Autorka izložbe viši kustos ,istoričar Mirjana Savić
Sinoć je ,u Narodnom muzeju u Kraljevu, otvorena izložba pod nazivom „ Hvala Pčelama-Istorija pčelarstva u kraljevačkom kraju “ čiji je autor Mirjana Savić,viši kustos istoričara.
Ova izložba i čin njenog otvaranja ukazali su na , najmanje , dve činenice. Prva je da je intersovanje za pčelarstvo itekako prisutno što se manifestovalo brojnom publikom kakva odavno nije zabeležena na jednom događaju u kraljevačkom Narodnom muzeju. Druga činjenica je da pčelarstvo, kao grana poljoprivrede , ima u Srbiji i u kraljevačkom kraju dugu tradiciju koja seže još u srednjevekovni period.
Sačuvani istorijski izvori svedoče o značajnoj ulozi srpskih manastira u srednjem veku u širenju pčelarastva. Svi vladari iz dinastije Nemanjića su su podržavale pčelarenja a vosak je ,tada , bio značajnij proizvod od meda. Oni ,vladari , su svedoče dokumenta manastirima darivali posede sa ulijama ,uljanicama (pčelinjacima) a uljari (pčelari) su bivali oslobađani svih drugih obaveza.
I iz perioda kada su ovim prostorima vladali Turci Osmanlije postoje brojna dokumenta , posebno ona o spahijskom porezu ,iz koji se da zaključiti da je pčelarstvo bilo razvijeno.Jer, pravilo je bilo da se naturalni porez ,ušur, od pčelinjaka plaća po tarifi od akče na manje od deset košnica.Tako u dokumentima iz 1560 godine kada je ovaj kraj , oko tadašnjeg Rudo Polja i ,kasnije , Karanovca, bio deo Požeške stoje podatci , da je , recimo selo Kruševica nadomak manastira Žiča imalo 31 domaćinstvo i davalo je destak 85 košnica.
U Karanovcu , 1805 godine , posle proterivanja Turaka tokom Prvog srpskog ustanka , Karađorđe dozvoljava da se , zarad zadovoljenja potreba ustanika u Tursku mogu davati(izvoziti) samo med , maslo i kože dok se promet voska ograničava. Racionalno pčelarstvo, poput mnogih novina, poteklih u Vojvodini proširilo se pod osmanskom vlašću i u Srbiji a u Vojvodini su se pojavile i prve knjige o pčelarstvu na srpskom jeziku „Novi pčelar“ i „Pčelar“ štampne u Beču koje je napisao sveštenik ,ekonom i katiheta Avram Maksić (1792-1845) iz Sombora.
12 novembra 1897 godine , u tadašnjoj Kraljevini Srbiji , osnovano je Srpsko pčelarsko društvo koje je dalo snažan posticaj unapređenju pčelarstva.
Predsednik Društva pčelara Kraljevo Dragan Rakicević
Prema rezultatima popisa iz 2012 godine utvrđeno je, piše u izuzetno dobro urađenom katalogu za ovu izložbu , da se u Srbiji preko 31000 gazdinstava bavi pčelarstvom od kojih je najveći broj u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. U ovom regionu beleži se konstantan rast broja košnica kojih je 2014 bilo 248.000 , 2015 godine 290.000 a 2017 370.000 košnica. Devedesetih godina prošlog veka u Kraljevu su organizovane prve izložbe pčelarstva i organizovani prvi debatni klubovi o pčelarstvu a praksa stručnog usavršavanja pčelara se kontinuirano obavlja. Za to su zaslužni brojni stručnjaci , među kojima i oni iz Veterinarskog instituta iz Kraljeva predvođeni dr.Nadom Dugalić-Vrndić i dr Kazimimirom Matovićem. Matovićevi stručni radovi doprineli su da Kraljevo bude prepozanti na mapi svetske nauke o pčelarstvu. Jedan je od 60 koautora iz 31 zemlje sveta knjige „No bees,No life“. Uz preporuku organizatroima da katalog izložbe učine dostupnijim široj javnosti završavamo ovaj izveštaj rečima autora izložbe Mirjane Savić: „ Poslednjih decenija opstanak pčela doveden je u pitanje. Ovo se mora shvatiti ozbiljno jer 84% biljnih vrsta i 76% proizvodnje hrane zavisi od oprašivanja koje obavljaju pčele. Zato hvala pčelama koje ,milionima godina, učestvuju i , nadamo se, učestvovaće u očuvanju biodiverziteta naše planete. Na nama je da im to omogućimo jer time štitimo
Osjek je , juče , bio domaćin međunarodnog skupa koga su u sklopu EU projekta“SEE URBAN“ , na tamošnjem Građevinskom fakultetu ,oranizovali Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Srbije i Središnji državni ured za Hrvate van Republike Hrvatske.
