utorak, 16. decembar 2025.

Vesti iz kategorije ‘Vesti’

Razvoj međuopštinske saradnje u Srbiji na novim osnovama

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

U nekoliko postojeći zakona kao što su to Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama , Zakona o zaštiti od požara , Zakona o vodama ,Zakon o šumama ,Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu , Zakona o obnovi nakon elementarne nepogode definisane su , jednim delom , obaveze lokalnih samouprava koje nastaju kao posledica elemetarnih nepogoda.Izmenama Zakona o o lokalnoj samoupravi iz juna 2018 godine , definiše se mogućnost ostvarivanja saradnje i udruživanja jednica lokalne samouprave, sa mogućnostima udruživanja sredstava i obrazovanja, između ostalog i stvaranjem zajedničkih organa.
Time je kreiran normativni okvir za institucionalizaciju saradnje lokalnih samouprava započete odmah posle katastrofalnih majskih poplava u Srbiji 2014 godine.Početkom novembra u Kruševcu je predstavljen Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.To je normativni akt koji ,u znatnoj meri, afirmiše nove pristupe procesima smanjenja rizika od katastrofa i razvoju civilne zaštite u Srbiji.

Podrška Ministarstva za državnu upravu udruživanju lokalnih samouprava

Ovom normativnom zaokruživanju ambijenta za razvoj civilne zaštite na novim osnovama predhodile su otrežnjujuće poruke prirode ,preko velikih elementarnih nepogoda, koje su ,u potpunosti, ogolile stanje u sistemu prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama Srbije.
Jednostavno, u prvim decenijama uvođenja višestranačja u Srbiji i u tranzicionim vremenima početkom ovog veka nije se ništa radilo na očuvanju a kamo li izgradnji tog segmenta lokalnih javnih uprava koji treba da se bave aktivnostima prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u lokalnim samoupravama.
Učestale katastrofe uslovljene klimatskim promenama, rizicima koje kreira postojeća ili nedostajeća infrastruktura, sve starija populacija ,posebno u seoskim sredinama i nepostajanje ili nepotpunost sistema civilne zaštite učinili su rizike od nekih budućih katastrofa uz Srbiji većim.
Iskustva građana Kraljeva stečena u zemljotresu novembra 2010 godine i u razornim poplavama iz maja 2014 godine presudno su uticala, najpre na formiranje nove unutrašnje organizacione jedinice u Gradskoj upravi koja je nazvana Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove a potom i na iniciranje saradnje sa drugimopštinama i gradovima
Međopštinska saradnja gradova i opština sliva Zapadne Morave (17 gradova i opština kojima se ,u 2018 pridružio i Aleksandrovac ) pokrenuta je ,2014 godine, na inicijativu Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije i inženjersko-geološke i seizmičke poslove gradske uprave Kraljeva,2014 godine.
Posle tri godine mukotrpnog rada , desetog februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave, iskoristivši pomoć i podršku Stalne konferencije gradova i opština potpisali su Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice. Istog dana ,u Kraljevu , je i sedam lokalnih samouprava u slivu Kolubare potpisalo svoj Protokol.
Dokument predstavljen , novembra meseca 2019 godine u Kruševcu, je nastao kao rezultat višegodišnjeg multisektorskog rada kordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština.Ova asocijacija lokalnih samouprava Srbije je imala ,na tom poslu, finansijsku podršku Švedske .I brojne druge međunarodne organizacije ,UNDP ,Svetska banka ,FAO programa UN pomogle su u tome kao i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ,Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo unutrašnjih poslova- Sektor za vanredne situacije i Kancelarija za javna ulaganja.
Za potrebe pripreme teskta Sporazuma o saradnji gradova i opština sliva Zapadne Morave, SKGO je angažovao tim eksperata koji su izradili analizu sadašnjeg stanja kroz prikaz različitih okvira i definisanja potreba u odnosu na zakonske obaveze i nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji.Tim za izradu Analize je dao i niz konkretnih preporuka u cilju preduzimanja daljih aktivnosti na smanjenju rizika od katastrofa. Jedna od tih preporuka jeste i model udruživanja gradova i opština u asocijacije koje prate velike rečne slivove.
Uspostavljanje funkcionalnog sistema smanjenja rizika od katastrofa udruživanjem u rečne slivove i razvoj civilne zaštite i sistema rane najave jedan je od osnovnih ciljeva međuopštinske saradnje na novim osnovama ali o tome više u drugim tekstovima.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Rudno i zvanično postaje Regionalni centar za obuku pripadnika civilne zaštite

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Svih 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave dobili su, posle predstavljanja dokumenta , početkom novembra u Kruševcu , tekst Sporazuma o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave, koji predviđa obrazovanje Zajedničke službe  ovih opština i gradova u cilju zajedničkog i efikasnog delovanja na sprečavanju poplava i  i razvoja civilne zaštite.

Ovj dokument opštinama i gradovima je poslat ,sa predlogom da ga uvrste u dnevni red svojih Skupština do kraja ove godine ,i od strane Stalne konferencije gradova i opština i od strane grada Kruševca koji će ,preme postignutim  dogovorima, biti sedište budućeg Situacionog centra ,novoformiranog ,zajedničkog ,međuopštinskog organa javne uprave za  poslove  smanjenja rizika od katastrofa i poslove razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Kako saznajemo, prema tim istim dogovorima , predviđeno je da postojeći  Regionalni centar za obuku pripadnika civilne zaštite, na Rudnu bude sedište budućih edukativnih aktivnosti i vežbi  za pripadnike civilne zaštite iz 18 lokalnih samouprava udruženih u Sliv Zapadne Morave.

