„Prema prvim ,preliminarnim izveštajima  sa terena na teritoriji grada Kraljeva su poplavljena 434 objekta ,16 mostova je delimično ili u potpunosti oštećeno, oštećene su dve škole i dva vrtića  a  na dvadest putnih pravaca je obustavljen saobraćaj zbog šteta na kolovozima“ rekao je danas , posle sednice Gradskog štaba za vanredne situacije gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić najavljujći za 13 časova novu sednici na kojoj će biti i direktor Zavoda za javno zdravlje i na kojoj će se govoriti o higijensko epidemiološkoj sanaciji terena po prestanku padavina.

Najteže stanje je u mesnoj zajednici Sirča u kojoj je oko 80 domaćinstava sa 150 meštana, na putu ka Sirčanskoj banji,ostalo bez jedinog putnog pravca usred rušenja mosta.

Za razliku od poplava 2014 i 2016 kada su bili pogođeni samo pojedini delovi teritrorije grada Kraljeva ,mahom kraj većih reka,ove poplave su pogodile sve krajeve osim užeg centra i naselja „Higijenski zavod“.

Naselje Grdica ranije plavljeno izlivanjem Zapadne Morave ovoga puta je pretrpelo štetu od  rečica Makve i Čađevac koje su,inače, transformisane u odvodne kanale ali ,zbog činjenice da je ,u noći nedelja na ponedeljak ,u ranim jutarnjim satima,za samo tri sata palo 84 litra vode po metru kvadratnom, nisu mogle da apsorbuju svu količinu vode.

One su ,tako u industriskoj zoni „Šeovac“ prouzrokovale štete u poslovnim objektima Fabrike nameštaja i peleta „GIR“,Fabrike kotlova „Radijator“ i Fabrike lake konfekcije ,u izgradnji, turske kompanije „Taypa Tekstil Giyim“ .

Iz obližnjih Adrana je i najveći boj građana ,njih121, koji je zatražio privremenu evakuaciju iz svojih kuća, a Musina reka koja protiče kroz ovo selo i uliva se u Zapadnu Moravu izazvala je, u jednom delu jučerašnjeg dana obustavu saobraćaja na putu Kraljevo-Čačak poplaviviši u potpunosti,do vrhova spomenika, obližnje groblje.

Gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je rekao da su,za sada,zahvaljujući Goranu Puzoviću iz JP „Srbijavode“  u Kraljevo pristigle radne mašine iz Ćuprije i Kragujevca a očekuje i pomoć i podršku Vlade Srbije u sanaciji posledica ovih katastrofalnih poplava odmah po primarnoj sanaciji terena i evidentiranju šteta.

Na terenu su konstantno pripadnici Sektora za vanredne situacije i Odeljenja za poslove civilne zaštite grada Kraljeva  a građani sve potrebe mogu prijaviti na telefon 1985.

Na pitanje novinara o ispravnosti vode iz gradskog vodovoda gradonačelnik Terzić je rekao da je voda hemiski i bakteriološki ispravna i da se ,kao i uvek,  kontroliše njen kvalitet a u ovakvim situacijama to se radi  i još intenzivnije.

Jutros, u 8,30 Odlukom gradskog štaba za vanredne situacije proglašena je, zbog nepogoda uzrokovanih obilnim padavinama i izlivanja brojnih reka,vanredna sitaucija na teritoriji grada Kraljeva.

Kako se može videti iz snimaka koje građani objavljuju na društvenim mrežama situacija je kritična na desetinama lokacija mahom u priobalju brojnih reka i rečica kojima obiluje kraljevački kraj.

Pored prigradskih naselja, Ribnica, Grdica i Čibukovac poplave većeg obima zabeležene su na pravcu Kraljevo-Gledić u selu Godačica, u Bogutovcu,Gotovcu ,i još na mnogim drugim mestima.

Pod vodom se,verovatno zbog neočišćenih kanala i zapušenih kanalizacionih šahti, nalaze i pojedini delovi grada.

https://www.facebook.com/dragan.matovic.75/videos/2398748230264471/?t=81

U Bogutovcu se izlila reka Lopatnica u svom donjem delu u blizini ušća u Ibar a meštani kažu da ovakve poplave ovde nije bilo još od kraja pedesetih godina prošlog veka.

