Šta je to što može , danas , da , na jednom mestu , okupi univerzitetskog profesora , poreskog policajca , direktora pravnog sektora u velikom javnom preduzeću , penzionisanog policajca iz Londona, profesoku iz Švedske, aktivnog oficira Vojske Srbije iz elitne 63 padobranske, vaspitača, ,uspešnog stomatologa i mnoge druge …?
Povod za okupljanje jednog ovako šarenolikog sastava, ljudi već afirmisanih u svojim profesijama, u Vrnjačkoj Banji, u danima održavanja Love festa , nije bila muzika već njihova višegodišnja , a kod većine, bogami , višedecenijska ljubav za karate i isto toliko dugo vežbanje.
Integrišući faktor kod svih je bila njihova želja da svoja saznanja o ovoj istočnjačkoj borilačkoj veštini prošire i nadograde koristeći jedinstvenu priliku da uče od Velibora Dimitrijevića-Veba , nosioca majstorskog karate zvanja crni pojas 7 dan, autentičnog majstora ovog sporta koji u sebi spaja ne samo veštinu karatea kao sporta nego i karatea kao stava- životne filozofije zasnovane na stalnom usavršavanju koje se ostvaruje kroz jednovremeni razvoj fizičkih i duhovnih potencijala ličnosti.
Ovaj šezdesttrogodišnji diplomirani mašinski inžinjer iz Kraljeva, u kome je sa šesnaest godina obukao kimono , se , već četrdesetsedam godina aktivno bavi karateom, pri čemu je zadnjih decenija veštinu karatea učio i usavršavao kod počivšeg , neprevaziđenog majstora karatea Taiđi Kazea.Vebo, koji inače živi u Atini, i vodi trenige u klubovima u brojnim evropskim zemljama ( Švedska, Norveška,Finska,Engleska, Portugal,Španija,Švajcarska ), je jedan od retkih majstora karatea evropskog porekla kome je počivši Kaze tokom višedecenijskog zajedničkog treniranja preneo i u njega usadio principe budo karate do-a zasnovane na transformaciji karaktera i svesti pojedinca i uspostavljanju „razmevanja“ sa protivnikom što je rezultat četvorodecenijskog Vebovog treniranja , jer su vežbanje i sazrevanje neodvojivi na putu budo karate-do -a.
U današnjem , ubrzanom , vremenu informatičkih tehnologija samo retki među nama i to , najpre, oni ostvareni u svojim profesijama uspevaju da shvate značaj posvećenosti i spremnosti da se vežbom (čitaj radom) pomeraju granice mogućeg na ličnom i profesionalnom planu. Oni , kroz bavljenje karateom koga promoviše i prikazuje Velibor Dimitrijević-Vebo , na ovaj način ispravno shvataju da je „protivnik“ u nama našim navikama , stavovima ali i u našoj spremnosti da se radom – vežbanjem menjamo i unapređujemo sebe.
Baš ta komponeta u učenju budo karate do-a koju uspešno predstavlja i prenosi Velibor Dimitrijević –Vebo je ono što okuplja ljubitelje ove veštine u okviru Kase Ha Shotokan Ryu Karate-Do Akademije Srbije kojoj pripadaju brojni klubovi među kojima i klub „Monah“ iz Kraljeva koji je bio organizator petodnevnog ,uspešnog, karate seminara u Vrnjačkoj Banji.
