Danas je , U Sirči kod Kraljeva , u prisustvu predstavnika grada Kraljeva predvođenih zamenikom gradonačelnika Vukmanom Rakočevićem i pomoćnikom gradonačelnika Sretenom Jovanovićem , te predstavnicima Vojske Srbije , Odreda žandarmerije u Kraljevu ,Policiske uprave Kraljevo i učenika i nastavnika osnoven škole „Jovan Cvijić“ iz ovog sela , prigodnim programom i parastosom koga je služio protojerej Dragan Jović , strešina sirčanskog hrama Svetog Ilije Proroka , obeležen 22.oktobar Dan oslobođenja Kraljeva u I svetkom ratu.Među zvanicama danas  bili su  i predstavnici Berana   i župnik katoličkog hrama Svetog Mihaela Arkanđela u Kraljevu Anton Kragol.

Dan oslobođenja Kraljeva u I svetskom ratu , 22.oktobar , obeležava se , drugu godinu za redom , centralnom proslavom kraj Spomenika izginulih , pomrlih i nestalih junaka parohije Sirčanske od 1912 do 1918 godine u porti crkve Svetog proroka Ilije u Sirči.

Kraljevo ima nekoliko desetina spomen obeležja posvećenih učesnicima Balkanskih i I svetskog rata a na spomeniku u Sirči građenom u periodu od 1922 d0 1926 godine  , na inicijativu ondašnjeg učitelja Dragomira Milanovića , su uklesana imena palih vojnika :  iz Sirče 71, iz Oplanića 55, iz Popovića 24, iz Trgovišta 18, iz Šumarica 11, iz Musine Reke 1,  iz Vitanovca 1, iz Vitkovca 1, iz Miločaja i Mlanče (oni koji su inače živeli u Sirči) po 2, iz Milavčića2, iz Adrana 3, iz Lađevaca 1 i iz Kraljeva 2.

Spomenik rađen po projektu arhitekte ondašnjeg Ministarstva građevine Svetozara Jovanovića građen je , u osnovi , od poznatog sirčanskog kamena i delom od mermera. Svečano je otkriven na Petrovdan 12.jula 1926 godine u prisustvu ličnog izaslanika Kralja Aleksandra I.

Izginuli ratnici čija imena se nalaze na ovom spomeniku su bili  vojnici X pešadijskog puka „Tanasko Rajić“ čije je mirnodopsko sedište bilo u Čačku a koji je ratovao u sastavu Šumadijske divizije II srpske armije.

Za samo 38 dana neprekidnih borbi sprpska vojska stigla je sa Solunskog fronta do Kraljeva pa je tako konjička patrola kapetana Jovanovića iz Izviđačkog eskadrona , drugok konjičkog puka Konjičke divizije Prve armije , 22.oktobra 1918 godine , oko 19 časova, pregazila Ibar, pokraj spaljenog drvenog mosta i ušla u Kraljevo dočekana cvećem i radošću jer je tako okončana trogodišnja okupacija Kraljeva.

Dvehiljde žitelja ili tek polovina od broja stanovnika koga je Kraljevo imalo novembra 1915 kada je okupirano od strane Austro-Ugara radovalo se slobodi i tugovalo za žrtvama.

Žrtava , u Srbiji , tokom Prvog svetskog rata bilo je mnogo. Od oko 4.000.000 stanovnika izginulo je 1.247.435 , što je bilo 28 odsto od celokupnog broja stanovnika 1914. godine a bezmalo 60 % muške populacije. Od ovog broja, 402.435 vojnika i oficira zauvek je ostavilo svoje kosti na ratištima na kojima je vojevala srpska vojska. O kakvim ratnicima se radi najrečitije govore reči njihovog neprijatelja , feldmaršala Augusta fon Makenzena koji je krajem 1915 godine komandovao grupom armija tri države (Nemačke,Austro-Ugraske i Bugarske) koje su ,tada, okupirale Srbiju. Jedan takav vojskovođa koji je , odmah po okupaciji Beograda naredio da se sahrane svi izginuli srpski vojinic na Topčideru i da se napravi spomenik na kome je, na nemačkom i srpskom , napisano „ Ovde počivaju srpski junaci “ je , jedne prilike izgovrio i : „ Ja neobično cenim i volim vas iz Šumadije. Vi ste herojski narod, pun časti i ponosa, narod velike i sjajne budućnosti.”

