U Kraljevu je danas , u Skupštini grada , predstavljena nova internet prezentacija Skupštine grada Kraljeva  sa posebnom stranicom „Pitajte odbornika“ koja je namenjena unapređenju dvosmerne komunikacije sa građanima . Nova zvanična internet prezentacija Skupštine grada Kraljeva rezultat je Projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ koji finansira Vlada Švajcarske a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Na današnjoj prezentaciji javnosti su se obratili Nenad Marković ,predsednik Skupštine grada Kraljeva i Nenad Gršić , menadžer projekta UNDP koji je , između ostalog , rekao : „ U cilju uštede i ekonomičnosti  rada skupština opština i gradova razvijen je poseban softver za elektronski parlament koji mi besplatno prilagođavamo zainteresovanim lokalnim samoupravama .Izradom sajtova za gradove Zrenjanin i Kraljevo i opštinu Beočin uvedeni su neki novi elementi , poput ovoga na sajtu grada Kraljeva , preko koga će građani moći da postavljaju pitanja odbornicima , kao i da pristupe bazi otvorenih podataka u mašinski čitljivom formatu . Nadamo se da će svi akteri , lokalna samouprava , civilno društvo , mediji i građani što više koristiti ove alate kako bi građani bili što više uključeni u rad lokalnog parlamenta.“

U petak 8.februara u Mesnoj zajednici „Ušće“ biće održana prva sednica van sedišta Komisije za mesne zajednice , poljoprivredu i razvoj sela Skupštine grada Kraljeva , na temu subvencija i podsticaja u stočarstvu, migracija stanovništva iz sela u grad i matičenja grla stoke.Ovo je ,takođe, deo projektnih aktivnosti projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ kojim se žele podstaći odbornici u lokalnim parlamentima da ,zbog efikasnije komunikacije sa građanima,  kad god za to imaju potreba i uslova sastanke svojih radnih tela održavaju u mestima bližim građanima od postojećih sedišta lokalnih samouprava.

Na kraju današnje prezentacije Skupštini grada Kraljeva uručena je i Interaktivna tabla kao poklon od strane donatora i realizatora projekta.

Večeras je u Kraljevu, na Trgu Jovana Sarića ispred Skupštine grada ,  održan drugi protestni skup građana čiji je organizator Udruženje starosedelaca Kraljeva i okoline ,koje ,od izbora 2016 godine, ima i svoju odborničku grupu u Skupštini grada Kraljeva.

Okupljenim građanima , a bilo ih je oko dvestotine, prvi se obratio pesnik Ivan Rajović rekavši da je  večeras ovde pozvan od strane organizatora ,verovatno, kao  simbol onih protesta od pre dvadesettri godine organizovanih u Kraljevu povodom izborne  krađe učinjene od strane  vladajućeg režima Slobodana Miloševića na lokalnim izborima.

Govoreći da je generacija kojoj pripada, a i on lično, uradila  deo posla u borbi za demokratiju u Srbiji on je pozvao građane, pre svega  pripadnike mlađih generacija, da se pridruže protestima protiv vlasti  Aleksandra Vučića i njegovih sledbenika u Kraljevu rekavši i sledeće

• „Čini mi se da je ova zemlja postala  jedno ogledno dobro na kome se sprovodi eksperiment u kome neko svesno radi na uništenju čitavog jednog naroda .Taj eksperiment traje vekovima i evo, ono što ne uradiše Turci svojim zlumom, Nemci svojim lagerima i streljanjima, NATO osirumašenim uranijumom i drugim bombama , čine u ovoj  završnoj fazi tog eksperimenta organizovanjem najgorih među nama da odrade  tu završnicu  u nestajanju jednog naroda.“

Lider  Udruženje starosedelaca Kraljeva i okoline i odbornik u Skupštini grada Ivan Matović je ,pre poziva okupljenima da krenu u protestnu šetnju,izneo i zahteve organizatora protesta napomenuvši da su oni, u osnovi, isti kao i oni u Beogradu a to je sloboda medijskog prostora ,posebno na RTS-u kao javnom servisu, za demokratsko sučeljavanje suprotnih političkih stavova ,izmena izbornih zakona i ostavka Aleksandra Vučića kao personifikacije sistema koji je urušio sve institucije u društvu zarad interesa stranke na vlasti.

Šta učimo o  životnoj sredini a šta joj , stvarno,  radimo ?

