subota, 11. juli 2020.

Vidite-Ima rešenja !

Umesto uvoda

Objavljeno: 02.02.2016. | autor: KV Novosti -on line

11Stanje u oblasti energetske efikasnosti u Srbiji se menja.Sporo i nedovoljno ali se,ipak,menja. U poslednjoj deceniji ,u oblasti stvaranja stručnih,normativnih i materijalnih predpostavki za povećanje energetske efikasnosti učinjeno je mnogo više nego decenijama pre toga.Nažalost učinjeno,još uvek,nije dovoljno da se iskobeljamo sa dna liste evropskih zemalja u pogledu neefikasnog korišćenja gotovo svih izvora energije neophodne u proizvodnji i zadovoljenju brojnih drugih potreba.I dalje imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici, zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade.Kod nas se , u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh a u Danskoj,recimo, 96kWh. Trošimo 2,5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda od svetskog proseka i četiri puta više od proseka u zemljama EU na jednoj strani,a na drugoj strani izvori energije u Srbiji su daleko ispod svetskog i evropskog proseka, pa smo veoma zavisna od uvoza energenata – uvozimo čak 33,6% energenata!Samo za uvoz prirodnog gasa ,na godišnjem nivou, trošimo preko milijarde evra!
25.oktorbra 2005 godine Srbija je,u Atini, potpisala Sporazum o energetskoj zajednici sa zemljama juoistočne Evrope.Učlanjenjem u zajednicu čije tržište obuhvata više od 150 miliona stanovnika naša zemlja se obavezala da kreira normativne i finasijske preduslove za jačanje energetske efikasnosti.Ovom činu je predhodilo ,16.juna 2005 godine, formiranje Agencije za energetiku republike Srbije.Njene nadležnosti su definisane kao regulatorno telo s u sektorima električne energije, prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata i toplotne energije koja se proizvodi u elektranama- toplanama. Njen zadatak je da, kroz obavljanje poslova koji su joj dodeljeni Zakonom, doprinese stvaranju stabilnog regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sektora koji će biti siguran oslonac ekonomskom razvoju zemlje.Pada u oči činjenica da ova agencija nema nikakve nadležnosti u oblasti efikasnog korišćenja energije iako bi povećanje energetske efikasnosti doprinelo efikasnijem sprovođenju drugih mera u oblasti energetske politike iz njene nadležnosti.
Pre ove agencije ,još 2002 godine, formirana je Agencija za energetsku efikasnost.Iako je taj čin,stvaranje institucionalnog okvira,delovao kao poruka da su pitanja energetske efikasnosti visoko kotirana u politikama sprovođenja neophodnih društvenih reformi u praksi je bivalo sasvim drugačije.Uprkos značajnoj materijalnoj podršci iz inostranstva,pre svega iz zemalja EU, Agencija za energetsku efikasnost nije ,za bezmalo deceniju svog postojanja, uspela da se izbori za kontinuitet kojim bi politike energetske efikasnosti bile na vrhu liste prioritetnih ekonomskih i društvenih problema Srbije.Najvećim delom je to i logično jer smo se,u istom periodu,suočavali sa turbulentnim političkim i ekonomskim promenama.U takvim uslovima realno su i bile male šanse da donosioci odluka na državnom nivou ,što zbog toga , što zbog svoje kompetetivnosti shvate značaj i važnost pitanja energetske efikasnosti i na ekonomske i na društvene procese.
Agencija za energetsku efikasnost ugašena je 06.10.2012. godine. Da je opstala, uz samo malo veću podršku vlasti, sada bi imala više od deset godina.
Nekoliko ovde iznetih činjenica i stavova imaju za cilj da ukažu na neophodnost jače,sveobuhvatnije i organizovanije aktivnosti čitave naše zajednice kojima bi se poboljšavala energetska efiksnost. Ako najnovije studije u visokotehnološki razvijenim zemljama pokazuju i dokazuju da se jedan evro angažovan u poboljšanje energetske efikasnosti vraća četvorostrukom,direktnom, materijalnom korišću i brojnim jednako važnim ekološkim i društvenim benefitima onda zdravorazumski je zaključiti: Ima rešenja ! Samo i u ovoj oblasti ,kao,uostalom, i u životu uopšte ,rešenja ne padaju s neba.Treba se pokrenuti.A kako to,u praksi izgleda,pokušaćemo da ,realizujući ovaj projekat podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja, pokažemo na primerima i iz Kraljeva.

Print Friendly, PDF & Email

Broj pregleda: 2227

Komentari su zatvoreni.