Sinoćnjim koncertom na Trgu Svetog Save u Kraljevu na kome su nastupili Uroš Perić i The Mambo Stars – Ray Charles tribute i bluz bend „Texas flood“ iz Beograda završen je VIII „Internacionalni festival „JazzIbar“. Vrhunski muzičari inspirisani odličnom reakcijom kraljevačke publike dali su svoj maksimum u želji da lepotu ove vrste muzike koja je ,uprkos malobrojnim poštovacima, preživela mnogobrojne turbulencije na muzičkoj sceni koju,nažalost, kreira trenutni ukus publike. „I moje autorske kompozicije nastavljaju dela velikih autora, kako se ne bi zaboravili ni Luis Armstrong, Frenk Sinatra i mnogi drugi. U poslednje vreme sve više pišem, ali ostajem u bluzu, soulu, džezu, kantriju“, kaže Uroš Perić poznat kao „Beli Rej Čarls“. „Ovo nam je prvi ozbiljniji nastup u Kraljevu. Činjenica je da smo aktivniji u inostranstvu, ali uvek je lepo doći kad je ovakva prilika u pitanju i širiti muziku po svim delovima naše lepe zemlje“, rekao je. Nenad Zlatanović, gitarista i pevač benda„Texas flood“ iz Beograda.Recimo na kraju da je organizator Internacionalnog džez festivala Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva opravdao očekivanja publike,muzičara i sponzora festivala predvođenih Ministarstvom za kulturu i informisnje i Gradom Kraljevom.
Ova ustanova kulture je ,inače pored VIII „JazzIbar“-a ove godine uspešno organizovala i Festival umetnosti „Maglič“, VIII „Street art“ festivala… Recimo na kraju ,podsećanja radi , da je koncept festivala postavio i , do svoje smrti, sprovodio Mihajlo Miša Blam kao umetnički direktor festivala.
Danas su u Kraljevu , na lokaciji „Ratarsko imanje“ počeli pripremni radovi za igradnju četvrte fabrike nemačke grupe „Leoni“ u Srbiji koja se bavi proizvodnjom žica, optičkih vlakana, kablova i kablovskih sistema.Ovaj gigant zapošljava preko osamdestpethiljada zaposlenih u tridesetak zemalja širom sveta a fabrika za čiju je gradnju ,u petak 3.avgusta, Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne usluge grada Kraljeva izdalo dozvolu trebalo bi da bude završena do kraja naredne,2019 godine.Radove izvodi preduzeće „ČIP“ d.o.o iz Prokuplja, koje je izgradilo je sve fabrike „Leonija“ u Srbiji a fabrika u Kraljevu će imati 45000 kvadratnih metara.Njena izgradnja je odlukom Vlade Srbije ,juna meseca ove godine,proglašena za projekat od nacionalnog značaja.Po donošenju ove odluke u kompaniji „Leoni“ započeto je sa traženjem kadova ,u ovoj fazi uglavnom za menadžerske pozicije da bi ,vremenom bilo primljeno između 4000 i 5000 radnika..Leoni inače,trenutno,u svojim pogonima u Prokuplju, Malošištu i Nišu zapošljava oko 6.000 radnika.
