četvrtak, 21. februar 2019.

Kraljevo bez adekvatnih ekonomskih instrumenata u oblasti zaštite životne sredine

Objavljeno: 11.02.2019. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Gradsko veće grada Kraljeva održalo je danas svoju 79-tu redovnu sednicu.Većina od 25 tačaka dnevnog reda odnosila se na razmatranje Programa rada ustanova čiji je grad osnivač u 2019 godini.

 No ,ovim programima nekom drugom prilikom a ovoga puta o jednoj tačci koja je ,takođe, danas ,  razmatrana i usvojena . Radi se o usvajanju Predloga odluke o prestanku primene Odluke o naknadi za zaštitu životne sredine na teritoriji grada Kraljeva.

Iako se ,formalno, ukidanje ubiranja naknade za zaštitu životne sredine na teritoriji grada Kraljeva sprovodi po osnovu primene novousvojenog Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara koji se primenjuje od 1. januara 2019.godine ne možemo a da ne ponovimo nekoliko konstatacija i postavimo nekoliko pitanja donosiocima odluka kako na gradskom tako, možda i više , na nacionalnom nivou.

Krenimo redom: Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara koji se primenjuje od 1. januara 2019. Godine usvojen je 7.decembra 2018 godine a objavljen 8.decembra 2018 godine. Predstavljen je kao novina u načinu uređivanja neporeskih prihoda države i donet je sa ciljem smanjivanja brojnih propisa (40 na republičkom nivou i 130 odluka jedinica lokalnih samouprava) koji su,do nedavno, regulisali oblast ubiranja neporeskih prihoda.

Tome se , na prvu, malo šta ima prigovoriti. No , kako to stvarno biva , želje su jedno , potrebe drugo ,mogućnosti treće , tako se i sada ,bar kada je zaštita životne sredine u pitanju , ionako teška situacija u ovoj oblasti dodatno komplikuje , kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou.

Naknada za zaštitu životne sredine jedna je od 15 grupa neporeskih prihoda države prema novim zakonskim rešenjima. Ona je segmentirana na 8 delova ali je , trenutno,  neizvestan način utvrđivanja i visina navedene naknade. Jer , primena novog  Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, u ovom delu,  je odložena do 1.marta do kada bi trebalo da bude doneta Uredba kojom bi se propisao  način utvrđivanja i visina navedene naknade.

Da bi smo se prisetili kojim ekonomskim instrumentima raspolažemo u oblasti zaštite životne sredine evo podataka ,za 2017 godinu, preuzetih iz Agencije za zaštitu životne sredine: „Rashodi budžeta Republike Srbije za zaštitu životne sredine u 2017. godini iznosili su oko 0,1% BDP, dok su, prema proceni, rashodi namenjeni zaštiti životne sredine na lokalnom nivou vlasti  iznosili oko 0,2% BDP. Izraženo kroz bruto domaći proizvod, vrednost ukupne međunarodne finansijske pomoći   je 0,55% BDP, a samo donacije iznose 0,08% BDP od čega 7,81% pripadne zaštiti životne sredine,vodosnabdevanju i sanaciji otpadnih voda.“

Pojednostavljeno ,izdvajamo premalo sredstava iz javnih prihoda za velike i ozbiljne probleme u  oblasti zaštite životne sredine.Na svim nivoima!

Na drugoj strani , pak,iz skromnih javnih prihoda finansiramo,mnoge, nejasno definisane projekte ,poput,recimo, enormnih izdvajanja za navodno jačanje  efikasnosti javnog osvetljenja.

Evo kako to izgleda  kroz primer Kraljeva: Za nabavku LED svetiljki i sistema za nadzor i upravljanje javnom rasvetom u 2019 godini u budžetu je planirano 90.000.000 dinara čime je nastavljeno ,predhodno,višegodišnje, ulaganje u javno osvetljenje koje se biliži cifri od fantastičnih 500.000.000 miliona dinara u zadnje tri godine  a da je  ,pri tom, za uličnu rasvetu (većim delom za isporučenu električnu energiju) u budžetu za 2019 godinu planirano rekordnih 146.000.000 dinara.

Nasuprot tome , u okviru Programa zaštite životne sredine od planiranih 136.402.000dinara ili 3,5% ukupnih rashoda budžeta za programske aktivnosti upravljanje zaštitom životne sredine za praćenje  kvaliteta elemenata  životne sredine i zaštita prirode planirano je 0 (nula) dinara.

U gradu koji je,prema nekim podatcima, imao, u  prošlo godini ,  preko 106 dana sa koncetracijom pm čestica iznad dozvoljenih vrednosti ,u gradu bez  adekvatno rešenog pitanja skladištenja neselektiranog komunalnog i drugog otpada , u gradu bez prečiščivača otpadnih voda , u gradu sa 96 slabo kontrolisanih seoskih vodovoda…

U takvom ambijentu je doneta i današnja odluka na Gradskom veću bez da se iko pitao zašto je 28.decembra 2018 godine usvojen Budžet grada  u kome je predviđen  i prihod  Fonda za zaštitu životne sredine u iznosu od 25.101.000 dinara  od naknade za zaštitu životne sredine , i kako će se ta sredstva nadomestiti, iako se znalo da je Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara usvojen u Narodnoj Skupštini  na početku tog meseca?

I za sam kraj kao moto za ovaj tekst i pitanja koja , eventualno, pokreće parafrazirajmo  izjavu Gorana Trivana, Ministra zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije koji je , pre par dana , u Sremskim Karlovcima , rekao:“Mi se više ne bavimo zaštitom životne sredine, jer je ona u toj meri ugrožena,da treba preći na  odbranu životne sredine.“

Broj pregleda: 106

Tagovi: ,