„Lokalni front danas kreće u pešački pohod ka Beogradu.Tamo bi trebalo da stignemo 16. januara na godišnjicu ubistva Olivara Ivanovića.Iako su nam mnogi ,ovih dana,ukazivali da je  naš pohod  prevelika žrtva obzirom na vremeske okolnosti , mi smatramo da  na ovaj način odajemo počast žrtvama samovlašća u Srbiji danas i  u bilo kom drugom vremenu .

Želimo  da  pokažemo rešenost da je moguće svakome da dođe do određenih rešenja i slanja javnosti poruka. Javnosti koja je , inače , u Srbiji , uskraćena za mnoge neophodne  informacije . Za trasu  kretanja izabrana je Ibarska magistrala kao simbolička veza između Oliverove Kosovske Mitrovice i Kraljeva ali zbog upućenih nam predloga da  će nam se iz  gradova na našoj trasi pridružiti  građani sličnog uverenja.

Nezahvalno je da ,danas, dajem prognoze koliko će nas biti na kraju ovog pohoda u Beogradu 16.januara ali svakako očekujemo da nas bude više nego ovde.“

Ovim rečima se jutros u Kraljevu ispred prostorija „Lokalnog fronta“ obratio magistar Vlada Marović , profesor filozofije i odbornik u Skupštini grada Kraljeva neposredno pred polazak grupe od desetak  članova Lokalnog fronta  na „Ibarski marš“.

Ovim vidom ekstrmnog  vida protesta  grupa okupljena u  udruženju građana „Lokalni front“ želi da ukaže na nešto što se ne sme  ponovi u političkom žvotu Srbije. To je ubistvo političkih neistomišljenika i svaki vid fizičkog nasilja nad onima drugačijeg mišljenja.

Opštoj bolnici  „Studenica“ iz Kraljeva danas je uručena donacija vredna oko 100.000 evra koju su prikupili zaposleni u NIS-u i sama komapnija u okviru njihove, redovne ,ovogodišnje humanitarne akcije.

Ova akcija se vodi pod korporativnim sloganom „Budućnost na delu“ i usmerna je na unapređenje kvaliteta života najmlađih.

Na današnjoj svečanosti u Kraljevu uručena je još jedna donacija ove kompanije. Reč je  o novom sanitetskom vozilu sa mobilnim inkubatorom  koje je donirano Kliničko bolničkom centru u Kosovskoj Mitrovici.

Svečanom činu u Opštoj bolnici „Studenica“ prisustvovali su Kiril Kravčenko ,  generalni direktor NIS-a, dr.Zlatibor Lončar ,Ministar zdravlja u Vladi Srbije  ,dr. Milan Ivanović ,direktor Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici  i doc. dr Meho Mahmutović, direktor  Opšte bolnice Novi Pazar.

Zahvaljujući se na donaciji dr.Zoran Mrvić ,direktor Opšte bolnice „Studenica“ je rekao da će definitivna odluka o utrošku sume od oko  100.000 evra  biti doneta u konsultacijama sa načelnicima odeljenja u bolnici  pri čemu će se voditi računa da bude kupljena oprema koja će se koristiti kroz više medicinskih grana i u lečenju pacijenata  iz više odeljenja.

Po završenoj svečanosti menadžment NIS-a je ,u pratnji  domaćina i ministra Lončara , obišao najmlađe pacijente kraljevačke bolnice na nekoliko odeljenja  darujući im prigodne novogodišnje pakete.

U Kraljevu je danas , prijemom kod gradonačelnika dr.Predraga Terzića , započela dvodnevna studijska poseta predstavnika Regionalnog centra za upravljanjem kriznim situacijama i Štaba civilne zaštite iz Strumice . Ova poseta upriličena u cilju razmene iskustava sa kolegama iz Odeljenja za poslove civilne zaštite koje funkcioniše pri Gradskoj upravi grada Kraljeva i realizuje se uz podršku UNDP  u okviru dvogodišnjeg projekta „Izgradnja akcione merže urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi – SEE URBAN“.

