Sinoć je, u Galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ u Kraljevu, otvorena izložba slika „Pop – ikona nostalgija“, čiji je autor Kraljevčanin Dimitrije  Džimi Danilović.

Ovo je,posle nedavne izložbe u Zemunu , druga izložba ovog autora koji pred publiku izlazi sa odabranim opusom svojih dela rađenih u  u maniru dadaizma,koji sanžno podcrtava besmisao ljudske civilizacije koja ,često, produkuje ,posebno u tehnologijama i ljudskom ponašanju, elemente sopstvenog uništenja.

Na tim dadaističkim postulatima stvaralačkog čina Dimitrije Danilović u svoim radovima prikazuje savremene pop ikone u maniru srednjovekovnih ikona.

Jedan od tih njegovih radova nastao je  tokom kampanje za predsedničke izbore u SAD  i na njemu je prikazan  tadašnji republikanski  kandidata, a sadašnji predsednik Amerike Donalda Trampa sa oreolom, što je više nego jasna aluzija na Trampa Zlatokosog“i Jovana Zlatoustog.Ovo Dimitrijevićevo delo privuklo je pažnju publike na društvenim mrežama ali autor ima čitav set slika  na kojima se poslužio obrascem ikone predstavljajući  razne  savremenike i junake mladih generacija.Oni su grupisani u „likove“ ili „horove“pravednika prema tipu podviga ili oblasti u kojoj su  zaslužili svoju „svetost“.

Spajajući virtuelno i realno u svojim pop ikonama Dimitrije šalje jasnu poruku da je, danas,  granica između ta dva sveta nestala.

Dimitrije Danilović je rođen u Kraljevu 1993. godine. Završio je srednju Umetničku školu u Kraljevu, a nakon toga osnovne studije na FILUM-u u Kragujevcu, na odseku Zidno slikarstvo. Trenutno je na master studijama na istom fakultetu.Izložba će biti i otvorena do 26. februara.

Danas je , u Galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ iz Kraljeva , održana prva u nizu radionica namenjenih deci osnovnoškolskog uzrasta u okviru programa nazvanog  „ Zimske radionice -Dva sata bez telefona“.

Pet tematskih radionica planiranih za narednih deset dana zimskog školskog raspusta imaju za cilj da podstaknu najmlađe da se , bar  na dva sata ,odvoje od sveprisutnih mobilnih telefona i da to vreme iskoriste za upoznavnje sa  nekoliko  kreativnih veština poput , recimo, bojenja stakla, izrade predmeta od papira ili upoznavanje sa osnovama pantomime i nekih društvenih igra.

Na današnjoj ,prvo od pet planiranih radionica, najmlađi su se upoznali i prakično uvežbavali osnovne tehnike bojenja na staklu .Za sredu  su planirane društvene igre a u petak je predviđeno  upoznavanje sa tehnikama izrade predmeta i ukrasa od papira .Program se nastavlja u idući  ponedeljak i sredu .

Već  prvog dana odziv dece  iznenadio je i organizatore iz Kulturnog centra „Ribnica“ koji su , planirali da radionice realizuju u njihovoj biblioteci ali su bili prinuđeni da , zbog velikog interesovanja ,radionicu  održe u većem prostoru svoje Galerije.

Na taj način su dobili i prvu potvrdu da je njihov program dobro koncipiran i planiran jer su uspeli da privuku veliki broj zainteresovane dece.

O tom su svoj sud rekli i brojni roditelji koji su dovodili mališane na radionicu istakavši da je ovo i pravi sadržaj i pravi tajming za njegovo održavanje .Jer , ovako koncipirani programi pored toga što edukuju najmlađe, u punoj meri  pomažu i njihovim roditeljima kojima je, u ovo vreme besparice, sve teže da izdvoje koji dinar za odlazak na zimovanje van grada sa svojim mališanima.

Časopis „Savindan“ pred kraljevačkom publikom

U Kraljevu je večeras, u Domu Vojske promovisan dvadesetdeveti broj časopisa „Savindan“ čiji je izdvač Mileševski kulturni klub „Sveti Sava“ iz Prijepolja.

