Danas je u Kraljevu , u Svečanoj  Sali Skupštine grada, u organizaciji Savet za rodnu ravnopravnost i udruženja poslovnih žena „Ilinka Ilić”,otvoren Sajma ženskog preduzetništva.

Ovo je prva manifestacija te vrste u Kraljevu i na njoj se okupilo 30 preduzetnica iz Kraljeva,Raške,Vrnajčke Banje a tu su i dve preduzetnice iz Makedonije.

Manifestaciju je otvorio Nikola Radević, pomoćnik gradonačelnika Kraljevaa   Lidija Pavlović, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost grada Kraljeva je pozdravljajući prisutne istakla  da manifestacija ima više ciljeva od koji su najvažniji promocija ekonomskog osnaživanja žena i njihovo umrežavanje sa ciljem  razmene iskustava i znanja kao svojevrsne podrške i pomoći onim ženama koje tek kreću u svet  samostalnog biznisa. A u svetu biznisa u Srbiji,čulo se ovde danas,ostvaren je evropski prosek sa trećinom žena među preduzetnicima.

Na Sajmu koji će trajati dva dana izloženo je nekoliko vrsta proizvoda poput,odevnih predmeta,kozmetičkih proizvoda, vrhunske rakije, prehrambenih proizvoda…

Večeras su  u Kraljevu , po dvanaesti put za redom ,održani protesti građana pod nazivom „ #1 od  5 miliona“ na kojima je govorio  Nebojša Zelenović gradonačelnik Šapca i jedan od čelnika Saveza za Srbiju. On je , kasnije , zajedno sa okupljenim građanima prošetao centralnom gradskom ulicom čije su bašte kafića bile prepune.

Iako se može reći da je  , od početka protesta u Kraljevu , Nebojša Zelenović najzvučniji predstavnik  opoziconog bloka koji je govorio u Kraljevu to ,čini se , nije značajnije uticalo na brojnost večerašnjeg  protestnog skupa.

Oko stotinu najuporniji bilo je, i ovog petka na Trgu Jovana Sarića, pa se čini, a i govori u nekim komentarima na društvenim mrežama, da je izvesna doza rutine nadvaldala u redovima organizatora protesta  i da izostaje ukazivanje na probleme u lokalnoj zajednici za čije rešavanje su građani  Kraljeva zaintersovani.

Obraćajući se kraljevčanima Nebojša Zelenović je naglasio da su ovi protesti mirni i da njihov cilj nije nasilno preuzimanje vlasti. „Vlast se osvaja na izborima i mi ćemo je tako osvojiti .Ali ne na izborima pod sadašnjim uslovima čija je glavna karakteristika  blokada medija i nemogućnost većine građana da čuju bilo čije drugačije stavove o brojnim problemima u društvu a kamo li  predloge nezadovoljnih građana okupljenih oko opozicionih stranaka  u Savezu za Srbiju“rekao je ,između ostalog Zelenović.

Danas je Sudsko veće Višeg suda u Kraljevu, kojim je predsedavao sudija Miroljub Vujović, posle sedam godina suđenja,  donelo prvostepenu oslobađajuću presudu za 15 optuženih u aferi oko obnove porušenih kuća i drugih objekata u Kraljevu posle zemljotresa koji je 3.novemra 2010 godine zadesio ovaj grad.

Ovom presudom 15 optuženih na čelu sa  bivšim gradonačelnikom Ljubišom Simovićem oslobođeno je svih optužbi za dela “ zlupotrebe službenog položaja, zloupotrebe od službenih lica i prevare zarad pribavljanja protivpravne koristi sebi i drugima“.

Komisija veštaka Zavoda za sudsko veštačenje iz Novog Sada, utvrdila da investitor, grad Kraljevo čak   duguje  izvođačima radova oko 20 miliona dinara.

Pored bivšeg gradonačelnika Simovića oslobođeni su i  Branko Đoković, nadzorni organ,  kao i odgovorna lica ili vlasnici konzorcijuma firmi koje su izvodile radove: Milan Mirković, Vesna Blagojević, Radoslav Veljović, Dragan Vučićević, Gordan Lešević, Milutin Pavlović, Milutin Rebrinović, Saša Veljović, Milan Šekularac, Jovica Binić, Gojko Bojović, Zoran Jančić i Dragan Jančćić.