Radni deo posete započeo je u prostorijama Odeljenja za poslove civilne zaštite predstavljanjem sistema zaštite i spasavanja u Makedoniji i aktivnosti kraljevačkog Odeljenja za poslove civilne zaštite u cilju stvaranja sistema zaštite i spasavanja na teritoriji grada Kraljeva. Iako između dve zemlje, nekadašnje republike u okviru Jugoslavije ,ima razlika u načinu organizovanja i sprovođenja poslova upravljanja vanrednim situacijama i sistema Civilne zaštite kroz današnje razgovore konstantovane su i brojne sličnosti. One , sličnosti, su više uzrokovane  sličnim tranzicionim procesima koz koje su dve države prošle u post jugoslovenskom periodu a manjim  delom su i posledica iskustava sprovođenja ovih aktivnosti u okviru nekadašnjeg, jedinstvenog ,sistema odbrane i zaštite.

U obe države sistem upravljanja vanrednim situacijama i sistem civilne zaštite je , u vreme tranzicije,bio na margini  prioriteta donosilaca političkih odluka. Sve češće elementarne nepogode koje su većim delom uzrokovane  i sve uočljivijim klimatskim promenama su dovele ,u zadnjih nekoliko godina, do delimičnih promena u stavovima  donosilaca političkih odluka prema ovim aktivnostima.

Investicije u prevenciju i gradnju efikasnog sistema upravljanja vanrednim situacijama nisu „televizične“ , nisu ,  na žalost , zahvalne za permanentni politički marketing koji karakteriše društvene procese i u Srbiji i u Makedoniji u ovo ,post tranziconodoba, kada je čitav Balkan „zaglavljen“ u geo-političkim odmeravnjima snaga ključnih aktera međunarodnog poretka.

Zato se  ,još uvek, sa setom govori i o  zajedničkoj prošlosti kroz iskustva u ovim procesima iako su akteri u oba sistema upravljanja vanredim situacijam itekako svesni da je put ka efikasnim i funkcionalnim sistemima upravljanja vanrednim situacijama zasnovan na novoj  ekonomskoj i političkoj  paradigmi.

U tom kontekstu i ovakvi razgovori imaju svoj puni smisao i opravdanje a razmena , novijih ,iskustava samo jača uverenje da se efikasna borba protiv klimatskih promena  vodi na lokalnom nivou. Ali , profesionalci u ovim oblastima jednako su svesni da te ,lokalne, aktivnosti, neće dati željene efekte izostane li  maksimalna regionalna i međunarodna saradnja i koordinacija u borbi sa klimatskim promenama.

U Kraljevu je večeras , u organizaciji  udruženja građana „Tim za život“, „ Norma centar“ i  „Za zajedničko dobro“organizovana tribina „Demografska i ekološka budućnost Srbije “ o ekološkim politikama i procesima u Srbiji koji su bitni za lokalne zajednice i njene građane u nastupajućim dekadama govorila je Aleksandra Knez-Milojković,međunarodni konsultant za zastupanje i lobiranje politika životne sredine ,članica UN mreže liderki za životnu sredinu i razvoj. O demografskoj slici Srbije  i aktuelnim demografskim kretanjima govorila je  prof. Zlata Đerić, članica „ Evropskog parlamentarnog foruma za populaciju i razvoj“ sa sedištemu Briselu.

„Procesi kreiranja ekoloških politika ,posebno na lokalnom nivou , se u najvećem broju slučajeva odvijaju bez adekvatnog učešća građana iako im postojeći normativni okvir pruža uslove za aktivnije uključivanje u tokove kreiranja javnih ekoloških politika.Nedovoljno znanje i neadekvatno informisanje građana o brojnim proble mima vezanim za životnu sredinu i  olako otuđenje prirodnih resursa koji su opšte , javno , .dobro , uz odsustvo primene usvojenih normativnih rešenja  o obaveznim vidovima uključivanja javnosti odstrane donosilaca odluka i drugih ,institucionalnih, aktera stvorili su ambijent u kome je bilo moguće da, u deceniji iza nas ,  veliki broj izvorišta pitke vode   i velike površine obradive zemlje olako pređu u ruke stranih kompanija i  naših ljudi koji su stekli enormni kapital u smutnom dobu tranzicije“ rekla je  u svom obraćanju  Aleksandra Knez-Milojković upućujući apel  da se građani trgnu i aktivnije uključe u odbranu preostalih prirodnih resursa koji su ugroženi  globalnim procesima „otimanja zemlje“(land grabbing) dok za Srbiju ne bude kasno.

