“Iako nema zvanično usvojen Plan kvaliteta vazduha, odnosno neophodnu saglasnost resornog Ministarstva za zaštitu životne sredine na taj dokument, grad Kraljevo sprovodi niz aktivnosti i mera u sektorima Energetike vezane za energetsku efikasnost (subvencije za izolaciju fasada, zamena stolarije kod individualnih objekata, rekonstrukcija i sanacija javnih objekata,  zamenu ložišta u javnim i individualnim objektima i sektoru Zaštite životne sredine (podrška pošumljavanju, edukacije stanovništva …) koje imaju direktan i indirektan uticaj na kvalitet vazduha. Uz to u Kraljevu se redovno meri kvalitet vazduha, ali metode i oprema koje se koriste ne omogućavaju informisanje građana u realnom vremenu.Takođe, nejasno i netransparentno se definišu pozicije u budžetu kojim se opredeljuju javna sredstav za mere i aktivnosti koje utiču na kvalitet vazduha u gradu Kraljevu.”

Ovo su,poštovani čitaoci ,samo neke od konstatcija iz dokumenta Zaključci (klikni i vidi) usvojenog na  nedavno održanoj radionici sa radnim nazivom „Trenutno stanje i put za poboljšanje kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu“ organizovanoj od strane udruženja građana Kraljevački razvojni centar, a koji će biti predstavljeni učesnicima Javnog slušanja koga isto udruženje organizuje u sredu 8.decembra 2021. godine u Hotelu Turist sa početkom u 17 časova.

 “Javno slušanje organizujemo jer tražimo verifikaciju javnosti za naše Zahteve sa predlozima mera za unapređenje kvaliteta vazduha u Kraljevu koje ćemo uputiti lokalnoj samoupravi a koje  zasnivamo  na već pomenutim Zaključcima”, rekao nam je magistar tehničkih nauka Jovan Nešović, koji je menadžer projekta “Moje pravo na čistiji vazduh” koga, već šest meseci, sprovodi udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“ uz podršku Beogradske otvorene škole u okviru programa “Snažno zeleno” podržanog od strane Evropske unije kroz program EU za tebe.

U osnovi tih Zahteva koji će,posle održanog Javnog slušanja,biti predati gradu Kraljevu u okviru redovne javne rasprave o Budžetu grada Kraljeva za 2022. godinu, nalazi se  pet predloga –mera koje bi trebalo da budu vidljive i u Budžetu grada Kraljeva za 2022. godinu.

Među njima je i predlog da Budžetom grada Kraljeva za 2022.godinu treba da budu opredeljena  sredstva za nabavku automatizovane merene stanice sa pripadajućom opremom i softverskim rešenjima koja omogućavaju  dobijanje rezultata kvaliteta vazduha u realnom vremenu i blagovremeno obaveštavanje zainteresovane javnosti o trenutnom kvalitetu vazduha, preko zvaničnih sajtova institucija ili preko posebne aplikacije.

Ovaj  predlog Kraljevačkog razvojnog centra je propraćen i sugestijom donosiocima odluka u lokalnoj samoupravi da se angažuju i vide da li se,preko resornog Ministarstva ili Agencije za zaštitu životne sredine, mogu obezbediti sredstva kako bi  grad , u najskorije vreme, dobio automatizovanu mernu stanicu koja ,u realnom vremenu očitava parametre koncentracija  čsetica PM 10 I PM2,5 koje su,prema zvaničnim podacima, uzročnik smrti u preko 6.000 slučajeva godišnje na nivou Srbije.

Kako je,zbog epidemioloških mera, broj učesnika Javnog slušanja ograničen na 30, organizator se pobrinuo da svim zainteresovanim omogući ,da preko live stream-a na zvaničnoj Facebook stranici Kraljevačkog razvojnog centra preko linka (Klikni) prate Javno slušanje a potom i daju svoje eventaualne predloge i primedbe organizatoru.

U Kraljevu je,danas,u 14 časova, na sat vremena blokirana raskrsnica ulica Jovana Deroka, Zelene Gore i Vojvode Stepe .Ovu prometnu raskrsnicu blokiralo je nekoliko stotina građana izražavajući,kako su nam neki od njih saopštili, svoj protes protiv donošenja Zakona o referendumu i Zakona o ekspropijaciji.