Danas je u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine , Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Prirodnjačkog centra Srbije u Svilajnacu , organizovan Treći međunarodni „Dan predela“ u Srbiji nazvan „Predeo i voda“.

Svečanost u Svilajncu je otpočela uvodnim rečima gospođe Biljane Filipović Đušić, pomoćnice ministra zaštite životne sredine i predstavnice Republike Srbije za Evropsku konvenciju o predelima i gospođe Magelon Dežan-Pon ,izvršne sekretarke Saveta Evrope i predsedavajuće Evropske konvencije o predelima.

Otvarajući izložbu „Predeo i voda“ Biljana Filipović Đušić je ukazala na činjenicu da implementirani temeljni principi Konvencije o predelu Saveta Evrope, u naš normativna poredak, stvaraju dobre osnove prostornim planerima da pri izradi ovih dokumenata tragaju za rešenjima koja uspostavljaju neophodan balans između zaštite i ekonomske valorizacije predela čineći ga mestom podesim za život i rad ljudi.

Svečanost je nastavljena obilaskom Prirodnjačkog centra Srbije u Svilajnacu i prezntacijom zaključaka X međunarodne radionice „Predeo ,voda , građani “ održane maja ove godine u Sevilji kao i prezentacijom projekta „Evropski ekološki parkovi Svilajnaca“.
Učesnici Trećeg međunarodnog „Dana predela“ u Srbiji su,danas, bili u prilici i da se upoznaju sa prikazom tipova karakteristika Moravskih predela prezentacijom Bačkog Monoštora – bisera Gornjeg Podunavlja i prirodnim vrednostima specijalnog rezervata prirode „Zasavica“

Savet Evrope je , pre osamnaset godina , 20.oktobra , na zasedanju u Firenci , usvojio Konvenciju o predelu (European Landscape Convention). Srbija je ,ovaj dokument , potpisala 2007 godine a ratifikovala 2011 godine.Od 2017 godine „Odlukom iz Brna“ Saveta Evrope uvedeno je obeležavanje Dana predela a u Srbiji je to ,prvo, obeležavanje Dana predela učinjeno na Šumarskom fakultetu nizom dešavanja sa „krovnom“ temom „Predeo i obrazovanje“.

Zaštita prirodnih dobara u Srbiji se zasniva na istraživanjima i valorizaciji određenog područja da bi se ,potom ,po izradi studija, definisale kategorije , mere i režimi zaštite određenog područja .Trenutno je, u Srbij 7,65% njene teritorije , ili 677.027 hektara u 462 područja obuhvaćeno različitim nivoima i vidovima zaštite , dok je evropski standard 10% od ukupne teritorije obuhvaćen zaštitom predela.

Multidisciplinarne i multisektorske aktivnosti proglašenja nekog dela teritorije za zaštićeni predeo planira i njima koordinira Zavod za zaštitu prirode Srbije, ustanova osnovana pre sedamdesetjedne godine.

U Kraljevu , danas i sutra , boravi jedna , po malo neobična  i nezvanična delegacija . Njih šestorica nekadašnjih mariborskih čelnika, uglavnom nekadašnjeg Socijalističkog saveza radnog naroda , a danas penzionera ostvarenih u svojim profesijama , advokata, ekonomista,novinara… rešili su da ponovo obiđu  Kraljevo.

