Kraljevačke zanatlije , po rečima Milana Matijevića , doktora ekonomskih nauka i svojevrsnog hroničara privredne istorije grad na Ibru , već 137 godina obeležavaju Sveta tri jerarha kao svoju slavu.

Prekid sa obeležavanjem trajao je od posle II svetskog rata pa sve do 1991. godine , kada je tadašnje Udruženje zanatlija pri Privrednoj komori nastavilo sa obeležavanjem Sveta tri jerarha. Najviše skupova ranijih godina organizovano je u gradskoj kafani „Pariz“, do koje su zanatlije dolazile noseći slavsku ikonu od crkve kroz centra grada.

I danas   se, po tradiciji, njih oko stotinu ,okupilo u Hramu Svete Trojice gde su prisustvovali ceremoniji rezanja slavskog kolača. Obredu sečenja slavskog kolača prisustvovao je i zamenik gradonačelnika Kraljeva Vukman Rakočević Slavlje se nastavlja i večeras „ Zanatlijskom zabavom“ u restoranu „Nacional“ gde će, zanatlije i njihove goste pozdraviti gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić.

Progam obeležavanja slave zanatlija Kraljeva  se završava sutra  kada će se po tadiciji, za doručak, servirati  popara u restoranu.

Ma koliko ,na prvi pogled, ovi običaji kraljevačkih zanatlija izgledali anahrono oni i u sadašnjem vremenu imaju svoju snažnu poruku zajednici utemeljenu na etičkim i moralnim kodeksima nekadašnjih esnafa koja se temelji na poštovanju i vrednovanju znanja i rada., vrednosti koje nam ,danas, čujemo često, itekako nedostaju.

„Kad god smo hteli brza rešenja i , kao društvo, posezali za  njima ,u bilo kom vremenu, vođeni raznim partikularnim interesima to nam se , kasnije, „obijalo o glavu“. O tome , na svoj način ,dovoljno ubedljivo, svedoče i razmere štete u sektoru  infrastrukture na teritoriji grada Kraljeva od posledica bujičnih poplava uzrokovanih padavinama koje su ,3.juna 2019 godine, za nekoliko sati pričinile štetu procenjenu na 2 milijarde dinara ili ekvivalent polovini godišnjeg budžeta grada Kraljeva“.

Ovo je samo jedan od bezbroj primera koji su se mogli čuti , danas , u Kraljevu na radionici „Unapređenje postojećih planova i sistema zaštite od pojava poplava“ koju je , uz podršku FAO , predstavništva  Organizacije UN za hranu i poljoprivredu u Srbiji  organizovalo Odeljenje za poslove Civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva.

O merama i aktivnostima koje grad Kraljevo preuzima u cilju jačanja sistema zaštite od posledica poplava govorio je Zdravko Maksimović , načelnik Odeljenje za poslove Civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva upoznavši prisutne  i sa podatkom da na teritoriji ove lokalne samouprave sa preko 1500 kvadratnih kilometara ima čak 174 vodotokova drugog reda , koji su , malte ne svi bujičnog karaktera i koji su , po postojećim zaknonskim rešenjima u isključivoj nadležnosti lokalne samouprave.

„Obim i raznolikost  potencijalnih problema koji nastaju sa elementarnim nepogodama i prirodnim katastofama, kao i bolna iskustva Kraljeva sticana kroz suočavanje sa posledicama zemljotresa 2010, poplava 2014 , 2016 i prošlogodišnjih junskih , zahtevaju da imamo drugačiji , konzistentnij pristup planiranju i kreiranju lokalnog sistema zaštite kao funkcionalnog dela nacionalnog i regionalnog sistema odbrane od poplava.  U tom kontekstu smo ,zahvaljujući podršci FAO , Kancelarije za javna ulagalja , JVP „Srbijavode“ i JP „Srbijašume“, kroz projekat sa kojim vas danas upoznajemo ,sproveli sve propisima predviđene procedure (projektovanje,rešavanje imovinsko – pravnih odnosa ,saglasnosti.. )za izgradnju višenamenske prelivne brane na Žičkoj reci čija će gradnja početi uskoro“ ,rekao je Zdravko Maksimović.