Ovaj centar je  smešten na obroncima Golije u mestu Rudno, koje je zbog svoje klime poznato kao vazdušna banja, na 100 kilometara jugozapadno od grada Kraljeva, na nadmorskoj visini od 1100 metara. Objekat raspolaže  sa oko 300 kvadratnih metara i  30 ležaja.

Njegov zvanični  naziv  je „Dom Gradske uprave grada Kraljeva na Rudnu“, i  bio je svojevremeno  u vlasništvu Dečjeg odmarališta „Goč“. Objekat otvoren za ove namene prvom obukom kadrova civilne septembra  2014. godine, a do sada  obuke  iz oblasti civilne zaštite u ovom centru prošlo je više od 350 polaznika iz više gradova i opština.

Sa jedne od ranije održanih obuka na Rudnu

Sasvim je izveno da će ,posle osnivanja ,zajedničkog ,međuopštinskog organa javne uprave za  poslove  smanjenja rizika od katastrofa i poslove razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave ,biti uložena značajna sredstva u njegovo opremanje za ove namene.

Indirekto će to biti i dodatni imput za razvoj seoskog turizma na ovoj visoravni koja je već prepoznata turistička destinacija za sve veći broj turista iz zemlje i inostranstva.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Udruženi za efikasnije upravljanje vanrednim situacijama

Objavljeno: 30.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Početkom novembra 2019 godine  predstavnicima osamnaest gradova i opština sliva Zapadne Morave  predstavljen je ,u Kruševcu Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.

Sporazum o saradnji koji bi trebalo da potpišu gradovi i opštine koje pripadaju slivu Zapadne Morave, rezultat je višegodišnjeg  multisektorskog rada kordiniranog od strane Stalne konferencije gradova i opština podržanog od strane kraljevine Švedske , brojnih međunarodnih organizacija,UNDP,Svetske banke,FAO programa UN, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu,Kancelarije za javna ulaganja i Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova.

– Trpeli smo , u prošlosti, posledice zato što nije bilo dovoljno povezanosti, sistema  ranog upozoravanja, zajedničkog planiranja. Sporazumom,čija jesuština prevencija,  obezbeditiće se  formiranje odgovarajuće stručne službe čije će sedište biti u Kruševcu a centar obuke  u Kraljevu – kazao je Stanišić.

Gradovi i opštine će  participirati , shodno broju stanovnika, u ukupnim troškovima rada zajedniče službe.

-Priroda ne poznaje ni administrativne ni opštinske ni gradske granice, ne može Kruševac napraviti plan ukoliko to nisu uradili i svi ostali u nizu ovih 18 gradova i opština, jer su  posledice svuda iste-naglasio je Stanišić

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave,Ivan Bošnjak je kazao da je inicijativa “Sliv Zapadne Morave” pokrenuta još 2014. Posle katastrofalnih poplava počeli smo da razmišljamo kako da se naše jedinice lokalne samouprave  bolje organizuju u slučaju elementarnih nepogoda.

– Učilo se i uradilo  dosta tokom ovih pet godina .Unapredili smo  znanja i kapacitete kod ljudi na lokalu koji se bave pitanjima vanrednih situacija, upravljanjem civilnom zaštitom, podigli  nivo svesti kod građana, i na kraju izmenili Zakon o lokalnoj samoupravi  kako bi se omogućilo bolje organizovanje i bolja priprema za vanredne situacije. Za očekivati je  da gradovi i opštine, udruženi u ovaj sliv, za 2020. godinu u svojim budžetima izdvoje odgovarajuća sredstva, te da  zaposleni počnu da rade svoje prve poslove u prvoj zajedničkoj službi. Jer, svemu ovome, prethodio je, novi zakon o sprečavanju smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i novi zakon o dobrovoljnim vatrogasnim društvima, kao i unapređenje čitavog službeničkog sistema i sistema stručnog usavršavanja-kazao je Bošnjak.

 

– Pred nama je dalja racionalizacija i optimizacija ovih poslova zajedno sa državnim organima, kao i bolje povezivanje sa zemljama u okruženju. Do sada smo imali saradnju  sa Hrvatskom i Republikom Spskom, ostvarili smo i značanu saradnju sa Rumunijom i Bugarskom i čini nam se da će novine koje uvodimo u Srbiji  dovesti do toga da se sve zemlje u Jugoistočnoj Evropi  bolje povežu i da  granice koje postoje, praktično više ne postoje kada su u pitanju elementarne nepogode i klimatske promene – rekao je Bošnjak.

 

Kruševac kao buduće sedište Stacionarnog centra ,prvog zajedničkog međuopštinskog organa javne uprave za poslove  smanjenja rizika od katastrofa i razvoj civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave će nositi i najveću odgovornost ali i deliti sa drugima njihova iskustva kada su u pitanju vanredne situacije. Nadam da ćemo već početkom sledeće godine imati objedinjenu službu koja će raditi sa svim gradovima i na taj način pomoći da se na adekvatan način odreaguje u nekoj vanrednoj situaciji, poput poplava i slično-  kazala je gardonačelnica Kruševca, Jasmina Palurović.