Trasom emocija jedne epohe , a svi su , svojevremeno ,  aktivno učestvovali u orgaizaciji i sporvođenju manifestacije „Voz bratstva i jedinstva“ ,  u Kraljevo su stigli advokat Ivan Gorjup , ekonomista i bankar Črt Mesarič , privrednik Edvard Kegl , novinar i urednik Slavko Vizovišek , novinar Stane Kocutar i najmlađi među njima Andrej Verlič koji je , kao funkcioner grada Maribora nastavio , u zadnje dve decenije, kontakte sa Kraljevom za šta ga je grad  nagradilo titulom „Zaslužnog građanina Kraljeva “ za 2018 godinu.

Iako je njihova poseta inspirisana ličnim emocijama i osećanjem potrebe da , još jednom, zajedno posete Kraljevo primljeni su i od strane gradonačelnika Kraljeva dr.Predraga Terzića i njegovog pomoćnika za kulturu Sretena Jovanovića koji im je  organizovao sadržajan program boravka.

Gosti iz Maribora su se posebno obradovali susretu sa  vitalnim ,devedesettrogodišnjim Vasilijem Vasom Tucakovićem koji je , kao rukovodilac nekadašnje Kulturno prosvetne zajednice Kraljeva ,  bio uključen o organizaciju svih 18 održanih manifestacija „Voz bratstvo i jedinstvo“.

Na tom zvaničnom prijemu bilo je , puno emocija ali i pohvala za  aktuenu saradnju dva grada koja se odvija u mnogim oblastima  i što je ,najvažnije ,kako je danas rečeno , kroz obnavljane kontakate među najmlađim žiteljim dva grada.To su učenici osnovnih i srednjih škola i njih pet je ,za sada obnovilo kontakte i međusobnu razmenu učenika a ta praksa se nastavlja i dalje.

No,veze dva grada sežu u dalju prošlost a njihovu obnovu počeli su , kao što često biva novinari . Prilikom susreta kolega iz mariborske Večeri i , tada svetozavrevačkog , „Novog Puta“ rodila se ideja da , nekadašnjom tasom izbegličkog voza iz 1941 godine, put Srbije krenu preživeli Slovenci- izgnanici iz 1941.godine , njihovi potomci i predstavnici odnašnjih društveno-političkih organizacija.

Taj voz  , nazvan „Voz bratstva i jedinstva“ (Vlak bratstva in enotnosti) krenuo je 14. septembra 1961 godine iz Ljubljane, puneći se sve do Zidanog Mosta putnicima iz svih krajeva Slovenije  da bi se , kompozicija sa 640 putnika , 15.septembra u Beogradu podelila u nekoliko drugih nastavljajući u razne delove Srbije , između ostalog i u Kraljevo. Putnici tog , prvog , Voza bratstva i jedinstva , u Kraljevu su tada boravili tri dana ,obišavši Spomen park (Lagersko groblje) , Matarušku Banju i nekoliko velikih firmi.

Kasnije, 1966 godine,ustanovljena je praksa dolaska voza iz Slovenije za Srbiju ,konkretno u Kraljevo 14.oktobra na Dan sećanja na stradale iz oktobra 1941.godine,najpre svake godine a ,kasnije svake druge. Dva grada,Kraljevo i Maribor,  su oktobra 1970 godine potpisala Povelju o bratimljenu.

Poslednji „Voz bratstva i jedinstva“ stigao je u Kraljevo 13. oktobra 1989 godine u vreme već dobro poljuljanih međurepubličkih odnosa na relaciji Srbija-Slovenija a ostaće upamćen po plesu koga su ispred Spomenika otpora i pobede, u parku kraj Železničke stanice ,odigrali Jože Smole, tadašnji slovenački političar ,vođa puta tog voza i Radmila Anđelković ,funkcionerka ondašnjeg Saveza komunista koja je ,ubrzo, baš zbog tog plesa dobila nadimak „Rada Lambada“.

Kraljevo ,inače, ima družu,tradiciju u prijemu i prihvatu Slovenaca,posebno Mariborčana   koji su , u grad na Ibru, masovnije počeli da stižu po otvaranju velike Državne železnbičke i lokomotivske radionice, početkom dvadestei godina XX veka .Dolazili su tada ,po nalogu ondašnje Kraljevine Srba ,Hrvata i Slovenaca kao neophodni stručni kadar. Kasnije ,sredinom tridesetih godina prošlog veka, bilo ih je među kvalifikovanim radnicima i stučnjacima i u novootvorenoj Fabrici aviona u Kraljevu.

