Predstavnicima osamnaest gradova i opština iz  sliva Zapadne Morave  predstavljen je , početkom novembra 2019. godine , u Kruševcu , Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Sporazum  je rezultat  višegodišnjeg  multisektorskog rada koordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština podržanog od strane kraljevine Švedske, brojnih domaćih državnih organa i institucija kao i od nekih  međunarodnih organizacija.

Sporazumom o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave  kreiran je  normativni okvir za institucionalnu saradnju lokalnih samouprava. To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.  On svojim rešenjima , oslonjenim na izmenjeni  Zakon o lokalnoj samoupravi , u velikoj meri , potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih , pre svega kadrovskih , resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i unapređenje civilne zaštite na lokalnom nivou kao „karike koja nedostaje“ u sistemu zaštite i spasavanja na lokalnom nivou.

Novembar 2010-Lista zemljotresa

Srbija je još 2009 godine usvajanjem  Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.

Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.

Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014  nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je, pre samo trideset  godina, u Beogradu , sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!

Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014, da bi smo ,godinu dana kasnije, potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu, koji kroz danonoćno pripravni Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.

Od te 2015  godine , nama su na raspolaganju resursi i,još dragocenija, ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.

Sudeći prema ponašanjima , najodgovrnijh u lokalnim samoupravama, i dalje ,olako, zaboravljamo potrebu i značaj (iz) gradnje sistema zaštite i spasavanja i civilne zaštite kao njenog segmenta.

Prema raspoloživim informacijama svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobile su od Stalne konferencije gradova i opština ,odmah  posle predstavljanja dokumenta  u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite.

Dokument su , do sada , razmotrile i usvojile samo dve lokalne samouprave ,Skupština grada Kruševca  i Skupština opštine Vrnjačka Banja. One  su to uradile na sednicama svojih Skupština održanim istog dana , 25 decembra.2019 godine.

Iskustva Kraljeva su ,do nedavno, predstavljana i međunarodnoj sturučnoj javnosti

Većina , od  još 16 lokalnih samouprava iz asocijacije Sliv Zapadne Morave, nije uvrstila ovaj dokument u dnevni red svojih Skupština ikao su one  zasedale tokom novembra i decembra zbog zakonske obaveze usvajanja budžeta opština i gradova za 2020 godinu.

Posebno pada u oči da se u toj grupi opština i gradova  našlo i Kraljevo koje je , do nedavno , prednjačilo u ovim poslovima.

Iskustva građana Kraljeva  stečena u zemljotresu  novembra 2010 godine i u razornim poplavama  iz maja 2014 godine  presudno  su uticala , najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u  upravi Grada Kraljeva koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugi mopštinama i gradovima

Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog  februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice.