Inženjer Miloš Batalo, šef radne jedinice „Zapadna Morava“  u JVP „Srbijavode“  je upoznao učesnike radionice sa izradom Operativnih planova odbrane od poplava i  preventivnim merama koje se, u cilju smanjenja rizika od poplava preuzimaju  od 2014 godine u slivu Zapadne Morave  koji obuhvata teritoriju od 15.849 kvadratnih kilometara.

Današnjem skupu upriličenom u amfiteatru Šumarske škole u Kraljevu prisustvaovala je i Sandra Nedeljković zamenica direktora Knacelarije za upravljanje javnim ulaganjima pri Vladi Republike Srbije, Aleksandar Mentov nacionalni program koordinator Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) kao i predstavnici Šumarskog fakulteta u Beogradu,  JVP Srbijavode, JP Srbijašume , grada Kraljeva,Vojske Srbije  i Sektora za vanredne situacije MUP-a.

Danas je , na centralom gradskom Trgu Solunskih ratnika u Kraljevu ,  u prisustvu desetine novinara i snimatelja , po veoma hladnom i kišovitom vremenu , održan skup   „Borba za čist vazduh“ u organizaciji  udruženja građana „Lokalni front“ na kome je učestvovalo nekoliko aktivista ovog udruženja.

Oni su kraj spomenika Srpkim ratnicima razvili transparente Građanskog i Lokanog fronta kao i transparent sa natpisom „Za čistiji vazduh“ a prolaznicima su delili štampani  Izveštaj br 126 Zavoda za javno zdravlje Kraljevo o sadržaju frakcije PM 10 suspendovanih čestica u vazduhu za period 1.1.-29.01. 20202 godine  ,po kome je  , u nedelju 26.januara  izmereno  rekordnih, negativnih 366,85 μg/m3 što je  bez malo sedam puta veća koncentracija  od granične tolerantne vrednosti koja iznosi 50 μg/m3.

Govoreći za medije odbornik  „Lokalnog fronta“ u Skupštini grada Kraljeva ,magistar  Vlado Marović je  rekao i : „Pridružili smo se ovoj akciji asocijacije udruženja  „Građanski font“ istovremeno organizovanoj u dvadesetak gradova širom Srbije zato što podatci relevantnih institucija ,poput ovog Izveštaja koga dana distribuiramo na ovaj način, ukazuju na činjnicu da je vazduh u Kraljevu jako zagađen. Želimo da ,i na ovaj način, ukažemo na  ugrožavanje zdravstvenog stanja građana i važnost i neophodnost preduzimanja svih raspoloživih mera od strane države i lokalnih samouprava da se  unapređuje kvalitet žviotne sredine“.

Na današnji dan navršila se godina dana od smrti profesora Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu    dr. Zorana Petrovića – Belča, tvorca  specifičnog i perspektivnog tehničkog usmerenja – Urbano inženjerstvo. Tim povdom objavljujemo tekst o liku i delu dr. Zorana Petrovića – Belča čiji je autor njegov  višedeceniski prijatelj i kolega  profesor dr. Miodrag Vukićević – Šujo.

Neverovatna je  spoznaja da takav optimizam i radost životu neće ni danas, ni sutra, ni ikada više uspeti da se sretnu, da sa takvim čovekom nećemo više  moći da podelimo lična životna i druga nesnalaženja ili da bar neko vreme odćutimo u njegovom društvu.

