciju isto tolikog broja fasada zgrada . Gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić  je svojim rešenjem imenovao Komisiju koja je , primenjujući kriterijume iz pomenute Odluke , predložila da 9 stambenih zajednica iskoristi tu mogućnost i dobije subvenciju iz javnih sredstava  u iznosu do polovine potrebnih sredstava za rekonstrukciju fasade svoje zgrade.

Najbolje rangirana Stambena zajednica bila je ona iz zgrade u ulici Zelena Gora broj 30 sa 72 boda.Tome je ,svakako, doprinela i činjenica da su stanari ove zgrade, prateći pokrenute inicijative za donošenje Odluke grada  o obaveznom investicionom održavanju zgrada i sufinasiranju investicionih projektaka , počeli , godinu dana ranije da plaćaju ,za 20 dinara po metru kvadratnom ,  više troškove tekućeg održavanja kreirajući na taj nači svoj fond za  udeo u troškovima rekonstrukcije fasade zgrade.

Oni su , kao jedna od prvih sedam Stambenih zajednica na teritoriji grada Kraljeva iskoristili  subvencije grada u 2018 godini , i završili sve predviđene radove čija je vrednost, po konačnom obračunu iznela 1.969.732,08 dinara u čemu je grad participirao sa 915.030 dinara, što predstavlja polovinu, projektom predviđene , vrednosti.

Stambena zajednica „Zelena Gora broj 30“  je , kako nam je rekao njen  upravnik  Mišo Rumenić , iskoristila i ponudu javnog preduzeća „Gradsko stambeno“ Kraljevo, sa kojim sarađuje na poslovima tekućeg održavanja zgrade, da svaki stanar dobije mogućnost plaćanja svog dela troška rekonstrukcije fasade na 24 mesečne rate.

Diplomirana arhitektica Dragana Bikić ,direktorka javnog preduzeća „Gradsko stambeno“ Kraljevo koja se zajedno sa svojim timom ,inače, angažovala na aktivnostima koje su predhodile usvajanju Odluke o obaveznom investicionom održavanju zgrada i sufinasiranju investicionih projektaka na Skupštini grada septembra 2018 godine, nam je rekla da ,dve Stambene zajednice van sistema održavanja ovog javnog preduzeća , iako su im  odobrena sredstva za sufinasiranje rekonstrukcije fasade nisu ,na žalost, uspele da se organizjuju i sprovedu sve aktivnosti koje predhode radovima na rekonstrukciji. Zato će, od opredeljenih deset miliona dinara iz gradskog budžeta za sufinasiranje obnove fasada zgrada kolektivnog stanovanja, u 2019 godini ostati neiskorišćeno više od 30 odsto  tih sredstava.

„Nismo ,još uvek,videli Nacrt budžeta grada Kraljeva za 2020 godinu ,tako da ne mogu da kažem ni koji je iznos sredstava namenjen obnovi i rekonstrukciji fasada zgrada kolektivnog stanovanja, ali se iskreno nadam da ta činjenica što dve zgrade nisu uspele da se organizuju i iskoriste odobrena sredstva neće uticai na odbornike Skupštine grada da umanjuju iznos tih sredstava planiran za 2020 godinu. Jer , početno interesovanje  građana organizovanih u Stambene zajednice zgrada , je bilo više nego dobro.Kao jedan od uzroka što sva odobrena sredstavza 2019 godinu nisu iskorišćena  treba imati u vidi u nedovoljno iskustvo i znanje  većine odabranih profesionalnih upravnika Stambenih zajednica za planiranje i vođenje složenijih ,investicionih projekata . Mi, „Gradsko stambeno“ Kraljevo ,samo vršimo nadzor nad radovima koje samostalno ugovaraju Stambene zajednice ali to ne znači da nismo spremni da im pomognemo svojim znanjem i iskustvom da efikasnije prođu kroz sve faze takvog ,investicionog, projekta sufinasiranog i sredstvima iz javnih prihoda.

Razmena iskustva nije na odmet!

