Danas je u Kraljevu održana prezentacija Lokalnog programa zaštite životne sredine za period 2016 do 2025 godine.Ovoj je dokument koga , po novom Zakonu o zaštiti životne sredine , svaka lokalna samouprava mora doneti u narednih godinu dana. Strateški cilj ovakvih aktivnosti po gradovima i opštinama je da Srbija što spremnije dočeka otvaranje pregovaračkog poglavlja 27 o Životnoj sredini tačnije da se ostvari puna usklađenost sa većim delom zakonodavstva EU što predviđa Poglavlje 27. (више…)
Vesti iz kategorije ‘Vesti’
Predstavljen Lokalni program zaštite životne sredine grada Kraljeva
Dragana Tipsarević-prva dama na čelu Zavičajnog društva „Kraljevo“
Danas je u Kraljevu,u Sali Regionalne privredne komore,posle višemesečnog odlaganja,održana Izborna skupština Zavičajnog društva „Kraljevo“. 28 prisutnih od ukupno 37 delegata Skupštine je, jednoglasno, za predsednika ,tačnije predsednicu, Zavičajnog društva „Kraljevo“ , koje radi više od četvrt veka, izabralo Draganu Tipsarević direktorku kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani“ . Biblioteka „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu važi za jednu od najuspešnih biblioteka u Srbiji, i izuzetno cenjenu ustanovu u Kraljevu. Iza ovih uspeha stoje veliki, višegodišnji rad, znanje i zalaganje Dragane Tipsarević.Zbog takvih rezultata Dragan Tipsarević je dobila brojna priznajnja među kojima se posebno izdvaja Zlatna značka Kluturno-prosvetne zajednice Srbije i Vukova nagrada za 2012 godinu.Prošle 2015 godine za Kraljevdan, nagrađena je priznanjem Zaslužni građanin grada Kraljeva.Njoj će u radu pomagati i dva novoizabrana podpresednika, diplomirani inžinjer mašinstva i predsednik beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“ Milan Novaković i Zoran Jovanović vlasnik Televizje „Melos“ u Kraljevu.Izabran je i novi Upravni odbor od 11 članova a Vasilije Tucaković,osnivač i dvadesetpetogodišnji sekretar duštva je, aklamaciom , na predlog dosadšnjeg predsednika Upravnog odbora dr.Branka Paštara, izabran za počanog sekretara. Skup koji je počeo neveselim konstatacijama o izuzetno teškoj materijalnoj situaciji koja je , između ostalog , i glavni razlog odlaganja Izborne skupštine , koja je zapretila i opstanku Zavičajnog društva, završen je u potpuno drugačijoj atmosferi.Za to su zaslužni brojni prelozi koji su se čuli,posebno oni dati,u maniru iskusnog privrednika od Milana Novakovića , o tome kako , danas , u ovim uslovima privređivanja treba obezbediti neophodna sredstva.Jer, čulo se i to, rukovodstvo grada Kraljeva nije , u zadnjih nekoliko godina, bilo mnogo zainteresovano za status ovog društva i njegovu ulogu u spajanju kraljevčana sa njihovim zavičajem.Nadajmo se da će nova lica na čelu društva dati novi „vetar u leđa“ ovom , ipak,specifičnom udruženju građana.Svoje nominacije treba , bez zazora i ustezanja, da iskoriste za osmišljeno i kreativno repozicioniranje i reberndiranje Zavičajnog društva „Kraljevo“ i to , kako u svome obraćanju zahvalnosti reče novoizabrana predsednica, najpre u samom Kraljevu jer ljubav prema zavičaju je izraženija i prisutnija kod onih koji su ga napustili nego kod nas koji smo ovde.
Dan državnosti u Raški obeležen otvaranjem nove zgrade Prekršajnog suda
Posle samo četri meseca od polaganja kamena temeljca danas je , na Sretenje 2016, u Raški otvorena nova zgrada Prekšajnog suda.To je prva novoizgrađena zgrada jednog suda u Srbiji još od 1996 godine.Zgradu su , zajedno, svečano otvorili ministar pravde Nikola Selaković i predsednica Prekšajnog suda Zorka Marić . Sud na čijem čelu je Marićka uneo je preko 18 miliona dinara po osnovu naplaćenih prekršajnih kazni u 2014 godini. Ona je istakla da je teritorija koju pokriva sud u Raški specifična a da se sam Prekšajni sud svrstava u kategoriju opterećenijih sudova sa prosečnim prilivom od 1.500 novih predmeta godišnje. Ministar Selaković je,danas na otvaranju, ukazao da je nova zgrada suda u Raški rezultat velike želje Ministarstva pravde, ali i posebne energije i entuzijazma predsednice Prekršajnog suda u Raški Zorke Marić. Govoreći o današnjem državnom prazniku, Selaković je podsetio da su tvorci Sretenjskog ustava, već tada uvideli da je sud je jedna od tri tačke oslonca svake države, možda čak i najvažnija, jer se prve dve menjaju, dok sudijska mora da bude stalna, kao stub stabilnosti. Današnjem svečanom otvaranju prisustvovali su i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, predsednik Apelacionog prekršajnog suda Zoran Pašalić, direktor USAID-ovog projekta JRGA Lorens Veter koji je poklonio opremu za ovaj sud , šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Zoran Babić, predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić, kao i predsednici prekršajnih sudova u Srbiji i direktori javnih preduzeća koji su pomogli u radu na zgradi. Novoizgrađena zgrada je koštala oko 31 miliona dinara i finasirana sredstvima ministarstva koje je , inače, investiralo oko 10 miliona evra u 2015 godini u jačanje i revitalizaciju pravosudnih objekata.
