Svečanim polaganjem kamena temeljca danas je ,u Kraljevu, počela izgradnju novog objekta osnovne škole „Sveti Sava“ u naselju  Ribnica.

Zgrada nekadašnje osnovne škole „29.novembar“ u Ribnici , kasnije preimenovane u „Sveti Sava“, sagrađena je još 1965 godine kao privremeni objekat.

Nova školska zgrada  će imati 5.900 kvadratnih metara, predviđena je za jednosmenski rad,njena gradnja će koštati 391.787.012  dinara a planira se da je  preduzeće „Tončev gradnja“ završi  za 400 radnih dana , do septembra naredne godine.

Škola će moći da primi 700 đaka , uz sklopu škole biće izrađena i fiskulturna sala sa 346 mesta, multifunkcionalni sportski teren na otvorenom sa terenima za košarku, odbojku, rukomet, mali fudbal, uz igralište sa spravama za decu predškolskog i nižeg školskog uzrasta , tobogane, sa gumenom podlogom… Škola će imati i parking, „obične“ i prilaze za osobe sa invaliditetom.

Kamen temeljac za izgradnju novog objekta Osnovne škole „Sveti Sava“ u Ribnici položili su ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić, zajedno sa direktorom Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Markom Blagojevićem, rukovodiocem Školske uprave Kraljevo Bojanom Marinković i direktorkom škole „Sveti Sava“ Snežanom Madžarević.

Šarčević: Jednosmenski rad u osnovnim školama  je nešto čemu težimo i za šta se spremamo

„I pored korone i smanjenja budžeta, proces digitalizacije škola u Srbiji biće nastavljen kako bi naredna godina u potpunosti bila digitalna. Rad na daljinu se pokazao veoma dobrim, a sada Ministarstvo ima bolju pripremu nego na početku epidemije, kada je on line nastava morala da krene za dva dana. Ulažu se napori da se  jednosmenski rad , kakav će biti i u kraljevačkoj OŠ „Sveti Sava“,uvede u većini škola u Srbiji što će dati dodatno vreme za  više od 70 dodatnih pedagoških sadržaja, koje smo uveli. Roditelji više neće  da plaćaju privatne profesore, deca završe obaveze učenja u školi, imaju dovoljno sporta, uključili smo sedam velikih saveza u te pripreme,za sada, džudo, tenis, odbojku, košarku…U takvim školama,kao što će biti ova čiju gradnju danas započinjemo u Kraljevu,deca će moći da se više bave sportom bez iziskivanja dodatnog roditeljskog vremena i dodatnih troškova“ izjaviop je,između ostalog,danas u Kraljevu, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

U subotu 13.juna 2020 godine, održaće se  tradicionalno , letnje druženje kraljevčana u Beogradu, koje se ,pod imenom „Kajmak bal“, organizuje u Topčiderskom parku već jedanaest godina za redom.

Festival dobrog raspoloženja „dece Ibra i Morave skućene na obalama Dunava i Save“ nazvan po kajmaku, nadaleko čuvenom proizvodu iz njihovog zavičaja imaće,ove godine, što zbog situacije uzrokovane epidemijom korone,što zbog  neispunjenih,ranije datih, obećanja grada Kraljeva i njegove Turističke organizacije nešto izmenjen program.

Na XI „Kajmak balu“ izostaće njegov popodnevni program koji se  organizovao u Skadarliji kraj kuće „Đure Jakšića“ na kome su ,po tradiciji učestvovali najmlađi kraljevčani iz različitih kulturno-umetničkih i folklornih društava kao i iz muzičke škole „Stevan Mokranjac“.

Izostaće i predstavljanje zabavnih , turističko-sportskih i kulturnih manifestacija poput „Veselog spusta“, „JazzIbar-a“, „Srebrnog kazana“, Pasuljijade“, „Maglič fest“, „Narcisima  u pohode“, „Dana Jelene Anžujske“…One su,inače,jednim delom i koncipirane da  ,pored nezaobilaznih znamenitosti Žiče, Studenice i drevnog Mačliča, privuku  više posetilaca  grada  smeštenog  na ušću Ibra u Zapadnu Moravu.

Promene u ovogodišnjem programu, neće značajnije uticati  na broj učesnika i njihovo dobro raspoloženje, nadaju se organizatori „Kajmak bal“-a, beogradska podružnica Zavičajnog društva Kraljevo.

I kako to obično biva, kad zataje institucije zadužene za pojedine sektore i oblasti na scenu stupaju građani i njihova udruženja.