Blokada je ,uz jedan manji incident,protekla mirno a kola Hitne pomoći su ,u dva navrata, za vreme tajanja blokade prošla brzo i neometano jer su se okupljeni građani razmicali i propuštali ih.

Do manjeg incidenta, koji je zahvaljujući angažovanju  pojedinaca koji su protestvovali, prošao bez sukoba ne računajući verbalni, došlo je kada je grupa ženskih osoba pokušala da se, u pratnji nekolicine istaknutih članova lokalnog SNS-a koji su sve snimali mobilnim telefonima, pešice probije kroz grupu građana koji su protestvovali.

Njih su ,u jednom trenutku, pojednini protestanti okružili i na taj način ih zaštitili od mogućnosti da oštri verbalni skukob poprimi i neke druge dimenzije.

Na mestu održavanja protesta a i u okolnim ulicam nije bilo vidlivo prisustvo uniformisanih policajaca ali  jedan broj njih u civilu je bio tu i ,na sreću,nije bilo potrebe za njihovom intervencijom.

Kako Kraljevo nije (pre)veliki grad pažljivijim posmatračima nije moglo a da ne promakne da  su danas protestvovali građani Kraljeva, hetrerogenog sastava po starosti, polu a i političkim ubeđenjima deklarisanim kroz  njihov predhodni ,javni, društveni angažman.

Ovo jasno ukazuje na činjenicu da aktuelni društveni trenutak u gradu na Ibru ,kao  i u Srbiji uopšte, danas karakteriše odsustvo bilo kakvog ozbiljnog ,organizovanog, društvenog dijaloga o bilo kojim  aktuelnim problemima.

Ovo ,na žalost, nije novina i počinje,sve više, da podseća na atmosferu mitinga i kontra mitinga s kraja  devedesetih godina prošlog veka.

Polaganjem venaca na „Spomenik oslobodiocima“ u Pljakin šancu kraj Ibarskog mosta u Kraljevu,  danas je obeležena 77-a godišnjica  oslobođenja grada na Ibru  u II svetskom ratu.

Posle intoniranja himne vence na „Spomenik oslobodiocima“, su položile delegacije grada kraljeva, Raškog upravnog okruga, 2 .brigade Vojske Srbije, Policiske uprave i Odreda žandarmerije iz Kraljeva, Gradskog odbora Pokreta socijalista, predstavnici udruženja učesnika ratova, Kola srpskih sestara i udruženja građana Jovan Kursula.

Prisutnima se potom obratio pomoćnik gradonačelnika Kraljeva za socijalnu politiku Marko Matović istakavši aktuelnu činjenicu prisustva  velikog broja revizionističkih teorija o događajima iz savremene istorije, tačnije o periodu II svetskog rata, čiji je zajednički imenitelj umanivanje uloge narodooslobodilačkog pokreta i partizanskih jedinica u borbama protiv nemačkoh okupatora i konačnog slamanja nacizma.

Zato je važno, istakao je Matović da, i na ovaj način, negujemo kulturu sećanja na značajne datume iz prošlosti našeg grada koji kao plod te borbe, slobodu uživa već 77- u godinu u kontinuitetu.

Kao i prošle godine uočljivo je ,danas, bilo odstustvo bilo kog predstavnika Socijalističke partije iz Kraljeva koji su, svojevremeno,dok  su,pre više od deset godina, bili koalicioni partner  demokratama u gradsko vlasti, insistirali da se ovaj dan u Kraljevu obeležava na svečaniji način nego u Srbiji, što je i činjeno sve do 2020 godine.

Hroničar grada doktor Milan Matijević je  potom održao kraću besedu o velikim borbama,vođenim tokom oktobra i novembra meseca 1944.godine  za osobođenje Kraljeva.

Oslobođenju grada na Ibru novembra 1944 godine predhodila je velika bitka koja je, pored bitke za oslobađanje Beograda, bila je jedna od najmukotrpnijih i najdužih bitaka za oslobođenje u Srbiji.

