Zainteresovani za probleme kvaliteta vazduha u našim gradovima,mogli su,nedavno da pročitaju kako je na ovaj problem reagovao  Gradski sud u glavnom gradu susedne nam Bugarske. Taj sud je doneo presudu da su lokalne vlasti odgovorne za stalno prekoračenje nivoa suspendovanih čestica, kao što su PM2.5 i PM10 koje su najopasniji zagađivači vazduha.Tužbu su podneli građani I Asocijacija Clean Air Group, koju su formirale nevladine organizacije. Sofija je, inače, jedan od gradova koji je u vrhu svetske liste kada je reč o zagađenju vazduha.

Ova vest nam je poslužila kao povod za razgovor sa Jovanom Nešovićem, magistrom tehničkih nauka iz Kraljeva koji se ,dve godine za redom,intenzivno bavi problemom kvaliteta vazduha u Kraljevu.

Jovan se nalazi na čelu tima koji ispred  udruženja građana “Kraljevački razvojni centar” realizuje projekat projekta “Moje pravo na čistiji vazduh”  a koji je dobio podršku Beogradske otvorene škole kroz program “Snažno zeleno” podržan od strane Evropske unije.

-Zato je,naše prvo pitanje njemu bilo da li se ,u skorije vreme ,mogu očekivati ovakva postupanja pravosuđa kod nas  u Srbiji?

Formalno pravno je to moguće ali ipak smo mi ,kao društvo,posebno na lokalnom nivou organizovanja u svim granama vlasti a i  (sam)organizovanja građana kroz civilni sektor daleko od preduzimanja tako drastičnih koraka u borbi za čistiji vazduh. Zato je fokus naših aktivnosti usmeren ,pre svega, na unapređenje komunikacija javnog, privrednog I civilnog sektora na lokalnom nivou sa građanima I medijima kako bi ojačali  njihovu spoznaju dugoročno pogubnog uticaja prekoračenja nivoa suspendovanih čestica, kao što su PM2.5 i PM10 koje su najopasniji zagađivači vazduha.

 -Kakvo je stanje kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu?

Grad Kraljevo (prvenstveno njegov urbani deo) sa početkom grejne sezone ima problem sa zagađenjem vazduha. Merenja pokazuju da dolazi do povećanja koncentracije suspendovanih PM čestica, što vazduh čini nezdravim. Ove čestice potiču od sagorevanja fosilnih goriva u domaćinstvima, industriji i saobraćaju. Nažalost grad Kraljevo prema godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine spada u grupu gradova sa najvećim zagađenjem vazduha koje potiče od suspendovanih PM 10 i PM2.5 čestica. Podaci za 2020. godinu pokazuju da je 106 dana koncentracija ovih čestica bila veća od dozvoljene, a u nekim danima i po nekoliko puta veća od dozvoljene što predstavlja poseban problem za zdravlje građana.

 -Šta je uzrok takvom zagađenju ?

Uzroke treba tražiti u sagorevanju fosilnih nekvalitetnih goriva u ložištima domaćinstava, industriji i saobraćaju, kao i u vremenskim prilikama koje su prisutne u našem gradu. Analize pokazuju da individualna ložišta i manje toplane doprinose 51% zagađenju koje potiče od PM 10 čestica, a kod PM 2.5 taj doprinos je veći i kreće se oko 67%. Na osnovu ovoga zaključujemo da individualna ložišta, usled lošeg kvaliteta energenta i same neefikasnosti  ložišta, pripadaju grupi najvećih zagađivača vazduha ne samo u Kraljevu već i u drugim mestima u Srbiji. Vremenske prilike, visok vazdušni pritisak, odsustvo vetra i velika vlažnost imaju značajan uticaj na kvalitet vazduha.

  -Da li su građani upoznati sa ovim problemom?