Pre nekoliko godina Udruženje građana „Gočka pruga“ je , promocijom filma „Gočka pruga“ autora Radoslava Živkovića i promocijom istoimene knjige hroničara kraljevačkog kraja dr.Milana Matijevića, podsetilo javnost na nekadašnju prugu uskog koloseka koja je povezivala planinu Goč i Kraljevo. Vojska austro-ugarske monarhije je, 1916 godine, sagradila 24 kilometra pruge dekoviljskog koloseka širine 600 milimetara. Pruga je imala trasu Kraljevo-Kamenica-Sokolja i njena osnovna namena je bila prevoz drvenih trupaca ali ,kasnije i prevoz radnika i lokalnog stanovništva.Pruga je bila u funkciji sve do 8 aprila 1959 godine kada je njom prošao poslednji voz a nešto kasnije je počela i njena demontaža.Između dva rata , a naročito posle II svetskog rata pruga je intezivnije korišćena i za prevoz građana koji su njom odlazili na vikende na Goč. Kao takva ostala je u sećanju genaracijama kraljevčana i meštana sela duž njene trase. Od pruge je,posle demotaže šina, ostala zgrada stanice u selu Kamenica(danas prostorije Mesne zajednice i mali,improvizovani, muzej posvećen Gočkoj ili popularno nazivanoj „Rižinoj“ pruzi. Ovo je ,inače, jedna od četri pruge koje su ,nekada postojale na Goču između dva svetska rata a to su još i : Goč – Vrnjci, Kamenički Lager – Sastavci i Podunavci – Ljuti breg u Gračacu. Među organizacijama civilnog društva iz Kraljeva koje pokušavaju i delom uspevaju da od zaborava otrgnu sećanje na ovaj infrastrukturni objekat ali i da promovišu ideju, njene revitalizacije u pojedinim segmentima, u funkciji razvoja turizma u ovoj regiji kojoj pripadaju Vrnjačka Banja i Kraljevo je i Udruženje građana „Novi Put“ . Organizacije civilnog društva nemaju dovoljno kapaciteta da same ozbiljnije pristupe realizaciji ove ideje a skromana i povremena sredstav koja dobijaju kroz projektno finasiranje od lokalne zajednice i ,zadnje godine, Vlade Srbije su taman dovoljna da ne zamre ova ideja.Tako je, već pomenutoj organizacija „Novi Put“ Ministarstvo građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture ,ove godine, kroz prihvaćeni projekat odobrilo oko 400 000 dinara za delimičnu sanaciju zgrade nekadašnje železničke stanice u Kamenici u kojoj je smešten improvizovani muzej za čiji nastanak je zaslužan Živomir –Žiko Milašinović, jedan od osnivača UG „Gočka pruga“. Odobrena sredstva su iskorišćena za sanaciju zidova ,krečenje i opremanje objekta nameštajem (konferencijski stolovi i stolice) i panoima na kojima je prikazan nastanak i istorijat Gočke pruge. Za dalje ,ozbiljnije aktivnosti na izradi master plana i studije izvodljivosti projekta revitalizacije Gočke pruge čime bi se utvrdii potencijali ove ideje i njen doprinos ekonomskom razvoju ove regije kroz razvoj i unapređenje turistuičkih potencijala neophodno je da se pored nevladinog sektora,aktivnije uključe i lokalne samouprave Kraljeva i Vrnjačke Banje kako bi se obezbedila i podrška zemalja članica Evropske unije u realizaciji ovog projekta.
Danas se ,sa kraljevačkog sportskog aerodroma, put šest zemalja Evropske unije uputilla eskadrila od 5 sportskih aviona , od kojih su 4 ultralake letilice tipa „Sila 450“ proizvedenih u kraljevačkoj fabrici aviona „Aero East“ koja , na neki način , nastavlja tradiciju aviogradnje u gradu na Ibru započetu u fabrici aviona „Brege“ između dva svetska rata. Ovaj neobičan poduhvat i način prezentacije jednog domaćeg proizvoda , a ultralaka letilica „Sila 450“ to , bez sumnje, jeste, zajednički je projekat fabrike aviona „Aero East“ i novosadske produkcijske „Scorpion productions“ poznate tve gledaocima po nizu svojih ostvarenja a naročito po serijalu „Kuhinjica“ i istoimenom časopisu.
Prvo odredište ekspedicije je Bjelovar (Hrvatska) . Odatle se leti za Sinj a iz Sinja se leti preleće se preko Portoroža u Italiju kod Frančeska Berataza kolekcionara vazduhoplovnih oldtajmera. Petog dana se ide za Trento i obilazi vazduhopovni muzej i lokalna škola helikoptera .U Francusku se stiže osmog dana i obilaze se razni zanimljivi aerodromi. Potom se ide do Lileštada u Holandiji gde se nalazi jedan od najlepših evropskih vazduhoplovnih muzeja. Odatle se ide u vazduhoplovnu „meku“ Fridrišhafen, obilazi se i Diamond u Austriji a povratak u Srbiju je planiran do 20. Avgusta.