Bitka za Kraljevo otpočela je  sukobom se jedinica 3. Srpske brigade NOVJ i 65. Korpusa Crvene armije  sa 7. SS divizijom Princ Eugen 16 novembra u selu Čukojevac. . 3. Srpska brigada  svakodnevno je dejstvovala u predelima sela Vitanovac, Šumarice, Borča i Ugljarevo, 6. Srpska brigada NOVJ u Dragosinjcima, a 4. crnogorska brigada NOVJ i jedinice Crvene armije na području Vrbe i ka Ćavi.

Na prostoru Kraljevo – Raška, u višednevnim borbama krajem novembra 1944. Vojnici Druge proleterske divizije odbile su sve pokušaje neprijatelja da se probiju ka Kraljevu. Odlučujuća bitka 3. Srpske brigade vođena je u Matarugama, Mataruškoj Banji i Progorelici, nakon koje je onemugućena nemačkoj vojsci bitna komunikacija Kraljevo – Raška.

U noći 28/29. novembra jedinice 4. crnogorske brigade, 1041. sovjetskog puka i jedinice i 3. i 6. srpske brigade NOVJ prešle su Ibar istočno i zapadno od grada, zauzevši delove grada oko porušenog mosta i otpočele su presudnu bitku za Kraljevo. Borbe su se odvijale prvo u prigradskim delovima, a potom i na samim gradskim ulicama.

29. novembar 1944. je ,za Kraljevo, bio prvi dan slobode posle četvorogodišnje okupacije od nemačkih fašista koji su,samo u oktobru 1941 godine,streljali više od 2.200 žitelja Kraljeva i izbeglica iz Slovenije i sa Kosova koji su u njemu potražili utočište.. Narednog dana, 30. novembra, oslobodilačka vojska i civili odali su poštu streljanima oktobra 1941.

1968. godine je ,u znak sećanja na junaštvo oslobodilaca Kraljeva, podignut “Spomenik oslobodiocima Kraljeva” na ulazu u park “Pljakin šanac”,u neposrednoj blizini Ibarskog mosta.Spoenik je delo kraljevačkog arhitekte Aleksandra Vasiljevića.

Izmerene,srednje,24 časovne vrednosti suspendovanih čestica PM 10,u Kraljevu,tokom oktobra 2021 godine, bile su 9 dana iznad dozvoljenih,graničnih,vrednosti (17,18,19,20,21,22,27,28 i 29.oktobra 2021.g. ) . Na žalost,za to su građani,javnost Kraljeva saznali tek 19.novembra 2021.godine ,posle prezentacije redovnog mesečnog Izveštaja Zavoda za javno zdravlje o kvalitetu pijaće vode i vazduha članovima Gradskog veća.

Na ovaj način, okasnelim informisanjem o monitoringu kvaliteta vazduha baca se ozbiljna senka na inače brojne preduzete mere u energetskom sektoru grada  koje, direktno ili indirektno, pozitivno utiču na poboljšanje kvaliteta vazduha koga udišemo tokom grejne sezone.

Ozbiljan problem zagađenog vazduha u Kraljevu tokom grejne sezone nije moguće rešavati bez saradnje i zajedničkog delovanja javnog i civilnog sektora, privrede, obrazovnih institucija, medija i građana.

Rešavanje problema zagađenog vazduha u Kraljevu tokom grejne sezone treba da bude plod najšireg društvenog konsenzusa čiji  bi  stavovi  trebali, dobrim delom, biti  ugrađeni i u dokumenta javnih politika grada Kraljeva vezanih za kvalitet vazduha.

Zato je udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“  pozvalo predstavnike, javnog i civilnog sektora, privrede, obrazovnih institucija, medija i građana iz Kraljeva,da  razgovaraju  o modelima mogućeg zajedničkog angažovanja u procesima kreiranja i sprovođenja javnih politika lokalnih samouprava u oblasti kvaliteta vazduha.