Po zakonu – mrvice!
Korisnik šuma, treba da plati 3 % na svoj ukupan godišnji prihod ostvaren gazdovanjem šumama. Ukupna taksa naplaćena na teritoriji grada KV po osnovu korišćenja šuma i šumskog zemljišta je oko 18.000.000 dinara (3% od vrednosti posečenog). Prema naplaćenoj taksi vrednost posečene šume na teritoriji grada KV u 2015. godine je oko 600.000.000 miliona dinara.
Održana dva sastanka u dva dana na temu aerodroma u Kraljevu
„Vlada Republike Srbije je, 13.januara ove godine, donela odluku i formirala preduzeće „Aerodromi Srbije“ sa zadatkom da umreži i shodno mogućnostima i potrebama ,sukcesivno, unapredi nivo mogućnosti usluga na postojećih 30 malih aerodroma u Srbiji od kojih 22 imaju dozvole.Prioritetni zadatak je otvaranje aerodroma „Morava“ u Lađevcima koji ima dosta toga od potrebne infrastrukture a formiranjem „Aerodroma Srbije“ stvorena je normativna predpostavka da ima ko da završi započeti pregovarački proces i potpiše neophodne ugovore sa Ministarstvom odbrane kako bi ovaj aerodorm ,ubuduće, funkcionisao kao mešoviti vojno-civilni.Otvarnje aerodroma ne znači automatski i kontinuirano poslovanje. Do toga će doći kada potencijalni operateri prepoznaju kapacitete i potencijale aerodorma i , u skladu sa svojim potrebama i interesima, se opredele da taj aerodorm bude njihova matična,tranzitna ili povremena luka.Zato je na nama da započeto dovršimo i da , do završetka dela koridora 11 od Beograda do Preljine, poboljšamo kvalitet rulne staze, sagradimao adekvatnu vezu između te staze i pristanišnog dela, opremimo aerodrom uređajima za noćno sletanje i time omogućimo kontinuirano sletanje većih aviona tipa Erbas 319 ili Boing 737. Trenutno ,na aerodorom „Morava“ mogu da slete avioni tipa ATR 72 i slični“.Ovo je , između ostalog ,danas u Kraljevu, izjavio Zoran Ilić pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj koji je bio jedan od učesnika sastanka kod Načelnika Raškog upravnog okruga. Na tom sastanaku pored Načelnika okruga Nebojše Simovića prisustvovali su i : Nenad Nerić , državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Predrag Babić v.d.direktor novoformiranog preduzeća Aerodromi Srbije kao i Tomislav Ilić gradonačelnik Kraljeva , Slobodan Jolović ,Načelnik Moravičkog okruga, i predstavnici opština Novi Pazar i Tutin .Istorijijat ideje o aerodromu u Lađevcima seže,inače, u prošlost od nekoliko decenija unazad ali svi ozbiljniji pokušaji i zahtevi privrednika i lokalnih samouprava odbijali su se ,do 2008 godine, o stavove nekadašnje JNA a potom Vojske Srbije čiji su se tadašnji predstavnic suprotstavljali ideji pretvaranja vojnog aerodoma u Lađevcima u civilni. Do sada su izgrađeni novi kontrolni toranj, pristanišna zgrada i drugi prateći objekti. Dok se ne produži i proširi pista sa 2.200 na 2.500 metara na ovaj aerodrom mogu sletati manji putnički avioni poput ATR 72 i slični, a produžavanjem i proširivanjem piste ,u vrednosti od oko 10 miliona evra, stekli bi se svi uslovi za sletanje najvećih putničkih i ,što je za ovaj kraj važnije,teretnih aviona.Svojevremeno su predstavnici Turske bili spremni da investiraju taj iznos ali je do zastoja u razgovorima sa njima došlo odmah posle izbora 2012 kada se u njih uključio Velimir Ilić,tadašnji ministar saobraćaja koji je bio protiv takvog kreditnog aranžmana.Aerodromu „Morava gravitira 38 opština i gradova sa preko milion stanovnika i u kojima se trenutno realizuje preko 30 odsto ukupnog inoturističkog prometa u Srbiji. Aerodrom može zadovoljiti i potrebe značajnih turističkih destinacija (Kopaonik, Zlatibor, Vrnjačka Banja,…) jer se sve pomenute naleze u zoni bližoj od 100 kilometara. Gradovi i opštine centralne Srbije posebno su zainteresovani za osposobljavanje aerodroma „Morava“ za kargo letove i spremni su da, zajednički, podrže stvaranje kargo-zon u neposrednoj blizini aerodroma.