Čini se da  je interes čelnika Kraljeva za nastavak  proaktivne uloge u ovim aktivnostima splasao. Da li je to zbog saznanja da će sedišet budućeg zajedničkog,međuopštinskog organa za poslove  smanjenja rizika od katastrofa i  razvoja civilne zaštite biti u Kruševcu ili pak zbog nečeg drugog (sa) znaće se uskoro.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Da li nas je, sve do katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju maja 2014 godine, pratila ona narodna kletva „Da Bog da imao pa nemao!“ ili smo sami ,svojim nemarom uništili sistem civilne zaštite kakav je postojao u Jugoslaviji do kraja osamdestih godina svejedno je sa stanovišta ishoda.
A ishod tog bespotrebnog devastiranja jednog sistema je ,bar do 2010 godine, bio da nemao civilnu zaštitu. Tu bolnu i otrežnjujuću činjenicu shvatili smo suočivši se sa velikim razmerama štete izazvanim poplavama kada smo bili prinuđeni da angažujemo vojsku za spašavanje ljudi i materijalnih dobara jer jedinica civilne zaštite nije bilo.
Dok smo mi ,na početku tranzicije društva iz socijalističkog u kapitalističko, na civilnu zaštitu gledali kao na recidiv prošlosti i socijalizma , evropske zemlje su taj sistem shvatale veoma ozbiljno i izučavale su iskustva organizacije civilne zaštite u Jugoslaviji.
Zbog toga smo i dočekali da u poplavama 2014 nema obučenih ljudi za prvo reagovanje iako je ,recimo, pre samo trideset godina u Beogradu ,recimo, sistemom obuke u okviru civilne zaštite bilo obuhvaćeno oko 300.000 stanovnika!
Trebalo je,najpre, da osetimo dobrobiti evropske solidarnosti kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu maja 2014 da bi smo godinu dana kasnije potpisali Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu koji kroz Kordinacioni centar za za reagovanje u vanrednim situacijama koji je danonoćno u pripravnosti i nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.
Na taj način ,od te godine, nama su na raspolaganju resursi i još dragocenija ekspertiza zemalja EU kao i učešće na obukama i u sistemima za rano upozoravanje koje finansira Evropska unija.
Doduše Srbija je još 2009 godine usvajanjem Zakona o vanrednim sitaucijama koji je ,do sada, u dva navrata „popravljan“ postavila koncept modernog sistema zaštite i spasavanja.
Ovako ustrojeni sistem ima svojih ,određenih, koncepcijskih nedoumica a jedna od njih tiče se i mesta i uloge sistema civilne zaštite koji je,izvesno je, segment,podsistem, sistema zaštite i spasavanja,ali koji nije,za razliku od nekih drugih podsistema (na primer sistem obaveštavanja i uzbunjivanja)kao poseban sistem.
Postojeća,monotipska, organizacija sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou stoga je i najveći problem za funkcionisanje civilne zaštite jer ona ne uvažava postojeće,brojne različitosti imeđu lokalnih samouprava.Tačnije takva organizacija nameće da sve lokalne samouprave ,bez obzira na svoje realne materijalne i kadrovske kapcitete moraju imati iste organizacione forme i iste organe što u praksi dovodi do značajnih odstupanja sa direktnim posledicama po funkcionalnost i svrsishodnost kako integrisanog sistema zaštite i spasavanja tako i civilne zaštite kao podsistema.
Civilna zaštita na nivou lokalnih samouprava je , i zbog toga, segment , deo, podsistem integrisanog sistema zaštite i spasavanja koga možemo nazvati „nedostajućom karikom u lancu“.
Tim više je Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave, kao normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava, značajniji.
Jer on svojim rešenjima ,oslonjenim na izmenjeni Zakon o lokalnoj samoupravi, u velikoj meri, potire slabosti monotipske organizacije sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou omogućavajući funkcionalnu i efikasnu integraciju postojećih ,pre svega kadrovskih, resursa lokalnih samouprava udruženih u sliv Zapadne Morave i druge slične asocijacije.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

U nekoliko postojeći zakona kao što su to Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama , Zakona o zaštiti od požara , Zakona o vodama ,Zakon o šumama ,Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu , Zakona o obnovi nakon elementarne nepogode definisane su , jednim delom , obaveze lokalnih samouprava koje nastaju kao posledica elemetarnih nepogoda.Izmenama Zakona o o lokalnoj samoupravi iz juna 2018 godine , definiše se mogućnost ostvarivanja saradnje i udruživanja jednica lokalne samouprave, sa mogućnostima udruživanja sredstava i obrazovanja, između ostalog i stvaranjem zajedničkih organa.
Time je kreiran normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava započete odmah posle katastrofalnih majskih poplava u Srbiji 2014 godine.Početkom novembra u Kruševcu je predstavljen Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.