Pre četrdeset sedam godina, deo industrijski razvijenih  zemalja iz čitavog sveta je , prvi put , pod okriljem Ujedinjenih nacija , u Stoholmu , razmotrio  uzročno posledične  veze između ubrzanog tehnološkog i industrijskog razvoja i posledica koje taj razvoj ima po životnu sredinu i ljudsku civilizaciju .Te 1972 godine doneta je Stoholmska dekleracija ,akt koji uvodi doktrinu po kojoj se pitanju zaštite životne sredine pristupa  kao problemu zaštite ljudskih prava . Dekleracija u jednom delu definiše da je : „čovjek istovremeno proizvod i tvorac svoje okoline, koja mu daje sredstva za život u fizičkom smislu i koja mu omogućava intelektualni, moralni, društveni i duhovni napredak“. Životna sredina je  ,dakle i odnos između čoveka i sredine u kojoj on živi ,radi i stvara .A čim je u pitanju odnos  tu su i problemi ,bilo da su oni globalni , poput  ,recimo, klimatskih promena ili lokalni  ,poput , recimo  čestih pojava nedozvoljene koncentracije suspendovanih čestica (PM 10) u vazduhu Kraljeva.

Za  preko potrebne promene u odnosu ljudi prema životnoj sredini , optimisti kažu , minut je do dvanaest .Pesimisti ,pak smatraju da smo u debeloj docniji .Kojima god da poverujemo u jednom se trebamo složiti.

A to je , da je znanje-obrazovanje , conditio sine qua non za ispravno postupanje prema životnoj sredini.

I ove godine će  , 26.januara, u znak sećanja na usvajanje Stoholmske dekleracije , u mnogim sredinama kod nas ,različitim aktivnostima , biti obeležen Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine. Jer, taj akt je , među 26 osnovnih principa zaštite životne sredine, istakao i značaj obrazovanja o zaštiti životne sredine.

Jubileji ,pa i ovaj, jesu prilika da se govori o ostvarenom i bilo bi ne fer reći kako se nije radilo na popravljanju relacija u tom odnosu  čoveka i njegovog okruženja na globalnom i lokalnom nivou.

Nažalost , samo dva pomenuta primera problema u tom odnosu  umnogome obezvređuju (u)činjeno .I na globalnom i na lokalnom nivou.

Kako je onima koji  , još uvek , promišljaju o problemima zaštte životne sredine bliska maksima „ Misli globalno deluj lokalno“ tako se i mi u ovom „svečarskom“ tekstu osvrćemo na nas , na grad Kraljevo.

A u tom , retrospektivnom, pogledu na  već učinjeno i planirano da se uradi ne možemo a da se ne podsetimo samo onih najsvežijih primera koji jasno potvrđuju da je donosiocima  odluka na nivou lokalne samouprave itekako potrebno dodatno obrazovanje o zaštiti životne sredine.

Evo ,opet ,samo dva primera: prvi je odluka Gradskog veća da na svojoj 73 sednici decembra prošle godine,postupajući kao drugostepeni organ u upravnom postupku, podrži nvestitora , „Rajić energo“d.o.o iz Kragujevca u njegovom naumu da na Grajićkoj reci u selu Mlanča ,na obroncima Golije izgradi mini hidroelektarnu derivacionog tipa , sa branom „Tirolskog“ tipa , i cevovodom koji transportuje vodu do mašinskog postrojenja , ukupno instalisane snage 984 kW. I to sve uprkos oprečnom stavu resornog Odeljenja za urbanizam , građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti zasnovanom na Prostornom planu grada Kraljeva koji tu lokacij predviđa za rešavanje pitanja vodosnabdevanja. Drugi primer je Budžet grada Kraljeva za 2019 godinu kojim je   na budžetskim pozicijama u okviru Programa zaštite životne sredine od planiranih 136.402.000dinara ili 3,5% ukupnih rashoda budžeta za programske aktivnosti upravljanje zaštitom životne sredine , praćenje  kvaliteta elemenata  životne sredine i zaštita prirode planirano 0 (nula) dinara. U gradu , koji je, prema nekim podatcima u predhodnoj 2018 godini imao čak 105 dana sa povećanom koncentracijom suspendovanih čestica (PM 10) u vazduhu.

Pedagozi, i drugi akteri obrazovnog procesa , kažu da su , pored razvoja ličnosti učenika i njihove prireme za život u multikulturnom društvu , ciljevi obrazovanja i njihovo osposobljavanje  da životnu sredinu poštuju kao bitnu vrednost.

Ako ih i (na)uče u školama da je žviotna sredina bitna vrednost šta li ih to mi ,stariji, sudeći kroz prizmu iznetih primera, možemo o tome naučiti?

Možda je baš Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine pravi trenutak da  razmislimo o tome ?

„Lokalni front danas kreće u pešački pohod ka Beogradu.Tamo bi trebalo da stignemo 16. januara na godišnjicu ubistva Olivara Ivanovića.Iako su nam mnogi ,ovih dana,ukazivali da je  naš pohod  prevelika žrtva obzirom na vremeske okolnosti , mi smatramo da  na ovaj način odajemo počast žrtvama samovlašća u Srbiji danas i  u bilo kom drugom vremenu .