Kraljevačka slikarka Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević i njen suprug Brane bili su , u subotu veče , po deseti put zaredom, domaćini maskenbala.Oni , evo već desetu godinu, svake prve subote u mesecu avgustu organizuju druženje svojih prijatelja ,umetnika i ljubitelja umetnosti iz zemlje i inostranstva u dvorištu svoje porodične vile „Magdala“. Iako nije baš svojstveno ni ovom podneblju ni našoj tradiciji ovo druženje pod maskama u organizaciji bračnog para Kovačević iz Kraljeva, vremenom je postalo mesto gde se znani i neznani ljudi iz sveta umetnosti pre svega, ali i iz drugih profesija ,sreću i druže u veseloj ,karnevalskoj atmosferi zaboravljajući ,bar na trenutak ,svakodnevnicu i obaveze koja ona sobom ,neminovno, nosi. „U proteklih deset godina tokom ove manifestacije koja slavi ljudsku kreativnost , kroz našu kuću prošlo je nekoliko hiljada posetilaca a priliku da pokažu sebe ,svoje stvaralaštvo, svoju kreativnost imalo je više desetina umetnika iz zemlje i inostranstva. Bilo je tu više kamernih pozorišnih predstava ,resitala, izložbi ,mini koncerata ozbiljne i druge muzike , plesova iz nama dalekih zemalja…i naravno ,uvek, dobrog druženja i zabave. U želji da istaknemo umetnosti primerenu nekonvencionalnost druženje smo nazvali „Masharat“ (Maskenbal).
Iako naziv manifestacije govori da se radi o nekoj vrsti maskenbala mi ,kao njeni domaćini uvek naglašavamo da maskiranje ,to jest oblačenje kostima , nije preduslov za učešće na ovom druženju koje slavi kreativnost“ rekla nam je Hadži Milena i dodala: „U želji da ova manifestacija dobije formu i oblik koji će omogućiti da što više mladih i kreativnih osoba iz našeg grada uzme učešća u njoj i tako doprinese društvenoj afirmaciji kreativnog-stvaralačkog u bilo kom umetničkom žanru formirale smo , grupa mojih prijateljica iz Kraljeva i iz drugih gradova i ja , udruženje građana „ Dame-nekad i sad“. Želja nam je da ovo udruženje tu našu tradiciju vezanu za žensku kreativnost i rad , kao vid kulturnog , nematerijalnog nasleđa predstavi mlađoj ženskoj populaciji i zainteresuje je za obnavljanje i razvijanje nekih, davno zaboravljenih veština i znanja a koje im , prilagođene savremenom trenutku , mogu biti višestruko korisne kako za lično usavršavanje tako i za eventualni izbor budućeg stalnog ili povremenog posla“. Domaćini su , ove godine ,obeležavajući desetogodišnji jubilej , uručili i nekoliko zahvalnica ljudima koji su ih ,na razne načine podržavali svih ovih godina kako bi „Masharat“ postao jedna od manifestacija po kojoj se,na mapi kulturnih dešavanja, prepoznaje Kraljevo.
Danas je u Kraljevu održana konferencija za štampu na kojoj je Dragan Bunardžić-Bukovički ,ispred udruženja „Slovensko društvo“ upoznao medije sa tekstom pisma koga je ovo udruženje uputilo Kabinetu Predsednika Republike i Ministru kulture i infromisanja Vladanu Vukosavljeviću povodom odluke Gradskog veća od 18.juna ove godine da prihvati inicijativu Predsednika Republike Aleksandra Vučića, od 1.juna ove godine, da se u Kraljevu, na Trgu Svetog Save smeštemom između Doma Vojske , hrama Svete Trojice i Duhovnog centra „Sveti vladika Nikolaj Velimirović“ izgradi spomenik Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom. U tom pismu udruženje izražava svoje neslaganje sa ovom odlukom Gradskog veće jer su oni ,kako kaže Bunardžić, posle višegodišnjeg rada u januaru ove godine i zvanično pokrenuli inicijativu da se na tom Trgu izgradi spomenik njegovom bratu Rastku ,potonjem Svetom Savi. Ispada ,kako je rekao Bunardžić , da gradske vlasti ćute četri meseca na njihov predlog a za četri dana usvajaju Vučićevu inicijativu da Savin brat dobije svoj spomenik u Kraljevu, baš onako kako je to ,u martu, gostujući u jednoj tv emisiji najavio Nikola Selaković,generalni sekretar Predsednika Republike. Ovaj „sukob“ vlasti i jednog udruženja građana oko toga kome od dvojice Nemanjića treba podići spomenik u Kraljevu ima svoju predistoriju koja, bar