Zoran Petrović-Belčo  je rođen  15.02.1950. u Kraljevu, školovao se, radio i stvarao, osnovao porodicu, putovao po svetu, ali se uvek vraćao i, na kraju, ostao za večna vremena u svom gradu. Nisu tako česti ljudi u našoj sredini kojima može da se pripiše pripadnost Kraljevu, a njemu je ta osobina prirodno pristajala. Sigurno ima većih stvaralaca čije je poreklo jednako njegovom, ali je pitanje kakvi bi i njegovi rezultati bili da je pristao da se odvoji od svog grada i svih ljubavi i radosti koje mu je nesebično pružao. Malo je verovatno da je zbog toga ikada zažalio, mada bi trebalo da budemo svesni da nije dovoljno da bude proglašen za najboljeg sportskog radnika Kraljeva, ni za zaslužnog građanina grada Kraljeva, ni da bude dobitnik plakete „Svetozar Marković“ za razvoj sporta na Univerzitetu u Kragujevcu. Na sreću, bilo čiji životni uspeh se meri uspešnošću njegovih naslednika, a mnogo manje rezultatima sopstvenog života. Njegova i Snežina Jana će skorijih godina postati i formalno naučni radnik. Svakako u mlađim godinama od svoga oca, ali ako iver ne pada daleko, i ona će napraviti univerzitetsku karijeru da, eto, očuva put koji je uobličio njen otac.

Pohađao je Osnovnu školu „Čibukovački partizani“ i Mašinsku tehničku školu, obe u Kraljevu. Nakon završetka Više mašinske tehničke škole u Čačku i odsluženja vojnog roka u Smederevu, upisao je Mašinski fakultet u Beogradu, Odeljenje u Kraljevu. Magistarski rad i doktorsku disertaciju odbranio je na Mašinskom fakultetu u Beogradu i time se upisao u pionire primene neuronskih mreža u tehničkoj dijagnostici.

Prof. dr Zoran Petrović je kreativnost posedovao od rođenja, a obrazovanjem je sticao formalna stručna znanja kojima je nadograđivao taj izuzetan prirodni dar. U stalnom radnom odnosu je bio od 1968. godine, kada je počeo da radi u Fabrici vagona u Kraljevu. Od 1981. godine bio je zaposlen na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a zatim na Mašinskom fakultetu u Kraljevu (po osamostaljenju), i do penzije je prošao kroz sve faze univerzitetskog razvoja, od asistenta pripravnika, preko asistenta i docenta, dosegavši i zvanje profesora. Njegovom inicijativom uvedeni su novi i originalno razvijeni predmeti: Održavanje mašina i opreme, Tehnička logistika i menadžment proizvodnje, Zaštita od buke, Poslovna politika i preduzetništvo, Održavanje orijentisano pouzdanošću i Lineativna proizvodnja. Bio je tvorac specifičnog i perspektivnog tehničkog usmerenja – Urbano inženjerstvo. Stručno se usavršavao u vrhunskim istraživačkim sredinama: Viskonsin u Medisonu, Nort Vest u Čikagu i Džordž Vašington u Vašingtonu. Ostvario je saradnju sa Tehničkim univerzitetom u Pragu,

Na Fakultetu je obavljao dužnost prodekana za naučno-istraživački rad i predsednika Saveta i Sindikata, a, naravno, biran je i za šefa Katedre za proizvodne tehnologije. Grad i Fakultet je predstavljao u SIZ obrazovanja Republike Srbije i bio je delegat u SIZ društvenih delatnosti. Za delegata Skupštine opštine Kraljevo biran je 1986. godine, a član Izvršnog saveta Skupštine opštine Kraljevo postao je 1990. godine. Obavljao je dužnost člana Saveta univerziteta u Kragujevcu i člana Komisije za izradu standarda za zaštitu od buke pri Zavodu za standardizaciju Republike Srbije.

Tvorac je informacione mreže na Fakultetu, a sa Ministarstvom nauke je obezbedio da svaki nastavni radnik na Mašinskom fakultetu dobije po jedan računar. Formirao je Informatičku laboratoriju i Laboratoriju za tehničku dijagnostiku i akustiku, a u saradnji sa Ministarstvom nauke i Informatički centar. Organizovao je školu računara za treća lica (preko 30 ciklusa), među prvima je uveo ankete za ocenjivanje nastavnog procesa od strane studenata, recenzirao je nekoliko desetina međunarodnih naučnih radova… Bio je saradnik Regionalnog centra za talente i radio još mnogo toga važnog i progresivnog za ovu sredinu.