Danas je, u Nastavno naučnoj bazi „Goč“ Šumarskog fakulteta iz Beograda, održana radionica „Unapređenje postojećih planova i sistema zaštite od pojave šumskih požara“ u organizaciji FAO-a za Srbiju (Organizacija za hranu i poljoprivredu UN) , Kancelarije za javna ulaganja , JP „Srbijašume“ i  Odeljenja  gradske uprave za poslove civilne zaštite grada Kraljeva.

Savet Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF) je , još 2016 godine, odobrio Srbiji grant namenjen poboljšanju stanja šuma u iznosu od 3,2 milion dolara. Četvorogodišnji projekat FAO fokusiran je na poboljšanju opšteg stanja i zdravlja šuma u Srbiji sa akcentom na održivo multifunkcionalno  upravljanje šumama.

Današnja radionica na Goču  je svojevrsni doprinos  aktivnostima  projekta FAO usmerenih ka pružanju pomoći Srbiji u preispitivanju postojećih strategija razvoja šumarstva i normativnog okvira koji uređuje sadašnje stanje upravljanja i gazdovanja šumama bilo da su one u državnom privatnom ili nečijem drugom vlasništvu , rekao je danas na Goču Aleksandar Mentov , nacionalni program koordinator Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pozdravljajući učesnike i goste kao moderator skupa.

Deo tih aktivnosti vezan je i za razvoj sistema prognoziranja i najave šumskih požara što je jako važno ako se imaju u vidu izražene klimatske promene koje , po nekim scenarijima , predviđaju rast prosečnih temperatura od 4 do 6 stepeni celzijusovih do kraja veka.

Učesnicima radionice predstavljen je deo  izveštaja projekta „Unapređenje sistema za zaštitu šuma od požara u Republici Srbiji“ koga je sproveo tim stručnjaka Šumarskog fakulteta iz Beograda na čelu sa profesorom dr.Slobodanom Milanovićem .Ovaj projekat je finasirala Uprava za šume Republike Srbije . Dr.Milanović je danas , na radionici govorio o prognoziranju opasnosti i ranoj detekciji šumskih požara primenom novih tehnologija.

Požari ,kao najdestruktivniji izazivač šteta u šumi, odnose svake godine stotine i hiljade hektara naših šuma,čulo se danas na Goču a samo u prva tri meseca ove godine broj šumskih požara u Srbiji jednak je ukupnom broju prošlogodišnjih požara što je ,na izvestan način potvrdilo saznanja da je Srbija zemlja sa najvećim indeksom rizika od prirodnih katastrofa u regionu.

Govoreći o iskustvima Kraljeva u suočavanju sa ovim problemima Zdravko Maksimović rukovodilac Odeljenja gradske uprave  za poslove civilne zaštite grada Kraljeva je rekao da je u toku sprovođenje projekta grada „Eupro“ -Izgradnja GIS sistema u funkciji rane najave šumskih požara što je jedan , od pet projekata koji se , trenutno, sprovode na teritoriju grada Kraljeva u funkciji jačanja kapaciteta grada kao  lokalne samouprave za efikasnije postupanje i prevenciju u vanrednim situacijama.

Učesnike radionice pozdravio je i dr. Ratko Ristić ,dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu , koji je pomenuo i primer obližnjeg jezera na Goču , čiji je vlasnik „JP Elektrosrbija“ ,u kontekstu nepreduzimanja mera održivog upravljanja multifunkcionalnim infrastrukturnim objektima , delom namenjenim i prevenciji od šumskih požara .Veštačko jezero, sagrađeno 1967 godine , posle pet decenija neadekvatnog upravljanja , izgubilo je  sve funkcije i predstavlja ozbiljnu ekološku opasnost ali o tome,više, drugi put.

Iako je ,prošle godine, proslavljeno četvrt veka manifestacije  „Dani jorgovana“ iz koje je ,kasnije, nastala i manifestacija „Dani kraljice Jelene“ u  manastiru Gradac i Raški  ove godine ta manifestacija  neće biti organizovana u Kraljevu.

Kako smo saznali udruženje građana „Drušvo Jelana Anžujska“ koje ima eksluzivna prava organizovanja manifestacije nije ni konkurisalo za sredstva iz budžeta grada.