Ovaj razgovor  na temu  „Trenutno stanje i putevi za poboljšanje kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu“  u formi dvodnevne radionice je  jedna od aktivnost u sklopu projekta „Moje pravo na čistiji vazduh“ koga UG “Kraljevački razvojni centar” realizuje zahvaljući podršci koju,drugu godinu za redom , dobija    od  Beogradske otvorene škole kroz program  Eu za tebe, Zeleni inkubator i  Snažno zeleno,

Učesnicima radionice biće predstavljeni  aktuelni rezultati  kvalitet vazduha u gradu Kraljevu i aktivnosti grada Kraljeva,kao lokalne samouprave, u energetskom sektoru grada  kojima se utiče na smanjenje zagađenja vazduha.

Na radionici će biti reči i o dokumentu „Stavovi građana o kvalitetu vazduha u gradu Kraljevu“ koji je,takođe, nastao kao plod jedne od aktivnosti projekta „Moje pravo na čistiji vazduh“ .

Ovaj dokument vam je dostupan na linku

https://kraljevackirazvojnicentar.org/Preuzimanja/Stavovi_gradjana_o_kvalitetu_vazduha.pdf

Plan organizatora je da se  kroz ovakav, multisektorski, razgovor dođe do  predloga  za unapređenje  monitoringa kvaliteta vazduha u  gradu Kraljevu a da se  ,posle još jedne provere u formi Javnog slušanja,  koje će biti organizovano početkom decembra 2021.godine, ti predloziupute lokalnoj samoupravi  u formi Zahteva za unapređenje  monitoringa kvaliteta vazduha u  gradu Kraljevu.

Dvodnevni razgovori   na temu  „Trenutno stanje i putevi za poboljšanje kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu“  se organizuju od 26. do 28. novembra 2021.godine u pansionu „Vuk“ u Vrnjačkoj Banji.

Osnivač i direktor Radio televizije Melos iz Kraljeva,Zoran Zoki Jovanović preminuo je danas u Beogradu.

U javni život i na društvenu scenu Kraljeva stupio je još kao vrlo mlad,najpre kao omladinski aktivista u svojim Roćevićima, potom kao pevač narodne muzike, da bi vrlo brzo, umesto mikrofonu, prednost dao poslovima muzičko-estradnog organizatora,u čemu je doživeo profesionalni vrh i po čemu će ostati upamćen na prostorima Srbije i zemalja  u okruženju.

Tokom svoje  uspešne poslovne karijere u svetu estrade,muzike i medija Zorana su krasile osobine čoveka od reči uvek spremnog da se nađe i pripomogne kolegama.

Nemirnog,preduzetničkog duha uvek je tragao za poslovnim izazovima u sferi  muzičko –scenskih  delatnosti pa je tako vrlo mlad spoznao bitnu i ,na neki način,neraskidivu vezu  muzika-estrada-mediji.

Bio je spreman ,do poslednjeg dana,da uči i da prihvata nove izazove i rizike  u vremenima koja su više nego teška za poslovanje malih medijskih kuća iz unutrašnjosti.Šta više često je „izlazio je na crtu“ mnogo moćnijim i mnogo većim igračima u ovoj branši i u tome je ,često,bio uspešan.

Njegov „Melos“ počeo je,1982.godine, kao estradna agencija,potom kao diskografska kuća,sa produkcijom  i proizvodnjom nosača zvuka, da bi poslovanje preneo i na medije ,najpre kao radio ,pa od 1992 godine i kao televizija koja je postala prepoznatljiva po svojim studijima  i van Kraljeva (Novi Sad,Kragujevac, Zaječar,Zlatibor,Banjaluka…)

Interesovao se i za štampane medije ali je intuitivno predosetio da će ih tehnološki razvoj u elektornici i informatici potisnuti na poslovnu marginu pa nije pravio ozbiljnije iskorake u tom medijskom sektoru.

Uprkos brojnim poslovnim obavezama,nepresušne energije i radnog elana, nalazio je volje i vremena i za društveni agnažnam u političkom životu na lokalnom i nacionalnom nivo,u esnafskim udruženjima estrade i medija a i kao podpresednik  Skupštine Zavičajnog društva  Kraljevo u dva mandata.