Antrfile
(Pred)izborno rulanje
Okupljeni novinari na današnjem sastanku u Kraljevu , uz sve komplimente pomoćniku Iliću za njegovu kompetentnost, ipak su ga podsetili da od 2008 godine gotovo pred svake izbore se priča o aerodromu „Morava“ aktuelizuje a bogami i sleti po koji avion sa političarima.Tako su ,i danas, bili razočarani što nisu mogli da čuju kokretniji datum kada će ,najzad, aerodrom „Morava“ početi da prima prve putnike. Ilićevo objašnjenje o redosledu poteza koje treba učiniti do tada nije ih ,baš u svemu , razuverilo u skepski koja se , s pravom , skupila posle praćenja brojnih sastanaka u zadnjoj deceniji na kojima je aerodrom „otvaran“.
I kad možemo-Ne znamo !
Zakon o rudarstvu i geološkim israživanjima Sl.gl.RS br .88-2011 predviđa da se prihodi od eksploatacije mineralnih sirovina , koji su prihod Republike dele u odnosu 40 % budžetu Grada ( (Kraljeva), 60 % Budžetu Republike. Na računu 741510 Budžeta grada Kraljeva nisu planirani prihodi po ovom osnovu ni za 2015 niti 2016. Mogući ,a neostvareni prihodi od naknada za eksploataciju mineralnih sirovina su: (више…)
Bez njih loše- Sa njima komplikovano
Godinama unazad , prilikom planiranja budžetskih prihoda grada Kraljeva gotovo nikako ili veoma malo koriste se razni vidovi korisničkih taksi poput ,recimo, nadokande za korišćenje mineralnih dobara.Ovo je ,delom, razumljivo ako se znaju neke ,negativne, karakteristije ove vrste neporeskih prihoda. Neporeski prihodi iz kategorije korisničkih naknada služe za plaćanje dobara i/ili usluge od koje korisnik ima direktnu korist u vrednosti iznosa koji plaća.One,korisničke naknade,pripadaju kategorij takozvanih kvazifiskalnih dažbina (uz takse za pružanje javnih usluga,regulatorne naknade,specijalizovane naknade) ,kojih je,po jednom sprovedenom istraživanja NALED-a, blizu 400 i putem kojih se ubira preko 2% BDP. (више…)
Vidite-Ima rešenja !
Stanje u oblasti energetske efikasnosti u Srbiji se menja.Sporo i nedovoljno ali se,ipak,menja. U poslednjoj deceniji ,u oblasti stvaranja stručnih,normativnih i materijalnih predpostavki za povećanje energetske efikasnosti učinjeno je mnogo više nego decenijama pre toga.Nažalost učinjeno,još uvek,nije dovoljno da se iskobeljamo sa dna liste evropskih zemalja u pogledu neefikasnog korišćenja gotovo svih izvora energije neophodne u proizvodnji i zadovoljenju brojnih drugih potreba.I dalje imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici, zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade.Kod nas se , u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh a u Danskoj,recimo, 96kWh. (више…)
Vreme je za akciju !
„U sklopu redovnog monitoringa aerozagađenja na teritoriji grada Kraljeva, Zavod za javno zdravlje Kraljevo svakodnevno se obavlja uzimanja uzoraka vazduha za analizu. Dobijeni rezultati u periodu od prvog novembra do danas 2015. godine pokazuju opterećenje vazduha česticama PM 10.U ovom jesenjem periodu aktivira se veliki broj individualnih ložišta i povećava frekvencija motornih vozila, što je dovelo do povećane emisije štetnih gasova u atmosferu. Zbog vremenskih prilika, povišenog atmosferskog pritiska, toplih dana i hladnih noći dolazi do temperaturne inverzije, dokondezacije vodene pare i stvaranja magle, što na nivou atmosfere u kojem se obavljaju disanje i ljudske aktivnosti dovodi do stvaranja čestica PM 10 od vodene pare i zagađujućih materija iz atmosfere i njihove povećane koncentracije. Ove čestice mogu imati nadražajno delovanje i provocirati tegobe kod srčanih i plućnih bolesnika.“ (више…)
A gde smo , tu , mi…?
Ukupna ulaganja u svetu u energetsku efikasnost tokom 2011. godine procenjena na 300 milijardi US dolara. Toliko je , pre četri godine, širom sveta, investirano i u dobijanje energije iz uglja , nafte i gasa… Srbija , još uvek , ima 2 do 3 puta veću potrošnju energije u proizvodnji po jedinici BDP-a u odnosu na razvijene zemlje.Budžetski fond Srbije za unapređenje energetske efikasnosti , u ovoj godini ,raspolagao je sa 180 miliona dinara koji su ,delimično, upotrebljeni za projekte javnog sektora. Prema najavama odgovornih u 2016 godini lokalnim samoupravama će , na raspolaganju biti 160 miliona dinara iz budžeta republike za povećanje energetske efikasnosti javnih objekata. (више…)