četvrtak, 21. februar 2019.

Povodom Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine

Objavljeno: 26.01.2019. | autor: KV Novosti -on line

Šta učimo o  životnoj sredini a šta joj , stvarno,  radimo ?

Pre četrdeset sedam godina, deo industrijski razvijenih  zemalja iz čitavog sveta je , prvi put , pod okriljem Ujedinjenih nacija , u Stoholmu , razmotrio  uzročno posledične  veze između ubrzanog tehnološkog i industrijskog razvoja i posledica koje taj razvoj ima po životnu sredinu i ljudsku civilizaciju .Te 1972 godine doneta je Stoholmska dekleracija ,akt koji uvodi doktrinu po kojoj se pitanju zaštite životne sredine pristupa  kao problemu zaštite ljudskih prava . Dekleracija u jednom delu definiše da je : „čovjek istovremeno proizvod i tvorac svoje okoline, koja mu daje sredstva za život u fizičkom smislu i koja mu omogućava intelektualni, moralni, društveni i duhovni napredak“. Životna sredina je  ,dakle i odnos između čoveka i sredine u kojoj on živi ,radi i stvara .A čim je u pitanju odnos  tu su i problemi ,bilo da su oni globalni , poput  ,recimo, klimatskih promena ili lokalni  ,poput , recimo  čestih pojava nedozvoljene koncentracije suspendovanih čestica (PM 10) u vazduhu Kraljeva.

Za  preko potrebne promene u odnosu ljudi prema životnoj sredini , optimisti kažu , minut je do dvanaest .Pesimisti ,pak smatraju da smo u debeloj docniji .Kojima god da poverujemo u jednom se trebamo složiti.

A to je , da je znanje-obrazovanje , conditio sine qua non za ispravno postupanje prema životnoj sredini.

I ove godine će  , 26.januara, u znak sećanja na usvajanje Stoholmske dekleracije , u mnogim sredinama kod nas ,različitim aktivnostima , biti obeležen Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine. Jer, taj akt je , među 26 osnovnih principa zaštite životne sredine, istakao i značaj obrazovanja o zaštiti životne sredine.

Jubileji ,pa i ovaj, jesu prilika da se govori o ostvarenom i bilo bi ne fer reći kako se nije radilo na popravljanju relacija u tom odnosu  čoveka i njegovog okruženja na globalnom i lokalnom nivou.

Nažalost , samo dva pomenuta primera problema u tom odnosu  umnogome obezvređuju (u)činjeno .I na globalnom i na lokalnom nivou.

Kako je onima koji  , još uvek , promišljaju o problemima zaštte životne sredine bliska maksima „ Misli globalno deluj lokalno“ tako se i mi u ovom „svečarskom“ tekstu osvrćemo na nas , na grad Kraljevo.

A u tom , retrospektivnom, pogledu na  već učinjeno i planirano da se uradi ne možemo a da se ne podsetimo samo onih najsvežijih primera koji jasno potvrđuju da je donosiocima  odluka na nivou lokalne samouprave itekako potrebno dodatno obrazovanje o zaštiti životne sredine.

Ovo je primer odnosa prema životnoj sredini

Evo ,opet ,samo dva primera: prvi je odluka Gradskog veća da na svojoj 73 sednici decembra prošle godine,postupajući kao drugostepeni organ u upravnom postupku, podrži nvestitora , „Rajić energo“d.o.o iz Kragujevca u njegovom naumu da na Grajićkoj reci u selu Mlanča ,na obroncima Golije izgradi mini hidroelektarnu derivacionog tipa , sa branom „Tirolskog“ tipa , i cevovodom koji transportuje vodu do mašinskog postrojenja , ukupno instalisane snage 984 kW. I to sve uprkos oprečnom stavu resornog Odeljenja za urbanizam , građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti zasnovanom na Prostornom planu grada Kraljeva koji tu lokacij predviđa za rešavanje pitanja vodosnabdevanja. Drugi primer je Budžet grada Kraljeva za 2019 godinu kojim je   na budžetskim pozicijama u okviru Programa zaštite životne sredine od planiranih 136.402.000dinara ili 3,5% ukupnih rashoda budžeta za programske aktivnosti upravljanje zaštitom životne sredine , praćenje  kvaliteta elemenata  životne sredine i zaštita prirode planirano 0 (nula) dinara. U gradu , koji je, prema nekim podatcima u predhodnoj 2018 godini imao čak 105 dana sa povećanom koncentracijom suspendovanih čestica (PM 10) u vazduhu.

Pedagozi, i drugi akteri obrazovnog procesa , kažu da su , pored razvoja ličnosti učenika i njihove prireme za život u multikulturnom društvu , ciljevi obrazovanja i njihovo osposobljavanje  da životnu sredinu poštuju kao bitnu vrednost.

Ako ih i (na)uče u školama da je žviotna sredina bitna vrednost šta li ih to mi ,stariji, sudeći kroz prizmu iznetih primera, možemo o tome naučiti?

Možda je baš Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine pravi trenutak da  razmislimo o tome ?

Broj pregleda: 120

Komentari su zatvoreni.