I baš zahvaljujući njemu  Zavičajno društvo Kraljevo koje ,ove godine,slavi tri decenije svoga postojanja preživelo je neke svoje, teške, godine ,koristeći,do nedavno, prostor u sklopu Poslovnog centra Melos bez naknade.

Pored ovog doprinosa nemerljiva je uloga Zorana Jovanovića u medijskom praćenju akcija i aktivnosti društva a odigrao je i presudnu ulogu u svojevremenom izboru pokojnog Novice Negovanovića na mesto predsednika Upravnog odbora društva što je potez koji je doprineo reafirmaciji i snaženju.

Zoran Jovanović ostavio je iza sebe suprugu i dva sina.

Komemorativna sednica povodom smrti Zorana Jovanovića biće održana sredu 24.novembra 2021.godine, u Svečanoj sali Skupštine grada,u 10 časova, a sahrana će se obaviti istoga dana u 13 časova na Novom gradskom groblju(kodBarutane)

Zainteresovani za probleme kvaliteta vazduha u našim gradovima,mogli su,nedavno da pročitaju kako je na ovaj problem reagovao  Gradski sud u glavnom gradu susedne nam Bugarske. Taj sud je doneo presudu da su lokalne vlasti odgovorne za stalno prekoračenje nivoa suspendovanih čestica, kao što su PM2.5 i PM10 koje su najopasniji zagađivači vazduha.Tužbu su podneli građani I Asocijacija Clean Air Group, koju su formirale nevladine organizacije. Sofija je, inače, jedan od gradova koji je u vrhu svetske liste kada je reč o zagađenju vazduha.

Ova vest nam je poslužila kao povod za razgovor sa Jovanom Nešovićem, magistrom tehničkih nauka iz Kraljeva koji se ,dve godine za redom,intenzivno bavi problemom kvaliteta vazduha u Kraljevu.

Jovan se nalazi na čelu tima koji ispred  udruženja građana “Kraljevački razvojni centar” realizuje projekat projekta “Moje pravo na čistiji vazduh”  a koji je dobio podršku Beogradske otvorene škole kroz program “Snažno zeleno” podržan od strane Evropske unije.

-Zato je,naše prvo pitanje njemu bilo da li se ,u skorije vreme ,mogu očekivati ovakva postupanja pravosuđa kod nas  u Srbiji?

Formalno pravno je to moguće ali ipak smo mi ,kao društvo,posebno na lokalnom nivou organizovanja u svim granama vlasti a i  (sam)organizovanja građana kroz civilni sektor daleko od preduzimanja tako drastičnih koraka u borbi za čistiji vazduh. Zato je fokus naših aktivnosti usmeren ,pre svega, na unapređenje komunikacija javnog, privrednog I civilnog sektora na lokalnom nivou sa građanima I medijima kako bi ojačali  njihovu spoznaju dugoročno pogubnog uticaja prekoračenja nivoa suspendovanih čestica, kao što su PM2.5 i PM10 koje su najopasniji zagađivači vazduha.

 -Kakvo je stanje kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu?

Grad Kraljevo (prvenstveno njegov urbani deo) sa početkom grejne sezone ima problem sa zagađenjem vazduha. Merenja pokazuju da dolazi do povećanja koncentracije suspendovanih PM čestica, što vazduh čini nezdravim. Ove čestice potiču od sagorevanja fosilnih goriva u domaćinstvima, industriji i saobraćaju. Nažalost grad Kraljevo prema godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine spada u grupu gradova sa najvećim zagađenjem vazduha koje potiče od suspendovanih PM 10 i PM2.5 čestica. Podaci za 2020. godinu pokazuju da je 106 dana koncentracija ovih čestica bila veća od dozvoljene, a u nekim danima i po nekoliko puta veća od dozvoljene što predstavlja poseban problem za zdravlje građana.

 -Šta je uzrok takvom zagađenju ?