Čini mi se da u zadnjih nekoliko godina tema zagađenja vazduha dobija na značaju. Verovatno je to vezano za delovanje organizacija civilnog društva koje se bave ovom temom i samih građana koji žele da imaju zdrav vazduh, odnosno zdravu životnu sredinu. Svakako ovde se postavlja pitanje monitoringa vazduha i informisanosti građana o samom kvalitetu vazduha. Grad Kraljevo se ne može pohvaliti nekim visokim standardima u ovoj oblasti. Naime, zavod za javno zdravlje Kraljevo koji prati kvalitet vazduha po većem broju parametara, što se tiče merenja PM 10 čestica, rezultate objavljuje sa nekoliko dana zakašnjenja što je posledica same metode koja se primenjuje. Znači građani nisu obavešteni o trenutnom stanju kvaliteta vazduha od zvaničnih institucija sistema, mada trenutne podatke o zagađenju vazduha mogu pronaći na sajtovima koji prate alternativna (građanska) merenja. Mislim da je monitoring i informisanje građana o trenutnom kvalitetu vazduha jako važno i jedan od ciljeva projekta „Moje pravo na čistiji vazduh“ je da se ovo stanje promeni, odnosno da građani imaju tačnu i blagovremenu informaciju o stanju kvaliteta vazduha koji udišu.Zato ćemo ,krajem ovog meseca organizovati dvodnevnu radionicu u Vrnjačkoj Banji na kojoj ćemo okupiti predstavnike javnog,privrednog I civilnog sektora ,kao I predstavnike medija iz Kraljeva I Trstenika kako bi smo ,kroz dijalog došli do zajedničkih predloga  za unapređenje javnih politika u oblasti kvaliteta vazduha u ovim lokalnim samoupravama.

-Kakva je uloga lokalne samouprave u ovoj oblasti?

Lokalna samouprava je po zakonu dužna da donese Plan kvaliteta vazduha, kroz koji će se videti politika koja će se sprovoditi u oblasti zaštite vazduha. Plan pored ostalog treba da sadrži mere i aktivnosti koje će se sprovesti u tačno određenom vremenskom periodu, finansijska  sredstva potrebna za sprovođenje predloženih mera, ko je zadužen u lokalnoj zajednici za sprovođenje predložene mere i procenu uticaja svake mere na kvalitet vazduha. Nažalost, plan koji je grad predložio nije dobio saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Zaključak je da je plan loš i moje mišljenje je da treba krenuti u izradu novog plana poštujući sve procedure vezane za izradu ovakvih strateških dokumenata.

Država i grad su počeli sprovođenje projekata koji su vezani za subvencionisanje zamene individualnih ložišta i podizanja energetske efikasnosti objekata kroz zamenu stolarije i postavljanje izolacije. To su dobre mere, ali u narednom periodu se mora raditi na boljoj informisanosti građana i potrebno je planirati znatno veća finansijka sredtva za ovu namenu da bi se postigao značajni efekat u smanjenju zagađenja vazduha. Takođe grad mora raditi na gašenju individualnih kotlarnica u svojim javnim objektima koje koriste ekološki loša goriva (ugalj, mazut, lož ulje…). Pitanje rešavanja protoka saobraćaja naročito u centru grada je važno za smanjenje zagađenja, kao i veće korišćenje automobila na električni pogon i korišćenje bicikala kada je to moguće.

-Kakva je uloga civilnog sektora u ovoj oblasti?

Problem zagađenja vazduha je kompleksan i dugoročan problem koji će tražiti dosta rada, sredstava i strateškog pristupa da bi se stanje značajno poboljšalo. Zajedničkim delovanjem svih aktera javnog, civilnog, realnog sektora i samih građana lakše se i brže mogu postići vidljivi efekti u samnjenju zagađenja. Civilni sektor treba da ukazuje na ove probleme, da vrši pritisak na institucije sistema u cilju bržeg rešavanja problema, kao i da predlaže rešenja. Jednostavno civilni sektor treba da bude jedan od stubova i partnera u rešavanju problema zagađenja vazduha. Projekat „Moje pravo na čistiji vazduh“ ima za cilj poboljšanje lokalnih politika u oblasti kvaliteta vazduha uz učešće građana kroz javne debate, okrugle stolove i ulične akcije. Krajem meseca planiramo održavanje jedne radionice na kojoj će predstavnici lokalne samouprave, OCD, medija i realnog sektora razgovarati o ovoj temi i predložiti određene projekte. Ovo je pravo vreme za ovakav sastanak, jer se planira budžet grada Kraljeva za 2022. u kome treba planirati projekte koji će dovesti do boljeg monitoringa  i kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu, odnosno smanjenja zagađenja vazduha naročito u toku grejne sezone.