Izmenama i dopunama   Zakona o lokalnoj samoupravi i  novim  Zakonom  o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, kreiran je  put da se međuopštinska saradnja   podigne na jedan viši nivo, kroz njenu institucionalizaciju.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Otvorena izložba u čast jubileja Kraljevačkog pozorišta

Objavljeno: 26.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Večeras je , u Narodnom muzeju Kraljevo , svečano otvorena izložba „Ispod podignute zavese , 70 godina umetničkog rada Kraljevačkog pozorišta “ autorke  Mirjane Savić, muzejskog savetnika Narodnog muzeja Kraljevo.

Brojnoj publici u Narodnom muzeju Kraljevo večaras su , u formi kataloga , predstavljeni rezultati višegodišnjeg istraživačkog rada Mirjane Savić ,a sama izložba obiluje mnoštvom zanimljivih eksponata u vidu pozorišnih fotografija , plakata , rekvizita , nagrada , kostima i delova scenografije koji su ,decenijama , bili u mraku pozorišnog arhiva i scenskog depoa.

Autorka izložbe Mirjana Savić

Katalog koji prati večerašnju izložbu sadrži  niz zanimljivih, znanih i manje znanih, detalja iz pozorišnog života u gradu na Ibru.

Tako se recimo , u opisu rudimentarnih oblika pozorišnog života Kraljeva , od početka dvadestog veka pa sve do osnivanja prvog profesionalnog Gradskog narodnog pozorišta u Rankovićevu (ime Kraljeva u periodu (1949-1954) septembra 1949 godine , beleži  svojevrsna , sledom burnih događanja izazvana , selidba i glumaca i opreme (scenografije) Diletantskog pozorišta Okruga kraljevačkog ,preimenovanog neposredno pred tu „seobu“ u Srpsko narodno pozorište Okruga kraljevačkog iz Kraljeva za Šabac. A radi se , ustvari , o ratnim dešavnjima prekinutoj turneji u Bogatić i Mačvu kada , i oprema i veći deo ansambla,  trajno ostaju u Šapcu.

Prva dvorana profesionalnog pozorišta u Kraljevu bila je  velika , preuređena , sala hotela Pariz, koja je tokom decenija , u više navrata , preuređivana i dograđivana ,tako da se na tom istom mestu i danas nalazi Kraljevačko pozorište koje  od 1998 godine ima poluprofesionalni staus , a od juna 2001 godine  funkcioniše kao  Javna ustanova Kraljevačko pozorište. Pozorište tako dobija status institucije grada sa  definisanim standardima  po kojima  i danas radi.

Prva predstava izvedena na sceni profesionalnog pozorišta u Kraljevu ,1949.godine, bila je drama A. P. Čehova, Ujka Vanja u režiji Zorice Cemović-Protić koja je uradila i scenografiju za tu predstavu. Prvi upravnik  profesionalnog pozorišta u Kraljevu bio je Dobrivoje Govedarica , radnik metalske struke.

Za prvih sedam godina rada pozorišta kao profesionalnog (1949-1956) izvedene su 64 premijere ,promenjeno je osam upravnika a 18 režisera je postavilo svoje verzije pozorišnih komada.Samo u poslednjoj sezoni , prvo profesionalnog pozorišta u Kraljevu (1955/1956) prikazane su 102 predstave koje je videlo 23.358 gledalaca.

No ,i pored toga  odlukom  gradskih vlasti , koje su i osnovale pozorište ,ono prestaje sa radom kao profesionalno.

Na inicijativu radnika i glumaca Sretena Stepića i još nekolicine njegovih kolega iz „Magnohroma“ i Železničke ložionice ,19.septembra 1956 godine,osniva se Amatersko pozorište Kraljevo. Prva premijera , Nušićeva komedija Put oko sveta u režiji Zdravka Lukića  izvedena je 17. novembra 1956. Od 1957. godine do 1984. godine kraljevačko amatersko pozorište izvelo je 129 premijernih predstava, 1311 repriznih, koje je pogledalo 321.630 posetilaca, što u proseku čini  245 gledalaca po izvođenju.

Poseban pečat radu kraljevačkog pozorišta dat je  otvaranjem jednogodišnjeg Dramskog studija 1969 godine pod rukovodstavom , Radoslava Vesnića  profesor glume , dikcije i direktor Glumačke škole u Novom Sadu. On je ,inače rođen u Kraljevu, u znamenitoj porodici Vesnić a u periodu od 1945. do 1947. godine bio je  profesor francuskog i srpskog jezika ,direktor kraljevačke gimnazije i rukovodilac KUD-a Kosta Abrašević u okviru koga su pripremljeni glumci za anasmbl prvog profesionalnog pozorišta u ondašnjem Rankovićevu. Vesnić je tada odškolovao plejadu darovitih glumaca koji su ,decenijama potom ,činili okosnicu pozorišnog ansambla.