11.maja 2013 godine,na području Kraljeva i drugih gradova ,uhapšeno je, kako je rekao tadašnji direktor policije Milorad Veljović, 16 lica na čelu sa bivšim gradonačelnikom Kraljeva Ljubišom Simooviće, za, kako je tada saopšteno, „zloupotrebe kojim su oštetili budžet grada Kraljeva u iznosu od više miliona evra“

„Pravda je pobedila ,posle sedam godina suđena “ rekao je posle izricanja presude bivši gradonačelnik Simović dodavši da „ iako je bilo kakvih prekršaja ,oni su učinjeni u okolnostima vanredne situacije i naše prevelike želje da, što pre,obnovimo porušene objekete“.

U zemljotersu koji je  novemra 2010 godine zadesio Kraljevo stradalo je dvoje ljudi, hiljade objekata su bile više ili manje oštećeni a ,u prvoj godini obnove sagrađeno je 465 ,novih, montažnih kuća,više hiljad aih je saniranoa a oko osamdeset hiljada kraljevčana je dobilo veću ili manju pomoć u novcu ili građevinskom materijalu.

I naš grad , Kraljevo , kaže obaveštenje na zvaničnom sajtu  , danas se  pridružuje akciji „Sat za našu planetu“ tako što će u periodu  od 20:30 do 21:30 časova ,  isključiti   javnu rasvetu  na centralnom gradskom trgu – Trgu srpskih ratnika i Trgu Svetog Save.

Cilj ove globalne akcije započete 2007 godine u Sidneju kojoj se , u međuvremenu , za predhodnih 11 godina , pridužilo oko 7000 gradova iz preko 180 zemalja u svetu je poruka „da je moguće nešto preduzeti po pitanju ublažavanja posledica klimatskih promena i da je moguće promeniti svakodnevne navike za dobrobit planete Zemlje i svih nas koji na njoj živimo“.

Kraljevu  ovo ,inače, nije prvi put da se pridružuje  akciji  i to je , bez sumnje za pohvalu . No , nemoguće je a ne postaviti otvoreno pitanje jesu li donosioci odluka na lokalnom nivou nešto  naučili i počeli da primenjuju iz poruke koju ova akcija šalje ?Jednostavno je , i  medijski atraktivno, pridužiti se akciji „Sat za našu planetu“ a potom ,kad se „svetla upale“ nastaviti po starom.

I baš to , nastaviti po starom jeste ono što nas najviše brine i što nam daje za pravo da posumnjamo da se ovom i sličnim akcijama skreće pažnja sa osnovnih problema u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti na lokalnom nivou.Tamo gde započinju svi procesi koji su uzrok klimatskih promena i gde se najdrastičnije vide (i trpe) sve posledice  velikih klimatskih promena .

Navođenje tih , osnovnih, problema u  oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti na nivou grada Kraljeva , poput , recimo , više od trećine ukupnog broja  dana u  jednoj godini  sa koncentracijama PM 10 čestica iznad dozvoljenih u poslednje tri godine, neadekvatnog  tretmana komunalnog otpada i otpadnih voda iz gradske kanalizacije , neadekvatne kontrole  i neadekvatno upravljanje  sa  preko 90 postojećih  seoskih vodovoda,  sa kojih se vodom za piće snabdeva polovina populacije grada ,  inveseticija u jačanje efikasnosti  gradskog javnog osvetljenja bez unapred , javno ,definisanih ciljeva ,neadekvatnog  odnosa prema opasnostima od industrijskog i istorijskog otpada u krugu nekadašnje Fabrike Vagona čiji su pogoni malte ne u centru grada…   potrajalo bi dugo i oduzelo još prostora.

Velika je i sve vidljivija razlika između broja i obima  problema u ovim oblastima  i izdvajanja iz javnih prihoda grada za mere kojima bi se  njihovi uzroci eliminisali. Evo , da po ko zna koji put ponovimo , u budžetu grada za 2019 godinu na poziciji zaštita životne sredine planirano je 136.402.000 dinara  ili 3,5% od budžeta  a za program energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije 115.246.135 dinara  2,99 % od budžeta. Nisu to, mala sredstva i nije osnovni problem njihov iznos već je problem  izostanak jasne i u budžetu  vidljive veze između planiranih mera ,aktivnosti i očekivanih rezultata.

Istina je i da se preduzimaju određene  aktivnost  u ovim sektorima ali je ključno pitanje kako i na koji način se definišu javne politike grada u ovim oblastima?

Javnost o tome malo zna , nedovoljno je uključena , a predviđene procedure se zadovoljavaju  u formalnom smislu. No to danas , nije , rekli bi smo, karakteristika samo za oblasti zaštite životne sredine i energetsku efikasnost jer se ,većina odluka  na lokalnom nivou,donosi u uskom krugu „odgovornih“.