Prof. Zlata Đerić je iznela masu  ,sumornih, podataka o demografskim kretanjima u Srbiji poput onih da u Srbiji godišnje umre jedan grad od 38 do 45 hiljadaljudi (2017 je registrovano 64.894 novorođenih i 103.722 umrlih), da je , samo prošle godine, nestalo oko 800odeljenja, da je 1800 sela pred potpunim gašenjem ,da Srbiju godišnje napušta destina hiljada stanovnika…  Ona je saopštivši dva podatka ,da je u Srbiji,zvanično, upisano 6.724.949 građana sa pravom glasa a da ,istovremeno imamo preko 650.000 dece u osnovnim školama, uputila apel prisutnima a i javnosti uopšte da se angažuju više u društvenim procesima zahtevajući ,između ostalog ,za početak, da se uradi tačan popis stanovništva  i da se ti rezultati saopšte građanima. Svoje obraćanje završila je pozivom za pridruživanje „Manifestu nacionalnog opstanka“,dokumenta udruženja „Tim za život“ kojim se ,između ostalog , traži poništenje potpisa koga su ,10.decembra ove godine u Marakešu  , predstavnici Srbije stavili na dokument sporazuma  UN o migrantima ,koga , inače i  kako su najavile , neće potpisati SAD ,Austrija, Mađarska , Poljska, Češka, Slovenija, Hrvatska i Bugarska.

Večras je , u Kraljevu ,u svečanoj Sali Skupštine grada, pred oko devedesetak posetilaca , u organizaciji Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove, promovisan novi roman Vuka Draškovića „Aleksandar od Jugoslavije“.

I  bez traganja za „ dlakom u jajetu“ večerašnji događaj najavljen od strane organizatora , političke stranke koja participira u vlasti i na nivou grada Kraljeva , kao promocija novog romana, ne može proći bez političkih kvalifikacija.

A one , političke kvalifikacije , se , pre svega , sudeći po broju posetilaca i broju medija zainteresovanih za događaj ,mogu sažeti u impresiju „panta rhei“.

Sve prolazi pa i nekada nesporna ,politička, harizma Vuka Draškovića koga je ,svojevremeno, u gradu na Ibru ,dočekivalo desetina hiljada njegovih pristalica.

E sad da li je baš samo njih devedesetak i ljubitelj njegove pisane reče teško je razaznati ,posebno kada se zamene komunikacijski alati za transfer , par excellence političkih stavova autora iskazanih i kroz formu književnog dela  ili je ,pak, organizator književne večeri nešto prevideo pokazaće vreme.

A večeras ,u svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva , i uvodničar na promociji Aleksadar Čotrić i Vuk Drašković autor romana „Aleksandar od Jugoslavije“ su , obraćajući se prisutnim  ukazali na činjenicu da su velike nesreće država i naroda , često, posledica i proizvod nasilja nad istinom i istorijom.

Podsećanje je za svako poštovanje!

Čiča  Savova šolja za Vuka

Da Vuk Drašković   ima svoje verne pristaše dokaz je i večerašnji gest gospodina Sava Stanojevića , penzionisnog majstora za vučne vozove iz Kraljeva. Iako u svojoj desetoj decenijij , ovaj vitalni dvedesttrogodišnjak , nije propustio priliku da se i večeras sretne sa Vukom Draškovićem , sa kojim, evo već bezmalo četri decenije, deli iste političke stavove i da mu , u znak pažnje, daruje keramičku šolju sa motivima  koji podsećaju na  monarhističke vrednosti za koje se obojica zalažu.

Jedino  registrovano javno , eko glasilo , na teritoriji Raškog upravnog okruga, portal „Ekovizije“( www:ekovizije.com) čijije izdavač udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“ ima, od nedavno ,novo ruho.