Preuzeto sa portala Ekovizije

Predstavnici javne uprave grada Kraljeva koji se bave razvojem i energetskom efiksanošću obišli su ,zajedno sa predstavnicima nekih organizacija civilnog društva iz Kraljeva koje se ,takođe, bave energetskom efikasnošću i klimatskim promenama, preduzeće Termoinvest iz Šumarica, a neposredni povod za ovu posetu je činjenica da je,nedavno, ovo preduzeće pustilo u probni rad solarnu elektranu snage 47,75 kw.

Kraljevo je ,tako, za kratko vreme, dobilo  dve solarne elektrane :jednu sagrađenu u JEP Toplana Kraljevo,snage 50kw  i sada ovu drugu,neznatno manje snage, u Šumaricama a već se zna da se još nekoliko   preduzeća iz  Kraljeva uveliko sprema da izgradi solarne elektrane.

Snažan “vetar u leđa” za ove investicija dao je ,kako  tehnološki razvoj u ovoj oblasti,čiji ishod su sve jeftiniji i sve efikasniji solarni paneli tako  i mere države usvojene u aprilu i avgustu ove godine.

Najpre su ,u aprilu, usvojeni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije,  i  izmene i dopune zakona Zakona o energetici, da bi normativni okvir bio dograđen u avgustu usvajanjem  Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača I snabdevača .

Novi,izmenjeni normativni okvir u ovoj oblasti je omogućio veće i efikasnije subvencionisanje  građana, pre svega individualnih domaćinstava, da se lakše odluče za unapređenje energetske efikasnosti svojih domaćinstava zamenom stolarije, zamenom kotlova,izolacijom fasada ali i za postavljanje solarnih panela.

Građani će,ubuduće, moći da računaju na subvencije za ove namene , u iznosu do 50 odsto vrednosti investicije  a novac za te namene biće obezbeđivan I sa nacionalnog i sa lokalnog nivoa.

Kraljevo,kao lokalna samouprava godinama unazad subvencioniše unapređenje  energetske efikasnosti javnih objekata i objekata kolektivnog stanovanja, a počelo se i sa subvencijama,za te namene, za individualna domaćinstva.

Kako saznajemo, u planu je da se u Kraljevu ,do kraja godine,izmeni lokalni normativni okvir,kako bi se omogućilo i subvencionisanje gradnje solarnih elektrana na objektima za individualno stanovanje. To je sasvim opravdano jer ,u Kraljevu,prema nekim podacima na osnovu srednjih dnevnih vrednosti sunčevog zračenja, moguće, godišnje , proizvoditi 1458,40 kw na površini od jednog kvadratnog metra.

Ono na čemu treba još više raditi ,u narednom periodu,u cilju većeg korišćenja dostupnih obnovljivih izvora energije na teritorij Kraljeva je,bez sumnje, unapređenje komunikacja između  javnog, prvirednog, civinog I obrazovnog sektora.

Zato su ovakve posete i razmene mišljenja primer dobre prakse koju treba unapređivati i ustaliti.

U  hramu Svete Nedelje u Sofiji, priređen je, 30.oktobra 2021.godine, poseban program- Svečana liturgija, ,kao jedan u nizu događaja kojima je obeleženo 700 godina od  smrti srpskog Svetog kralja Stefana Milutina kome je prisustvovao i ambasador Srbije u Bugarskoj dr.Željko Jović.

Ovom događaju je predhodilo uručenje Ikone sa likom  kralja Stefana Milutina,koju je 16. oktobra na bugarsko-srpskoj granici,uz blagoslov bugarskog Patrijarha Neofita, dočekao Njegovo Preosveštenstvo Episkop belogradčički Polikarp.