Uzroke treba tražiti u sagorevanju fosilnih nekvalitetnih goriva u ložištima domaćinstava, industriji i saobraćaju, kao i u vremenskim prilikama koje su prisutne u našem gradu. Analize pokazuju da individualna ložišta i manje toplane doprinose 51% zagađenju koje potiče od PM 10 čestica, a kod PM 2.5 taj doprinos je veći i kreće se oko 67%. Na osnovu ovoga zaključujemo da individualna ložišta, usled lošeg kvaliteta energenta i same neefikasnosti  ložišta, pripadaju grupi najvećih zagađivača vazduha ne samo u Kraljevu već i u drugim mestima u Srbiji. Vremenske prilike, visok vazdušni pritisak, odsustvo vetra i velika vlažnost imaju značajan uticaj na kvalitet vazduha.

  -Da li su građani upoznati sa ovim problemom?

Čini mi se da u zadnjih nekoliko godina tema zagađenja vazduha dobija na značaju. Verovatno je to vezano za delovanje organizacija civilnog društva koje se bave ovom temom i samih građana koji žele da imaju zdrav vazduh, odnosno zdravu životnu sredinu. Svakako ovde se postavlja pitanje monitoringa vazduha i informisanosti građana o samom kvalitetu vazduha. Grad Kraljevo se ne može pohvaliti nekim visokim standardima u ovoj oblasti. Naime, zavod za javno zdravlje Kraljevo koji prati kvalitet vazduha po većem broju parametara, što se tiče merenja PM 10 čestica, rezultate objavljuje sa nekoliko dana zakašnjenja što je posledica same metode koja se primenjuje. Znači građani nisu obavešteni o trenutnom stanju kvaliteta vazduha od zvaničnih institucija sistema, mada trenutne podatke o zagađenju vazduha mogu pronaći na sajtovima koji prate alternativna (građanska) merenja. Mislim da je monitoring i informisanje građana o trenutnom kvalitetu vazduha jako važno i jedan od ciljeva projekta „Moje pravo na čistiji vazduh“ je da se ovo stanje promeni, odnosno da građani imaju tačnu i blagovremenu informaciju o stanju kvaliteta vazduha koji udišu.Zato ćemo ,krajem ovog meseca organizovati dvodnevnu radionicu u Vrnjačkoj Banji na kojoj ćemo okupiti predstavnike javnog,privrednog I civilnog sektora ,kao I predstavnike medija iz Kraljeva I Trstenika kako bi smo ,kroz dijalog došli do zajedničkih predloga  za unapređenje javnih politika u oblasti kvaliteta vazduha u ovim lokalnim samoupravama.

-Kakva je uloga lokalne samouprave u ovoj oblasti?

Lokalna samouprava je po zakonu dužna da donese Plan kvaliteta vazduha, kroz koji će se videti politika koja će se sprovoditi u oblasti zaštite vazduha. Plan pored ostalog treba da sadrži mere i aktivnosti koje će se sprovesti u tačno određenom vremenskom periodu, finansijska  sredstva potrebna za sprovođenje predloženih mera, ko je zadužen u lokalnoj zajednici za sprovođenje predložene mere i procenu uticaja svake mere na kvalitet vazduha. Nažalost, plan koji je grad predložio nije dobio saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Zaključak je da je plan loš i moje mišljenje je da treba krenuti u izradu novog plana poštujući sve procedure vezane za izradu ovakvih strateških dokumenata.

Država i grad su počeli sprovođenje projekata koji su vezani za subvencionisanje zamene individualnih ložišta i podizanja energetske efikasnosti objekata kroz zamenu stolarije i postavljanje izolacije. To su dobre mere, ali u narednom periodu se mora raditi na boljoj informisanosti građana i potrebno je planirati znatno veća finansijka sredtva za ovu namenu da bi se postigao značajni efekat u smanjenju zagađenja vazduha. Takođe grad mora raditi na gašenju individualnih kotlarnica u svojim javnim objektima koje koriste ekološki loša goriva (ugalj, mazut, lož ulje…). Pitanje rešavanja protoka saobraćaja naročito u centru grada je važno za smanjenje zagađenja, kao i veće korišćenje automobila na električni pogon i korišćenje bicikala kada je to moguće.

-Kakva je uloga civilnog sektora u ovoj oblasti?