Podrška Ministarstva za državnu upravu udruživanju lokalnih samouprava

Ovom normativnom zaokruživanju ambijenta za razvoj civilne zaštite na novim osnovama predhodile su otrežnjujuće poruke prirode ,preko velikih elementarnih nepogoda, koje su ,u potpunosti, ogolile stanje u sistemu prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama Srbije.
Jednostavno, u prvim decenijama uvođenja višestranačja u Srbiji i u tranzicionim vremenima početkom ovog veka nije se ništa radilo na očuvanju a kamo li izgradnji tog segmenta lokalnih javnih uprava koji treba da se bave aktivnostima prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama.
Učestale katastrofe uslovljene klimatskim promenama, rizicima koje kreira postojeća ili nedostajeća infrastruktura, sve starija populacija ,posebno u seoskim sredinama i nepostajanje ili nepotpunost sistema civilne zaštite učinili su rizike od nekih budućih katastrofa uz Srbiji većim.
Iskustva građana Kraljeva stečena u zemljotresu novembra 2010 godine i u razornim poplavama iz maja 2014 godine presudno su uticala, najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u Gradskoj upravi koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugimopštinama i gradovima
Međopštinska saradnja gradova i opština sliva Zapadne Morave (17 gradova i opština kojima se ,u 2018 pridružio i Aleksandrovac ) pokrenuta je ,2014 godine, na inicijativu Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove gradske uprave Kraljeva,2014 godine.
Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, iskoristivši pomoć i podršku Stalne konferencije gradova i opština potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice. Istog dana ,u Kraljevu , je i sedam lokalnih samouprava u slivu Kolubare potpisalo svoj Protokol.
Dokument predstavljen , novembra meseca 2019 godine u Kruševcu, je nastao kao rezultat višegodišnjeg multisektorskog rada kordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština.Ova asocijacija lokalnih samouprava Srbije je imala ,na tom poslu, finansijsku podršku Švedske .I brojne druge međunarodne organizacije ,UNDP ,Svetska banka ,FAO programa UN pomogle su u tome kao i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ,Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova- Sektor za vanredne situacije i Kancelarija za javna ulaganja.
Za potrebe pripreme teskta Sporazuma o saradnji gradova i opština sliva Zapadne Morave, SKGO je angažovao tim eksperata koji su izradili analizu sadašnjeg stanja kroz prikaz različitih okvira i definisanja potreba u odnosu na zakonske obaveze i nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji.Tim za izradu Analize je dao i niz konkretnih preporuka u cilju preduzimanja daljih aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa. Jedna od tih preporuka jeste i model udruživanja gradova i opština u asocijacije koje prate velike rečne slivove.
Uspostavljanje funkcionalnog sistema smanjenja rizika od katastrofa udruživanjem u rečne slivove i razvoj civilne zaštite i sistema rane najave jedan je od osnovnih ciljeva međuopštinske saradnje na novim osnovama ali o tome više u drugim tekstovima.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobili su, posle predstavljanja dokumenta , početkom novembra u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave, koji predviđa obrazovanje Zajedničke službe  ovih opština i gradova u cilju zajedničkog i efikasnog delovanja na sprečavanju poplava i  i razvoja civilne zaštite.

Ovj dokument opštinama i gradovima je poslat ,sa predlogom da ga uvrste u dnevni red svojih Skupština do kraja ove godine ,i od strane Stalne konferencije gradova i opština i od strane grada Kruševca koji će ,preme postignutim  dogovorima, biti sedište budućeg Situacionog centra ,novoformiranog ,zajedničkog ,međuopštinskog organa javne uprave za  poslove  smanjenja rizika od katastrofa i poslove razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Kako saznajemo, prema tim istim dogovorima , predviđeno je da postojeći  Regionalni centar za obuku pripadnika civilne zaštite, na Rudnu bude sedište budućih edukativnih aktivnosti i vežbi  za pripadnike civilne zaštite iz 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave.

Ovaj centar je  smešten na obroncima Golije u mestu Rudno, koje je zbog svoje klime poznato kao vazdušna banja, na 100 kilometara jugozapadno od grada Kraljeva, na nadmorskoj visini od 1100 metara. Objekat raspolaže  sa oko 300 kvadratnih metara i  30 ležaja.

Njegov zvanični  naziv  je „Dom Gradske uprave grada Kraljeva na Rudnu“, i  bio je svojevremeno  u vlasništvu Dečjeg odmarališta „Goč“. Objekat otvoren za ove namene prvom obukom kadrova civilne septembra  2014. godine, a do sada  obuke  iz oblasti civilne zaštite u ovom centru prošlo je više od 350 polaznika iz više gradova i opština.

Sa jedne od ranije održanih obuka na Rudnu

Sasvim je izveno da će ,posle osnivanja ,zajedničkog ,međuopštinskog organa javne uprave za  poslove  smanjenja rizika od katastrofa i poslove razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave ,biti uložena značajna sredstva u njegovo opremanje za ove namene.