Po prvi put su u Sofiji upriličene litije na kojima je nošena ova ikona, a uz to  i uz već pomenutu svečanu liturgiju održani su koncert duhovne muzike ,duhovna akademija a obavljen je i čin presvlačenja moštiju kralja Stefana Milutina.

I dok je u Bugarskoj programu obeležavanja godišnjice upokojenja srpskog Svetog kralja Stefana Milutina,dat značajan publicitet i medijska pažnja kod nas,u Srbiji se o tome manje govorilo i pisalo verovatno I zbog toga što ,po našem crkvenom kaledaru tek 12.novembra slavimo Svetog kralja Milutina.

A mi, kraljevčani ,bi smo trebali da znamo da je dvoje naših sugrađana dalo veliki doprinos da se ,uprkos tada važećim ograničenjima zbog korone,ikona sa likom srpskog Svetog kralja Stefana Milutina daruje hramu Svete nedelje u Sofiji.

Jer radi se o zajedničkom  delu Vesne Savić, priznate autorke ikona i svetski poznatom filigranu,kraljevčaninu Goranu Ristoviću-Pokimici koji je opremio Vesnin rad ukrasivši ga svojim nadaleko poznatim filigranom.

Važno je reći I da je ikona  lični dar Gorana Ristovića- Filigrana Pokimice na večni spomen i zalog jedinstva i ljubavi između dva susedna naroda.

Pre primopredaje ikone istu je,u ateljeu filigrana Pokimice u Kraljevu,osveštao  protosinđel Danilo,iguman manastira Banjska.

Ovo inače nije prvi put da Ristović sam ili uz pomoć svojih prijatelja daruje pravoslavne hramove u inostranstvu koji su ,po nečemu,važni za naš narod.

Setimo se samo da je on, u maju 2015. godine, povodom svoje  treće  samostalne izložbe, pod nazivom „Filigranske veze“,  darivao ikonu sa likom Svetog Save ,rad sestrinstva manastira Žiča ,optočenu njegovim filgranom, Regionalnom muzeju u Velikom Trnovu, ustanovi koja se stara i o hramu „Četrdeset velikomučenika“,u kome je  1236 godine sahranjen Rastko Nemanjić, naš Sveti Sava. ( https://www.kraljevackenovosti.com/prva-samostalna-medunarodna-izlozba-kraljevackog-filigrana-pokimice-u-bugarskoj/ )

Goran Ristović je tada obećao da će ovom hramu darivati  i proskinitar- mermerno postolje za tu  ikonu Svetog Save . Obzirom da se radilo o zahtevnom poduhvatu i da je bilo potrebno obezbediti brojne saglasnosti a i značajna  finansijska sredstva na realizaciju ove ideje čekalo se pune dve godine.

 3. juna  2017. godine u Velikom Trnovu , u hramu „Četrdeset velikomučenika“  svečano  je otkriven mermerni proskinitar koga  je ovaj kraljevački umetnik  , uz pomoć još četrdeset priložnika  mahom iz Srbije i Crne Gore, darivao  hramu u kome su  boravile mošti Svetog Save do njihovog prenosa u Mileševu. (https://www.kraljevackenovosti.com/filigran-iz-kraljeva-spaja-gradove-iz-srbije-bugarske/ )

Danas je, i u Kraljevu  kao na jednoj od planiranih 50 lokacija na nivou države, izvršena provera funkcionisanja dela subjekata i snaga sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji,u okviru  vežbe Sistem 2021.

U vežbi su učestvovali pripadnici  Ministarstva unutrašnjih poslova, Crvenog krsta Srbije, Vatrogasnog saveza Srbije, subjekata i snaga jedinica lokalnih samouprava, vodoprivrednih preduzeća, posebnih organizacija i organa, subjekata od značaja za zaštitu i spasavanje.