Primera radi , dva ključna , savetodavna , tela u lokalnoj samoupravi  resorno odgovorna za ove dve oblasti , Savet za energetsku efikasnost i Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća , evo , na kraju prvog kvartala tekuće godine nemaju ni svoje Programe ni Planove rada za  2019 godinu i nisu , još uvek, održali  ni jedan svoj sastanak u ovoj godini.. A upravo su to ona malobrojna institucionalna tela u kojima se nalaze i predstavnici  civilnog sektora pa im se tako oduzima i onaj premali prostor za eventualni uticaj na kreiranje javnih politika.

Lepo je ,dakle, što se ,kao lokalna samouprava , uključujemo  u akcije poput „Sata za našu planetu“ ali će još lepše biti  da  „upalimo svetlo“ i uključimo što više građana u procese kreiranja javnih politika grada u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti.

U Moskvi su, pre dva dana , na predlog Ekspertske komisije za crkvenu umetnost, arhitekturu i restauraciju Moskovske Patrijaršije, uručena priznanja  dvadesetorici  umetnika za njihove doprinose ikonopisu, mozaiku, freskopisu,zlatarstvu, graditeljstvu…

Među nima je i kraljevčanin Goran Ristović- Filigran Pokimica , nadaleko poznati i priznati majstor,umetnik ovog starog zanata.Njemu je dodeljena diploma za visoka dostignuća u crkvenom umetničkom zlatarstvu.

Godinama unazad ,Goran Ristović je ,svojim radovima, utemeljenim velikim  na estetici Istoka, koji je njemu, kao filologu i znalcu turskog ,arapskog i niza dugih jezika blizak,  izvorište nepresušne inspiracije za dela koja danas,  poput ,recimo , 6 srebrnih  kandila iznad Vitlejemske Zvezde u Crkvi Hristovog rođenja, krase najznačajnije pravoslavne hramove širom sveta.

Njegove radove odlikuje vrhunska veština ručnog ,umetničkog rada u staroj ,filigranskoj tehnici kojom su ,svojevremeno, na ovim prostorima vladali samo  majstori iz Prizrena.

Posle izložbi u Galeriji RTS-a, Narodnom muzeju Kraljeva, Regionalnom muzeju u Velikom Trnovu radovi ovog umetnika biće dostupni beograđanima  od 9.aprila ove godine u Manakovoj kući.

Tog dana Etnografski muzej  u Beogradu  otvara  izložbu njegovih radova nazvanu „Raskršća“ a u katalogu za tu izložbu umetnik je , posvećujući  izložbu Beogradu , napisao: „Belom Gradu… na raskršću vekova i prostora rođenom, na ukrštenoj Savi i Dunavu napojenom, na krstu uzraslom, obraćamo se ovom izložbom filigranskih krstova. Suštinski istim, a stilski različitim. Višeslojnim. Baš kao što je Beograd.“

Akademijom nazvanom „Nismo zaboravili“  održanom u svečanoj sali Skupštine grada Kraljeva , polaganjem venaca na Spomenik palim kraljevčanim u ratovima  vođenim na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina , i parastosom koga je služio episkop Žički Justin sa sveštenstvom eparhije, danas je u Kraljevu završeno ovogodišnje obeležavanje  Dana sećanja na branioce otadžbine u ratovima  od 1990 do 1999 godine.

Celonedeljni program podsećanja na žrtve krvavih ratova vođenih tokom devedsetih godina prošlog veka na prostorima nekadašnje ,zajedničke , države Jugoslavije i NATO agresiju optočetu 24 marta 1999 godine započeo je  ,prošlog ponedeljka,  otvaranjem izložbe „NATO bombardovanje železničkih objekata i komunikacija u kraljevačkom kraju“ autora dr.Milana Matijevića.

Predhodnih dana u Kraljevu se promovisane i dve knjige koje se  ,na različite načine , bave tim teškim i traumatičnim danima .Jedna je monografija  „Kraljevo na putevima istorije“ čiji je autor general Milisav Sekulić a druga je „ Spomenica poginulih u ratovima 1990-1999 godine s područja Kraljeva“  autora dr Koste Nikolića i dr.Miloša Timotijevića.