Video poruka Nebojše Dugalića

Među najveće uspehe pozorišta , kojim u tom periodu rukovodi Milomir Mile Nedeljković, ubraja se i trijumf predstave „Šovinistička farsa“ koja , na tadašnjem  30-om Festivalu dramskih amatera SFRJ, u Trebinju , biva nagrađena  osvajanjem dve Zlatne maske.

Od kraja osamdesetih Pozorište Kraljevački oktobar počinje da neguje scenu poezije i da uspostavlja blisku saradnju sa Književnim klubom Kraljevo. Devedesetih godina pozorište angažuje Aleksandru Kovačević, prvu profesionalnu rediteljku zaposlenu u kraljevačkom pozorištu za koju se ,s pravom može reći da je u njemu i odrastala,u kome  su , njen  otac režiser Aleksandar Aco Kovačević i majka profesorka Nataša Kovačević,ostavili trajni beleg svojim rediteljskim i pedagoškim radom.

Kraljevačko pozorište danas , pod upravom reditelja Miodraga Dinulovića , spada po broju glumaca (sedam glumica i devet glumaca sa stalnim angažmanom) među manje u Srbiji ali to ga ne sputava da svojim predstavama , posebno onim namenjenim deci , beleži zapažene rezultate.

Ima li klimatskih promena u agendama lokalnih samouprava Srbije?

Objavljeno: 22.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Na nedavno održanoj  Konferencija država potpisnica Okvirne konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP25) u Madridu Ambasadorka  Srbije u Španiji  Katarina Lalić Smajević, naglasila je ,obraćajući se učesnicima skupa ,  da je Srbija posebno zainteresovana za jačanje odgovora na klimatske promene u nacionalnim i međunarodnim okvirima . Srbija pripada regionu koga su  klimatske  promene , prema nekim pokazateljima , svrstale u , do sada ,  najpogođenije  u svetu . Zato i ne čudi što je Srbija među prvim zemljama u svetu ,već 2017 godine , ratifikovala Pariski sporazum o klimatskim promenama koji je usvojen novembra 2016 godine.

O razmerama posledica klimatskih promena po ekonomiju Srbije rečito govori i podatak da su toplotni talasi , suše i poplave ,u periodu od 2000 godine do danas ,prouzrokovali štetu od preko 5 milijardi evra.

Smemo li da ignorišemo ove podatke, jesmo li  išta naučili i počeli da primenjujemo menjajući svoja ponašanja posebno u delu kreiranja i implementacije pojedinih sektorskih  strateških odluka na lokalnom nivou?

Da li ,na lokalnom nivou, ignorišemo ovaj veliki izazov pred kojim se našlo čovečanstvo tražeći alibi u našim , svakodnevnim ,domaćim,  problemima?

Uspevamo li da , kreirajući i implementirajući lokalne javne politike u sektorima energetike , saobraćaja , zaštite životne sredine , jasno uočimo , očigledne , uzročno posledične veze između našeg (ne)činjenja u pobrojanim sektorima i našeg negativnog uticaja na uzroke globalnih klimatskih promena?

Jemo li svesni da nas ignorisanje troškova vezanih za otklanjanje  naših ,lokalnih, negativnih uticaja na uzroke klimatskih promena  dodatno približava još skupljem scenariju koga nam promenjena klima može „napisati“, u još kraćem vremenskom periodu nego što je ovaj predhodni , dvodecenijski, u kome smo, da ponovimo, pretrpeli štetu od 5 milijadri evra?

Možemo li da shvatimo kolika je ta suma novca sa kojom nas je priroda „kaznila“ u predhodne dve decenije  uzimajući u obzir neke  podatke po kojima bi , sa tim novcem,Srbija rešila problem prečišćavanja otpadnih voda u svih 168 opština i gradova?

Čini nam se ,na žalost, da svest i kapciteti znanja dobrog dela donosilaca odluka na lokalnom nivou u sinergiji sa opštom apatijom i odsustvom aktivizma građana,kreiranim (pre)dugim tajanjem tranzicije, grade društveni  ambijent u kome smo daleko,daleko od opštpoznate maksime nastale u holandskom gradiću Sidartu ,davnih sedamdesetih godina prošlog veka , „Misli globalno ,deluj lokalno“.

Taj ambijent karakteriše suprematija partikularnih , grupnih, i ličnih interesa manjine, u kojima opšti ,pa dakle i širi interesi jedne lokalne zajednice, bivaju marginalizovani ,potiskivani i zabašurivani.

U takvom društvenom ambijentu svaka pa i najmanja aktivnost koja se rukovodi tim širim,opštim interesima i doprinosi koheziji lokalnih zajednica, zaslužuje pažnju i podršku javnosti.

U tom kontekstu bavićemo se novinama ,i benefitima, koje je doneo   Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi,usvojen još  20.juna 2018 godine, u delu kreiranih normativnih predpostavki za jačanje međuopštinske saradnje u Srbiji.

Sa svečanosti potpisivanja Protokola u Kraljevu

Ključni impulsi za izmene tog zakona došli su iz Kraljeva gde su , još desetog  februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave,iskoristivši pomoć i podršku Stalne konferencije gradova i opština  potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice. Istog dana,u Kraljevu , je i sedam lokalnih samouprava u slivu Kolubare potpisalo svoj Protokol.