Vežba u Kraljevu je obuhvatala evakuaciju stanovništva, zbrinjavanje ugroženog i postradalog stanovništva, postavljanje protivplavnih sistema radi sprečavanja izlivanja reke, zaštitu crpne stanice od nailaska naftne mrlje, spasavanje i pronalaženje nestalih lica, pripremu privremenih objekata za smeštaj stanovništva, formiranje šatorskih naselja za smeštaj i zbrinjavanje ugroženog stanovništva (zdravstveno, socijalno, psihološko zbrinjavanje, ishrana…), angažovanje mehanizacije u cilju obezbeđenja kritične infrastrukture, snabdevanje građana zdravom vodom za piće….

Kraljevo je, prema rečima gradonačelnika dr.Predraga Terzića, komandanta Gradskog štaba za vanredne situacije na teritoriji grada ,u poslednjih nekoliko godina,zaista,na žalost, proglašavao vanredne situacije zbog obilnih padavina, a u poslednjih desetak godina imalo je iskustva i sa zemljotresima i sa poplavama na vodotokovima i drugog i prvog reda.

Novina je da ,danas, zahvaljujući dronovima, Štab za vanredne situacije na teritoriji grada  Kraljeva ima mogućnost da u realnom vremenu vidi kako se odvija situacija na terenu kako bi mogao da reaguje.

„Veoma je značajno što imamo i termovizijske kamere, koje nam omogućavaju da prilikom pretrage za licima koja se  nalaze u vodi  dođemo što je pre moguće i da spasilačke ekipe opšte namene i spasilačke ekipe civilne zaštite, koje se bave specijalizovanim zadacima, u realnom vremenu mogu da rešavaju probleme“, istakao je gradonačelnik uz napomenu da je timski rad u gradu Kraljevu na izuzetno visokom nivou.

Grad Kraljevo ,kao lokalna samouprava , je inače  u svom budžetu, u delu Programa 15. Opšte usluge lokalne samouprave na poziciji Upravljanje u vanrednim situacijama u 2021. godini opredelio  11.005.000 dinara što je  manje nego što je za iste namene opredeljno u prošlo 2020 godini kada je  ,na ovoj poziciji bilo  izdvojeno 14.266.000 dinara.

A1 Srbija je zvanično najbrža mobilna mreža u Srbiji u 2021. godini, pokazali su podaci kompanije Ookla®, globalnog lidera u praćenju performansi mobilnih i širokopojasnih mreža, testiranju aplikacija i srodnih tehnologija i tvorca aplikacije Speedtest®*. Ovo priznanje rezultat je značajnih investicija u mrežnu infrastrukturu koje je A1 sproveo tokom 2021, a koje su između ostalog, otvorile mogućnost da kompanija postane prvi operator koji je odgovorio na zahteve rada na daljinu.

Od 2017. godine A1 je samo na teritoriji Kraljeva povećao kapacitet 4G mreže za čak 149 odsto, što je dovelo do unapređenja kvaliteta mreže, brzine interneta i ukupnog korisničkog iskustva. Kapacitet mobilne mreže, za poslednjih godinu dana, povećan je za 50 odsto, čime je nastavljeno kontinuirano ulaganje kompanije na ovom području.

Na teritoriji Srbije, uz podršku A1 Telekom Austrija Grupe, A1 je tokom 2021. godine sproveo značajna unapređenja na mrežnoj infrastrukturi, sa izgrađenih 100 novih baznih stanica za prvih 8 meseci 2021. godine što sa brojem od blizu 2.300 baznih stanica pokriva 98 odsto stanovništva. Sa adekvatnom infrastrukturom i prateći potrebe korisnika u digitalnoj eri, A1 je sada u prilici da pruži adekvatnu podršku korisnicima koji imaju sve veću potrebu za potrošnjom interneta i radom sa različitih lokacija.

Gde god se nalazili, neophodni su pouzdan i brz internet, dovoljno saobraćaja za surf i lap top ili tablet. Ceo paket za online život ima sve što je neophodno za bezbrižan rad na daljinu: NEO tarifu i PonesiNet uz praktičan, prenosivi ruter malih dimenzija koji lako staje u džep. U okviru PonesiNet paketa je uključeno 20 GB mesečno i čak 1 dodatni terabajt koji se može koristiti tokom 2 godine. Svi koji se odluče za ovu uslugu do kraja novembra dobijaju i A1 tablet za 1 dinar, a moći će bezbedno da surfuju na svim uređajima uz A1 Net Protect uslugu koja je uključena u cenu.

