U okviru novopokrenutog serijala razgovora sa istaknutim umetničkim i naučnim stvaraocima pod imenom „Kraj puta“ sinoć je , u kraljevačkoj biblioteci „ Stefan Prvovenčani“, kao prvi gost , govorio Vladimir Arsenijević književnik iz Beograda i, još uvek, najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade za roman „U potpalublju“, koji je objavljen bezmalo pre četvrt veka.Sa njim su razgovarali istoričar Vojkan Trifunović i magistar književnosti Miša Milosavljević,upravnik biblioteke „ Stefan Prvovenčani “.
Arsenijević, jedan od najprevođenijih pisaca svoje generacije, je upoznao prisutne sa do sada objavljenim delima, posebno se osvrćući na najnoviji roman „Ka granici“, koji predstavlja treći deo njegove najavljene tetralogije koju čine i romani „U potpalublju“ i „Ti, ja i Anđela“.
Na pitanje da li smo kao društvo opterećeni devedesetim godinama prošlog veka i koliko su te godine uticale na njegovo formiranje, Arsenijević odgovara da mu se čini da nije previše opterećen, ali da su ga, svakako, devedesete formirale i opredelile kao angažovanog pisca. Tvrdi da ne živi u tom vremenu, da ne zloupotrebljava i da nije zaglavljen u njemu, naprotiv, smatra da je sadašnjost mnogo lepša i prijemčivija, iako, sa druge strane, ne pristaje na pasivno mirenje sa zabrinjavajućom stvarnošću. „Mišljenja sam da su devedesete bile mnogo gore, nego što je to slučaj sa aktuelnom stvarnošću, i to dramatično gore, ne samo u Beogradu i Srbiji, već u čitavom regionu.“
Govoreći o projektu „Ko je prvi počeo – istoričari protiv revizionizma“, koji je pokrenulo udruženje Krokodil, Arsenijević kaže da to ne predstavlja pokušaj konsenzusa o zajedničkoj platformi grupe eminentnih istoričara sa područja bivše države, već za cilj ima ideju multiperspektivne istoriografije koja će ljudima sa ovih prostora omogućiti da lakše prihvate kompleksne situacije iz nedavne prošlosti.
Večerašnji gost kraljevačke biblioteke i drugi učesnik serijala „Kraj puta“ biće Muharem Bazdulj pisac , novinar i prevodilac iz Beograda a pisac Dejan Aleksić i mr. Miša Milosavljević biće mu sagovornici.
Mladi kraljevčanin Branislav-Bane Grčkarac borio se , pre par dana u Beču , za titulu prvaka sveta u profesionalnom Tajlandskom boksu (Muay Thai ) protiv Austrijanaca Henry Bannerta koji je već bio svetski i evropski prvak ISKA federacije.
U Kraljevu je danas , u Regionalnoj privrednoj komori Raškog i Moravičkog okruga , održan ciklus obuka za domare u školama u okviru projekta koga Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) sprovodi u saradnji sa svojim partnerima , Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom građevinarstva i saobraćaja. Radi se o projektu koji,u Srbiji, traje , već skoro deset godina, i realizuje se u sektoru zgradarstva sa ciljem jačanja energetske efikasnosti objekata. Škole , predškolske ustanove i druge obrazovne institucije koriste veliki broj objekata za svoje aktivnosti i spadaju u grupu većih potrošača različitih energenata namenjenih proizvodnji toplotne energije. Troškovi tih energenata finansiraju se , u potpunosti iz javnih prihoda mahom lokalnih samouprava ali , delom , i sa drugih nivoa vlasti. Udeo sredstava utrošenih za nabavku energenata u budžetima lokalnih samouprava je znatan i poprilično opterećuje javne finasije. Tako recimo , na primeru grada Kraljeva , udeo tih troškova ide i do 15 odsto budžeta . Tačnije , jednokratna davanja za te namene ne kreiraju nikakve dodatne vrednosti za lokalane zajednice već, naprotiv, u zavisnosti od vrste energenata koji se koriste , manje ili više doprinose zagađivanju vazduha i emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Stoga je pitanje energetske efikasnosti u ovoj oblasti važno a domari u tim ustanovama koji se staraju o njihovoj funkcionalnosti i , najčešće , upravljaju postrojenjima za proizvodnju toplotne energije su , uz rukovodstvo obrazovne ustanove , ključni akteri za efikasnije korišćenje energije primerno energetskim svojstvima objekta. „GIZ je identifikao Privrednu komoru kao pogodnog partnetra za realizaciju naših obuka pre svega što komore imaju iskustva u organizovanju brojnih obuka“, rekle su nam danas u Kraljevu Svijetlana Đokić i Anita Mraović menadžerke na projektu i naglasile : „Domari su prepoznati kao bitna karika u lancu ka sistemu energetskog menadžmenta ali pre toga mi smo edukovali izvođače obuka ,potom smo ,u letnjim mesecima, na pet lokacija testirali taj naš program obuke i spremnost realizatora obuka građenu i na iskustvima iz drugih zemalja ,i evo ,ovo danas u Kraljevu je četvrti ciklus obuka,koji se dešava na pet lokacija , posle svih neophodnih izmena u programu . Danas su sa nama domari iz škola i predškolskih ustanova Vrnjačke Banje ,Raške i Kraljeva , sutra će trenig proći domari iz Novog Pazara i Tutina a 6.novembra na obuci će biti njihove kolege iz Čačaka , Lučana i Gornjeg Milanovca. Odziv je odličan ,planirane su grupe sa petnaest polaznika ali uvek dođe više kandidata. Obuke koristimo i za interakciju sa domarima koji nam daju dragocene podatke popunjavajući pripremljene upitnike. Mi ih pak „naoružavamo“ raznoraznim alatima koji će im pomoći da bolje sagledaju potencijale objekata koji su im povereni na staranje pa je tako ,u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu, urađena Nacionalna tipologija škola i vrtića u Srbiji koja prepoznaje trinaest tipova škola i vrtića sa stanovišta energetskih potencijala objekata a kreirani Energetski kalkulator upravljačima objektima omogućava da sagledaju i planiraju troškove neophodne energetske sanacije svakog objekta“