Problem zagađenja vazduha je kompleksan i dugoročan problem koji će tražiti dosta rada, sredstava i strateškog pristupa da bi se stanje značajno poboljšalo. Zajedničkim delovanjem svih aktera javnog, civilnog, realnog sektora i samih građana lakše se i brže mogu postići vidljivi efekti u samnjenju zagađenja. Civilni sektor treba da ukazuje na ove probleme, da vrši pritisak na institucije sistema u cilju bržeg rešavanja problema, kao i da predlaže rešenja. Jednostavno civilni sektor treba da bude jedan od stubova i partnera u rešavanju problema zagađenja vazduha. Projekat „Moje pravo na čistiji vazduh“ ima za cilj poboljšanje lokalnih politika u oblasti kvaliteta vazduha uz učešće građana kroz javne debate, okrugle stolove i ulične akcije. Krajem meseca planiramo održavanje jedne radionice na kojoj će predstavnici lokalne samouprave, OCD, medija i realnog sektora razgovarati o ovoj temi i predložiti određene projekte. Ovo je pravo vreme za ovakav sastanak, jer se planira budžet grada Kraljeva za 2022. u kome treba planirati projekte koji će dovesti do boljeg monitoringa  i kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu, odnosno smanjenja zagađenja vazduha naročito u toku grejne sezone.

Preuzeto sa portala Ekovizije

Predstavnici javne uprave grada Kraljeva koji se bave razvojem i energetskom efiksanošću obišli su ,zajedno sa predstavnicima nekih organizacija civilnog društva iz Kraljeva koje se ,takođe, bave energetskom efikasnošću i klimatskim promenama, preduzeće Termoinvest iz Šumarica, a neposredni povod za ovu posetu je činjenica da je,nedavno, ovo preduzeće pustilo u probni rad solarnu elektranu snage 47,75 kw.

Kraljevo je ,tako, za kratko vreme, dobilo  dve solarne elektrane :jednu sagrađenu u JEP Toplana Kraljevo,snage 50kw  i sada ovu drugu,neznatno manje snage, u Šumaricama a već se zna da se još nekoliko   preduzeća iz  Kraljeva uveliko sprema da izgradi solarne elektrane.

Snažan “vetar u leđa” za ove investicija dao je ,kako  tehnološki razvoj u ovoj oblasti,čiji ishod su sve jeftiniji i sve efikasniji solarni paneli tako  i mere države usvojene u aprilu i avgustu ove godine.

Najpre su ,u aprilu, usvojeni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije,  i  izmene i dopune zakona Zakona o energetici, da bi normativni okvir bio dograđen u avgustu usvajanjem  Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača I snabdevača .

Novi,izmenjeni normativni okvir u ovoj oblasti je omogućio veće i efikasnije subvencionisanje  građana, pre svega individualnih domaćinstava, da se lakše odluče za unapređenje energetske efikasnosti svojih domaćinstava zamenom stolarije, zamenom kotlova,izolacijom fasada ali i za postavljanje solarnih panela.

Građani će,ubuduće, moći da računaju na subvencije za ove namene , u iznosu do 50 odsto vrednosti investicije  a novac za te namene biće obezbeđivan I sa nacionalnog i sa lokalnog nivoa.

Kraljevo,kao lokalna samouprava godinama unazad subvencioniše unapređenje  energetske efikasnosti javnih objekata i objekata kolektivnog stanovanja, a počelo se i sa subvencijama,za te namene, za individualna domaćinstva.

Kako saznajemo, u planu je da se u Kraljevu ,do kraja godine,izmeni lokalni normativni okvir,kako bi se omogućilo i subvencionisanje gradnje solarnih elektrana na objektima za individualno stanovanje. To je sasvim opravdano jer ,u Kraljevu,prema nekim podacima na osnovu srednjih dnevnih vrednosti sunčevog zračenja, moguće, godišnje , proizvoditi 1458,40 kw na površini od jednog kvadratnog metra.

Ono na čemu treba još više raditi ,u narednom periodu,u cilju većeg korišćenja dostupnih obnovljivih izvora energije na teritorij Kraljeva je,bez sumnje, unapređenje komunikacja između  javnog, prvirednog, civinog I obrazovnog sektora.