Prve promene u sektoru poboljšanja energtske efikasnosti zgrada na teritoriji grada Kraljeva   pokrenute su sa mrtve tačke još pre tri godine. Kroz projekat„Energetska efikasnost u javnim zgradama“ podržan od strane  Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja a na osnovu Sporazuma o zajmu potpisanog između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke –KfW sprovedena je rekonstrukcija zgrade Mašinsko  tehničke škole „ 14oktobar vredna preko pola miliona evra od čega je ministarstvo investiralo 423.147,66 evra obezbeđenih na osnovu pomenutog Sporazuma.

Aktivnosti na unapređenju energtske efikasnosti objekata namenjenih obrazovanju nastavljene su i ove godine. Ovih dana se privode kraju radovi na rekonstrukciji fasada  zgrada ESTŠ „Nikola Tesla“ , Gimnazije  u Kraljevu i Ekonomsko-trgovinske škole čime će se unaprediti energetska efikasnost tih objekata. Za te radove Ministarstva rudarstva i energetike  je izdvojilo 13.500.000 dinara a Ministarstvo prosvete , nauke i tehnološkog razvoja 7.000.000 dinara.Grad Kraljevo je izdvojio 10.906.654 dinara kao svoj udeo u ovim aktivnostima.

„Kada se već u Kraljevu  ,iz godine u godinu, izdvaja sve više  sredstava za jačanje energetske efikasnosti javnih i drugih objekata što je,inače, pohvalno, valjalo bi razmisliti i da se ,kroz Progam Energetske efikasnosti u budžetu grada Kraljeva kao jedna od aktivnosti planira , i materijalno podrži,razmena iskustva između predstavnika onih javnih objekata i Stambenih zajednica koji su već sproveli rekonstrukciju i obnovu fasade kao mere jačanja energetske efikasnosti svog objekta sa onima koji se tek spremaju da konkuriši i sprovedu takav ,složeni, investicioni projekat .To bi trebalo da bude jedan od poslova , inače neaktivnog Saveta za energetsku efikasnost grada Kraljeva,koji se ,od svog konstituisanja na početku ove godine više nikada nije sastajao, a mi iz civilnog sektora im nudimo i pomoć i saradnju“ rečeno nam je u udruženju građana „Kraljevački razvojni centar.

Politička stranka „Zdrava Srbija“ je ,večeras , u Kraljevu , u prisustvu stotinak zvanica , uz prigodan program i direktan televizijski  prenos lokalne televizije „Melos“ iz Kraljeva svečano otvorila svoju Regionalnu kancelariju smeštenu na šestom spratu nekadašnje Doma društvenih organizacija a sadašnjem  Poslovnom centru „Melos“.

Gostima je , pre otvaranja Regionalne kancelarije , prikazan film o Čajetini koji ,u osnovi, govori o rezulataima dvanasetogodišnjeg ,uspešnog, upravljanja ovom zlatiborskom opštinom od strane Milana Stamatovića i njegovog tima.

Kao ključne poruke  tog proma filma navedene su, uvećanje opštinskog budžeta za sto puta u odnosu na vreme pre preuzimanja vlasti od strane tima  Milana Stamatovića , ali i podatci o povećanju broja stanovnika opštine Čajetina što je rezultat delom većeg nataliteta a delom i doseljavanja u ovu opštinu uzrokovanog činjenicom da je to sredina koja nudi brojne mogućnosti za brzo nalaženje posla u sektoru turizma i poljoprivrede.

I upravo taj model uspeha Čajetine , baziran na konceptu fokusiranja svih kapaciteta jedne lokalne samouprave u mere podrške turizmu  i poljoprivredi kao privrednim granama  koje nude brojne , razvojne , mogućnosti , promovisan je ,večeras, i u Kraljevu kao stožer ekonomskog dela programa „Zdrave Srbije“ kao političke stranke.

