Na nedavno održanoj  Konferencija država potpisnica Okvirne konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP25) u Madridu Ambasadorka  Srbije u Španiji  Katarina Lalić Smajević, naglasila je ,obraćajući se učesnicima skupa ,  da je Srbija posebno zainteresovana za jačanje odgovora na klimatske promene u nacionalnim i međunarodnim okvirima . Srbija pripada regionu koga su  klimatske  promene , prema nekim pokazateljima , svrstale u , do sada ,  najpogođenije  u svetu . Zato i ne čudi što je Srbija među prvim zemljama u svetu ,već 2017 godine , ratifikovala Pariski sporazum o klimatskim promenama koji je usvojen novembra 2016 godine.

O razmerama posledica klimatskih promena po ekonomiju Srbije rečito govori i podatak da su toplotni talasi , suše i poplave ,u periodu od 2000 godine do danas ,prouzrokovali štetu od preko 5 milijardi evra.

Smemo li da ignorišemo ove podatke, jesmo li  išta naučili i počeli da primenjujemo menjajući svoja ponašanja posebno u delu kreiranja i implementacije pojedinih sektorskih  strateških odluka na lokalnom nivou?

Da li ,na lokalnom nivou, ignorišemo ovaj veliki izazov pred kojim se našlo čovečanstvo tražeći alibi u našim , svakodnevnim ,domaćim,  problemima?

Uspevamo li da , kreirajući i implementirajući lokalne javne politike u sektorima energetike , saobraćaja , zaštite životne sredine , jasno uočimo , očigledne , uzročno posledične veze između našeg (ne)činjenja u pobrojanim sektorima i našeg negativnog uticaja na uzroke globalnih klimatskih promena?

Jemo li svesni da nas ignorisanje troškova vezanih za otklanjanje  naših ,lokalnih, negativnih uticaja na uzroke klimatskih promena  dodatno približava još skupljem scenariju koga nam promenjena klima može „napisati“, u još kraćem vremenskom periodu nego što je ovaj predhodni , dvodecenijski, u kome smo, da ponovimo, pretrpeli štetu od 5 milijadri evra?

Možemo li da shvatimo kolika je ta suma novca sa kojom nas je priroda „kaznila“ u predhodne dve decenije  uzimajući u obzir neke  podatke po kojima bi , sa tim novcem,Srbija rešila problem prečišćavanja otpadnih voda u svih 168 opština i gradova?

Čini nam se ,na žalost, da svest i kapciteti znanja dobrog dela donosilaca odluka na lokalnom nivou u sinergiji sa opštom apatijom i odsustvom aktivizma građana,kreiranim (pre)dugim tajanjem tranzicije, grade društveni  ambijent u kome smo daleko,daleko od opštpoznate maksime nastale u holandskom gradiću Sidartu ,davnih sedamdesetih godina prošlog veka , „Misli globalno ,deluj lokalno“.

Taj ambijent karakteriše suprematija partikularnih , grupnih, i ličnih interesa manjine, u kojima opšti ,pa dakle i širi interesi jedne lokalne zajednice, bivaju marginalizovani ,potiskivani i zabašurivani.

U takvom društvenom ambijentu svaka pa i najmanja aktivnost koja se rukovodi tim širim,opštim interesima i doprinosi koheziji lokalnih zajednica, zaslužuje pažnju i podršku javnosti.

U tom kontekstu bavićemo se novinama ,i benefitima, koje je doneo   Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi,usvojen još  20.juna 2018 godine, u delu kreiranih normativnih predpostavki za jačanje međuopštinske saradnje u Srbiji.

Sa svečanosti potpisivanja Protokola u Kraljevu

Ključni impulsi za izmene tog zakona došli su iz Kraljeva gde su , još desetog  februara 2017 godine predstavnici pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave,iskoristivši pomoć i podršku Stalne konferencije gradova i opština  potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice. Istog dana,u Kraljevu , je i sedam lokalnih samouprava u slivu Kolubare potpisalo svoj Protokol.

Trenutno je ,u toku, početna faza implementacije rešenja koje je doneo   Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi ,u delu stvaranja prvog ,zajedničkog,   međuopštinskog  organa javne uprave pet gradova i 12 opština u slivu Zapadne Morave,  za poslove upravljanja  vanrednim situacijama i  rizicima kroz aktivnosti planiranja, edukacije i prevencije.

Panel na 47 Skupštini SKGO

Aktivnosti gradova i opština potpisnica Sporazuma o udruživanju u Sliv Zapadne Morave   mogu se posmatrati  i  kao ,bar delimični, odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta pa zato i zaslužuju veću pažnju i podršku javnosti.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Lokalne samouprave udružene i organizovane za borbu sa posledicama klimatskih promena  koga sprovode „KV Novosti-on line“  a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja“. Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.