Polaganjem venaca na „Spomenik oslobodiocima“ i prigodnim programom  danas je u Kraljevu obeležena 74-ta godišnjica  Dana oslobođenja Kraljeva u II svetskom ratu.

Ataše ambasade Ruske federacije u Beogradu Nikita Suhodolov kraj Spomenika oslobodiocima u Kraljevu

Posle polaganja venaca prisutnima se obratio zamenik gradonačelnika Vukman Rakočević a zatim i  ataše ambasade Rusije Nikita Suhodolov koji se zahvalio gradu Kraljevu što na dostojan način obeležava sećanje na dane zajedničke borbe za slamanje fašizma u II svetskom ratu negujući sećanje na preko 350 izginulih Crvenoarmejaca u borbama za Kraljevo.

Potom je o  značaju ovih borbi ispred Društva istoričara grada Kraljeva govrio doktor istorijskih nauka Jovan Simijanović.

Oslobođenju grada na Ibru novembra 1944 godine predhodila je velika bitka koja je pored bitke za oslobađanje Beograda, bila je jedna od najmukotrpnijih i najdužih bitaka za oslobođenje u Srbiji.Bitka za Kraljevo otpočela je  sukobom se jedinica 3. Srpske brigade NOVJ i 65. Korpusa Crvene armije  sa 7. SS divizijom Princ Eugen 16 novembra u selu Čukojevac. . 3. Srpska brigada  svakodnevno je dejstvovala u predelima sela Vitanovac, Šumarice, Borča i Ugljarevo, 6. Srpska brigada NOVJ u Dragosinjcima, a 4. crnogorska brigada NOVJ i jedinice Crvene armije na području Vrbe i ka Ćavi. . Na prostoru Kraljevo – Raška, u višednevnim borbama krajem novembra 1944. vojnici Druge proleterske divizije odbile su sve pokušaje neprijatelja da se probiju ka Kraljevu. Odlučujuća bitka 3. Srpske brigade vođena je u Matarugama, Mataruškoj Banji i Progorelici, nakon koje je onemugućena nemačkoj vojsci bitna komunikacija Kraljevo – Raška.

U noći 28/29. novembra jedinice 4. crnogorske brigade, 1041. sovjetskog puka i jedinice i 3. i 6. srpske brigade NOVJ prešle su Ibar istočno i zapadno od grada, zauzevši delove grada oko porušenog mosta i otpočele su presudnu bitku za Kraljevo. Borbe su se odvijale prvo u prigraskim delovima, a potom i na samim gradskim ulicama. Za Kraljevo je 29. novembar 1944. bio prvi dan slobode. Narednog dana, 30. novembra, oslobodilačka vojska i civili odali su poštu streljanima oktobra 1941.

Sinoć je , u prepunoj Svečanoj Sali Skupštine grada ,  Sаvet zа rodnu rаvnoprаvnost grada Krаljevа obeležio Međunаrodni dаn borbe protiv nаsiljа nаd ženаmа i devojčicаmа promocijom knjige „ U kandžama zveri“ autorke Rose Lazarević.

O ovoj knjizi kraljevčanka Rosa Lazarević je opisala nasilje koje je preživela kao dvanaestogodišnja devojčica u svom rodnom selu Samailima. Taj događaj je ostаvio bolne posledice nа njeno detinjstvo ali je ona zahvaljujući,pre svga podršci porodice i prijatelja uspela da prebrodi te posledice. „Svedočeći  svojom knjigom Rosa danas, na izvestn način, edukuje čitavu  društvenu zajednicu o se nаsilje  može desiti svаkoj ženi i dа nаsilje nije posledicа ženinog ponаšаnjа nego sistemа pаtrijаrhаtа u kome muškаrci imаju moć, а nаsilje nаd ženаmа je nаčin dа oni tu moć održe“ rekla je,sinoć, otvarajući promociju Lidija Pavlović-Knežević predsednica  Sаvet zа rodnu rаvnoprаvnost grada Krаljevа.O knjizi su,sinoć, pored autorke govorili i pesnik Miloš Milišić i novinar Radmila Vesković koja j knjigu pripremila za štampu.

U Kraljevu je juče održana druga sednica Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća . Savet je najpre razmotrio predlog Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada  Kraljeva za 2019 godinu.

Nažalost i ovoga puta je , zbog neadekvatnih priprema predlagača i nastavka prakse razgovora   o ovim i drugim pitanjima iz važne oblasti  zaštite životne srednine „u cajtnotu“   te neefikasnih  kompetencija samog Saveta , usvojen predlog Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštiu životne sredine grada  Kraljeva za 2019 godinu.