U ovoj knjizi dati su podatci o 139 poginulih koji su  ,na razne načine vezani za Kraljevo i ona ima tri spiska . Prvi se odnosi na ljude koji su rođeni u Kraljevu i okolini , ili su pred početak rata, u kome su poginuli , bili žitelji Kraljeva, takvih je 83. Drugi deo se odnosi na ljude čije su se porodice doselile u Kraljevo posle  njihove pogibije ,reč je o 28 osoba. Na kraju se nalazi spisak ljudi koji su poginuli kao pripadnici 252. oklopne brigade, a nisu iz Kraljeva, niti su njihove porodice došle u Kraljevo posle njihove smrti , takvih je 28 pojedinaca “.  Ako se posmatra samo uži spisak ljudi sa područja Kraljeva koji su poginuli, njih 83 , u proseku su imali 29,6 godina . Ako bi se posmatrala samo civilna lica , zapravo rezervisti , najviše su stradali ljudi koji su po zanimanju bili radnici, potom seljaci. Život su najčešće gubili rezervisti i vojnici na odsluženju vojnog roka. Stradali su i aktivni vojnici, podoficiri i oficiri ,svaki četvrti od poginulih. Među poginulima 47 odsto njih nije bilo oženjeno.

Govoreći  na današnjoj Akdemiji povodom Dana sećanja gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je, između ostalog, reako: „Nekad smo bili nacija u nastajanju, nacija sa velikim brojem dece u svakoj porodici, danas to nismo. Ne smemo da izgubimo više nijednog vojnika, već moramo da imamo nove lekare, inženjere, profesore, radnike, ljude koji će doprinositi razvoju ove zemlje i koji će se boriti za ovu zemlju na drugi način. Ne ratovima više. Nadam se da se rat više nikad neće dogoditi i da ćemo svoje  pobede  nizati na drugim poljima.“

Gradsko veće grada Kraljeva je , danas , na svojoj 83 sednici ,opet , razmatralo jedan prigovor potencijalnog investitora za izgradnju mini hidro elektrane na Grajićkoj reci u selu Mlanča na obroncima Radočela i Čemerna . Ovoga puta Gradsko veće je , jednoglasno,  potvrdilo negativno Rešenje o lokacijskim uslovima  Odeljenja za  urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva.

Reč je o prigovoru  „ Elektorslatine “ d.o.o , preduzeća registrovanog  oktobra meseca 2018 godine, od 14.decembra 2018 godine na  negativnu Odluku o lokacijskim uslovima izdatu 12.decembra 2018 godine od strane Odeljenja za  urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva.

Ovaj organ je  u  svom dokumentu , pozivajući se na  objedinjene  procedure predviđene za pribavljanje mišljena  drugih nadležnih organa i institucija, negativno odgovorio potencijalnom investitoru pozivajući se na mišljenje Republičkog hidrometerološkog zavoda koji je  za priloženu hidrološku studiju rekao da je nejasna i nekompletna . Uz to u  negativnom  Rešenju o lokacijskim uslovima navedeno je i negativno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije iz novembra 2018 godine, u kome se kaže da je planirano ili već izgrađeno još tri mini hidro elektrane na Grajićkoj reci i njenim pritokama čime je više od 50% vodotoka ove reke do njenog ušća u Studenicu izmenjeno ili se planira da to bude učinjeno uvođenjem u cevovode.

Deset sednica pre ove današnje Gradsko veće je ,postupajući kao drugostepeni organ sa osam glasova za prihvatilo prigovor potencijalnog investitora, „ Rajić energo “d.o.o iz Kragujevca  na negativno mišljenje o lokacijskim uslovima dato od  Odeljenja za  urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti .Ovaj investitor  je hteo da sagradi mini hidroelektarnu derivacionog tipa , sa branom „Tirolskog“ tipa ,i cevovodom koji transportuje vodu do mašinskog postrojenja, ukupno instalisane snage 984 kW na , i danas pominjanoj, Grajićkoj reci  na kojoj  Prostorni plan grada Kraljeva predviđa  gradnju akumulacije „Preprana“ kao dela budućeg sistema za vodosnabdevanje Kraljeva.

Raduje činjenica da je  Gradsko veće grada Kraljeva, promenilo  stavove o sve češćim zahtevima investitora u mhe  i   ovom , današnjom , odlukom stalo na stranu stručnih mišljenja i suprotstavilo se  neutemeljinim zahtevima investitora mini hidro elektrana derivacionog tipa.