Tako su, ove godine, svoje učešće na „Kajmak balu“ potvrdili članovi „Stare Pavlice“, udruženja koje okuplja raščane u Kraljevu  i osnivači sve popularnije grupe „Sidža“ koja na Fejs buk platformi okuplja bizu dvadesethiljada članova, kraljevčana rasutih širom sveta.

„Druženje u Topčideru iskoristićemo da se dogovaramo oko  zajedničkog odlaska  na „Veseli spust“ ali  da ,  sadnjom jednog jorgovana,simbolično  obeležimo „Dane jorgovana“ i odamo počast nedavno preminulom Milanu Glišoviću,idejnom tvorcu i pokretaču ove manifestacije. Kao jedan od produkata naših predhodnih druženja ,ovde u Topčiderskom parku, već postoji „Aleja ibarskih jorgovana“. Za sad ih ima deset, koliko je i održano „Kajmak bal“-ova, a u subotu će im se pridružiti i jedanaesti“ rekao nam je Milan Novaković  agilni predsednik beogradske podružnice Zavičajnog društva Kraljevo.

Danas se,širom sveta, obeležava Svetski dan zaštite životne sredine. Juče je , u Beogradu, potpisan sporazum kojim se omogućava dalja ekspertska pomoć Švedske u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine, a danas smo obavešteni da je Republika Srbija postala je 137. članica Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosisistema.

Sudeći na osnovu ove dve ,lepe,vesti  mogli bi smo da zaključimo da Srbija ima  jasnu političku agendu u  oblasti zaštite životne sredine i to je,delimično, tačan zaključak  ako se ,u svojim opservacijama,zadržimo na tom, strateškom,državnom nivou.

Ali,život,onaj realni,svakodnevni je nešto sasvim drugo,posebno u ovoj izuzetno važnoj oblasti i odvija se, jednako kao i u svim sferama na,lokalnom, mikro nivou malih zajednica.

Na tom ,lokalnom,nivou Svetski dan zaštite životne sredine prolazi,kao i svih ranijih godina, neprimetno i nezabeleženo,ukoliko izuzmeno neke, na brzinu organizovane,nazovi ekološke događaje, koji su ,pre svega,u funkciji aktuelne izborne kampanje.

A i ti ,tako „sklepani“ događaji, samo potvrđuju da smo ,na žalost,svetlosne godine daleko od postulata da mislimo globalno a delujemo lokalno.

Ishodi naše nespremnosti,ili nesposobnosti da se menjamo i primenjujemo određena pravila u našem ponašanju  vidljivi su ,na svakom koraku, baš  oblasti zaštite životne sredine.

Obično se ,na današnji dan, u svečarskom tonu ponavlja mantra da su „ mediji značajan partner i da imaju ključnu ulogu u podizanju informisanosti i svesti javnosti u vezi sa pitanjima zaštite životne sredine“.

Upravo zbog toga , evo, povodom današnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine  koji se ,u svetu i Srbiji  obeležava pod sloganom „Ja sam sa prirodom“, nekih podataka koj potvrđuju tu  našu nespremnosti,ili nesposobnosti da se menjamo i primenjujemo određena pravila u oblasti zaštite životne sredine,bar na teritoriji pet lokalnih samouprava koje čine Raški upravni okrug.

Za realizaciju brojnih  ciljeva unutar sektora zaštite životne sredine , u protekloj 2019 godini ,bilo je izdvojeno,zbirno u pet lokalnih samouprava, 356.380.574 dinara. U procentima,u odnosu na ukupne budžete lokalnih samouprava  to se kretalo od 12,1%(Raška) do 0,13%(Vrnjačka Banja).

Izdvajanja na budžetskoj programskoj poziciji 6-Zašta životne sredine su, u tekućoj 2020 godini,na žalost,još manja i zbirno, u svih pet lokalnih samouprava, iznose 277.769.491,20 dinara ili čak 78.611.082,80 dinara manje u odnosu na 2019 godinu i kreću se u rasponu od  4,3%(Kraljevo), do samo 0,19%(Vrnjačka Banja) u odnosu na ukupne budžete lokalnih samouprava.

Budžetske procese, u lokalnim samoupravama na teritoriji Raškog upravnog okruga , sa stanovišta pripreme budžeta, određivanja visine sredstava koja se obezbeđuje različitim budžetskim korisnicima, prezentovanja informacija o trošenju javnih sredstava i efekata na ispunjavanje ciljeva  javnih politika u oblasti zaštite životne sredine, deklarisanih kroz programske budžete tri opštine(Vrnjačka Banja,Raška i Tutin) i  dva grada(Kraljevo i Novi Pazar) i dalje karakteriše nedovoljna transparentnost i neviđena suprematija političke dimenzije budžeta lokalnih samouprava.