Trenutno je ,u toku, početna faza implementacije rešenja koje je doneo   Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi ,u delu stvaranja prvog ,zajedničkog,   međuopštinskog  organa javne uprave pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave,  za poslove upravljanja  vanrednim situacijama i  rizicima kroz aktivnosti planiranja, edukacije i prevencije.

Panel na 47 Skupštini SKGO

Aktivnosti gradova i opština potpisnica Sporazuma o udruživanju u Sliv Zapadne Morave   mogu se posmatrati  i  kao ,bar delimični, odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta pa zato i zaslužuju veću pažnju i podršku javnosti.

 

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

 

 

Zvanične preporuke za kraće zadržavanje na otvorenom zbog lošeg vazduha u Kraljevu

Objavljeno: 20.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Mediji u Kraljevu su , danas , preko Službe za informisanje grada Kraljeva dobili saopštenje Odseka za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu živote sredine, Odeljenja za inspekcijske poslove Gradske uprave grada Kraljeva , koje se odnosi na kvalitet vazduha , uz molbu da ga emituju.

Tekst saopštenja glasi:

 „U periodu od prvog do šesnaestog decembra deset dana je bila prekoračena koncentracija frakcije PM 10 suspendovanih čestica u vazduhu . Od 15. decembra  po indeksu kvaliteta vazduha ,vazduh u gradu Kraljevu  bio je u kategoriji- jako zagađen.

Preporučuje se izbegavanje fizičke aktivnosti u spoljašnjoj sredini , skraćivanje boravka na otvorenom i preusmeravanje uobičajenih aktivnosti u zatvoreni prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

Preporuke se odnose na celokupnu populaciju , a posebno na osetljive grupe ,starije osobe ,decu,osobe sa oboljenjima srca i pluća.

Merenje kvaliteta vazduha vrši Zavod za javno zdravlje  koji je akreditovana organizacija za ove poslove. Rezultati kvaliteta vazduha objavljuju se svakodnevno na veb sajtu grada Kraljeva i Zavoda za javno zdravlje.“

Ovo je , posle  pauze od nekoliko godina , nastavak prakse informisanja  građana od strane nadležnog organa gradske uprave davanjem  preporuka-saveta o potrebi promena u ponašanju građana .Te promene su prvi , preventivni korak , da se građani  bar koliko toliko zaštite od prekomernog udisanja zagađenog vazduha.

Ostaje nam da se nadamo da će ovoga, problema zagađenog vazduha,  postat i svesni i odbornici grada Kraljeva ,ako ne sada kod usvajanja budžeta za 2020 godinu , ono odmah potom , u prvim mesecima naredne godine kada bi trebali da razmotre set multidisciplinarnih i multisektorskih mera mera i aktivnosti , iz nadležnosti lokalne samouprave, kojima se ,bar  malo ,može uticati na poboljšanje kvaliteta vazduha koga udišemo.

Prvi korak u pripremi tih mera bilo bi , što je moguće preciznije mapiranje sadašnjih zagađivača vazduha na teritoriji grada Kraljeva  i njihova segmentacija  po sektorima, saobraćaja , indivdualnih ložišta ,daljinskog grejanja… A budžet je jedan , osnovni , alat za sprovođenje bilo kakvih aktivnosti koje se ,po zakonu, finansiraju i iz javnih prihoda.

U predlogu budžeta grada Kraljeva za 2020 nastavljena je praksa nepaniranja sredstava za praćenje kvaliteta elemenata životne sredine kao i za upravljanje zaštitom životne sredine. Takve  aktivnosti se u Kraljevu , ipak , sprovode ali na  jednom osnovnom ,rudimentarnom nivou je daleko  potrebe građana i  njihovog ,Ustavnog, prava na zdravu životnu sredinu.

Opet se ne planiraju sredstva za praćenje kvaliteta elemenata životne sredine!

Te aktivnosti se najčešće, godinama unazad, finasiraju kao opšte javne usluge neklasifikovane na drugom mestu koje  , takve , nejsno definsane , bi trebalo da se nalaze  u svakoj od  17 budžetskih programskih aktivnost i. U slučaju šeste budžetske  programske aktivnost grada Kraljeva-Zaštita životne sredine  za šta je ,predlogom budžeta planirano 192.451.070dinara, ili  4,3 odsto budžeta za 2020 godinu ,među sedam navedenih programskih aktivnosti za drugu aktivnost ,praćenje kvaliteta elemenata životne sredine planirano je 0 dinara.

Ovaj podatak na koji ukazujemo već  više puta jedan je od  jasnih indikatora o tretmanu životne sredine od strane kreatora javnih politka grada Kraljeva.

Možemo li sada kada je , ovim saopštenjem-upozorenjem  građanima o stanju kvaliteta vazduha  od strane Odseka za zaštitu životne sredine i inspekcije za zaštitu živote sredine , učinjen prvi korak , očekivati i sledeće , usmerene na unapređenje sadašnjeg, lošeg stanja , životne sredine na teritoriji grada Kraljeva, ostaje da vidimo.

Bez želje da preteramo i preuveliačamo ulogu  medija i građanskog aktivzma ,ipak, ukazujemo na koincidenciju između javnog govorenja o problemu  zagađenog vazduha na lokalnom nivou  putem medija  i reakcije nadležnih gradskih službi .

Za početak i to ohrabruje.