Tako je , nažlost, 52 streljanih  Slovenaca u periodu od 14. do 20. oktobra 1941.godine ,podelilo tragičnu sudbinu sa svojim kolegama i domaćinima iz Kraljeva a u tom broju većina je onih koji su u Kraljevo došli ranije u odnosu na broj streljanih izbeglica.

Zbog svega što , kroz istoriju ,spaja dva naroda i dva grada ohrabrujuće zvuče danas izgovrene reči na prijemu u Skupštini grada Kraljeva da mladi naraštaji ,neopterećeni  iskustvima svojih predaka nastavljaju i šire  tu saradnju.

Danas je , u Kraljevu , nizom prigodih dešavanja , obeležen 14.Oktobar , Dan sećanja na tragične događaje iz oktobra 1941.godine , kada su u periodu od 15. do 20.oktobra pripadnici regularnih snaga nemačkog Vermahta , svrstani u 717 rezervnu , Posadnu pešadisku diviziju  ,sačinjenu mahom od austrijanaca  „trećepozivaca“, streljali  , kako se , za  sada, pouzdano zna , 2255 ljudi , mahom kraljevčana, radnika Fabrike vagona ,Fabrike aviona  i ondašnje Državne železničke radionice.

Do ovih , precizniijih podataka , došla je , posle višegodišnjeg rada , istoričarka Silvija Krejaković i objavila ih je 2013 godine u svojoj knjizi „Identiteti“ u izdanju Muzeja žrtava genocida.Valja reći da se temom kraljevačkog oktobra , zadnih godina , iz različitih uglova bave i drugi istorčari mlađe generacije kako oni iz Narodnog muzeja Kraljeva ,do nedavno predvođeni Draganom Draškovićem, tako i drugi ,angažovani van ove institucije, poput dr. Dragoljuba Danilovića i Vojkana Trifunovića.

Svi oni su , na svoj način , doprineli da se višegodišnje licitiranje brojem nevino stradalih zarad dnevno političkih potreba vlasti prekine i da se fokus stavi na personalizaciju , utvrđivanje imena i prezimena stradalih a samim tim i tačnog broja streljanih.

Jer , razlozi njihovog stradanja su jednako besmisleni bez obzira da li ih je , kako se to dobre prve  četri posleratne decenije govorilo , streljano 6000 hiljada ili više od 2255.

Koreni tog zla  tiču se ideologije fašizma omeđene normom Rasnih zakona iz 1935 godine a ,u konkretnom slučaju „materijalizovanog“ naredbama glavešina Trećeg rajha , Hitlera , Vilhema Lista i vojnog zapovednika Jugoistoka generala Franca Bemea koji je , svojim potčinjnim vojnicima u Srbiji poručio : „Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer koji mora pogoditi celokupno stanovništvo.“

To su radili sprovdeći odmazde drakonskih razmera: 50 streljanih Srba za jednog ranjenog nemačkog vojnika i 100 streljanih za jednog ubijenog nemačkog vojnika! Počeli su sa tim svojim krvavim pirom septembra 1941 godine u Mačvi , nastavili oktobra iste godine u Kraljevu i Kragujevcu a sličnih stratišta nastalih kao plod jedne tako opake ideologije kakav je fašizam, bilo je još ,po čitavoj Srbiji tokom svih godina II svetskog rata.

Danas je , u Kraljevu održana komemorativna sednica Skupštine grada ,sveštenici eparhije Žičke su služili parastos u Spomen parku , zvaničnici grada i predstavnici države i drugih gradova su položili vence na humke stradalih,  na istom mestu je , zatim, u prisustvu velikog broja đaka kraljevačkih srednjih i osnovnih škola , izveden poetsko-scenski recital „Kraljevski venac“, autora Vladimira Jagličića u režiji Aleksandre Kovačević i u interpertaciji glumaca Kraljevačkog pozorišta.