Ohrabruje i zahtev pokrenut od Miloša Ugrenovića,člana Gradskog veća da se ovaj organ jednim generalnim  stavom lokalne samouprave , baziranim na stučnim mišljenjima nadležnih organa ,odredi prema svim budućim zahtevima potencijalnih investitora koji bi da grade mini hidro elektrane na teritoriji grada Kraljeva.

Ovaj zahtev ima puno opravdanje jer , još  2009 godine , kada je doneta prva Uredba o potsticajima za gradnju mhe,  nisu sagledane mnoge bitne činjenice a posebno  je pogrešno protumačen (i prihvaćen) Katastar mini hidroleketrana urađen još 1987 godine, na bazi vrlo površnih hidroloških i energetskih analiza i bez razmatranja ekoloških i socioloških uticaja na okruženje, koji je predvideo gradnju ovih energetskih objekata na čak 856 lokacija u Srbiji.

Prilika je da grad Kraljevo bude jedna od prvih lokalnih samouprava koja će ,poštujući struku jasnim stavom definisati koji su to tipovi hidroenergetskih  objekata štetni po životnu sredinu i ruralni razvoj a koji to nisu.

Kraljevo je danas bilo domaćin okruglog stola koga je organizovao Evropski pokret u Srbiji uz podršku Evropske unije i Ministarstva spoljnih poslova Norveške  na kome su prisutni upoznati sa dokumentom „Tehnički sporazumi Beograda i Prištine – transport , energetika , trgovina“.

Ovaj okrugli sto organizuje „Grupa za zagovaranje javnih politika Kosovo-Srbija“ , koju čini konzorcijum sačinjen od po četri organizacije civilnog društva iz Srbije i sa Kosova.

To su , iz Srbije , Beogradski fond za političku izuzetnost,Evropski pokret u Srbiji , Beogradski centar za bezbedonosnu politiku i Komitet pravnika za ljudska prava a sa Kosova su to :Grupa za istraživanje politika Balkana ,Demokratija za razvoj(D4D) ,Kosovski centar za studije bezbednosti i NVO AKTIV.

Okrugli sto u Kraljevu su otvorile Mirjana Prodanović iz kraljevačkog ogranka Evropskog pokreta u Srbiji i Jelica Minić ,predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji koja je i moderirala skupom.

Kao panelisti na okruglom stolu govorili su Sauzana Grubješić ,generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji , Aleksandra Kovačević , viši gostujući istraživač  iz Oksfordskog instituta za energetske studije , Miroslav Miletić , savetnik predsednika Privreden komore Srbije ,Jovana Jakovljević ,istraživač Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj  i Zvonko Tufegdžić , direktor Regionalne privredne komore Raškog i Moravičkog okruga.

Okruglom stolu prisustvovala je i Sonja Liht, direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Od 6671 privrednog lica i 19480 preduzetnika koliko ih je registrovano na teritoriji koju pokriva Regionalna privredna  komora Raškog i Moravičkog okruga sa Kosovom posluje 315 privrednih lica i 195 preduzetnika. Oni su u 2017 godini ostvarili 25,5 miliona evra prometa u razmeni sa Kosovom da bi u 2018 godini, zbog uvođenja taksi na robu iz Srbije, to se smanjilo na 19,3 miliona evra.To samo po sebi nije bitnije uticalo niti će , kratkoročno, uticati na privredne tokove u ovom delu Srbije. Ono što zabrinjava jesu podatci o  promenama  kvaliteta   voda zbog  nekontrolisanog raubovanja šuma na Kosovu , a koje u ove krajeve dolaze Ibrom , kao i činjenica da Kosovo nije potpisnik Pariskog sporazuma o klimatskim promenama što , svakako , utiče na probleme kontrole i tretmana jalovišta koji nastaju u rudarstvu i u proizvodnji električne energije u kosovskim termoelektarnama. Uvedene takse na robe poreklom iz Srbije jesu par ekselans primer zloupotrebe ekonomije u političke svrhe i zabrinjavajuće je, čulo se ,danas, u diskusiji u Kraljevu što se Privredna komora Kosova nije jasno ogradila od njihovog uvođenja . Jer , u vremenima predhodnim privrednici , na obe strane , uz umetnike i nevladin sektor  bili su nosioci inicijativa za realksaciju odnosa između Srbije i Kosova.

Današnji okrugi sto održan u Kraljevu  je deo projekta „Podrška promociji dijaloga Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije“. Glavni  cilj tog  projekta je da se detaljnije informiše šira javnost i promovišu  prednosti i rezultati tehničkog dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine koji se odvija uz  posredvanje Evropske unije.