Građanski aktivizam guši apatija kao zagađeni vazduh Kraljevčane

Objavljeno: 18.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Danas je Gradsko veće grada Kraljeva razmotrilo i usvojilo Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu. Veće je utvrdilo Predlog Odluke o budžetu u iznosu od 3.984.738.268 dinara . Gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić je ,u danima koji su predhodili sednici Gradskog veća , u izjavama za pojedine medije isticao činjenicu da je to „najveći budžet u istoriji grada“ prećutkujući činjenicu da je tom „uspehu“ dobrano kumovao  nedavni  transferu od   375.000.000 dinara sa nivoa republike namenjenih za radove u , narednoj 2020 godini,za  izgradnju naselja  sa stanovima za pripadnike vojske i policije na lokaciji „Voćareve livade“.Tako je ,na izvestan način, predupredio moguća  pitanja na temu uspešnosti rada  lokalne samouprave koja u narednu budžetsku godinu prenosi čak 11 %  budžeta . No, ostavimo ova i druga brojna pitanja o predloženom budžetu grada Kraljeva ,za sada ,po strani i pozabavimo se jednim drugim fenomenom , a to je odsustvo bilo kakvih građanskih inicijativa da se ,u predhodnim fazama kreiranja ovog važnog dokumenta, koji predstavlja finansijsku sliku javnih politika grada , ukaže na mnoge goruće  komunalne ,infrasturkturne i posebno  probleme u oblasti zaštite životne sredine. Ako , možda, možemo i  da razumemo nezainteresovanost građana za  probleme u dugim sektorima teško je pomiriti se sa činjenicom da ih se , javno dostupne informacije o (ne)kvalitetu vazduha koga udišu u zimskim mesecima , tačnije tokom trajanja grejne sezone,ne tiču i ne motivišu da, koristeće postojeće zakonske mogućnosti, utiču na  planiranje mera i aktivnosti , iz nadležnosti grada, kojima bi se  bar malo uticalo na kvalitet vazduha koga udišemo. A udišemo jako zagađen vazduh o čemu svedoči i podatak da je ,u prvih petanest dana ovog meseca, čak devet dan bilo sa koncentracijom  suspendovanih PM10 čestica daleko većom  od tolerantne vrednosti  50 μg/m3.Trenutni rekord,čak četri puta veći od tolerantne vrednosti,  iznosi 198,73 μg/m i izmeren je 6.decembra. Gradonačelnik Kraljeva je 10. decembra uputio Javni poziv građanima ,udruženjima i stručnoj javnosti za javnu raspravu  o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu  oročen do 16.decembra.Time su ispunjeni formalni uslovi  o organizovanju javne rasprave propisani Statutom grada Kraljeva i odlukom Gradskog veća. Zaobiđimo ,ovoga puta , temu tajminga , dužine trajanja i svrsishodnosti tako organizovane  javne rasprave i razmotimo kakav  je eho u javnosti imao javni  poziv gradonačelnika građanima ,udruženjima i stručnoj javnosti za javnu raspravu  o Nacrtu Odluke o budžetu grada Kraljeva za 2020 godinu. Zainteresovane javnosti su imale dva modela davanja primedbi ,pismenim putem na propisanom obrascu i ličnim učešćem na raspravi zakazanoj za 16.decembar.U pisanom Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi koji je danas ,18.decembra,usvojilo Gradsko veće kaže se da su DVOJICA  građana uzela učešće na javnoj raspravi  a da nije bilo NI JEDNE pisane primedbe!!! U gradu  na čijoj teritoriji,prema rezultatima popisa iz 2011 godine živi 125.488 stanovnika, u kome radi nekoliko fakulteta,desetina srednijh i osnovnih škola,ustanove, udruženja….

Ovo ,izvesno je, potvrđuje stavove onih koji govore o izvesnom socio-psihološkom fenomenu sa kojim naše društvo, koga čini 10 odsto  elementarno nepismenog i 50 odsto funkcionalno nepismenog stanovništva egzistira . Socijalni psiholozi su ,ovaj fenomen, nazvali „apatija posmatrača“ ili „efekat posmatrača“ a u praksi Kraljevčana to se da prevesti kao : Tačno je da udišem zagađen vazduh ali to udišu i drugi oko mene, ali nisam  ovlašćen-a ,zadužen-a , izabran-a da to rešavam.  Apatija ili beosećajnost ili ravnodušnost ,čini  nas , kao individue , umornim , bez želja , bez potreba. A  u stvarnosti želja i potreba  imamo na pretek . Kao i  vremena i energije , ali  za  neki drugačiji  aktivizam sa kakvim smo se,ovih dana, sreli u Kraljevu.

U ovim danima kada se  trujemo zagađenim vazduhom i   ne preduzimamo gotovo ništa da to sprečimo , svedoci smo pojave  fenomena u društvenom životu Kraljeva koji ukazuje kako se  može , bar u virtuelnoj stvarnosti ,pobediti apatija.