Želimo  da  pokažemo rešenost da je moguće svakome da dođe do određenih rešenja i slanja javnosti poruka. Javnosti koja je , inače , u Srbiji , uskraćena za mnoge neophodne  informacije . Za trasu  kretanja izabrana je Ibarska magistrala kao simbolička veza između Oliverove Kosovske Mitrovice i Kraljeva ali zbog upućenih nam predloga da  će nam se iz  gradova na našoj trasi pridružiti  građani sličnog uverenja.

Nezahvalno je da ,danas, dajem prognoze koliko će nas biti na kraju ovog pohoda u Beogradu 16.januara ali svakako očekujemo da nas bude više nego ovde.“

Ovim rečima se jutros u Kraljevu ispred prostorija „Lokalnog fronta“ obratio magistar Vlada Marović , profesor filozofije i odbornik u Skupštini grada Kraljeva neposredno pred polazak grupe od desetak  članova Lokalnog fronta  na „Ibarski marš“.

Ovim vidom ekstrmnog  vida protesta  grupa okupljena u  udruženju građana „Lokalni front“ želi da ukaže na nešto što se ne sme  ponovi u političkom žvotu Srbije. To je ubistvo političkih neistomišljenika i svaki vid fizičkog nasilja nad onima drugačijeg mišljenja.

Opštoj bolnici  „Studenica“ iz Kraljeva danas je uručena donacija vredna oko 100.000 evra koju su prikupili zaposleni u NIS-u i sama komapnija u okviru njihove, redovne ,ovogodišnje humanitarne akcije.

Ova akcija se vodi pod korporativnim sloganom „Budućnost na delu“ i usmerna je na unapređenje kvaliteta života najmlađih.

Na današnjoj svečanosti u Kraljevu uručena je još jedna donacija ove kompanije. Reč je  o novom sanitetskom vozilu sa mobilnim inkubatorom  koje je donirano Kliničko bolničkom centru u Kosovskoj Mitrovici.

Svečanom činu u Opštoj bolnici „Studenica“ prisustvovali su Kiril Kravčenko ,  generalni direktor NIS-a, dr.Zlatibor Lončar ,Ministar zdravlja u Vladi Srbije  ,dr. Milan Ivanović ,direktor Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici  i doc. dr Meho Mahmutović, direktor  Opšte bolnice Novi Pazar.

Zahvaljujući se na donaciji dr.Zoran Mrvić ,direktor Opšte bolnice „Studenica“ je rekao da će definitivna odluka o utrošku sume od oko  100.000 evra  biti doneta u konsultacijama sa načelnicima odeljenja u bolnici  pri čemu će se voditi računa da bude kupljena oprema koja će se koristiti kroz više medicinskih grana i u lečenju pacijenata  iz više odeljenja.

Po završenoj svečanosti menadžment NIS-a je ,u pratnji  domaćina i ministra Lončara , obišao najmlađe pacijente kraljevačke bolnice na nekoliko odeljenja  darujući im prigodne novogodišnje pakete.

U Kraljevu je danas , prijemom kod gradonačelnika dr.Predraga Terzića , započela dvodnevna studijska poseta predstavnika Regionalnog centra za upravljanjem kriznim situacijama i Štaba civilne zaštite iz Strumice . Ova poseta upriličena u cilju razmene iskustava sa kolegama iz Odeljenja za poslove civilne zaštite koje funkcioniše pri Gradskoj upravi grada Kraljeva i realizuje se uz podršku UNDP  u okviru dvogodišnjeg projekta „Izgradnja akcione merže urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi – SEE URBAN“.

Radni deo posete započeo je u prostorijama Odeljenja za poslove civilne zaštite predstavljanjem sistema zaštite i spasavanja u Makedoniji i aktivnosti kraljevačkog Odeljenja za poslove civilne zaštite u cilju stvaranja sistema zaštite i spasavanja na teritoriji grada Kraljeva. Iako između dve zemlje, nekadašnje republike u okviru Jugoslavije ,ima razlika u načinu organizovanja i sprovođenja poslova upravljanja vanrednim situacijama i sistema Civilne zaštite kroz današnje razgovore konstantovane su i brojne sličnosti. One , sličnosti, su više uzrokovane  sličnim tranzicionim procesima koz koje su dve države prošle u post jugoslovenskom periodu a manjim  delom su i posledica iskustava sprovođenja ovih aktivnosti u okviru nekadašnjeg, jedinstvenog ,sistema odbrane i zaštite.

U obe države sistem upravljanja vanrednim situacijama i sistem civilne zaštite je , u vreme tranzicije,bio na margini  prioriteta donosilaca političkih odluka. Sve češće elementarne nepogode koje su većim delom uzrokovane  i sve uočljivijim klimatskim promenama su dovele ,u zadnjih nekoliko godina, do delimičnih promena u stavovima  donosilaca političkih odluka prema ovim aktivnostima.