Već nekoliko godina unazad  časopis se predstavlja kraljevčanima ,u januaru mesecu,  a glavni razlog  je veza između dva kraj i dva grada u Srbiji  koju je , kako to kažu, svojim delanjem i značenjem izgradio prvi srpski ahiepiskop Sava Nemanjić.

Sava je u Studenici mirio zvađenu braću , u Žiči krunisao brata za prvog srpskog kralja, smestio sedište  autokefalne  Srpske pravoslavne crkve  u manastirsku  Spasovu crkvu  a u  Mileševi je sahranjen posle prenosa njegovih moštiju 1237 godine iz Velikog Trnova.

Pored ovoga, razlog za promociju časopisa u Kraljevu je i činjenica da je on otvoren za saradnju sa autorima iz Kraljeva iz raznih oblasti stvarlaštva.

Tako su ,u ovom broju ,svoje radove   objavili profesor Sojan Kaličani (Selo Štavalj i Kaličani) ,dipl.inž Miljko Biočanin (Skup familije Biočani iz Brnjice) i profesor dr.Novak Nedić (Znameniti inženjeri Kraljeva iz XIX veka).

Još jedan autor u ovogodišnjem broju časopisa „Savindan“  je vezan za Kraljevo .To je Radoslav Vesnić mlađi, iz Beograda,  sin poznatog pozorišnog glumca ,reditelja i književnika Radoslava, koji je napisao tekst o svom rođaku Milenku Vesniću ,uglednom srpskom diplomati sa početka XX veka koji je sa Nikolom Pašićem ,Antom Trumbićem i Ivanom Žolgerom bio u delegaciji Kraljevine Srbije,1919 godine , na Mirovnoj konfernciji u Parizu . Vesnići su inače živeli u Kraljevu posle doseljavanja iz Dunišića kraj Sjenice krajem XIX veka.

Pored autora iz Kraljeva na promociji časopisa govorili su još i dr.Dragoslav Kočović profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i urednik Zoran Mališić.

Promocija je u jednom delu imala i svečani karakter jer je urednik Zoran Mališić uručio posebnu Povelju časopisa Rodoljubu Nićiforoviću iz Novog Pazara inače žitelju Pariza i osnivaču Asocijacije „Sena i Sava“ koja je finansirala štampu ovogodišnjeg časopisa. Rodoljub Nićiforović je preko Asocijacije čiji je osnivač  ,zajedno sa suprugom Šantal, za protekle dve decenije na razne načine pomagao svom zavičaju ali i drugim delovima Srbije ,pa je tako podelio oko 5900 stipendija u iznosu od preko 200.000 evra .On je  , inače, pre četri godine osnovao i zadužbinu koja nosi njegovo ime , kojoj je zaveštao svoju kompletnu imovinu stečenu u Francuskoj i nastavio da se aktivno bavi humanitarnim radom.

Sinoć je u galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ iz Kraljeva otvorena Godišnja izložba fotografija. Četrdesetšest  autora sa teritorije Raškog upravnog okruga je izložilo svoje radove a izložbu je otvorio član žirija, arhitekta i profesor Vladan Marinković ,predsednik Foto kino kluba „Kraljevo“  .

Pore njega ovogodišnji žiri su činili i  Jelena Krunić-Slavković, diplomirani inženjer grafičkog inženjerstva i dizajna  i  Milica Šolajić Popović , primenjeni umetnik.

.„Jako smo zadovoljni ovogodišnjim odzivom. Žiri je imao zaista težak zadatak da odluči ko će biti pobednik konkursa. Ove godine nagrada je pripala Kosti Kostiću iz Kraljeva za fotografiju „Vodeni put“. Pored pobedničke fotografije , imamo i tri pohvaljene , rekla je Jelena Krunić – Slavković , koordinator Godišnje izložbe fotografija i jedan od članova žirija.

Kosta Kostić  se fotografijom bavi iz hobija od 2013 godine.On je pobedom na konkursu stekao pravo na organizovanje samostalne izložbe u Kulturnom centru „Ribnica“ iz Kraljeva.