Prošlo je pet godina od kada su Zakonom o budžetskom sistemu u Srbiji uvedeni programski budžeti u lokalnim samoupravama  ali ,na žalost,bar u oblasti zaštite životne sredine izostale su željene i ,preko potrebne, promene praksi.

Red je da se na to ukaže. Bar na današnji Svetski dan zaštite životne sredine.

U Beogradu je,juče, potpisan sporazum kojim se omogućava dalja ekspertska pomoć Švedske u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine.

Švedska jedan od glavnih parnera Srbije u postizanju evropskih ekoloških standarda i rešavanju najznačajnih pitanja u oblasti zaštite životne sredine.

Put ka unapređenju životne sredine kao jednog od osnovnih preduslova zdravlja stanovništva,je jedan od baznih preduslova pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Januara 2020. godine Srbija je dostavila Briselu svoju Pregovaračku poziciju za otvaranje Poglavlja 27-zaštita životne sredine.

Švedska je, kroz ENVAP projekat započet još 2016 godine ,dala značajnu pomoć za izradu strateških dokumenata iz oblasti ključnih za kvalitet i zaštitu životne sredine uključenih u Pregovaračku poziciju za otvaranje Poglavlja 27-zaštita životne sredine.

U aktivnostima koje su realizovane u okviru projekta bilo je uključeno više od 3.000 različitih učesnika, od predstavnika ministarstava i institucija, do nevladinog sektora i lokalnih zajednica. Izradu ovog kompleksnog  dokumenta, u čijoj je izradi tokom više od dve godine učestvovalo 28 institucija i preko 150 ljudi  Švedska je ,za proteklih 9 godina u okviru ENVAP projekta podržala sa 4,5 miliona evra.

Potpisanim sporazumom, projekat „Pripreme za pregovore vezano za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, Faza 3, Program pristupanja u oblasti zaštite životne sredine (ENVAP3)“ biće sproveden do kraja aprila 2022. godine, i podrazumevaće praćenje sprovođenja Pregovaračke pozicije, kao i podršku sprovođenju određenih prioritetnih akcija.

Zbog svega toga juče se,prilikom potpisivanja sporazuma Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan zahvalio Švedskoj i ambasadoru Švedske u Republici Srbiji Jan Lundingu.

U nastavku  susreta, organizovana je video konferencija preko društvene mreže Instagram, tokom koje su ministar Goran Trivan i ambasador Jan Lundin odgovarali na brojna pitanja u vezi sa zaštitom životne sredine

„Nije upitno treba li ili ne Kraljevu, kao lokalnoj samoupravi, Strategija održivog ruralnog razvoja. Jedina,prava,pitanja su ko,kada i kako  treba da,što pre, inicira izradu tako važnog dokumenta“ rekla je, danas na Ušću, diplomirani inžinjer šumarstva Jelena Jablanović,profesoka u Šumarskoj školi u Kraljevu,koja je kao zainteresovana meštanka učestvovala na javnoj raspravi.

Moderator rasprave magistar Jovan Nešović je ,u uvodnim napomenama izneo podatak da samo 14 od 92 naseljena mesta na teritorij grada Kraljeva beleže trend rasta broja stanovnika i ona su koncentrisna u neposrednoj blizini grada. Ušće i 77 drugih naseljenih mesta u ruralnim delovima grada koji je,inače,najveća lokalna samouprava u republici, po površini na kojoj se prostire,beleže ubrzano smanjivanje broja stanovnika.

Tokom rasprave ,u kojoj je učestvovalo dvadesetak meštana Uća i susednih mesta,čuli su se više nego zabrinjavajući podatci o nepovoljnim demografskim kretanjima,što se najbolje vidi koz podatak da se, broj stanovnika Ušćanskog kraja,u zadnjoj deceniji imeđu dva popisa prepolovio sa 17.000 na nešto manje od 8.000 stanovnika.

Podugačak je spisak danas iznetih,komunalnih i infrastrukturnih problema koji destimulativno utiču na kvalitet života u ovom kraju i koji pospešuju ubrzanu migraciju mladih,pre svega obrazovanih,ljudi iz ovog kraja.