Prošlo je sedamdesetosam godina od tih , tragičnih , oktobarskih dana , svake godine se , u Kraljevu organizuju različiti programi obeležavanja , posetilaca je ,nažalost, iz godinu u godinu sve manje , a neki poslovi , značajni za izvršavanje „Zapovesti pamćenja“, poput dovršetka Spomen parka i kapele u njemu po projektima autora , arhitekte Spasoja Paje Krunića , utvrđivanja konačnog  broja stradalih sa imenom i prezimenom i uklanjanje ,umesto neveštog pokrivanja,rugla od  nekadašnjeg Spomen vagona, još nisu završeni.

Eto razloga da se , i na današnji dan , zapitamo  i preispitamo o toj našoj „kulturi sećanja“. Jer, kako to reče Ivo Andrić u svojim „Znakovima pored  puta“: „ Nema slučajnih građevina , ni spomenika izdvojenih iz ljudskog društva i njegovog razvitka, kao što nema ni slučajnih rušitelja tih istih građevina i spomenika čije je najrazornije oružje: zaborav i nepoštovanje često vlastitih predaka“.

Još dve srednje škole u Kraljevu dobiće, uskoro, nove energetski efikasne , termo fasade , i novu stolariju čime će se znatno smanjiti troškovi koji se , iz budžeta grada Kraljeva , izdvajaju za energente u osnovnim i srednjim školama ,rečeno je danas u Kraljevu prilikom obilaska radilišta na zgradama Elektrotehničko-saobraćajne  škole „ Nikola Tesla “ i Gimnazije i Ekonomske škole od strane rukovodstva grada i Školske uprave Raškog okruga.

Koliki je značaj aktivnosti na jačanju energetske efikasnosti objekata koje koriste osnovne i srednje škole vidi se i po tome što je udeo sredstava utrošenih za nabavku energenata u budžetima lokalnih samouprava znatan i prilično opterećuje njihove javne finansije. Tako recimo , na primeru grada Kraljeva , udeo tih troškova ide i do 15 odsto budžeta ,od čega se većina  troši za energente u zgradama osnovnih i srednjih škola . Jednokratna davanja za te namene ne kreiraju nikakve dodatne vrednosti za lokalane zajednice već , naprotiv, u zavisnosti od vrste energenata koji se koriste , manje ili više doprinose zagađivanju vazduha i emisiji gasova sa efektom staklene bašte.„Za unapređenje energetske efikasnosti zgrade ESTŠ „Nikola Tesla“ iz budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike izdvojeno je 13.500.000 dinara, a grad Kraljevo  učestvuje sa 5.906.654 dinara ,dok je za rekonstrukciju fasade Gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole Ministarstvo prosvete , nauke i tehnološkog razvoja dalo je 7.000.000, a grad Kraljevo 5.000.000 dinara“, rekao je danas prilikom obilaska  dva gradilišta dr.Predrag Terzić gradonačelnik Kraljeva.radovi na objektima izvode se pararlelno sa odvijanjem nastave u ovim školama i to će,izvesno je, uz  neke ,neophodne, dodtane radove, uticati na probijanje rokova od 90 dana na jednom od gradilišta.A na naše pitanje da li je baš moralo da se radi i tokom izvođenja nastave, dipl.inž.arhitekture Aleksandar Nestorović ,direktor JP za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo“ je ponovio svoj, više puta izneti , stav da je ,uz sve mane naše administracije , osnovni razlog ove i sličnih situacija neadekvatan Zakon o javnim nabavkama .