U dva navrata je u svojstvu predsednika Organizacionog odbora organizovao međunarodne naučne skupove TM02 i ICPE2013.

Autor je i koautor brojnih naučno-istraživačkih radova objavljenih u domaćim i stranim časopisima, na domaćim i inostranim skupovima i koautor dva univerzitetska udžbenika.

Na suptilan način je umeo da kod studenata probudi interesovanje za osvajanjem znanja, čime je stekao njihovo veliko poštovanje i stoga nebrojeno puta bio mentor njihovih završnih radova i član komisija za odbranu radova. Učestvovao je u osmišljavanju magistarskih i doktorskih disertacija, bilo u svojstvu mentora ili člana komisija za njihovu izradu i odbranu.

Poslednja decenija prošlog milenijuma ostavila je duboke štetne posledice na sve naše živote, pa i na njegov naučni rad, jer su grubo onemogućene veze sa svetskom naukom. Još gore je bilo to što je industrija iz dana u dan gubila smisao svoga postojanja, čime su uništeni izazov i svrha stvaranja naučnih rezultata. Svoje jake inženjerske i naučne nagone i izazove prof. dr Zoran Petrović je zadovoljavao osmišljavanjem, rukovođenjem ili učešćem u izradi brojnih istraživačkih i naučnih projekata finansiranih od strane regionalne i republičke zajednice nauke, Ministarstva nauke, a svakako i privrede. U saradnji sa industrijama iz okruženja izradio je preko 50 originalnih projektnih rešenja iz domena zaštite od buke, od kojih je desetak naučno verifikovano.

Izuzetan stvaralački entuzijazam iskazivao je na mnogo načina i na mnogo polja. Tokom rada u Fabrici vagona bio je takmičar, ali i nosilac organizacije Radničkih sportskih igara u okviru samog kolektiva, kao  i na višim nivoima, od gradskog do republičkog. Voleo je sport, a posebno košarku i odbojku. Bio je jedan od prvih koji je u našem gradu igrao tenis. Voleo je šah i jedan je od inicijatora memorijalnog turnira „Milovan Glišić“, koji se igra u znak sećanja na tragično stradalog direktora ESTŠ „Nikola Tesla“ u Kraljevu. U sportu se nije isticao fizičkim osobinama, već prvenstveno svojom lucidnošću i liderstvom.

Dolaskom na Fakultet posvetio se organizovanju studenata, tako da je bio nosilac formiranja KK „Mašinac“ i njegov dugogodišnji predsednik. Pod njegovim vođstvom klub je postigao velike i vredne sportske rezultate, ali i iškolovao generacije vrhunskih košarkaša.

Bio je hrabar i srčan, a posedovao je moć koju nije zloupotrebljavao. Umeo je, i to je bio jedan od prirodnih darova koje je posedovao, da pokrene ljude, da osmisli i dopuni sadržaje i aktivnosti, da rukovodi i da bude izvanredan i odgovoran izvršilac dogovorenih akcija.

U neobaveznim sadržajima, ali i tokom napornog rada, umeo je da zabavi i druge podstakne da iskažu svoje dobre i plemenite osobine. Bio je duhovit i znao da zapeva i zaigra, kao i da svojim doživljajima sa brojnih putovanja po svetu ubedljivo dočara neke druge prostore, ljude, kulturu i istoriju.

Voleo je društvo i druženja, pažljivo ih je stvarao i negovao, bio je voljen i pamćen od prvog susreta.

Da smo ga manje voleli, da smo ga manje cenili, da nam je manje značio u druženjima i susretima, da je manje stvarao i manje uticao na naše razvojne puteve, možda bi nam njegovo odsustvo iz života manje teško palo.

Konferencijom za štampu , organizovanom danas u u beogradskom „Medija centru“ na inicijativu udruženja građana „Građanski  front“  i „Ne davimo Beograd“ najavljeno je organizovanje protestnih skupova građana, zbog velikog zađenja vazduha ,  za sredu 5.februar u dvadeset gradova širom Srbije.

Među učesnicma konferencije za štampu  u Beogradu bili su i predstavnici kraljevačkog udruženja građana „Lokalni front“ koje ima svojih  pet odbornika u Skupštini grada Kraljeva.

