Večeras je ,u Galeriji Kulturnog centra Ribnica u Kraljevu , otvorena VI izložba radova učenika završnih razreda  Škole za likovnu umetnost i dizajn -Umetničke škole iz Kraljeva.

Prisutne goste na otvaranju izložbe je pozdravio istoričar umetnosti , i profesor u ovoj školi Slobodan Jelić, istakavši da je posle predhodnih pet izložbi bilo nekako prirodno da se organizovanjem i ove šeste izložbe na istom mestu  potvrdi svojevrsna veza između  Umetničke škole i ovog galerijskog prostora ali i saradnja između  dve ustanove.

„ Već smo navikli i sebe i javnost  da  su „Inicijative“  svojevrsni „regrutni centar“ talentovanih učenika,koji hoće da rade i koji ,nevezano za aktuelne društvene prilike , ulaze dublje u činu umetnikog stvaralaštva. A ta  kreativnost  mladih ljudi  je ono što nas ,po mom mišljenju, može izbaviti iz nevolja u kojima smo kao društvo “ rekao je profesor Jelić proglasivši VI-te „Inicijative“ otvorenim.

Među izloženim radovima ima onih nastalih na časovima crtanja i slikanja kao i radova izabranih iz domaćih zadataka a učenici  sa odseka tehničara dizajna grafike su izložili pahate koji plene originalnošću ideja.

U jednom delu programa otvaranja profesor Jelić je inicirao razgovor sa učenicima na temu njihovog shvatanja  kreativnog čina i načina oblikovanja ideje za svoje radove ali pokazalo se da mladi likovni umetnici više vole da to iskažu njima primerenim komunikacijskim sredstvima,poput izloženih radova,  a  manje rečima.

U ime domaćina,Kulturnog centra „Ribnica“ goste i učenike Umetničke škole je pozdravila Jelena Krunić ,urednica likovnog programa u ovoj ustanovi.Izložba će za  posetioce biti otvorena narednih četrnaest dana.

Zakon o kulturnim dobrima donet još daleke 1994 godine i izmene , mahom brisanje pojedinih članova,  učinjene 2011 godine predstavljaju normativni okvir za stvaranje   sistema zaštite i korišćenja kulturnih dobara. No , norma nije čarobni štašić koja svojim postojanjem uređuje aktivnosti i odnose unutar bilo koje  delatnosti. Mnogo važnija stvar jeste ponašanje aktera koje je ta norma prepoznala  i obavezala da sprovode određene aktivnosti. U ovom slučaju, aktivnosti na stvaranju sistema za brigu o kulturnim dobrima ,  sprovođenjem  čitavog niza multidisciplinarnih i multisektorskih aktivnosti kako bi se  realizovao taj,željeni, cilj. A to je adekvatna zaštita kulturnih dobara, njihovo pravilno korišćenje u datom vremenskom trenutku u skladu sa potrebama zajednice. I, logično je, promocija tih kulturnih dobara kao materijalnog dokaza postojanja različitih civilizacija i različitih naroda na određenom prostoru. Zakon o kulturnim dobrima je prepoznao i definisao sledeće ustanove zaštite kulturnih dobara: zavod za zaštitu spomenika kulture, muzej, arhiv i kinoteka. Ministar kulture utvrđuje koji zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi, muzeji i biblioteke i za koju teritoriju obavljaju poslove zaštite nepokretnih, odnosno pokretnih kulturnih dobara, kao i nadležnost muzeja prema vrstama umetničko-istorijskih dela. Ono što se  propustilo u postupku izmene Zakona o kulturnim dobrima jeste preciznije definisanje obaveza lokalnih samouprava kao važnih aktera u sistemu zaštite i korišćenja kulturnih dobara.Taj propust se posebno odnosi na  finansiranje rada  mreže zavoda za zaštitu spomenika kulture kao najstručnijih delova tog istog sistema,  i preciziranja obaveza opština i gradova da  finansiraju promocije i prezentacije  nepokretnih kulturnih dobara na njihovoj teritoriji.