Pr tekst

Sinoć je u Narodnoj  biblioteci „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu održan program   “Naši smo-da se bolje upoznamo”  posvećen Draganu Biseniću, novinaru, diplomati i publicisti koga su , u okviru serijala „Kraljevačni”, zasnovanog na ideji predstavljanja uglednih ličnosti poteklih sa prostora Kraljeva i okoline zajednički organizovali Zavičajno društvo Kraljevo i Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” Kraljevo.

Ovo je bila prva, u niz planiranih ,prezentacija znamenitih kraljevčana koje će  zajednički,jednom u tri meseca, organizovati Zavičajno društvo Kraljevo i Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” Kraljevo.

Ove prezentacije su,uz časopis “Kraljevački zavičaj”,koji takođe izlazi jednom u tri meseca,još jedan doprinos Zavičajnog društva Kraljevo negovanju i jačanju kulture sećanja u funkciji afirmacije Kraljeva I čitavog kraljevačkog kraja.

Posetioci koji su ispunili salu Čitaonice do poslednjeg mesta bili su u prilici da se upoznaju sa stvaralaštvom Dragana Bisenića koji je,do sada objavio devet knjiga I koji,kako je to sinoć sam rekao,privodi kraju još dve knjige na kojima radi bez malo čitavu deceniju.

Dragan Bisenić je novinar ,živi I radi u Beogradu ali često I rado boravi u svojim rodnim Samailima. Od 2011 – 2018. bio je ambasador Srbije u Kairu, odakle je, pored Egipta, pokrivao Palestinu, Oman, Sudan i UAE.

Radio je u listovima „Borba“ i „Naša borba“, a sarađivao je i sarađuje  sa brojnim listovima, časopisima i televizijama u zemlji i inostranstvu. Izveštavao je sa svih važnijih zbivanja u zemlji od 1986 – 2000, od partijskih plenuma, do događaja na Kosovu, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Bio je dopisnik iz Berlina, Saveta Evrope i pratio rad Haškog tribunala za Jugoslaviju. Bio je urednik i glavni urednik više magazina i stručnih časopisa, „Međunarodne politike“, „CorD“ i „Ekonomist“. Intervjuisao je brojne vodeće političke i diplomatske ličnosti iz zemlje i inostranstva. Posebno se bavio međunarodnim aspektima jugoslovenske krize i hladnoratovskim odnosima, pitanjima evropske bezbednosti i NATO. Autor je više dokumentarnih TV emisija.

Zahvaljujući svom svestranom profesionalnom angažmanu, Dragan Bisenić ostvario je kontakte i sarađivao sa mnogim ličnostima na svetskom nivou koje su obeležile društveno-politička zbivanja druge polovine XX veka, uključujući i događaje u SFRJ u godinama njenog raspada.

Među njegovim sagovornicima našli su se Henri Kisindžer, Zbignjev Bžežinski, Kolin Pauel,Džordž Buš,Mihail Gorbačov,  Džordž Soroš, Milan Panić, Slobodan Milošević, Dobrica Ćosić,Mihajlo Marković,Jovanka Broz, Robert Maknamar, Nikolaj Riškov, Nikolaj Jakovljev, Hans Ditrih Genšer, Alojz Mok, Peter Handke, Tadeuš Mazojvecki, Robert Badintner, Klaus Kinkel, Huang Hu i mnogi drugi.