Ali ono što je,kao zajednički imenitelj, provejavalo tokom čitave rasprave jesu ocene o neadekvatnoj i neredovnoj  komunikaciji grada Kraljeva kao lokalne samouprave sa malobrojnim institucijama i organizacijam prisutnim na ovoj teritoriji.

Zato je,između ostalog,pokrenuta inicijativa za izradu Strategije održivog ruralnog razvoja grada Kraljeva dobila,danas na Ušću, neupitnu podršku učesnika u javnoj raspravi. Ostalo je da se ,do kraja realizacije, projekta “Zelenim aktivizmom do održivog lokalnog razvoja“  organizuju još dve javne rasprave na teritoriji grada Kraljeva.

Ovo je,inače,druga po redu rasprava koju organizuje Evropski pokret Kraljevo u saradnji sa članovima Zelene mreže grada Kraljeva – udruženjem Novi Put, kroz projekat “Zelenim aktivizmom do održivog lokalnog razvoja“.

Projekat sprovode British Council  i Trag Fondacija u saradnji sa Fondom za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Obzirom da je još 19.maja, registrovan poslednji,pozitivni rezulata uzorka na SARS-Cov2 virus, kod pacijenta sa teritorije Kraljeva, to je,prema današnjem saopštenju Zavoda za javno zdravlje,Kraljevo zabeležilo,po prvi put od početka epidemije,jednu povezanu  sedmicu bez novoobolelih.

Od ponedeljka 18.maja uzorci sa teritorije grada Kraljeva šalju se na testiranje u laboratoriju Kliničkog centra Srbije „Vatreno oko“ a prema navodima iz današnjeg Saopštenja dobijenog iz kabineta Gradonačelnika  u ponedeljak 25.maja na testiranje je ,iz Kraljeva poslato 46 uzoraka.

Gradski štab za vanredne situacije na teritoriji grada Kraljeva će zasedati po ukazanoj potrebi, a saopštenja će biti dostavljana u skladu sa epidemiološkom situacijom i dobijenim izveštajima od nadležnih službi i institucija, koje i dalje prate sprovođenje mera u stanju proglašene epidemije.

Ovih dana u javnosti se pokrenulo pitanje cene testiranja na virus korone za građane koji će, moguće je, trebati rezultate takvih pregleda prilkom putovanja u inostranstvo.

U jednom trenutku, iz Minstarstva zdravlja, je rečeno da će zainteresovani građani moći da budu testirani u Kovid ambulantama pri Domovima zdravlja, institutima ili Zavodima za javno zdravlje „bilo gde u Srbiji“.

To je bio povod za razgovor sa Mišom Kolarevićem, direktorom Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo čija je laboratorija, odlukom Kriznog štaba Vlade Republike Srbije, u periodu od 31. marta do 17. maja, bila uključena u ispitivanje uzoraka građana na virus „SARS-CoV-2“.

U tom periodu, u laboratoriji ove ustanove ispitano je 8.991 uzoraka sa teritorije 25 lokalnih samouprava iz četri upravna okruga.

Pitali smo Kolarevića na koji način su, kao ustanova, bili uključeni u pregled uzoraka uzetih od građana, i da li su, pre početka ili kasnije tokom rada, znali cenu svoje usluge, hoće li tražiti nadokandu za taj rad, kao i to da li znaju hoće li i pod kojim uslovima nastaviti da pružaju građanima tu uslugu na njihov lični zahtev i na komercijalnoj osnovi?

„Veterinarski specijalistički institut Kraljevo je jedna od deset sličnih ustanova osnovanih od strane države, čije aktivnosti u sektoru zaštite zdravlja životinja, kontrole namirnica životinjskog porekla, iskorenjivanje zaraznih i parazitskih bolesti životinja i još nekih drugih, veterinarskih usluga, koordinira Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“, rekao je Kolarević.

Vladin Krizni štab je Institutu, kako je objasnio, obezbedio svu potrebnu opremu za testiranje, tako da nije bilo posebnih troškova. Zbog toga kao državna institucija neće pokretati pitanje bilo kakve nadoknade za obavljeno testiranje.

„U ovom trenutku nismo zvanično obavešteni o tome da li mi, obzirom da smo iz drugog sektora a ne iz sistema zdravstvene zaštite stanovništva, treba da nastavimo sa pružanjem naših usluga pregleda uzoraka građana na virus „SARS-CoV-2“ na komercijalnoj osnovi, a na njihov lični zahtev. Obzirom na prirodu i obim naših redovnih aktivnosti mi, u institutu, nismo na ovu temu još uvek razgovarali o tome, i u ovom trenutku, nemamo naš stav“, naveo je Kolarević.