po onome što je, u ovom trenutku,dostupno javnosti počinje u februara 2016 godine, u Beogradu , kada Odbor za podizanje spomen-obeležja Stefanu Nemanji kojim predsedava Aleksandar Vučić donosi odluku da se raspiše javni konkurs za podizanje spomenika Stefanu Nemanji u okviru spomen-kompleksa „Srpskog srednjeg veka“ na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine, saopštila je ,tada, Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima. U januaru 2018 godine udruženje „Slovensko društvo“ iz Kraljeva izlazi u javnost sa inicijativom za podizanje spomen znamenja prvom srpskom arhiepiskopu, zasnovanom na jedinom ikonografskom zapisu lika Svetog Save, urađenom za njegova života – fresci Svetog Save u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa kod Prijepolja. Projekat predstavlja deo inicijative udruženja „Slovensko društvo“ da se i na ovaj način, od 2019. do 2021. godine obeleži osam vekova od osnivanja prve srpske arhiepiskopije i proglašavanja obnovljene srpske kraljevine. Prema zamisli, spomenik Svetom Savi bio bi visok oko 4,7 metara, sa postoljem širine 2,5 metara, a inicijatori su ,tada, rekli da je, trenutno, nemoguće pouzdano reći koliko bi njegova izgradnja mogla da košta.Kao autor predloga i potencijalni autor samog spomenika javnosti se,tada, obratio akademski vajar Ivan Marković,inače poreklom iz ovih krajeva koji ima veliko isksustvo sa sličnim projektima u zemlji i inostranstvu. Mesec dana kasnije , marta 2018 , u Beogradu , javnost saznaje da je na konkursu za spomenik Stefanu Nemanji pobedio rusko-srpski tim na čelu sa skulptorom Aleksandrom Rukavišnjikovim iz Moskve i arhitektom Petrom Arsićem iz Beograda . Članovi komisije koja je tako odlučila su Nikola Selaković i akademici Ljubomir Maksimović i Svetomir Arsić – Basara.Javnost tada saznaje da je za realizaciju ovog Spomen kompleksa potrebno u potpunosti izmestiti železničku stanicu na novu lokaciju Prokopa, ali i izvršiti celokupnu rekonstrukciju sadašnjeg Trga kod železničke stanice , po kojoj je planirano kružno trasiranje drumskog saobraćaja i moguće istovetno trasiranje tramvaja te da bi ovaj projekat mogao da se realizuje, u koliko se rekonstrukcija trga izvede u isto vreme kada i rekonstrukcija Karađorđeve ulice.
Prvoj juna ove godine iz kabineta predsednika Srbije upućena je kabinetu gradonačelniku Kraljeva inicijativa predsednika Republike u kojoj se ,između ostalog kaže: „U periodu u kome obeležavamo 800 godina od krunisanja Stefana Nemanjića za prvog kralja Srbije i uzdizanja srednjovekovne Srbije u rang kraljevine… mišljenja sam da bi podizanje spomenika Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom na Trgu Svetog Save u Kraljevu bio dostojanstven način obeležavanja velikog jubileja“ a Gradsko veće ,kako smo i rekli u uvodu ovog teksta tu inicijativu prihvata i predlaže Skupštini grada da donese odluku o stvaranju neophodnih urbanističko tehničkih predpostavki i izdvajanju 10 miliona dinara za igradnju spomenika.Prema rečima Dragana Bunardžića ,na današnjoj konferenciji za štampu udruženja „Slovensko društvo“,oni svojim obraćanjem žele da ukažu na činjenicu da im se ,do sednice Gradskog veća, a i posle nje niko nije obratio iz gradske uprave niti pak od čelnika grada da im kaže bio šta o njihovom,kako on kaže veoma utemeljenom i dokumentima potkrepljenom, predlogu ali zato ,kaže on, ishitreno reaguju na inicjativu Aleksandra Vučića koja ,po mišljenju udruženja „Slovensko društvo“ iz Kraljeva, nije valjano dokumentovana i obrazložena.I tako, posle osam vekova bez spomen obeležja u gradu na čijoj teritoriji se nalaze manastitri Žiča i Studenica rasprave oko gradnje spomen obeležja nekome od braće Nemanjića,prete da konfrontiraju jedno udruženje građana sa aktuelnim vlastima. Ostaje nam da sačekamo i vidimo,obzirom da je,ovih dana otpočelo izmeštanje beogradske železničke stanice ko će prvi dobiti spomenik, otac Stefan Nemanja u Beogradu, ili neki od njegovih sinova u Kraljevu.