Mreža od 10 regionalnih zavoda za zaštitu spomenika kulture ,i svakako Republički zavod kao „krovna“ nacionalna institucija,  predstavljaju bitan segment onog , najstručnijeg , dela sistema zaštite kulturnih dobara koji se stara o nepokretnim kulturnim dobrima (spomenicima kulture, prostornim kulturno istorijskim celinama , arheološkim nalazištima i znamenitim mestima).

 Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva  je, po rečima Ivana Milunovića , v.d.direktora  i akademskog slikara,deo  tako organizovane mreže i stara se o nepokretnim kulturnim dobrima na teritoriji čak 25 opština i četri upravna okruga. U njegovoj nadležnosti je preko 300  materijalnih  kulturnih dobara , spomenika kulture različitog značaja za kulturu ,umetnost i istoriju. Njegova osnovna delatnost je zaštita nepokretnih kulturnih dobara  a ona u sebi integriše niz mera i aktivnosti od postupka istraživanja, utvrđivanja ,valorizacije, proglašenja , zaštite i   prezentacije kulturnih dobara.

Karakteristika  Zavoda  za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva je to što se u njegovoj „zoni odgovornosti“ nalaze najznačajniji spomenici srpske srednjovekovne kulture smešteni niz dolinu Ibra,nazvanu i „Dolinom kraljeva“

Zavod stoga ,logično je, treba da bude i jedan od izvora relevantnih, najstručnijih, informacija o tim spomenicima. On to dobrim delom i jeste ali ustanovljeni sistem zaštite i korišćenja kulturnih dobara nije jasno predvideo potrebni multisektorski i multidisciplinarni pristup aktivnostima  promocije i korišćenja nepokretnih  kulturnih dobara.

Spomenike kulture, nepokretna kulturna dobra, lokalne ustanove kulture i institucije često koriste ,na različite načine , u svrhu promocije i prezentacije svog kraja i  svojih aktivnosti. Koriste   na različite načine i u različitim formama , najčešće  kroz brojne kulturne manifestacije.Zbog svoje  prepoznatljivosti u okvirima širim van lokalnog , spomenici kulture    se često   koriste kao komunikcijsko sredstvo   primereno  modelu komunikacije i korišćenim  komunikacijskim kanalima a zarad  lakšeg ostvarivanja projektovanih ishoda kulturnih manifestacija. I upravo u tim slučajevima javljaju se primeri  neadekvatne prezentacije spomenika kulture kao resursa koji bi trebalo da doprinesu većem intersovanju za savremena dešavanja u toj lokalnoj zajednici. Neadekvantna prezentacija je,često, uzrokovana i odsustvom komunikacije između aktera sistema zaštite i korišćenja kulturnih dobara na svim nivoima.Činjenica da  komunikacija nije normativno definisana ne abolira aktere sistema od odgovornosti za propuste u prezentaciji kulturnih dobara.Posebno onih čije su nesporne i visoke vrednosti za kulturu i  na širim prostorima precizno utvrđene. Ta prezentacija lokalno aktuelnog , u kontekstu nacionalno projektovanih ciljeva integrisanja u zajednicu Evropskih naroda, je itekako važna. Tim više je i značajno  kako koristimo spomenike kulture u takvoj komunikaciji.

Vreme je da se pitanjima promocije i prezentacije spomenika kulture u „Dolini kraljeva“  i njihovom korišćenju u komunikacijiama  pozabave lokalne samouprave sa teritorije Raškog upravnog okruga  , ustanove kulture, organizacije civilnog društva ,mediji i zainteresovane javnosti kroz  zajedničku ,osmišljenu i organizovanu debatu.

Uloga Zavoda za zaštitu spomenika kulture u tako organizovanoj debati dragocena je.

Deo životnih aktivnosti  akademske slikarke Dušice- Duce Radosavljević iz Kraljeva odvijao se , do pre dve godine , u trouglu između obaveza nastavnika likovnog vaspitanja u nekoliko kraljevačkih osnovnih škola , poslova u sopstvenoj firmi koja se bavila dizajnom eneterijera i slikanja za koje je , u takvim uslovima, imala sve manje vremena. Primarna okupacija, još iz mladosti, bile su joj  tkanine i materijali od kojih se prave tkanine, kao  i različite tehnologije  kojim se tkanine izrađuju. To ju je , uz ljubav prema izražavanju crtanjem i slikanjem , svojevremeno, i usmerilo put Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu na kome  je stekla formalno , akademsko, obrazovanje.