U kuloarima sinoćnjeg svečanog otvaranja čulo se da će  članica ovogodišnjeg žirija Milica Šolajić Popović,akademski fotograf i nastavnik u Školi za likovnu umetnost i dizajn iz Kraljeva uskoro, sa grupom istomišljenika, otvoriti još jedan  foto klub pored već postojećeg Foto kino kluba „Kraljevo“ koji je osnovan 2007 godine i kome pridadaju, bez malo ,  svi učesnici iz Kraljeva na ovogodišnjem konkursu.

Današnjom dodelom knjiga najboljim učenicima kraljevačkih osnovnih i srednjih škola  zavrešeno je obeležavanje Dana Svetog Save na teritoriji grada  Kraljeva.

Ovogodišnji program  sećanja na Rastka Nemanjića , potonjeg prvog srpskog arhiepiskopa Savu , na teritoriji grada Kraljeva realizovan je kroz dvadesetjedna sadržaj u čijoj realizaciji su učestvovale sve ustanove kulture čiji je osnivač grad Kraljevo a i  sve osnovne i srednje škole.

Razumljivo je da se u Kraljevu posebna pažnja poklanja obeležavanju Savinih dana jer je , na teritoriji sadašnjeg grada Kraljeva,  arhiepiskop Sava činio dela  od presudne važnosti za tadašnju državu .Tako je on 1207 godine ,kao arhmandrit, posle četrnaest godina boravka u monaštvu na Svetoj Gori , došao u Studenicu i doneo mošti svoga oca Stefana , u monaštvu Simeona i nad njima izmirio svoju zavađenu braću Stefana i Vukana . U neposrednoj blizini Kraljeva , u manastiru Žiča on je  ,krunom dodeljenom od pape  Honorija III  , krunisao 1217 svog brata Stefana za prvog srpskog kralja ,Stefana Prvovenčanog da bi dve godine kasnije,1219 godine došao u Žiču ,posle sabora u Nikeji kao prvi srpski arhiepiskop, i proglasio autokefalnost srpske crkve.

Poklon knjige, od grada Kraljeva, danas je dobilo trisesetšestoro najboljih đaka iz svih osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada Kraljeva a uručili su im ih dr.Predrag Terzić ,gradonačelnik Grada Kraljeva i Bojana Marinković,Načelnica školske uprave Raškog upravnog okruga.

Danas je , u prepunoj Svečanoj sali Skupštine grada Kraljeva , promovisana  knjiga „Kraljevo u okupiranoj Srbiji (1915-1918)“ čiji su autori dr Dragoljub Danilović , profesor istorije u kraljevačkoj Gimnaziji i Marija Karapandžić , studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beču, a čiji je  je izdavač Istorijski arhiv Kraljeva.

Knjiga se bavi, kako se danas čulo na promociji , dodatnim osvetljavanjem jednog od najtežih perioda u istoriji grada na Ibru , a to je period austrougraske okupacije u I svetskom ratu .To je vreme od 6.novembra 1915 godine kada je  u Kraljevo ušla 85.brigada 43.divizije XXII austrougarskog korpusa pa sve do 22.oktobra 1918 godine , oko 19 časova, kada je  konjička patrola kapetana Jovanovića iz Izviđačkog eskadrona , drugok konjičkog puka Konjičke divizije , pregazila Ibar, pokraj spaljenog drvenog mosta i ušla u Kraljevo.

Dvehiljde žitelja ili tek polovina od broja stanovnika koga je Kraljevo imalo novembra 1915 kada je okupirano od strane Austro-ugara radovalo se slobodi i tugovalo za žrtvama.

Prvi govornik na promociji protojerej stavrofor Ljubinko Kostić je  ,uz zahvalnost autorima i izdavaču na trudu , isčitao brojne podatke iz knjige iz kojih se da zaključiti da su na udaru torture okupatora prvenstveno bili viđeniji i obrazovaniji žitelji Kraljeva među kojima i brojni sveštenici Eparhije žičke.

To je vreme u kome je pored svakodnevnih repersija i besomučnog raubovanja prirodnih bogatstva ,šuma pre svega, od strane okupatora sprovođen i svojevrsna duhovna tortura ispoljena  izmenama nastavnih planova i programa, nasilnog latiničenja svega štampanog, izmenama naziva ulica i trgova i niza drugih mera kojima se želeo zatreti duhovni  identitet srpskog naroda.