Indirekto će to biti i dodatni imput za razvoj seoskog turizma na ovoj visoravni koja je već prepoznata turistička destinacija za sve veći broj turista iz zemlje i inostranstva.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Početkom novembra 2019 godine  predstavnicima osamnaest gradova i opština sliva Zapadne Morave  predstavljen je ,u Kruševcu Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Sporazum o saradnji koji bi trebalo da potpišu gradovi i opštine koje pripadaju slivu Zapadne Morave, rezultat je višegodišnjeg  multisektorskog rada kordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština podržanog od strane kraljevine Švedske , brojnih međunarodnih organizacija,UNDP,Svetske banke,FAO programa UN, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu,Kancelarije za javna ulaganja i Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova.

– Trpeli smo , u prošlosti, posledice zato što nije bilo dovoljno povezanosti, sistema  ranog upozoravanja, zajedničkog planiranja. Sporazumom,čija jesuština prevencija,  obezbeditiće se  formiranje odgovarajuće stručne službe čije će sedište biti u Kruševcu a centar obuke  u Kraljevu – kazao je Stanišić.

Gradovi i opštine će  participirati , shodno broju stanovnika, u ukupnim troškovima rada zajedniče službe.

-Priroda ne poznaje ni administrativne ni opštinske ni gradske granice, ne može Kruševac napraviti plan ukoliko to nisu uradili i svi ostali u nizu ovih 18 gradova i opština, jer su  posledice svuda iste-naglasio je Stanišić

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave,Ivan Bošnjak je kazao da je inicijativa “Sliv Zapadne Morave” pokrenuta još 2014. Posle katastrofalnih poplava počeli smo da razmišljamo kako da se naše jedinice lokalne samouprave  bolje organizuju u slučaju elementarnih nepogoda.

– Učilo se i uradilo  dosta tokom ovih pet godina .Unapredili smo  znanja i kapacitete kod ljudi na lokalu koji se bave pitanjima vanrednih situacija, upravljanjem civilnom zaštitom, podigli  nivo svesti kod građana, i na kraju izmenili Zakon o lokalnoj samoupravi  kako bi se omogućilo bolje organizovanje i bolja priprema za vanredne situacije. Za očekivati je  da gradovi i opštine, udruženi u ovaj sliv, za 2020. godinu u svojim budžetima izdvoje odgovarajuća sredstva, te da  zaposleni počnu da rade svoje prve poslove u prvoj zajedničkoj službi. Jer, svemu ovome, prethodio je, novi zakon o sprečavanju smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i novi zakon o dobrovoljnim vatrogasnim društvima, kao i unapređenje čitavog službeničkog sistema i sistema stručnog usavršavanja-kazao je Bošnjak.

– Pred nama je dalja racionalizacija i optimizacija ovih poslova zajedno sa državnim organima, kao i bolje povezivanje sa zemljama u okruženju. Do sada smo imali saradnju  sa Hrvatskom i Republikom Spskom, ostvarili smo i značanu saradnju sa Rumunijom i Bugarskom i čini nam se da će novine koje uvodimo u Srbiji  dovesti do toga da se sve zemlje u Jugoistočnoj Evropi  bolje povežu i da  granice koje postoje, praktično više ne postoje kada su u pitanju elementarne nepogode i klimatske promene – rekao je Bošnjak.

Kruševac kao buduće sedište Stacionarnog centra ,prvog zajedničkog međuopštinskog organa javne uprave za poslove  smanjenja rizika od katastrofa i razvoj civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave će nositi i najveću odgovornost ali i deliti sa drugima njihova iskustva kada su u pitanju vanredne situacije. Nadam da ćemo već početkom sledeće godine imati objedinjenu službu koja će raditi sa svim gradovima i na taj način pomoći da se na adekvatan način odreaguje u nekoj vanrednoj situaciji, poput poplava i slično-  kazala je gardonačelnica Kruševca, Jasmina Palurović.

Izmenama i dopunama   Zakona o lokalnoj samoupravi i  novim  Zakonom  o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, kreiran je  put da se međuopštinska saradnja   podigne na jedan viši nivo, kroz njenu institucionalizaciju.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Na nedavno održanoj  Konferencija država potpisnica Okvirne konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP25) u Madridu Ambasadorka  Srbije u Španiji  Katarina Lalić Smajević, naglasila je ,obraćajući se učesnicima skupa ,  da je Srbija posebno zainteresovana za jačanje odgovora na klimatske promene u nacionalnim i međunarodnim okvirima . Srbija pripada regionu koga su  klimatske  promene , prema nekim pokazateljima , svrstale u , do sada ,  najpogođenije  u svetu . Zato i ne čudi što je Srbija među prvim zemljama u svetu ,već 2017 godine , ratifikovala Pariski sporazum o klimatskim promenama koji je usvojen novembra 2016 godine.