Ovo udruženje je danas obavestilo lokalne medije da će se i u Kraljevu , u sredu 5 .februara na Trgu Jovana Sarića , ispred Skupštine grada ,organizovati javni skup pod nazivom „Borba za čist vazduh“ koji će početi u 12 časova.

Da je situacija u Kraljevu alarmantna, kada je u pitanju kvalitet vazduha,  rečito svedoči i  poslednji Izveštaja Zavoda za javno zdravlje iz Kraljeva,  broj 114 od   30.01.2020 godine. U njemu su  dati  rezultati merenja sadržaju frakcija PM10 suspendovanih čestica u vazduhu  zabeleženi  na jedinom mernom mestu u gradu , kod Policijiske uprave u ulici Vojvode Putnika. Tako je, u periodu od 1. do 27 januara u Kraljevu bilo čak dvadeset dana sa indeksom kvaliteta vazduha jako zagađen , sa rekordnih, negativnih 366,85 μg/m3 zabeleženih u nedelju 26.januara.

Zbog  mogućnosti mernog uređaja i metodologije obrade očitanih podataka   rezultati merenja kvaliteta vazduha saopštavaju  se javnosti  sa zakašnjenjem od tri dana.

Budžetom grada Kraljeva za 2020 godinu za Program  6 – Zaštita životne sredine planirano je 192.451.070 dinara ili 4,3 odsto od ukupnog budžeta .Za Programsku aktivnost 0002- Praćenje kvaliteta elemenata životne sredine (gde spada i praćenje kvaliteta vazduha) planirano je – 0 dinara.

To svakako ne znači da se u Kraljevu ne meri kvalitet vazduha. Već smo više puta pisali da merenje i saopštavnje rezultata radi Zavod za javno zdravlje  Kraljevo ali se ta usluga njemu plaća  ,verovatno sa nekih drugih budžetskih pozicija.

 I dalje ostaje nejasno zašto se to merenje kvaliteta vazduha ,obzirom da se radi o kontinuiranoj aktivnosti ,ne iskazuje kao posebna programska aktivnost sa svojim ciljevima ,ishodima i izlaznim rezultatima. Ovako se ,u Kraljevu, radi   godinam unazad od kada se izrađuju i usvajaju programski budžeti a to je u koliziji sa potrebom da programski  budžet lokalne samouprave bude transparentniji i razumljviji za građane u odnosu na  stare, linijske budžete koji su napušteni još 2015 godine usvajanjem Zakona o budžetskom sistemu.

U noći između petka i subote  na  fasadi kuće  ,u ulici Heroja Maričića u Kraljevu, u kojoj se nalaze prostorije udruženja građana „Pozitivna omladina“ iscrtan je grafit sa simbolima nacističkih SS trupa i porukom „Antifapacovi“

Na Fejs buk stranici udruženja ,uz fotografiju grafita objavljena je i informacija o ovom nemilom događaju: „Dragi prijatelji, neki kreten je ispisao ovaj „grafit“ na zidovima našeg malog i neformalnog kutka i kuće u čijem dvorištu su od nacističkih bombi tokom Drugog svetskog rata stradali naši sugrađani. Taj nečovek crta simbol uništenja i stradanja ovog grada. Neka mu je na čast!“

Istoričar Vojkan Trifunović ,član udruženja građana „Pozitivna omladina“ koji se ,inače bavi istraživanjem manje poznatih događaja iz prošlosti Kraljeva je  u svojoj izjavi za medije rekao: „Ispisati taj simbol u gradu u kojem se nacisti tokom Drugog svetskog rata streljali oko 3.000 nevinih ljudi je van pameti i zdravog razuma“, zaključivši da bi autorima sramnog grafita ,pored policije,trebalo da se pozabave i psihijatri.

Ovaj događaj  je izazvao brojne komentare osuda na društvenim mrežama.

Crtanje grafita sa nacističkim obeležjima  i ispisivanje uvredljive poruke   prijavljeno je policiji