Govoreći na promociji knjige ove teme , zatiranja duhovnog identiteta okupiranog naroda, dotakao se i profesor dr.Dragoljub Danilović rekavši: „Knjiga je puna neobičnih, dragocenih saznanja iz tog doba za sve koji su o tom vremenu malo znali. Vladala je kroatizacija, latinizacija, hrvatski jezik je bio zvanični jezik u Kraljevu. Đacima su tih godina predavali Mađari, Hrvati, oficiri austrougarske vojske, a učenici bukvalno nisu smeli da kažu ni koje su vere ili nacije. Bilo je zabranjeno j štampanje knjiga, nisu smele da se čitaju knjige na ćirilici, a  svedočanstvima iz tog  nalazimo hrvatske nazive predmeta.“

Novim saznanjima iznetim u knjizi u mnogome je doprinela koautorka Marija Karapandžić, studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beču, koja danas , zbog obaveza na fakultetu ,nije bila na promociji. Ona  je od maja do avgusta 2018. godine, u bečkom Arhivu , obavila istraživanja, pregledavši oko 1.000 dokumenata koja je potom prevela na srpski jezik.

Autori knjige ,kao je danas rečeno, veliku zahvalnost duguju Predragu Radovanoviću iz Kraljeva, koji je ustupio fotografije iz svoje  kolekcije koje čine bogatu arhivsku građu ove knjige, kao  kolegama istoričarima i prevodiocima koji su pomogli da siže knjige bude preveden na još četri jezika,engleski, ruski,francuski i nemački.

Direkorka Istorijskog arhiva Kraljeva se zahvalilila na podršci Ministarstvu kulture i informisanja koje je omogućilo štampanje ove dragocene publikacije.

Večeras je ,u Galeriji Kulturnog centra Ribnica u Kraljevu , otvorena VI izložba radova učenika završnih razreda  Škole za likovnu umetnost i dizajn -Umetničke škole iz Kraljeva.

Prisutne goste na otvaranju izložbe je pozdravio istoričar umetnosti , i profesor u ovoj školi Slobodan Jelić, istakavši da je posle predhodnih pet izložbi bilo nekako prirodno da se organizovanjem i ove šeste izložbe na istom mestu  potvrdi svojevrsna veza između  Umetničke škole i ovog galerijskog prostora ali i saradnja između  dve ustanove.

„ Već smo navikli i sebe i javnost  da  su „Inicijative“  svojevrsni „regrutni centar“ talentovanih učenika,koji hoće da rade i koji ,nevezano za aktuelne društvene prilike , ulaze dublje u činu umetnikog stvaralaštva. A ta  kreativnost  mladih ljudi  je ono što nas ,po mom mišljenju, može izbaviti iz nevolja u kojima smo kao društvo “ rekao je profesor Jelić proglasivši VI-te „Inicijative“ otvorenim.

Među izloženim radovima ima onih nastalih na časovima crtanja i slikanja kao i radova izabranih iz domaćih zadataka a učenici  sa odseka tehničara dizajna grafike su izložili pahate koji plene originalnošću ideja.

U jednom delu programa otvaranja profesor Jelić je inicirao razgovor sa učenicima na temu njihovog shvatanja  kreativnog čina i načina oblikovanja ideje za svoje radove ali pokazalo se da mladi likovni umetnici više vole da to iskažu njima primerenim komunikacijskim sredstvima,poput izloženih radova,  a  manje rečima.

U ime domaćina,Kulturnog centra „Ribnica“ goste i učenike Umetničke škole je pozdravila Jelena Krunić ,urednica likovnog programa u ovoj ustanovi.Izložba će za  posetioce biti otvorena narednih četrnaest dana.