Obilaskom seoskih domaćinstva koja se bave seoskim turizmom gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je počeo sa realizacijom nekih od zadataka koje u svom izbornom ekspozeu naveo kao prioritetne.Pre tačno mesec dana , obraćajući se odbornicima Skupštine grada dr.Terzić je , kao jedan od prioritetnih zadataka lokalne samouprave i njega kao gradonačelnika, naveo i pospešivanje razvoja seoskog turizma na teritoriji grada Kraljeva. Tada , a i u petak 29.jula, prilikom obilaska seoskih domaćinstava koja bave se seoskim turizmom na teritoriji Rudna , Lopatnice i Bogutovačke Banje on je podsetio da je ovogodišnjim budžetom grada Kraljeva opredeljeno 8 miliona dinara za pomoć tim domaćinstvima. Inače, na teritoriji grada Kraljeva koja je, po površini, najveća od svih lokalnih samouparva u Srbiji, za poslove seoskog turizma registrovano je , samo , 13 seoskih domaćinstava. Brojni su razlozi zašto je tako mali broj domaćinstva registrovanih za bavljenje ovim poslovima na teritoriji grada Kraljeva koja obiluje izuzetnim kulturno- istoriskim spomenicima i predelima sa netaknutom prirodom ali jedan se , bez sumnje, i zdvaja.To je , pre svega, putna infrastruktura čije je stanje daleko od zadovoljavajućeg. I kako , malte ne ,u glas ponoviše svi obiđeni domaćini na Rudnu,u Lopatnici i Bogutovcu , ne traže oni da im se putevi asfaltiraju ali da se bar kvalitetno podaspu, povaljaju i urednije održavaju.A da je ta putna infrastruktura u lošem stanju gradonačelnik je imao prilike da se uveri i koji dan ranije kada je , drugim povodom, obišao seosko domaćinstvo porodice Veljović u Glediću koje je , za sada, jedino seosko domaćinstvo registrovano za bavljenje seoskim turizmom u tom, Gledićkom, kraju.Istine radi, teško je i očekivati da mreža lokalnih(opštinskih) puteva dužine 326,19 km (izvor:Strategija razvoja grada Kraljeva) i može biti bolja u situaciji kada,decenijam unazad, beležimo ekonomsku stagnaciju pa , samim tim, i manje javne prihode.No , da se mora, i treba , voditi drugačija politika raspodele ionako skromnih sredstava sasvim je očigledno. Ako je rečeno na izbornoj Skupštini i ponovljeno prilikom obilaska seoskih gazdinastava koja se bave turizmom nagoveštaj te , drugačije, politike raspodele sredstava namenjenih za putnu i komunalnu infrastrukturu , onda ima nade i za povećanje broja seoskih domaćinstava koja će se registrovati i za bavljenje seoskim turizmom na teritoriji grada Kraljeva.
Po već ustaljenoj praksi ,svake godine u julu , vrši se smena predsedavajućih u Rotari klubovima širom sveta , a njih je , danas , više od 33 000 u kojima je aktivno oko 1,3 miliona članova. Vođeni motom , koji glasi Service Above Self („Služba iznad interesa“)- biti u službi zajednici – na radnom mestu i širom sveta rotarijanci , između ostalog , deluju i kroz humanitarne aktivnosti pa je tako , zahvaljujući nima i u Kraljevu organizovano niz humanitarnih akcija pre i posle zemljotresa novembra 2010 godine , a gradu su , do sada , darivali i dva javna objekta- česme u parku Pljakin šanac i u Čika Ljubinoj ulici. Smenu svojih predsednika Rotari klub Kraljevo , već drugu godinu zaredom , obavlja na seoskom gazdinstvu porodice Veljović u zaseoku „Rakija“ u Glediću koja , inače , proizvodi poznatu „Rakiju iz Rakije“. Tako je bilo i ove godine kada je na dužnost predsednika Rotari kluba „Kraljevo“ stupila Tatijana Premović ,diplomirani ekonomista, zaposlena u „Telekomu –Srbija“. Njoj je lenta predsedavajućeg uručena u prisustvu predstavnika Rotari kubova iz Užica , Beograda (RC Dedinje) , Kruševca i Kragujevca. Gost na ceremoniji i druženju rotarijanaca bio je i dr. Predrag Terzić gradonačelnik grada Kraljeva. On je , pozdravljajući prisutne , zahvalio rotarijancima , u ime grada , na dosadašnjim humanitarnim akcijama i pozvao ih da nastave da daju svoj doprinos zajednici kao na planu humanitarnih aktivnosti tako i na planu drugih aktivnosti kojima će se , u narednom periodu, unapređivati privredna i opšte društvena klima u Kraljevu.
Od petka uveče pa do nedelje u ponoć na centralnom gradskom trgu, kod popularnog „Milutina“, održaće se serija koncerata u okviru ovogodišnjeg , VI Internacionalnog džez festivala „JazzIbar“. Festival je ,pre šest godina,pokrenuo Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva a njegov koncept je postavio i ,do svoje smrti,sprovodio Mihajlo Miša Blam kao umetnički direktor festivala. U trenutku kada se „JazzIbar“, posle Mišine smrti juna 2014 godine, našao na prekretnici za svoj opstanak, njegov započeti kreativni posao oko festivala prihvatio je, u znak pijeteta, Vasil Hadžimanov i tako , sa pozicije umetničkog direktora , doprineo profilisanju festivala kao autetntične smotre međunarodne džez scene.Čast da,danas , otvori ovogodišnji festival pripala je beogradskom kvartetu „Flow Motion“ a potom će nastupiti kraljevački bend „Goodwil“.Pre koncerta, u dvorištu Francuske kuće, biće održana promocija knjige „Isceljujuća moć bluza“ čiji je autor muzičar Tibor Nađ a knjiga i autor biće predstavljeni i publici na trgu pre koncerta grupe „Goodwil“.