A onda joj se , pre dve godine, desio , kako to ona kaže, susret sa vunom !

Tragajući za rešavanjem konkretnog zahteva oko materijala od vune setila se  tehnike valjanja vune. Znala je , tada ,  Dušica osnovno o ovoj prastaroj tehnici obrade vune , koju svojataju mnogi narodi kao svoj izum a koja  datira još iz antičkog doba. Ono što tada nije znala , a otkrila je za ove dve godine bavljenja izradom ručno rađenih predmeta od pustovane , valjane ili filcovane vune , da se ovom tehnikom prerade bavi jako malo ljudi u Srbiji  , da je to postupak baziran na korišćenju isključivo , ekološki prihvatljivih , prirodnih sastojaka , da vuna proizvedena od naših ovaca i nije baš prijemčiva za obradu valjanjem ,da…

Želja da sazna više i njen nemirni , kreativni, duh vode je potom u inostranstvo gde  uči mnoge  stvari o valjanju vune , izboru kvalitetene vune , tehnikama bojenja vune i još koječemu vezanom za izradu unikatnih predmeta od ovog materijala.

Danas , dve godine kasnije, Duca ima svoju ,novu , firmu  „Kodkod “ preko koje plasira svoje unikatne rukotvorine , ženske pismo tašne , muške kravate , jastučnice ,ženski akcesoar , sve pod brendom „Duca“. Zadovoljna je , kaže, reakcijama na njene proizvode- kreacije kako u zemlji tako i u inostranstvu , koje predstavlja preko društvenih mreža i vrlo malog broja prodajnih objekata u zemlji.

Potvrdilo se , i u ovom slučaju , da spoj kreativnosti , iskustva, teorijskog  znanja i  zanatskih veština ne može a da ne da rezultat.

Možda je ,zato, njena priča o susretu sa vunom dobar primer  drugima, da tragajući za poslom kojim bi se bavili, sledeći svoju intuiciju ne zaborave i potrebu stalnog stručnog  usavršavanja i unapređivanja veština kojima raspolažu.

Večeras je , u prepunom  holu Skupštine grada Kraljeva , otvorene XII godišnja izložba radova likovnog ateljea „Linija“.

Koncept rada ateljea koga vodi likovni pedagog i slikar Slađana Miljković je  okupljanje  talentovane dece , uzrasta od  sedam do osamnaest godina, sa kojom ona radi na njihovom likovnom opismenjavanju i edukaciji. Praksa ovog atelje je , da pored učešća na grupnim izložbama i brojnim kulturnim manifestacijama u gradu, organizuje i godišnju smotru stvaralaštva svojih polaznika .Godišnja izložba  je prilika da   svaka  generacija polaznika  izloži svoje najbolje radove i javnosti pokaže svoje likovno umeće i napredak postignut tokom školovanja.Za proteklih dvanaest godina preko 600 najmlađih kraljevčana, a i dece iz susednih gradova, steklo je svoja prva znanja o crtanju i slikanju u ovom likovnom ateljeu.Većina njih provede u proseku četri godine u ateljeu „Linija“ stičući osnovna teoretska i praktična znanja o crtanju i slikarstvu. Mnogi od njih su ,kasnije, bavljenje slikarstvom ili dizajnom izabrali za svoje životno opredeljenje i svoj profesionalni poziv. Jedna od njih, Viktorija  Zdravković , studentkinja IV godine Filološko-umetničkog fakulteta , na odseku zidnog slikarstva u Kragujevcu  je , večeras, otvarjući izložbu istakla da je Slađanin pedagoški pristup deci presudno uticao i na njenu odluku kod izbora svog buduććeg poziva .

Među stotinu  večeras izloženih radova polaznika likovnog studija „Linija“ ima i radova kojima bi mogli da se podiče i već afirmisani stvaraoci potvrdilo nam je i nekoliko  starijih likovnih umetnika iz Kraljeva koji su prisustvovali otvarnju ove  nesvakidašnje izložbe.