Zakon o kulturnim dobrima donet još daleke 1994 godine i izmene , mahom brisanje pojedinih članova,  učinjene 2011 godine predstavljaju normativni okvir za stvaranje   sistema zaštite i korišćenja kulturnih dobara. No , norma nije čarobni štašić koja svojim postojanjem uređuje aktivnosti i odnose unutar bilo koje  delatnosti. Mnogo važnija stvar jeste ponašanje aktera koje je ta norma prepoznala  i obavezala da sprovode određene aktivnosti. U ovom slučaju, aktivnosti na stvaranju sistema za brigu o kulturnim dobrima ,  sprovođenjem  čitavog niza multidisciplinarnih i multisektorskih aktivnosti kako bi se  realizovao taj,željeni, cilj. A to je adekvatna zaštita kulturnih dobara, njihovo pravilno korišćenje u datom vremenskom trenutku u skladu sa potrebama zajednice. I, logično je, promocija tih kulturnih dobara kao materijalnog dokaza postojanja različitih civilizacija i različitih naroda na određenom prostoru. Zakon o kulturnim dobrima je prepoznao i definisao sledeće ustanove zaštite kulturnih dobara: zavod za zaštitu spomenika kulture, muzej, arhiv i kinoteka. Ministar kulture utvrđuje koji zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi, muzeji i biblioteke i za koju teritoriju obavljaju poslove zaštite nepokretnih, odnosno pokretnih kulturnih dobara, kao i nadležnost muzeja prema vrstama umetničko-istorijskih dela. Ono što se  propustilo u postupku izmene Zakona o kulturnim dobrima jeste preciznije definisanje obaveza lokalnih samouprava kao važnih aktera u sistemu zaštite i korišćenja kulturnih dobara.Taj propust se posebno odnosi na  finansiranje rada  mreže zavoda za zaštitu spomenika kulture kao najstručnijih delova tog istog sistema,  i preciziranja obaveza opština i gradova da  finansiraju promocije i prezentacije  nepokretnih kulturnih dobara na njihovoj teritoriji.

Mreža od 10 regionalnih zavoda za zaštitu spomenika kulture ,i svakako Republički zavod kao „krovna“ nacionalna institucija,  predstavljaju bitan segment onog , najstručnijeg , dela sistema zaštite kulturnih dobara koji se stara o nepokretnim kulturnim dobrima (spomenicima kulture, prostornim kulturno istorijskim celinama , arheološkim nalazištima i znamenitim mestima).

 Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva  je, po rečima Ivana Milunovića , v.d.direktora  i akademskog slikara,deo  tako organizovane mreže i stara se o nepokretnim kulturnim dobrima na teritoriji čak 25 opština i četri upravna okruga. U njegovoj nadležnosti je preko 300  materijalnih  kulturnih dobara , spomenika kulture različitog značaja za kulturu ,umetnost i istoriju. Njegova osnovna delatnost je zaštita nepokretnih kulturnih dobara  a ona u sebi integriše niz mera i aktivnosti od postupka istraživanja, utvrđivanja ,valorizacije, proglašenja , zaštite i   prezentacije kulturnih dobara.

Karakteristika  Zavoda  za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva je to što se u njegovoj „zoni odgovornosti“ nalaze najznačajniji spomenici srpske srednjovekovne kulture smešteni niz dolinu Ibra,nazvanu i „Dolinom kraljeva“

Zavod stoga ,logično je, treba da bude i jedan od izvora relevantnih, najstručnijih, informacija o tim spomenicima. On to dobrim delom i jeste ali ustanovljeni sistem zaštite i korišćenja kulturnih dobara nije jasno predvideo potrebni multisektorski i multidisciplinarni pristup aktivnostima  promocije i korišćenja nepokretnih  kulturnih dobara.