Od izvestilaca, predsednika Saveta i člana gradskog veća zaduženog za oblast zaštite životne sredine  i rukovodioca Odseka za zaštitu životne sredine, moglo se čuti da se u 2019 godini očekuje više  od prošlogodišnjih 21.000.000 dinara u ovom Fondu.

Zapravo , očekuje se da po osnovu naplaćenih naknada  za zaštitu životne sredine od građana i privrede (takozvane eko-takse) bude prikupljeno oko 37.000.000 dinara ali će deo tih sredstav biti utrošen i za aktivnosti u okviru drugih   budžetskih programskih  partija kojima se rešavaju problemi  upravljanja otpadnim vodama i upravljanja komunalnim otpadom što su par exelasns primer trošenja sredstava na otklanjanje posledica a ne uzroka devastiranja životne sredine.

Stiče se utisak da , još uvek, većinski deo članova   Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća, kojima je ovo tek II sednica, ne shvata kakva je uloga ovog radnog tela sa , rekli smo već, malim i nejasno definisanim kompetencijama.

No i sa tako malim mogućnostima Saveta valjalo bi nešto menjati u postojećoj praksi njegovog  rada. Za početak je neophodno da  broj sednica  ovog radnog tela bude primeren obimu problema u ovoj izuzetno bitnoj oblasti kako sa stanovišta mogućih ,i već prisutnih,posledica tako i sa stanovišta  normativniih i stvarnih mogućnosti  grada  kao lokalne samouprave.

dig

Jer, opravdanja koja su se na sednici čula od strane izvestioca, kako u vezi samog dnevnog reda tako i u veze visine sredstava opredeljenih za potrebne edukativne , istraživačke i  razvojne projekte u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji grada Kraljeva kao lokalne samouprave, nisu baš utemeljena  niti na činjenicama niti na  potrebama.

Delegacija Srbije na skupu u Rimu

Rim je , krajem prošle nedelje, bio domaćin predstavnicima evropskih zemalja, drugim zainteresovanim stranama i partnerima koji su se okupili na Evropskom Forumu o smanjenju rizika od katastrofa (EFDRR). I na ovom m skupu nije ostalo nezabeleženo da je grad Kraljevo primer dobre prakse za aktivnosti u oblasti smanivanja rizika od katastrofa i to ne samo na naciolalnom nivou.

Ovogodišnji Forumu o smanjenju rizika od katastrofa bio je svojevrsni nastavak  prošlogodišnjeg jer su isti ciljevi, rešavanje ključnih pitanja koja mogu ubrzati implementaciju Sendai okvira u skladu sa ciljevima održivog razvoja i Pariskim sporazumom, bili u fokusu pažnje svih učesnika skupa.

U delegaciji Srbije pored pomocnika načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a RS,  Ivana Barasa koji je bio među panelistima, učestovali su i: Sandra Nedeljkovć zamenica   direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Dušanka Golubović, predsednica SKGO i gradonačelnica grada Sombora, Darko Drndić, menadžer savetodavnog centra SKGO i koordinator za civilnu zastitu na lokalnom nivou i Mirjana Prodanović,rukovodilac Projektnog centra grada Kraljeva.

Sa otvaranjem dve izložbe , najpre u Kulturnom centru „Evregrin“ pod nazivom „Srećan ti 60. rođendan Školo “,  a potom i izložbom u Holu škole , danas je  otpočeo je program obeležavanja ovog značajnog  jubileja  kraljevačke osnovne škole „Svetozar Marković“.

Škola je počela sa radom 28.novembra 1958 godine  uoči, tаdаšnjeg velikog prаznikа , Dаnа Republike u stаroj zgrаdi Muzičke škole nа mestu gde se dаnаs nаlаzi zgrаdа Skupštine grada. Početаk rаdа je bio izuzetno težаk , u neuslovnim i dotrаjаlim prostorijаmа bez nаjosnovnijih učilа , tаko dа je bilo potrebno uložiti mnogo nаporа zа stvаrаnje osnovnih uslovа zа rаd . Tadašnji mlаd i energičаn kolektiv, predvođen prvim  uprаviteljem Škole , Verom Perović , nаstаvnikom srpskohrvаtskog jezikа i književnosti , brzo je počeo dа beleži zаpаžene rezultаte. Školа je izvodilа rаd sа 850 učenikа, jednim odeljenjem zа mentаlno zаostаlu decu, jednim odeljenjem zа gluve, kаo i četiri odeljenjа zаbаvištа predškolske dece.