Zahvaljujući podršciMinistarstva zaštite životne sredine ovaj portal je pored novog izgleda dobio i nove sadržaje koji mu omogućavaju da , ubuduće , ostvari kvalitetniji,interaktivni ,odnos  sa njegovim posetiocima .„ Radeći na realizaciji projekta „Ekovizije-Mesto za dijalog“uverili smo se da je komunikacija između  delova javnih uprava koji se bave zaštitom životne sredine u lokalnim samoupravama na području Raškog upravnog okruga sa civilnim sektorom i lokalnim medijama sporadična i neisplanirana“, rekla nam je Danica Milović ,diplomirani ekolog iz Kraljeva koja se , kroz sprovođenje projektnih aktivnosti,  bavila dokumentima kreiranim , od pomenutihaktera ,  u oblasti zaštite životne sredine .

„ Komunikacija u lokalnoj samoupravi treba za  svoj cilj da ima  i doprinos jačanju snage zajednice kroz jačanje  znanja, a potom i svesti  građana o problemima uzrokovanim njihovim  (ne) postupanjemu oblasti zaštite životne sredine a toga , ako komunikacija   nije osmišljena,kontinuirana i stalna  ne može biti .U opštinama i gradovima koji su u Raškom upravnom okrugu , ima  191 registrovano udruženje građana koje navode zaštitu životne sredine kao polje dejstva u svojim aktima, ali tek njih dvadestak  ima realne aktivnosti i kakvu takvu komunikaciju sa lokalnim samoupravama.Upotpunimo li ovo i podatcima da na istom prostoru radi  10 lokalnih televizija , dvadestak radio stanica , preko 40 registrovanih portala i dva nedeljna lista  reklo bi se , na prvu ,da je to značajna snaga za  kvlitetnu komunikciju u funkciji većeg angažovanja institucionalnih aktera i građana u oblasti zaštite životne sredine, ali ,na žalost ,nije tako . Zbog toga i ono što možemo menjati ograničenim reusrsima kojima , inače, raspolažemo ne činimo a konačni ishod je svima poznat  kroz brojne probleme koje lokalne samouprave na teritoriji Raškog upravnog okruga imaju u oblasti zaštite životne sredine,od neselektiranja komunalnog i drugog otpada ,preko neuređenih deponija ,narušenog kvaliteta  rečnih voda zbogizostajanja adekvatnog tretmana otpadnih voda ,brojnih seoskih vodovoda bez adekvatne kontrole…. Zato smo , posle urađene analize stanja u oblasti komunikacija , omogućili da portal „Ekovizije“ ,delom  svog sadržaja, postane i svojevrsna baza dokumenata koji nastaju kao rezultata aktivnosti institucionalnih aktera u oblasti zaštite životne sredine  a sve u cilju pospešivanja procesa komunikacije među akterima preventivnih i postupajućihaktivnosti na teritoriji Raškog upravnog okruga.“

Sadržaji sa portala Ekovizij“ dostupni su  na Fejsbuku i Twiteru i mogu se deliti preko  tih društvenih mreža.

Medicinska škola iz Kraljeva bila je , danas, domaćin Festivala nauke. Ova  prezentacija fakulteta koji rade u okviru Univerziteta u Kragujevcu upriličena je u saradnji sa Školskom upravom Raškog upravnog okruga.

Na današnjoj  prezentaciji predstavili su se Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu sa svojim studijskim programima  Instituta za biologiju i ekologiju , Instituta za fiziku Instituta za hemiju , Instituta za matematiku i informatiku i zajednički studijski program psihologije. Agronomski fakultet  u Čačku Univerziteta u Kragujevcu je danas u Kraljevu predstavio Osnovne akademske studije smerova Opšta agronomija ,Prehrambena tehnologija, Voćarstvo i vinogradarstvo i Zootehnika . Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu Univerziteta u Kragujevcu  predstavio je  svoj studijski program  Građevinskog inženjerstva a Filološko-umetnički  fakultet Univerziteta u Kragujevcu je predstavio svoje odseke za primenjenu i likovnu umetnost i Odsek za filologiju.

Osnovni  cilj  ove manifestacije , kako nam je rečeno  danas , je da omogući , pre svega učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola , potpunije informacije o pojedinim studijskim programima kako bi učenicima olakšali  izbor buduće srednje škole  i izbor fakulteta.