Učestvovao je u više međunarodnih istraživačkih projekata o hladnom ratu i držao predavanja na domaćim i stranim fakultetima. Usavršavao se na univerzitetima u Beču, Bonu, Berlinu i Stenfordu, uz brojne studijske boravke u Rusiji, Japanu, Turskoj, Švajcarskoj, Indiji, Izraelu i drugim zemljama. Radio je na Univerzitetu u Berlinu 2000 – 2002. Dobitnik je više domaćih i stranih nagrada. Do sada je objavio: „Od baklje do lomače – međunarodni aspekti jugoslovenske krize“, „Etika u medijima“, „Evropska unija i jugoistočne Evropa“, „Mister X – Džordž Kenan u Beogradu 1961 – 1963“. Prošle godine je objavio knjigu o kempdejvidskom mirovnom sporazumu Egipta i Izraela 1978, „Most ka miru – egipatsko – izraelski mirovni sporazum u Kemp Dejvidu 1978“ i „Mala, veličanstvena Srbija“ – „kralj čaja“ Tomas Lipton u Srbiji 1915“. U pripremi: „Tajne iz „crne knjige“ – SAD i stvaranje Jugoslavije“ i „Hrabri stari svet – američka elita, Srbija i Jugoslaviija, 1890 – 1990“.

Razgovor sa Draganom Bisenićem vodio je Zoran Nikolić,diplomirani politikolog ,sekretar Zavičajnog društva Kraljevo a potom je Bisenić odgovarao na brojna pitanja prisutnih.

Druženje posetilaca i Dragana Bisenića nastavljeno je,neformalnim razgovorima, I po okončanju tribine u prostorijama  biblioteke .

Završnim skupom koji će se održati ,sutra, u utorak 26.oktobra 2021.godine,u hotelu Turist u Kraljevu, privešće se kraju višemesečne aktivnosti projekta „Informisani gradjani – aktivni učesnici u planiranju razvoja ruralne infrastrukture“ koga je,tokom nekoliko predhodnih meseci, realizovalo  udruženje građana „Evropski pokret u Srbiji-Kraljevo“ iz Kraljeva.

Osnovni cilj projekta je da se unapredi informisanje građana o postojećim normativnim rešenjima,pre svega o važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je, zadnje izmene doživeo 2018. godine, i da se na taj način osnaži njihov aktivizam i veće uključivanje u procese planiranja prioritetnih infrastrukturnih projekata na područjima gde žive.

Planirane projektne aktivnosti realizovane su kroz  aktivnosti u više segmenata. Prvi segment je obuhvatio izradu dve analize : stanja postojećih mehanizama finansiranja infrastrukturnih projekata na teritoriji grada Kraljeva i primera decentralizacije sprovedene u Šapcu.

Zatim je organizovana studijska poseta Šapcu za deo tima angažovanog u realizaciji projekta i za predstavnike lokalne samouprave-  grada Kraljeva kako bi se isti , na licu mesta, upoznali sa praksom i primerima iz Šapca gde su građani,zadnjih nekoliko godina, bili u prilici da neposrednije utiču na planiranje i razvoj infrastrukture u svojom mesnoj zajednici ali i u gradu kao lokalnoj samoupravi.

Od juna pa sve do pre neki dan,sprovođene su terenske aktivnosti, razgovori sa žiteljima u šest seoskih  mesnih zajednica na teritoriji grada Kraljeva koji su se okupljali  u mestima, poput Miločaja, Konareva, Ušća…, koja slove za tradicionalne centre  okolnih mesnih zajednica.

Sutrašnji završni sastanak na koji su,pored članova tima za realizaciju projekta pozvani i predstavnici grada Kraljeva, mesnih zajednica u kojima su vođeni razgovori i medija biće prilika za upoznavanje sa predlozima građana  o tome kao da se njihov glas  bolje čuje i više  uvažava kada se odlučuje o planiranju i finansiranju infrastrukturnih projekata  koji treba da se realizuju u mestima njihovog življenja.

Kao konačni ishod svih sprovedenih projektnih  aktivnosti biće pokrenuta inicijativa za decentralizaciju u planiranju lokalnih finansija u delu razvoja ruralnih područja na teritoriji grada Kraljeva.

Projekat “Informisani gradjani – aktivni ucesnici u planiranju razvoja ruralne infrastrukture“ , sprovodi Evropski pokret u Srbiji  – Kraljevo uz podrsku programa “Zajedno za aktivno drustvo“ , koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Gradjanske inicijative.