Investicije u prevenciju i gradnju efikasnog sistema upravljanja vanrednim situacijama nisu „televizične“ , nisu ,  na žalost , zahvalne za permanentni politički marketing koji karakteriše društvene procese i u Srbiji i u Makedoniji u ovo ,post tranziconodoba, kada je čitav Balkan „zaglavljen“ u geo-političkim odmeravnjima snaga ključnih aktera međunarodnog poretka.

Zato se  ,još uvek, sa setom govori i o  zajedničkoj prošlosti kroz iskustva u ovim procesima iako su akteri u oba sistema upravljanja vanredim situacijam itekako svesni da je put ka efikasnim i funkcionalnim sistemima upravljanja vanrednim situacijama zasnovan na novoj  ekonomskoj i političkoj  paradigmi.

U tom kontekstu i ovakvi razgovori imaju svoj puni smisao i opravdanje a razmena , novijih ,iskustava samo jača uverenje da se efikasna borba protiv klimatskih promena  vodi na lokalnom nivou. Ali , profesionalci u ovim oblastima jednako su svesni da te ,lokalne, aktivnosti, neće dati željene efekte izostane li  maksimalna regionalna i međunarodna saradnja i koordinacija u borbi sa klimatskim promenama.

U Kraljevu je večeras , u organizaciji  udruženja građana „Tim za život“, „ Norma centar“ i  „Za zajedničko dobro“organizovana tribina „Demografska i ekološka budućnost Srbije “ o ekološkim politikama i procesima u Srbiji koji su bitni za lokalne zajednice i njene građane u nastupajućim dekadama govorila je Aleksandra Knez-Milojković,međunarodni konsultant za zastupanje i lobiranje politika životne sredine ,članica UN mreže liderki za životnu sredinu i razvoj. O demografskoj slici Srbije  i aktuelnim demografskim kretanjima govorila je  prof. Zlata Đerić, članica „ Evropskog parlamentarnog foruma za populaciju i razvoj“ sa sedištemu Briselu.

„Procesi kreiranja ekoloških politika ,posebno na lokalnom nivou , se u najvećem broju slučajeva odvijaju bez adekvatnog učešća građana iako im postojeći normativni okvir pruža uslove za aktivnije uključivanje u tokove kreiranja javnih ekoloških politika.Nedovoljno znanje i neadekvatno informisanje građana o brojnim proble mima vezanim za životnu sredinu i  olako otuđenje prirodnih resursa koji su opšte , javno , .dobro , uz odsustvo primene usvojenih normativnih rešenja  o obaveznim vidovima uključivanja javnosti odstrane donosilaca odluka i drugih ,institucionalnih, aktera stvorili su ambijent u kome je bilo moguće da, u deceniji iza nas ,  veliki broj izvorišta pitke vode   i velike površine obradive zemlje olako pređu u ruke stranih kompanija i  naših ljudi koji su stekli enormni kapital u smutnom dobu tranzicije“ rekla je  u svom obraćanju  Aleksandra Knez-Milojković upućujući apel  da se građani trgnu i aktivnije uključe u odbranu preostalih prirodnih resursa koji su ugroženi  globalnim procesima „otimanja zemlje“(land grabbing) dok za Srbiju ne bude kasno.

Prof. Zlata Đerić je iznela masu  ,sumornih, podataka o demografskim kretanjima u Srbiji poput onih da u Srbiji godišnje umre jedan grad od 38 do 45 hiljadaljudi (2017 je registrovano 64.894 novorođenih i 103.722 umrlih), da je , samo prošle godine, nestalo oko 800odeljenja, da je 1800 sela pred potpunim gašenjem ,da Srbiju godišnje napušta destina hiljada stanovnika…  Ona je saopštivši dva podatka ,da je u Srbiji,zvanično, upisano 6.724.949 građana sa pravom glasa a da ,istovremeno imamo preko 650.000 dece u osnovnim školama, uputila apel prisutnima a i javnosti uopšte da se angažuju više u društvenim procesima zahtevajući ,između ostalog ,za početak, da se uradi tačan popis stanovništva  i da se ti rezultati saopšte građanima. Svoje obraćanje završila je pozivom za pridruživanje „Manifestu nacionalnog opstanka“,dokumenta udruženja „Tim za život“ kojim se ,između ostalog , traži poništenje potpisa koga su ,10.decembra ove godine u Marakešu  , predstavnici Srbije stavili na dokument sporazuma  UN o migrantima ,koga , inače i  kako su najavile , neće potpisati SAD ,Austrija, Mađarska , Poljska, Češka, Slovenija, Hrvatska i Bugarska.