Od tada pa do danas školu je pohađalo oko desethiljada đaka  a mnogi od nji postali su poznati štirom zemlje i van njenih granica po svojim životnim i radnim rezultatima . Ovu školu su, između ostalih, pohađali glumci Mаrko Nikolić, Ivаn Bekjаrev, Lidijа Vukićević, muzičаri Lаzаr Ristovski ( klаvijаturistа „Bijelog dugmetа“ i „Smаkа“) , Momčilo Stаnojević (prvа violinа Nаrodnog orkestrа RTS-а), Zorаn Stojаnović Kepа (bubnjаr grupr „Smаk“), pesnici Milomir Krаgović i Miloš Milišić , sportisti Drаgаn Todorić (bivši košаrkаš i višedecenijski direktor KK „Pаrtizаn“) , Milovаn Bogojević Kime (trener košаrkаšа „Sloge“ i „Pаrtizаnа“), Dragan Arsić- Arso (košarkaš KK Sloge i Borca iz Čačka) Živorаd Jаćović (košarkaš  KK „Slogа“) , Nikolа Lepojević (košаrkаš „Sloge“ i „Crvene zvezde“) , Nenаd Kovаčević (fudbаler „Crvene zvezde“ i držаvne reprezentаcije) , dr Ljubišа Jovаšević (ortoped i profesor Univerzitetа) i mnogi drugi.

Đaci ove škole i danas prednjače u mnogobrojnim takmičenjima na gradskom , regionalnom i nacionalnom nivou.

Pomenimo samo, primera radi, da je hor škole , koga godinama sa uspehom vodi profesorka Dragana Milićević, nа Festivаlu horovа dece i mlаdih „FEDEHO“ maja meseca 2018. godine  u Beogrаdu ,osvojio  prvu nаgrаdu u kаtegoriji rodoljubivih pesаmа sa  kompozicijom  „Oj, Srbijo“, koju je komponovаlа nаstаvnice muzičke kulture u ovoj školi Ivаnа Obrаdović.

Nekadašnji nastavnici Simić i Kamidžorac

Večerašna izložba upriličena u Holu škole bila je prilika i za dirljivi susret nekadašnjih i sadašnjih nastavnika ove škole, koji su  , zajedno , uz neizbežne kometare odgledali izložbu o istorijatu ove  ustanove  čiji su autori profesori istorije Vukašin Dedović i Ana Milutinović.

Proslava jubileja Osnovne škole „Svetozar Marković“ iz Kraljeva  se nastavlja sutra , u utorak 27.novembra, predstavljanjem školskog lista „Osvit“ u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ a završava se  u petak u  bioskopu multimedijalnog centra „KVart“ kulturno-umetničkim  programom „Susret generacija“.

Regionalni centar za obuke civilne zaštite na Rudnu bio je , juče i danas , domaćin skupa koordinatora slivova Zapadne Morave , Kolubare ,Velike Morave i Gornjeg Dunava-Banatski vodotoci. Ove četri asocijacije lokalnih samouprava , urduženih po rečnim slivovima , za zajedničko preventivno delovanje i postupanje u vanrednim situacijama uzrokovanim elementarnim nepogodama ,pre svega poplavama, okupljaju bezmalo polovinu od ukupnog broja opština i gradova u Srbiji.

Čelnici tih asocijacija su na Rudnu razgovarali o mogućim modelima i predstojećim aktivnostima u vezi  udruživanja kadrovskih i materijalnih kapaciteta lokalnih samouprava i delova njihovih javnih uprava u neku formu zajedničke , međuopštinske , službe za preventivno postupanje i upravljanje vanrednim situacijama.

Izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi , juna ove godine , kreiran je novi , funkcionalniji normativni okvir za efikasniju saradnju lokalnih samouprava u oblasti smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća , baziran na zajedničkim , preventivnim , aktivnostima i zajedničkom upravljanju vanrednim situacijama . Nova zakonska rešenja imaju za cilj da opštine i gradove podstakne  na što hitnije  udruživanje  kadrovskih i materijalnih resursa u cilju efikasnijeg preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda.

Skup na Rudno se završava sutra a na kraju će biti usvojena prva verzija Nacrta Sporazuma o saradnji gradova i opština u slivovima.To je prvi u nizu koraka koji vode ka ustanovaljavanju novih oblika udruživanja delova javnih uprava  koji se bave poslovima prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u Srbiji u rečne slivove.

Recimo na kraju da je sastanku na Rudnu , pored koordinatora slivova Zapadne Morave , Kolubare ,Velike Morave i Gornjeg Dunava-Banatski vodotoci , prisustvovao i predsednik Skupštine grada Sremska Mitrovica Tomislav Janković koji je, između ostalog,najavio i skoro formiranje asocijacije lokalnih samouprava u slivu reke Save.