Milan Stamatović se ,pred gostima  na svečanosti otvaranja Regionalne kancelarije „Zdrave Srbije“  u Kraljevu , osvrnuo  i na  pojedine medijske spekulacije bazirane na  identifikaciji njegove stranke sa nekim, novokomponovanim, strankama političke  desnice u Srbiji naglasivši da su  programske razlike ali i  prakse političkog aktivizma  „Zdrave Srbije“ dijametralno suprotne uprkos , na prvi pogled,  bliskim političkim načelima.

Iako se lider „Zdrave Srbije“ nije ,eksplicitno,izjasnio o ideji bojkota predstojećih izbora, na osnovu svega što se čulo večeras u Kraljevu , posebno u delu planova o jačanji stranačke infrastrukture na teritoriji Moravičkog i Raškog upravnog okruga , da se zaključiti da to nije opcija koju ova politčka stranka podržava što ,u osnovi, i nije novina.

Danas je u  Vrnjačkoj Banji održana , prva od tri za novembar planirane , zajedničke edukativne radionice za predstavnike javnih uprava ,civilnog društva i lokalnih medija Vrnjačke Banje , Raške i Kraljeva koje ,u partnerstvu sa pomenutim lokalnim samoupravama i uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine , sprovodi udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“.

„ Želeli smo da , realizujući projekat „Komunikacije su osnove aktivizma“,  pokrenemo praksu  zajedničkih radionica za predstavnike onih delova javnih uprava koje se bave poslovima zaštite životne sredine u svojim lokalnim samoupravama zajedno  sa predstavnicima udruženja građana koja su  aktivna u toj oblasti i predstavnicima lokalnih medija koji ,najčešće, i izveštvaju o raznim aktivnostima koje se sprovode sa ciljem unapređenja kvaliteta životne sredine. Činilo nam se prirodnim da ove , po našem mišljenju ključne aktere postupanja u inače malobrojnim  akcijama kojima se unapređuje stanje u životnoj sredini ,okupimo na jednom mestu i ukažemo im na potrebu i značaj njihove planirane i permanentne  , međusobne komunikacije. Jer  je planska i kontinuirana , komunikacija  među njima ključna predpostavka za snaženje preko nam potrebnog građanskog aktivizma koji treba da doprinese smanjivanju brojnih , nagomilanih, problema u ovoj oblasti po našim opštinama i gradovima“ rekao  je danas u Vrnjačkoj Banji Zoran Nikolić , predsednik udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“.

Današnja zajednička radionica u Vrnjačkoj Banji , i aktivnosti koje su joj predhodile , još jednom ukazuju na potrebu organizovanijeg bavljenja lokalnih samouprava uređivanjem svojih ,inače šarenolikih ,praksi u komunikacijam . Krajnji ishod tih aktivnosti trebalo bi da budu dokumenti o integrisanim komunikacijama unutar jedne lokalne samouprave , posebno unutar njene javne uprave .Time bi se unapredla neophodna međusektorska saradnja unutar javne uprave ali i kreirale predpostavke za veće i angažovanije uključivanje građana u procese kreiranja i planiranja lokalnih javnih politika , posebno u oblasti zaštite životne sredine. Od preko 300 normi iz evropskog zakonodavstva koje trebaju bit implementirane u naš pravni poredak kroz predpristupne procedure koje su u toku ,više od polovine tiče se zaštite životne sredine a 80 procenata njih direktno će se primenjivati na lokalnom nivou. Unapređene ,osmišljene i planirane komunikacje u lokalnim samoupravama trebaju doprineti efikasnosti tog posla a jedan od ishoda biće i zdravija životna sredina.

Sledeća , zajednička,edukativna radionica o komunikacijam u oblasti zaštite životne sredine biće organizovana 15.novembra u Raški.

Predhodnih dana zabeleženo je neuobičajeno i povećano interesovanje javnosti i medija za kvalitet vazduha koga udišemo .Opravdano reagovanje , u danima pred nastupajuću grejnu sezonu koja će  , izvesno je , negativno uticati na ionako problematičan kvalitet vazduha u većim gradovima po Srbiji , indukovano je ,pojedinim , objavljenim rezultatima merenja kvaliteta vazduha.