Zato su ovakve posete i razmene mišljenja primer dobre prakse koju treba unapređivati i ustaliti.

U  hramu Svete Nedelje u Sofiji, priređen je, 30.oktobra 2021.godine, poseban program- Svečana liturgija, ,kao jedan u nizu događaja kojima je obeleženo 700 godina od  smrti srpskog Svetog kralja Stefana Milutina kome je prisustvovao i ambasador Srbije u Bugarskoj dr.Željko Jović.

Ovom događaju je predhodilo uručenje Ikone sa likom  kralja Stefana Milutina,koju je 16. oktobra na bugarsko-srpskoj granici,uz blagoslov bugarskog Patrijarha Neofita, dočekao Njegovo Preosveštenstvo Episkop belogradčički Polikarp.

Po prvi put su u Sofiji upriličene litije na kojima je nošena ova ikona, a uz to  i uz već pomenutu svečanu liturgiju održani su koncert duhovne muzike ,duhovna akademija a obavljen je i čin presvlačenja moštiju kralja Stefana Milutina.

I dok je u Bugarskoj programu obeležavanja godišnjice upokojenja srpskog Svetog kralja Stefana Milutina,dat značajan publicitet i medijska pažnja kod nas,u Srbiji se o tome manje govorilo i pisalo verovatno I zbog toga što ,po našem crkvenom kaledaru tek 12.novembra slavimo Svetog kralja Milutina.

A mi, kraljevčani ,bi smo trebali da znamo da je dvoje naših sugrađana dalo veliki doprinos da se ,uprkos tada važećim ograničenjima zbog korone,ikona sa likom srpskog Svetog kralja Stefana Milutina daruje hramu Svete nedelje u Sofiji.

Jer radi se o zajedničkom  delu Vesne Savić, priznate autorke ikona i svetski poznatom filigranu,kraljevčaninu Goranu Ristoviću-Pokimici koji je opremio Vesnin rad ukrasivši ga svojim nadaleko poznatim filigranom.

Važno je reći I da je ikona  lični dar Gorana Ristovića- Filigrana Pokimice na večni spomen i zalog jedinstva i ljubavi između dva susedna naroda.

Pre primopredaje ikone istu je,u ateljeu filigrana Pokimice u Kraljevu,osveštao  protosinđel Danilo,iguman manastira Banjska.

Ovo inače nije prvi put da Ristović sam ili uz pomoć svojih prijatelja daruje pravoslavne hramove u inostranstvu koji su ,po nečemu,važni za naš narod.

Setimo se samo da je on, u maju 2015. godine, povodom svoje  treće  samostalne izložbe, pod nazivom „Filigranske veze“,  darivao ikonu sa likom Svetog Save ,rad sestrinstva manastira Žiča ,optočenu njegovim filgranom, Regionalnom muzeju u Velikom Trnovu, ustanovi koja se stara i o hramu „Četrdeset velikomučenika“,u kome je  1236 godine sahranjen Rastko Nemanjić, naš Sveti Sava. ( https://www.kraljevackenovosti.com/prva-samostalna-medunarodna-izlozba-kraljevackog-filigrana-pokimice-u-bugarskoj/ )

Goran Ristović je tada obećao da će ovom hramu darivati  i proskinitar- mermerno postolje za tu  ikonu Svetog Save . Obzirom da se radilo o zahtevnom poduhvatu i da je bilo potrebno obezbediti brojne saglasnosti a i značajna  finansijska sredstva na realizaciju ove ideje čekalo se pune dve godine.

 3. juna  2017. godine u Velikom Trnovu , u hramu „Četrdeset velikomučenika“  svečano  je otkriven mermerni proskinitar koga  je ovaj kraljevački umetnik  , uz pomoć još četrdeset priložnika  mahom iz Srbije i Crne Gore, darivao  hramu u kome su  boravile mošti Svetog Save do njihovog prenosa u Mileševu. (https://www.kraljevackenovosti.com/filigran-iz-kraljeva-spaja-gradove-iz-srbije-bugarske/ )