Juče je ,u Beogradu, održan VIII tradicionalni skup kraljevčana u organizaciji beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“. Ni kiša koja je padala uoči susreta , ni oblaci koji su se ,tokom prepodneva, nadvili nad Beogradom nisu pokolebali stotinak kraljevčana da se ,u dobrom raspoloženju i uz prigodan program, druže na tradicionalnom „ Kajmak –balu“. Njihovo druženje igrom i pesmom ulepšali su najmlađi članovi KUD „Moravac“ iz Adrana , KUD „Ratina“ i deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo. Pored Milana Novakovića,predsednika beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“,koji je ,prema opštem mišljenju svih ,najzaslužniji za održavanje ovih susreta ,prisutne kraljevčane pozdravili su i Nenad Nerić državni sekretar u Ministarstvu za rad,boračka i socijalna pitanja, Sreten Jovanović pomoćnik gradonačelnika grada Kraljeva i Igor Tešić iz Turističke organizacije Kraljevo. Svi oni su istakli aktivnosti kraljevčana okupljenih oko njihove brogradske podružnice koja je,prošle godine, nagrađena i priznanjem grada Kraljeva „Zaslužna orrganizacija“.Podrška i pomoć grada nije izostala ni prilikom organizovanja ovih,osmih susreta.
Danas je , u Kraljevu, na Trgu Srpskih Ratnika, svečanim strojem pripadnika Druge brigade kopnene Vojske Srbije a potom taktičko-tehničkim zborom, obeležen Dan Vojske Srbije. Ovaj dan se slavi u znak sećanja na Drugi srpski ustanak,podignut istog datuma, na Cveti 1815 godine u Takovu.Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije,ove godine, proslavljaju Dan Vojske Srbije sličnim manifestacijama u nizu gradova Srbije, Kruševcu, Zaječaru,Pančevu,Novom Sadu i Nišu, a svečanom akademijom u Centru Sava,večeras u 20 časova,kojoj će prisutvovati najviše državno i vojno rukvodstvo Srbije biće završeno ovogodišnje obeležavanje ovog datuma.Na svečanosti u Kraljevu vojnicima i građanima Kraljeva obratili su se pukovnik Željko Kuzmanović,komadant Druge brigade Kopnene vojske i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić. Današnje Kraljevo, a ondašnji Karanovac jedna je od prvih varoši oslobođenih tokom II sprskog ustanka u julu 1815 godine i od tada je konačno u ovom kraju prestala da postoji neposredna turska vlast. Karanovac i njegova okolina postaju opet važno privredno središte.Posle donošenja Hatišerifa 1830. i 1833, je popisano, premereno i prodato 125 dućanskih placeva pa je tako zemljišnog otkupom placeva od Turaka počeo da se stvara zemljišni fond varoši. Karanovac je, od završetka II srpskog ustanka, u narednih pet godina, bio sedište požeške nahije, kojom je upravljao pop Nikola Kostić. Zatim je nahijsko sedište 1819. godine premešteno u Čačak. Od 1821. godine varoš Karanovac je pripadala smailskom srezu požeške nahije. Donošenjem Sretenjskog ustava 1835. godine upravna podela Srbije zasnovana je na ‘okruzima, srezovima i opštinama, Karanovac postaje 1838. godine sedište istoimene opštine i sreza u sastavu Čačanskog okruga.