Pre dvadeset pet godina kraljevački novinar Milan Glišović je, posle jednog od svojih putovanja u Pariz i ostvarenog kontakta sa Antom Granićem, predsednikom tadašnjeg Društva jugoslovensko-francuskog prijateljstva, došao na ideju da u Kraljevu organizuje manifestaciju u čast srpske kraljice Jelene, žene kralja Uroša Prvog Nemanjića i majke srpskih kraljeva Milutina i Dragutina koja je vodila poreklo iz francuske kraljevske porodice Anžuja.Manifestacija nastala u samo predvečerje krvavog raspada nekadašnje Jugoslavije od starta je kuburila sa jačom podrškom lokalne zajednice a posebno podrške sa nacionalnog nivoa iako je promovisala činjenicu da su Srbi sa Evropom u viševekovnim i slojevitim vezama. Godinama se borila za svoje mesto pod suncem u kalendaru manifestacija podržanih od lokalne samouprave i doživela je svoj „srebrni“ jubilej, pre svega zahvaljujući neviđenom entuzijazmu i upornosti njenog idejnog tvorca Milana Glišovića. On je vremenom svojim entuzijazmom za ovu manifestaciju „inficirao“ i jedan broj svojih prijatelja i članove svoje porodice da bi kasnije suorganizaciju uz formirano društvo “Jelena Anžujska”, prihvatila i Turistička organizacija Kraljeva. Koncept manifestacije se iz godine u godinu menjao pa je od skromnih početaka evoluirao do dešavanja na tri punkta: u Kraljevu, u srednjovekovnoj tvrđavi Maglič i u manastiru Gradac, zadužbini kraljice Jelene. Kasnije je Raška, kao lokalna samouprava, počela sa sopstvenom manifestacijom Dani kraljiceJelene , koja se održava u manastiru Gradac krajem maja. Ovo dešavanje koje je kasnije preraslo u turističko-ekološku manifestaciju, u središte priče stavilo je narodnu legendu o tome kako je navodno kralj Uroš Prvi Nemanjić u čast dolaska svoje supruge, francuske princeze, naredio da se dolinom reke Ibar zasade jorgovani. I zaista, ovo nesvakidašnje cvetno drvo moglo se viđati duž puta u Ibarskoj dolini, na potezu od Kraljeva do Brvenika, u većem obimu sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, kada je što stalnim erozijama, što radovima na putu a dobrim delom i zahvaljujući nekontrolisanom, vandalskom branju, gotovo nestalo. Tek ova manifestacija je skrenula pažnju javnosti na nestajanje jorgovana i inicirala povremen akcije sadnje, kao duž trase puta u Ibarskoj dolini tako i u samom gradu Kraljevu.Izgleda,nažalost, da će manifestacija „Dani jorgovana“ doživeti sudbinu jorgovana u Ibarskoj klisuri,no eto i nade ća će i manifestaciju, kao i jorgovane u klisuri,neko ,obnoviti.

I ove godine je , u Srbiji,  nastavljena dobra  praksa doniranja sredstava za nabavku računarske opreme kako bi se đacima olakšala nastava informatike i postavili temelji za dalje unapređenje znanja iz oblasti informacionih tehnologija.

Kompanija Telekom Srbija je , u protekle dve godine opremila 40 informatičkih kabineta u 40 osnovnih škola širom Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

I ove godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je  obezbedilo  spisak od 40 osnovnih škola u Srbiji kojima nedostaje računarska oprema.

Kako bi se izabralo  20 osnovnih škola kojima će se opremiti informatički kabineti , Telekom Srbija organizuje onlajn glasanje.

Glasanje za škole obavlja se na društvenoj mreži Fejsbuk na stranici MTS-a (https://www.facebook.com/mtstvojsvet/ ) u periodu od 27.5. do 05.6.2019.

Zbog transparentnosti glasanja koje će trajati 10 dana , Telekom Srbija želi da omogući svim građanima da, u skladu sa Pravilima konkursa, svojim glasovima utiču na odabir škola pobednika.

Među potencijalnim dobitnicima informatičkog kabineta našla se i osnovna škola „Svetozar Marković „iz Kraljeva.

Pozivamo vas da svojim glasanjem na društvenoj mreži Fejsbuk na stranici MTS-a (https://www.facebook.com/mtstvojsvet/ ) u periodu od 27.5. do 05.6.2019. podržite osnovnu  školu „Svetozar Marković“ iz Kraljeva.

Možete glasati više puta u toku trajanja poziva ( u periodu od 27.5. do 05.6.2019) ali samo po jednom u toku dana za jednu školu.