Promene u sektoru poboljšanja energtske efikasnosti zgrada koje koriste obrazovne ustanove na teritoriji grada Kraljeva pokrenute su sa mrtve tačke još pre tri godine kada je kroz  projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama“ koga je  Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa gradom Kraljevom  realizovalo i kroz rekonstrukciju zgrade Mašinsko  tehničke škole „ 14oktobar “.Vrednost radova na unapređenju energetske efikasnosti ovog objekta, završenih u martu 2017 godine, iznosi  preko pola miliona evra od čega je ministarstvo investiralo 423.147,66 evra obezbeđenih na osnovu Sporazuma o zajmu potpisanog između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke –KfW. Predstavlajući  rezultate realizovanih radova, a na bazi iskustva iz polovine prve  grejne sezone,  predstavnici Jedinice za upravljanje projektima pri Ministarstvu  prosvete ,nauke i tehnološkog razvoja ,tada, su istakli da će se , izvedenim radovima ostvarivati ušteda u iznosu od 47.000 evra na godišnjem nivou za lož ulje kao energent koji koristi školska kotlarnica. To je oko 90000 litara sagorenog  lož ulja , na godišnjem nivou manje,  pa je samim tim i znatno smanjenje emisije ugljendioksida( CO2) jer se po kWh proizvedene energije emituje 0,299 kg CO2 iz lož ulja. Pre izvedenih radova procena  prosečne potrošnja finalne energije u ovoj zgradi bila je preko  120 kWh/m2 a sada je  oko 50 kWh/m2.

Kraljevo je , danas , svečanom sednicom Skupštine grada , po dvadesetprvi put za redom , obeležilo svoj Dan grada-Kraljevdan. 7 oktobar je , 1998.godine , odabran za dan grada u znak sećanja na Stefana Nemanjića , poznatijeg , posle krunisanja u obližnjem manastiru Žiča kao  Prvovenčani.

1998 godine , Kraljevo je  spadalo u krug onih gradova u kojima je predhodno  došlo do smene vlasti posle čuvenog Miloševićevog „lex specijalisa“ kojim je priznao rezultate glasanja iz novembra 1996 godine , u februaru 1997 godine  a  posle dolaska izaslanika OEBSA Felipea Gonzalesa u Beograd.

Tadašnje rukovodstvo grada je izborom novih heraldičkih obeležaja i novog datuma Dana grada želelo da napravi diskontinuitet sa , kako su  tada govorili, vlašću koja u Kraljevu traje od 1945 godine.

Odbornici i gosti na današnjoj   svečanoj sednici su najpre saslušali izveštaj  gradonačelnika Kraljeva  dr.Predraga Terzića o investicijama u infrastrukturu grada  započetim i realizovanim između dva praznika  kao i o investicijama u privredi od kojih su , svakako , najvažnije fabrika tekstila turske kompanije „Tai group“ u kojoj će ,kažu, biti zapošljeno 2500 radnika i fabrika „Leoni“ u kojoj će  , kada, 2021 godine , bude kompletno završena , biti angažovano preko 4000 radnika.

U nastavku sednice  su  dodeljena najveća  priznanja grada Kraljeva.Ovogodišnji dobitnik Diplome zaslužnog građanina grada Kraljeva za ispoljenu hrabrost i ljubav prema srpskom narodu je Marinos Ristodulos ,kapetan Grčke mornarice koji je ,svojevremeno ,1999 godine, odbio da se sa njegovog broda ispaljuju rakete na Srbiju . Diplomu Zaslužne ustanove za brigu o pacijentima dobio je Dom zdravlja Kraljevo, Diplomu Zaslužne obrazovne ustanove dobila je osnovna škola „Svetozar Marković“ a  Diplomu zaslužne sportske organizacije dobio je Košarkaški Klub „Sloga“ koji , ove godine , slavi sedam decenija postojanja .

Udruženje inženjera i tehničara „Dobrivoje Božić“ i Društvo za srpski jezik i književnost iz Kraljeva dobitnici su Diplome zaslužnog udruženja građana za 2019 godinu.  Ove godine dodeljena je samo jedna Oktobarska nagrada grada Kraljeva a dobio ju je dobrotvor i humanista iz Kanade Milomir Glavčić.Nagradu  je umesto njega primila  njegova sestričina Olga Glavčić.