Dvojica naših sugrađana pokrenuli su ,pre par dana,  časopis ali i istoimenu Fejs buk grupu „Sidža“. Ovaj neobičan izdavački koncept zasnovan je,između ostalog,  i na stavu da   ni u časopisu ni u grupi na društvenim mrežama nema mesta temama iz politike. Za manje od deset dana života Fejs buk grupa je narasla na blizu 8000 članova ,objave na njoj već se mere desetinama hiljada , dominatne su one , kako napisa ovdašnji pesnik Ivan Rajović , u kojima  „su , gotovo preko noći , Kraljevčani opet postali gospodari svoga grada , duhovni – recimo , uz svu onu koncentraciju pozitivne energije i dobrih vibracija hiljada sidžista koji se ne odvajaju od ekrana preživljavajući ponovo svoju mladost u virtuelnom ali više nego stvarnom i opipljivom svetu Kraljeva, koje opet postoji, diše, miriše, čisto, uređeno, oduhovljeno i u pravom smislu kraljevsko, kakvo je i bilo pre nego što je postalo ovo i dopalo prosjačke štake . A žal za nečim što je prošlost, najveće je priznanje onome što je bilo i najokrutnija negacija ovoga što jeste , a što na uređeni život i životni prostor više i ne liči.“

Primer probuđenog   aktivizma Kraljevčana u virtuelnoj stvarnosti ,  na društvenim mrežama, ispoljenog iznošenjem  emocija i žala za „nekim ,dalekim ,boljim, Kraljevom“ nagoni nas na  razmišljanje koliko je realno da se  osmišljenim i dobro organizovanim inicijativama  probudi  građanski   aktivizam   za današnje , realno , Kraljevo ? Da li su potreba za zdravim vazduhom ,i  ljudsko pravo na čist vazduh, dovoljni  okidači za buđenje takvog  građanskog aktivizma u Kraljevu pokazaće vreme pred nama.

U suprotnom mogu nam se ,u Kraljevu, desiti neki novi ,društveni,  fenomeni u vidu grupa na društvenim mrežama čiji će članovi ,ako ih bude bilo , svoj virtuelni aktivizam ispoljavti  kuckanjem po tastaturi…. Sa gas maskom na licu!

Poleteo prvi avion za Beč sa aerodroma „Morava“

Objavljeno: 17.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Avion nacionalne avio kompanije Air Serbija je, posle kašnjenja od skoro četri sata, upravo poleteo sa Aerodoma Morava na svoj prvi let za Beč.

U avionu koji može da primi nešto više od sedamdeset putnika ,na ovom prvom,promotivnom letu, nalaze se gradonačelnici,predsednici opština i privrednici sa teritorije Rakog i Moravičkog okruga.

„Ovo je veli dana za stanovnike Rasinskog, Šumadijskog, Moravičkog i Raškog okruga jer, ovim prvim letom  za Beč naše nacionalne avio kompanije omogućavamo da brže stignu do brojnih destinacija širom sveta ali i da im ,u goste dođu ljudi,posebno privrednici iz tog sveta“ reako je danas posle sletanja aviona iz Beograda na „Aerodom Morava“ u Lađevcima Zoran Ilić,pomoćnik Ministarke građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture. On je rekao da će ,u zimskom periodu ,za sada, sa ovog aerodorma  biti samo jedna let za Beč i to dva puta nedeljno(utorkom i petkom) a da će od marat 2020 godine biti uveden i redovan let za Solun.Na tome se ,po rečima Ilića, neće stati jer će se tražiti mogućnosti i za druge komercijalne letove.

Povratak putnika sa  leta za Beč , u Kraljevo,  najavljen je za danas popodne.

Prvi let za Beč još uvek kasni

Objavljeno: 17.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Prva informacija koja se jutros  nešto pre sedam sati čula sa zvaničnog razglasa Aerodroma Morava bila je ona o kašnjenja prvog, promotivnog, leta za Beč.

Magla u Lađevcima ne smeta novinarima

Spiker je najavio kašnjenje od jednog sata a naše nezvanične informacije govore da se dizanje magle može očekivati tek posle  10 časova što prvi let može dovesti i u pitanje jer povratak moguć samo do 15 časova zbog režima dnevnih letova  koji važi u zimskom periodu za ovaj, treći međunarodni aerodrom u Srbiji.

Iščekivanju prvog leta jutros su predhodile izjave za medije od strane gradonacelnika Kraljeva i još nekih funkcioner opština i gradova Raškog i Moravičkog okruga koji će, kako je planirano, biti i prvi putnici na ovom prvom promo letu.

Njihove prigodne izjave su odisale optimizmom o značaju ovog aerodroma za ova dva okruga a u tome su im se pridružili i pojedini privrednici koji će takođe biti putnici na prvom letu.

Već ovaj prvi let ponovo aktuelizuje ranije pokretana pitanja o trenutnom nivou opremljenosti Aerodroma Morava  jer su magle u ovom delu Srbije uobičajene za ovo doba godine.

Pitanja o rentabilnosti  Aerodroma Morava, kao i druga, poput recimo propuštene prilike da struktura prvih putnika bude drugačija,recimo najbolji učenici i studenti iz ovih krajeva, ostaju za  neki drugi put.