Gradsko veće grada Kraljeva je , nedavno , na svojoj 105 redovnoj sednici usvojilo i redovni mesečni Izveštaj „Zavoda za javno zdravlje Kraljevo“  o praćenju kvaliteta vazduha za mesec septembar 2019 godine.

U zaključku tog ,mesečnog izveštaja se , između ostalog , kaže da su izmerene vrednosti ukupnih taložnih materija u vazduhu tokom septembra bile ispod  maksimalno dozvoljenih vrednosti od  450 mg/m2/na dan na svim mernim mestima.

Trebalo bi da to , u danima povećanog interesovanja javnosti i medija  za kvalitet vazduha koga udišemo , deluje umirujuće na kraljevčane ali brojni su drugi razlozi zbog kojih mesta optimizmu nema bar kada je u pitanju delotvorno ponašanje lokalne vlasti u Kraljevu na otklanjanju makar nekih uzročnika tog problema.

Bez želje da umanjimo značaj pojedinih aktivnosti lokalne samouprave  , poput onih ,skorijih, na jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata, ne možemo a da ne ukažemo na , još uvek izraženu nespremnost , da se o problemima zaštite životne sredine pa i o problemu kvaliteta vazduha i uzrocima njegovo zagađenja vodi jedan kontinuirani i demokratski dijalog sa građanima bilo pojedincima,  bilo onima integrisanim u civilnom sektoru . Nespremnost da se takva rasprava inicira , planira ,organizuje i vodi izrazita je .To u mnogome obeshrabruje građansku inicijativu kada je reč o problemima iz oblasti  zaštit životne sredine a , na momemnte , liči i poprima sve elemente nepoželjnosti takvih ,građanskih ,inicijativa.

Evo jednog takvog  primera: Odbornik u Skupštini grada,magistar mašinstva Jovan Nešović , zaposlenu u JKP“Toplana“ i delegiran od svog preduzeća za člana novoformiranog Saveta za energetsku efikasnost grada se , 19.februara ove godine , obratio pismeno zanmeniku gradonačelnika koji predsedava ovim Savetom sa inicjativom da se ,na Savetu,  razgovara o  problematici  sagorevanja energenata  u transportu i za zagrevanje objekata kao uzročnicma zagađenja vazduha u gradu Kraljevu.

Februara ove godine , čestice PM 10 i PM 25 beležile su ,u Kraljevu, parametre i do četri puta veće od propisima tolerisanih vrednosti , a Kraljevo je , prema Izveštaju Zavod za javno zdravlje , tačnije njegovog Centra za higijenu i humanitarnu ekologiju imalo , tokom 2018 godine ,105 dana sa koncentracijom ovih , po zdravlje izrazito opasnih čestica u vazduhu, iznad dozvoljenih vrednosti.

Odgovora na njegovu inicijativu nije bilo , Jovan je ,revoltiran ćutanjem institucija , mesec dana kasnije podneo pismenu ostavku na članstvo u Savetu za energetsku efikasnost grada Kraljeva , a ćutanje nadležnih i dalje traje .Jer , kako drugačije (pro)tumačiti činjenicu da se ovaj Savet a ni dan danas nije sastao .Ima li to ikakve veze sa činjenicom da je ta inicijativa pokernuta od od strane opozicionog odbornika,ili je u pitanju nešto drugo,nama nedokučivo? Grejna sezona se zahuktava , problemi kvaliteta vazduha u Kraljevu biće isti a sudbina jedne građanske inicijative nije zabrinula nikoga. Hoće li ćutanje institucija i dalje biti neprobojni bedem za ovu i slične građanske incijative koje se tiču efikasnije zaštite životne sredine na lokalnom nivou ostaje nam da vidimo . Ili da se , možda , nadamo da će neuobičajeno i povećano interesovanje javnosti i medija na svim nivoima za kvalitet vazduha koga udišemo ,a koga pomenusmo na samom početku ovog teksta, doprineti da institucije lokalnih samouprava u Srbiji počnu da  prihvataju  građane i civilno društvo kao legitimne i poželjne partnere a ne kao svoje umišljene protivnike.