Spomenike kulture, nepokretna kulturna dobra, lokalne ustanove kulture i institucije često koriste ,na različite načine , u svrhu promocije i prezentacije svog kraja i  svojih aktivnosti. Koriste   na različite načine i u različitim formama , najčešće  kroz brojne kulturne manifestacije.Zbog svoje  prepoznatljivosti u okvirima širim van lokalnog , spomenici kulture    se često   koriste kao komunikcijsko sredstvo   primereno  modelu komunikacije i korišćenim  komunikacijskim kanalima a zarad  lakšeg ostvarivanja projektovanih ishoda kulturnih manifestacija. I upravo u tim slučajevima javljaju se primeri  neadekvatne prezentacije spomenika kulture kao resursa koji bi trebalo da doprinesu većem intersovanju za savremena dešavanja u toj lokalnoj zajednici. Neadekvantna prezentacija je,često, uzrokovana i odsustvom komunikacije između aktera sistema zaštite i korišćenja kulturnih dobara na svim nivoima.Činjenica da  komunikacija nije normativno definisana ne abolira aktere sistema od odgovornosti za propuste u prezentaciji kulturnih dobara.Posebno onih čije su nesporne i visoke vrednosti za kulturu i  na širim prostorima precizno utvrđene. Ta prezentacija lokalno aktuelnog , u kontekstu nacionalno projektovanih ciljeva integrisanja u zajednicu Evropskih naroda, je itekako važna. Tim više je i značajno  kako koristimo spomenike kulture u takvoj komunikaciji.

Vreme je da se pitanjima promocije i prezentacije spomenika kulture u „Dolini kraljeva“  i njihovom korišćenju u komunikacijiama  pozabave lokalne samouprave sa teritorije Raškog upravnog okruga  , ustanove kulture, organizacije civilnog društva ,mediji i zainteresovane javnosti kroz  zajedničku ,osmišljenu i organizovanu debatu.

Uloga Zavoda za zaštitu spomenika kulture u tako organizovanoj debati dragocena je.

Deo životnih aktivnosti  akademske slikarke Dušice- Duce Radosavljević iz Kraljeva odvijao se , do pre dve godine , u trouglu između obaveza nastavnika likovnog vaspitanja u nekoliko kraljevačkih osnovnih škola , poslova u sopstvenoj firmi koja se bavila dizajnom eneterijera i slikanja za koje je , u takvim uslovima, imala sve manje vremena. Primarna okupacija, još iz mladosti, bile su joj  tkanine i materijali od kojih se prave tkanine, kao  i različite tehnologije  kojim se tkanine izrađuju. To ju je , uz ljubav prema izražavanju crtanjem i slikanjem , svojevremeno, i usmerilo put Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu na kome  je stekla formalno , akademsko, obrazovanje.

A onda joj se , pre dve godine, desio , kako to ona kaže, susret sa vunom !

Tragajući za rešavanjem konkretnog zahteva oko materijala od vune setila se  tehnike valjanja vune. Znala je , tada ,  Dušica osnovno o ovoj prastaroj tehnici obrade vune , koju svojataju mnogi narodi kao svoj izum a koja  datira još iz antičkog doba. Ono što tada nije znala , a otkrila je za ove dve godine bavljenja izradom ručno rađenih predmeta od pustovane , valjane ili filcovane vune , da se ovom tehnikom prerade bavi jako malo ljudi u Srbiji  , da je to postupak baziran na korišćenju isključivo , ekološki prihvatljivih , prirodnih sastojaka , da vuna proizvedena od naših ovaca i nije baš prijemčiva za obradu valjanjem ,da…

Želja da sazna više i njen nemirni , kreativni, duh vode je potom u inostranstvo gde  uči mnoge  stvari o valjanju vune , izboru kvalitetene vune , tehnikama bojenja vune i još koječemu vezanom za izradu unikatnih predmeta od ovog materijala.

Danas , dve godine kasnije, Duca ima svoju ,novu , firmu  „Kodkod “ preko koje plasira svoje unikatne rukotvorine , ženske pismo tašne , muške kravate , jastučnice ,ženski akcesoar , sve pod brendom „Duca“. Zadovoljna je , kaže, reakcijama na njene proizvode- kreacije kako u zemlji tako i u inostranstvu , koje predstavlja preko društvenih mreža i vrlo malog broja prodajnih objekata u zemlji.

Potvrdilo se , i u ovom slučaju , da spoj kreativnosti , iskustva, teorijskog  znanja i  zanatskih veština ne može a da ne da rezultat.

Možda je ,zato, njena priča o susretu sa vunom dobar primer  drugima, da tragajući za poslom kojim bi se bavili, sledeći svoju intuiciju ne zaborave i potrebu stalnog stručnog  usavršavanja i unapređivanja veština kojima raspolažu.