Putnici sa teritorije Moravičkog okruga

Putnici sa teritorije Raškog okruga

Divlje deponije su ozbiljna pretnja zdravlju stanovništva Kraljeva

Objavljeno: 13.12.2019. | autor: KV Novosti -on line

Osamdeset otkrivenih i mapiranih divljih deponija na teritoriji grada Kraljeva prete ,nesagledivim, posledicama po zdravlje ljudi  i kvalitet životne sredine.Svi njihovi  ,negativni, nusprodukti, predstavljaju ozbiljnu opasnost svojim uticajem na  sistem podzemih i nadzemnih voda,  rečeno je , na sastanku  održanom u Skupštini grada Kraljeva, na kome su predstavljeni rezultati do kojih su došli stručnjaci Geografskog fakulteta u Beogradu angažovani da mapiraju divlje deponije.

„ Kod vas u Kraljevu , na delu teritoriije koga karakteriše veća koncentracija stanovnika, gotovo svaka rečica , potok ili bara su pretvoreni  u divlju deponiju.Uz uočenu praksu da se spaljivanje koristi kao metod redukcije količine otpada na takvim , divljim, deponijama eto dodatnih razloga za brigu o kvalitetu podzemnih voda ,koje hteli mi to ili ne,uvek  završavaju u jednom rečnom slivu.Rečni slivovi, su i najčešća izvorišta pijaće vode koju konzumiramo kroz sisteme vodosnabdevanja većih naselja ,pa tako, sami sebe sitematski trujemo“ rekao je ,imeđu ostalog docent dr.Aleksandar Đorđević koji je,ispred Geografskog fakulteta iz Beograda predstavio rezultate mapiranja divljih deponija na sastanku kome , na žalost ,nije prisustvovao niko od članova Gradskog veća i drugih donosilaca odluka. On je ,na početku svog izlaganja rekao da je njima ,kao polazna informacija dat podatak, iz GIS baze podataka grada Kraljeva, o čak 507  lokacija divljih deponija , što se, na sreću,pokazalo kao netačno, i kao posledica  neadekvatnog unosa od strane obveznika unošenja podataka a to su , javna preduzeća i dugi akteri iz sistema lokalne samouprave.Radi se ,u stvari  i  o nejasnom određenju pojmova deponija i divlja deponija pa je svojevremeno,neko, u GIS sistem unosio  lokacije ,malte ne , svakog kontejnera ili koliko toliko uređenog odlagališta komunalnog i drugog otpada na, inače, velikoj površini koja pripada gradu Kraljevu. Poražavajuće zvuči podatak koji se čuo na ovoj prezentaciji ,o tome da je ,malte ne , svako seosko groblje u delu svoje parcele pretvoreno u divlju deponiju.Ovo je više nego  upečatljiv i pouzdan pokazatelj  odnosa građana prema životnoj sredini koji ,u kombinaciji sa nedovoljnom i neadekvatnom  edukacijom stanovništva  ali i izostankom permantnog inspekcijskog nadzora i kažnjavanja prekršilaca za jedan od ishoda ima i mapiranih 80 divljih deponija. Na prezentaciji nije saopštena procenjena količina otpada hetrogenog sastava lagerovanog na divljim deponijama.Taj podatak, te procenjene količine otpada, date su pojedinačno za svaku od 80 mapiranih deponija i biće vidljiv na sajtu grada Kraljeva jer su ,predstavnici Gradske uprave , iz   Odseka za zaštitu životne sredine i inspekciju zaštite  životne sredine, obećali postaljanje tog dokumenta na sajt. Od njih se čulo i da ,ternutno, grad Kraljevo izdvaja milon dinara godišnje za pražnjenje 29 kištri na seoskom području a za taj novac JP“Čistoća“ preveze oko 160 kamiona i  očisti oko 763 kubnih  metara otpada što je nedovoljno .Svedoci  smo da se na tim lokalitetima odlažu znatno veće količine komunalnog otpada od onog koji se preveze na gradsku deponiju  i tako ta mesta ,polako, postaju divlje deponije   gotovo u središnjim delovima naselja. Sa ovakvim informacijam  o stanju , u  jednom segmentu , životne sredine isčekujemo i sednicu Skupštine grada na kojoj će se , krajem meseca , usvojiti Budžet grada za 2020 godinu.Posle nedavne sednice Gradskog veća  , na kojoj  je utvrđen Predlog budžeta za narednu godinu , on se sa predloženih 3.984.738.268 dinara na prihodnoj strani , najavljuje kao nikad veći u istoriji grada Kraljeva . Za Program  6 – Zaštita životne sredine planirano je 192.451.070 dinara ili   4,3% od ukupnog budžet što je malte ne duplo, u odnosu na 91.654.000 dinara ili 2,8%  koliko je bilo predviđeno  Nacrtom budžeta . Uprkos pomaku i većim izdvajanjima , čini se da predlagači nisu dovoljno upućeni u aktuelno stanje životne sredine. Jer, da jesu teško da bi za upravljanje komunalnim otpadom u 2020 godini  planirali samo  34.002.070 dinara ili oko 0,18% budžeta . Čak i da se za aktivnosti u  upravljanje komunalnim otpadom  opredeli i deo od 24.503.000 dinara  planiranih  za funkcionisanje Fonda za zaštitu životne sredine u 2020 godini, to nije dovoljno.

Zato je, na prezentaciji rezultata mapiranja divljih deponija, i predloženo da se nađe način kako bi se ,pre održavanja sednice Skupštine grada , svi odbornici  upoznali sa rezultatima mapiranja divljih deponija na teritoriji grada Kraljeva.