O razmerama posledica klimatskih promena po ekonomiju Srbije rečito govori i podatak da su toplotni talasi , suše i poplave ,u periodu od 2000 godine do danas ,prouzrokovali štetu od preko 5 milijardi evra.

Smemo li da ignorišemo ove podatke, jesmo li  išta naučili i počeli da primenjujemo menjajući svoja ponašanja posebno u delu kreiranja i implementacije pojedinih sektorskih  strateških odluka na lokalnom nivou?

Da li ,na lokalnom nivou, ignorišemo ovaj veliki izazov pred kojim se našlo čovečanstvo tražeći alibi u našim , svakodnevnim ,domaćim,  problemima?

Uspevamo li da , kreirajući i implementirajući lokalne javne politike u sektorima energetike , saobraćaja , zaštite životne sredine , jasno uočimo , očigledne , uzročno posledične veze između našeg (ne)činjenja u pobrojanim sektorima i našeg negativnog uticaja na uzroke globalnih klimatskih promena?

Jemo li svesni da nas ignorisanje troškova vezanih za otklanjanje  naših ,lokalnih, negativnih uticaja na uzroke klimatskih promena  dodatno približava još skupljem scenariju koga nam promenjena klima može „napisati“, u još kraćem vremenskom periodu nego što je ovaj predhodni , dvodecenijski, u kome smo, da ponovimo, pretrpeli štetu od 5 milijadri evra?

Možemo li da shvatimo kolika je ta suma novca sa kojom nas je priroda „kaznila“ u predhodne dve decenije  uzimajući u obzir neke  podatke po kojima bi , sa tim novcem,Srbija rešila problem prečišćavanja otpadnih voda u svih 168 opština i gradova?

Čini nam se ,na žalost, da svest i kapciteti znanja dobrog dela donosilaca odluka na lokalnom nivou u sinergiji sa opštom apatijom i odsustvom aktivizma građana,kreiranim (pre)dugim tajanjem tranzicije, grade društveni  ambijent u kome smo daleko,daleko od opštpoznate maksime nastale u holandskom gradiću Sidartu ,davnih sedamdesetih godina prošlog veka , „Misli globalno ,deluj lokalno“.

Taj ambijent karakteriše suprematija partikularnih , grupnih, i ličnih interesa manjine, u kojima opšti ,pa dakle i širi interesi jedne lokalne zajednice, bivaju marginalizovani ,potiskivani i zabašurivani.

U takvom društvenom ambijentu svaka pa i najmanja aktivnost koja se rukovodi tim širim,opštim interesima i doprinosi koheziji lokalnih zajednica, zaslužuje pažnju i podršku javnosti.

U tom kontekstu bavićemo se novinama ,i benefitima, koje je doneo   Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi,usvojen još  20.juna 2018 godine, u delu kreiranih normativnih predpostavki za jačanje međuopštinske saradnje u Srbiji.

Sa svečanosti potpisivanja Protokola u Kraljevu

Ključni impulsi za izmene tog zakona došli su iz Kraljeva gde su , još desetog  februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave,iskoristivši pomoć i podršku Stalne konferencije gradova i opština  potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice. Istog dana,u Kraljevu , je i sedam lokalnih samouprava u slivu Kolubare potpisalo svoj Protokol.

Trenutno je ,u toku, početna faza implementacije rešenja koje je doneo   Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi ,u delu stvaranja prvog ,zajedničkog,   međuopštinskog  organa javne uprave pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave,  za poslove upravljanja  vanrednim situacijama i  rizicima kroz aktivnosti planiranja, edukacije i prevencije.

Panel na 47 Skupštini SKGO

Aktivnosti gradova i opština potpisnica Sporazuma o udruživanju u Sliv Zapadne Morave   mogu se posmatrati  i  kao ,bar delimični, odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta pa zato i zaslužuju veću pažnju i podršku javnosti.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.