Portal KV Novosti on line vas poziva da se pridružite ovoj akciji i svojim glasovima, u periodu od 27.5. do 05.6.2019, podržite osnovnu „Svetozar Marković“ iz Kraljeva kako bi i ona dobila savremeni informatički kabinet.

Kraljevo je , jedna  od 18 lokalnih samouprava  iz sliva Zapadne Morave u kojoj  je danas ,na desetak lokacija, sprovedena akcija čišćenja priobalja reka u okviru velike eko akcije „102 kao 1“

„Lokalne samouprave iz sliva Zapadne Morave su ,poučene  iskustvima iz velikih majskih poplava 2014 godine, i obavezama koje je Srbija prihvatila usvajajući Okvir za smanjenje rizika od katastrofa  usvojen na Trećoj svetskoj konferenciji za smanjenje rizika od katastrofa,  18. marta 2015. godine u Sendaju (Japan) , zajedno sa lokalnim samoupravama iz Sliva Kolubare, prve u Srbiji  shvatile značaj prevencije u upravljanju vanrednim situacijama i potpisale, 10.februara 2016 godine, u Kraljevu,  Protokol o zajedničkim preventivnim aktivnostima u borbi protiv elementarnih nepogoda.Ovaj datum možemo uzeti i kao granični u promeni  predhodne paradigme postupanja revitalizovane Civilne zaštite na lokalnom nivou“ rekao je danas u svom obraćanju medijima Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja za poslove civilne zaštite kraljevačke Gradske uprave.

„Današnju akciju  u opštinama i gradovima u slivu Zapadne Morave trebamo posmatrati kao segment te izmenjene paradigme postupanja koja  fokus delovanja lokalne samouprave kao  zajednice u upravljanu rizicima od  elementarnih nepogoda stavlja na prevenciju, kolektivni duh, slogu  i međusobnu podršku aktera sistema Civilne zaštite.Ovo je ,na neki način, i vežba aktiviranja lokalnog stanovništva u slučaju kriznih situcija i elementarnih nepogoda, a da ne govorimo i o nespornim doprinosima sprovedenih akcija uređenja i čišćenja rečnih priobalja   jačanju kvaliteta životne sredine u svakoj sredini ponaosob“ rekao je Maksimović.

Jedna od lokacija na kojoj su,danas, radili volonteri bila je i reka Studenica u neposrednoj blizini istoimenog manastira gde je desetina volontera, zajedno sa  članovima Dobrovoljnog vatrogasnog društva Studenica formiranog na inicijativu igumana mamastira Studenica Tihona septembra 2017 godine,  čistilo  priobalje Studenice. Tako se eto  , i nekolicina monaha  bratstva manstira Studenica, našlo danas u akciji zajedno sa lokalnim žiteljima što je , bar kada su u pitanju i druge  aktivnosti na zaštiti okoline manastira ,  redovna pojava.

Recimo na kraju da su realizaciju današnje akcije u slivu Zapadne Morave podržali JP „Srbijavode“ ,Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima , Stalna konferencija gradova i opština i UNDP za Srbiju

U Kraljevu je danas , tačno u podne , na Trgu srpskih ratnika zaplesalo 1126 maturanata iz devet kraljevačkih srednjih škola i na taj način , po tradiciji dugoj već petnaest godina, obeležilo kraj svog srednjoškolskog obrazovanja.

A te 2005 godine kada je započela  manifestacija „Maturski ples“  u Kraljevu Udruženje građana „Prijateljstvo za nova vremena“,  je i iniciralo njeno održavanje  na gradskom trgu  u saradnji sa gradom Mariborom i Plesnim savezom Slovenije koji je idejni tvorac ove manifestacije.

U proteklom periodu od kada maturanti Kraljeva plešu u okviru manifestacije „Maturski ples“ četri puta je ,zajedno sa  nekolicinom gradova iz Srbije i drugih zemalja Evrope, rušen Ginisov rekord broja učesnika .Ove godine u isto vreme plesali su maturanti  iz još 20-ak srpskih  i 50-ak evropskih gradova.

Ples na Trgu srpskih ratnika pratio je i veliki broj građana Kraljeva a učesnike „Maturskog plesa“ i sve posmatrače ,mahom uzbuđene roditelje i rođake maturanata ,pozdravio je gradonačelnik grada Kraljeva dr.Predrag Terzić poručivši im da se od njih očekuje da budu odlični studenti i dobri radnici te da se ,po završenom školovanju vrate u Kraljevo kako bi ga zajedno razvijali.