Kraljevo se danas , komemoracijom održanom u Svečanoj Sali grada Kraljeva , oprostilo od svoje  muzičke i ljudske legende  Milorada Petrovića Kimija.

Prešao je „ Kimi“, „ Badža “, „ Legenda “  sa njemu dragih ulica i trgova grada na obalama Ibra u neku nebesku ulicu „Kraljevačkih muzičara“ kako to ,danas ,na komemoraciji reče njegov drugi iz srednjoškolske klupe glumac Milomir Mile Nedeljković. Pridružio se ,tamo gore , na nekom ,valjda, boljem mestu brojnim kolegama muzičarima  Drašku ,Čombetu, Bobiju… koji su ,zajedno sa njim, obeležili jednu muzičku epohu grada koji je , muzičkoj sceni i estradi nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije , podario desetine i desetine vrsnih muzičara različitih žanrovskih pravaca , od narodnjaka , džeza , roka , opere…  

U brojno plejadi vrsnih muzičara i pevača „Kimi“ je bio i ostao , kako se to u Kraljevu kaže, posebna priča…  Od prvih akorda uhvaćenih na harmonici „Veltmajnster“ , sve do jedinstvenog i neponovljivog zvuka njegovih klavijatura na hiljadama živih nastupa , od dečačke grupe „Kraljevi ritma“, preko „ Bezimenih “, „ Smaka “ , „ Baltik blues band “-a , „ MP Kimi grupe “….pa do njegove  zadnje svirke „Kod Vuka“ u Vrnjačkoj Banji  , koju je 30 .septembra ove godine odradio sa sveže ušivenom ranom od teške operacije.

Mnogo je toga što ga je ,pored njegove virtuoznosti na klavijaturama ,činilo posebnim ali ,danas kada se fizički opraštamo od njega pomenimo bar neke . To je pre svega njegovo shvatanje ,interpretiranje i zašto ne reći življenje muzike kao globalnog fenomena i snažnog alata datog  ljudima da međusobno razumljivo  komuniciraju iako ih rase , klase  ,vere i ko zna šta sve ne još, svesno i nesvesno deli. „Kimi“ je  svojim interpretacijama ,bilo da je to njemu omiljeni bluz ili pak naša narodna muzika,upravo to  pokazivao i dokazivao . Njegova vedrina i osmeh kojima je plenio ma gde se pojavio ispunjavajući ,taj ,bilo koji prostor , pozitivnim vibracijama koje su bile prepoznavane širom svetskih meridijana  ,od Nju Orleana, Njujorka , Beograda , Kraljeva ,pa sve do bezbroj  malih restorana i kafana širom Balkana. Globtroter koji se uvek vraćao svom Kraljevu donoseći i šireći  svojim interpretacijama i   sobom , duh toleranicje , kosmopoliitizma i ljubavi među ljudima.

„ Ima , postoji , jedna radnja ,u Kraljevu koju je smislio , organizovao i u svet poslao naš znameniti sugrađanin ,književnik Goran Petrović i zove se Sitničarnica kod srećne ruke. Mislim , ja verujem i tako ću i dalje živeti da je vlasnik te radnje bio naš „Kimi“. Možda će pisac reći da postoje još neki vlasnici Sitničarnice kod srećne ruke  ali ja sam to naslutio, prepoznao kod  „Kimija“  još  dok smo delili klupu u  prvom razredu srednje  tehničke škole, kada je on pitajući se šta ga je , obzirom sasvim druga životna   interesovanja i ljubavi dovelo u skamije baš te škole, hrabreći i mene , njenu sličnih interesovanja , da preispitujem i svoje lične dileme šta ja to hoću sa svojim životom “ rekao je , između ostalog , opraštajući se na današnjoj komemoraciji od svog druga glumac Milomir Mile Nedeljković.

Milorad  Petrović Kimi je sahranjen ,danas, na Starom gradskom groblju ispraćen od svoje porodice i prijatelja.