 Specijalna nagrada grada Kraljeva  za podsticaj humanosti koja nosi ime  Milomira Glavčića pripala je , ove godine , za  nesebično pomaganje ljudima u nevolji , novinarki Tamari Grujić koja svojom tv emisijom „S Tamarom u akciji“ pomaže ljudima širom Srbije . Vredan pažnje je gest humaniste iz Kanade Milomira Glavčića koji je , pored grada i sam   novčano nagradio Tamaru Grujić , sa 500 evra o čemu je prisutne upoznao i nagradu uručio , njegov izaslanik i saradnik u humanitarnim aktivnostima , novinar  Miroljub Miša Dugalić , dopisnik „Politike“ iz Kraljeva . On je pročitavši Milomirovo pismo zahvalnosti Kraljev na nagradi ,saopštio njegovu odluku da se novčani deo  nagrade koja mu je uručena  upotrebi za darivanje petoro najboljih đaka iz osnovne škole u Jošaničkoj Banji čiji je i on bio đak.

Posebno zanimljvi deo njegovog pisma  bio je  svojevrsni apel upućen imućnim Srbima u zemlji i rasejanju da , kad god su u prilici , materijalno pomognu svom narodu kao što to on ,godinama unazad , čini poklonivši više od sedam milona evra za razne humanitarne akcije bolnicama,školama i siromašnim pojedincima širom Srbije.

Danas je, u Opštoj bolnici „Studenica“ u Kraljevu ,u prisustvu gradonačelnika Kraljeva dr Predraga Terzića i  zastupnika Milomira Glavčića , novinara Mroljuba-Miša Dugalića ,Milomirov unuk Goran Glavčić  Hitnoj službi ove ustanove uručio ključeve  novog sanitetskog vozila „Fijat“ sa kompletnom opremo za transport bolesnika vredno 35000 evra.

Ovo je , još jedna u nizu donacija  Milomira Glavčića velikog humaniste i dobrotvora iz Kanade koji ,godinama unazad nesebično pomaže Kraljevo a posebno njegovu Opštu bolnicu.

Milomir Glavčić , kako nam je to rekao njegov zastupnik  Miša Dugalić , ovim nastavlja da ostvaruje svoj životni moto-pomoć drugima a , kako je sam bezbroj puta rekao najviše voli i pomaže na način kojim od njegovog poklona koristi ima što više ljudi.

On je ,ovoj ustanovi, oktobra 2015 godine , darivao najsavremeniji kabinet za magnetnu rezonancu vrednu 547.000 evra, a prošle godine je aparat za kompjuterizovanu tomografiju vredan 247.500 evra, ultrazvučni aparat marke Toshiba aplio 600 najnovije generacije vredan 70 000 evra .Tako su ,za sada njegove donacije kraljevačkom zdravstvu ,sa današnjim poklonom, premašile cifru od milion evra .Toliko novca je ovaj humani čove dao i za izgradnju novog mosta preko Ibra koji je otvoren u proleće 2015 godine a u prošloj godini je sa 200 000 evra pomogao izgradnju dečijeg vrtića „Milomir“ na Beranovcu,inače  vrednog oko pola miliona evra . Zbog svega učinjenog grad Kraljevo je pored imena ovog dobrotvora datog  mostu , vrtiću i jednoj ulici ustanovio , pre dve godine , i Specijalnu nagradu „Milomir Glavčić“ za potsticaj humanosti koja će ,danas, na svečanoj sednici Skupštine grada povodom „Kraljevdana“- Dana grada biti uručena novinarki Tamari Grujić za njenu pomoć ljudima u nevolji kroz emisiju „S Tamarom u akciji“

I donatoru Milomiru Glavčići biće danas , na istoj sednici, uručena Oktobarska nagrada Kraljeva za nesebičnu pomoć Kraljevu i njegovo čovekoljublje.Nagradu će, u njegovo ime primiti njegova sestričina Olga Glavčić iz Kraljeva.