Osnovna škola „Milun Ivanović“ sa Ušća bila je danas domaćin akcije organizovane u znak sećanja na masovno pošumljavanje Ibarske klisure u periodu od 1980. do 1990. godine kada je,dobrovoljnim omladinskim radom,pošumljeno bez malo 7.500 hektara goleti i , sa  oko 12 milona zasađenih sadnica četinara, trajno imenjen pejsaž ovog kraja.

Akciju  simboličnog sađenja 40 tuja u dvorištu škole nazvanu „Zasad sećanja“, ispred objeka u kome je, tokom decenije trajanja akcije „ORA Ibar“, boravilo preko 7.000   brigadira, organizovanih u 166 brigada  iz svih krajeva ondašnje Jugoslavije, organizovalo je ,.uz pomoć nekolicine lokalnih privrednika,udruženje građana „Novi  Put“ iz Kraljeva.

Akteri današnje akcije na Ušću saglasni su u oceni da mlade ljude danas treba podsticati, ohrabrivati  i podržavti da se bave pošumljavanjem kao jednom od mera u borbi protiv klimatskih promena ,sa konceptom organizovanja takvih  aktivnosti primerenim  sadašnjim društvenim i ekonomskim prilikama.

U Srbiji koja raspolaže sa oko 2.250.000 hektara pod šumama, površina koja se pošumi  na godišnjem nivou, spala  je  ispod 2.000 hektara, a osamdesetih godina  pošumljavalo se   oko 10.000 hektara.Država Srbija raspolaže sa oko 70.000 hektara površina pogodnih za pošumljavanje i kada bi se to sve pošumilo procenat pošumljenosti bi se povećao za samo 0,1 odsto.

Više je nego jasno da se, ako želimo dosegnuti postavljene ciljeve u pošumljavanju, treba okrenuti traganju za raznim modelima državne podrške privatnim vlasnicima da pošumljavaju uz stručni nadzor i kontrolu.

To, u svakom slučaju podrazumeva,bar kada su u pitanju površine u javnoj svojini, snažnu podršku šumarske struke i države.

Sa članovima ovog udruženja i  predsednikom Upravnog odbora Jovanom Nešovićem, učenicima sedimih razreda, direktorkom  škole Silvanom Cincović i profesorkom Vesnom Tošić  danas su bili i  Dragutin Bogojević-Bokče, komadant ORA Ibar 1983 godine, Sreten Jovanović predsednik  Udruženja učesnika  Omladinskih radnih akcija i volontera Srbije, Zoran Nikolić predsednik omladine 1981 godine u vreme prve Savezne omladinske akcije  na Ušću i Milun Jovanović predsednik Skupštine udruženja građana „Udruženje akcijaša Ibar Kraljevo“ koje neguje akcijaške tradicije.

U četvrtak 1.aprila 1981 godine, na smotri 2.500 omladinaca  upriličenoj povodom Dana dobrovoljnih omladinskih radnih akcija , održanoj na Trgu ispred zgrade Opštine ,koji će ,kasnije,tog dana raditi na uređenju lokacije novog „Autotransporta“, uklanjanju posledica požara u „Plastmetalu“ i sakupljanju sekundarnih sirovina u Magnohromu i Fabrici vagona, tadašnji predsednik Opštinske konferencije Saveza socijalističke omladine Kraljeva , obavestio je omladince i javnost  Kraljeva da će se, po prvi put, od  te 1981 godine, među 34 grada domaćina neke od  Savezne omladinske radne akcije   naći i Kraljevo.

Organizovaće se Savezna omladinska radna akcija „Ibrar“ na kojoj će omladinci iz čitave ondašnje Jugoslavije raditi na pošumljavanju Ibarske klisure.

Predhodne, 1980 godine , u periodu od 20.jula do 20 avgusta pet omladinskih brigara iz Kraljeva,Goražda i Maribora, u kojima je bilo 200 brigadira, zasadilo je ,za mesec dana, 420.000 sadnica na 204 hektara.

Akcijaši su koristili novi, inovativni način sadnje koristeći sadnice sa baliranim korenovim sistemom proizvedene u rasadnicima pod kontrolom Instituta za šumarstvo i Šumarskog fakulteta. Ovako pripremljeni sadni materijal, i posebna tehnika sađenja, trebalo je da ,uprkos skepsi tadašnje stručne javnosti, obezbede dobar procenat prijema  na terenima koji su, u letnjem  periodu do tada neuobičajenom za sadnju, oskudevali u vodi, što zbog manjih padavina ,što zbog strmih terena Ibarske klisure.

Neuobičajeno visok procenat primljenih sadnica dao je toliko potrebnu,praktičnu, verifikaciju za nove  sadne materijale i pomereno vreme sadnje.

 Ovo je, uz želju  i spremnost ondašnjeg rukovodstva  i organizacije mladih  grada presudno uticalo  da akcija,naredne godine, dobije status Savezne.

13.juna 1981 godine, u naselje „ORA Ibar 81“ smešteno u objektima osnovne škole „Milun Ivanović“  na Ušču sigli su brigadri iz Lopara, Zadra, Sarajeva, Demir Hisara,Beograda i Majdanpeka…

Počela je Savezna omladinska radna akcija „Ibar“.

Poslovi pošumljavanja Ibarske klisure  dobrovoljnim omladinskim radom trajali su narednih deset godina i za to vreme više od sedam hiljada mladih iz svih krajeva ondašnje Jugoslavije svrstanih u 166 omladinskih brigada pošumilo je blizu sedam i po  hiljada hektara ibarske doline, obogativši je sa „dvanaest miliona života“.

Jer, kažu, toliko je sadnica posađeno na toj površini!

Šume danas su sve ugroženije zbog klimatskih promena, šumokradica, požara, divlje gradnje u zaštićenim područjima…

Srbija teži da pošumi 41odsto svoje površine i to je cilj definisan mnogim dokumentima poput,recimo,Prostornog plana i Strategije niskougljeničnog razvoja ali se na žalost ,prema iskazu Državnog revizora iz januara ove godine,beleži pad u obimu pošumljavanja  od  40 odsto.

U Srbiji koja raspolaže sa oko 2.250.000 hektara pod šumama, površina koja se pošumi  na godišnjem nivou, spala  je  ispod 2.000 hektara, a osamdesetih godina  pošumljavalo se   oko 10.000 hektara.

Država Srbija raspolaže sa oko 70.000 hektara površina pogodnih za pošumljavanje i kada bi se to sve pošumilo procenat pošumljenosti bi se povećao za samo 0,1 odsto.

Više je nego jasno da se, ako želimo dosegnuti postavljene ciljeve u pošumljavanju, treba okrenuti traganju za raznim modelima državne podrške privatnim vlasnicima da pošumljavaju uz stručni nadzor i kontrolu.

Društvo koje neguje sećanje na dane radnih akcija

Kraljevo je ,možda, jedini grad na prostorima Srbije, a i bivše Jugoslavije, u kome se tradicija redovnog,godišnjeg, okupljanja nekadašnjih akcijaša i omladinskih aktivista  održala do današnjih dana.

Počelo se prvim okupljanjem  u Skupštini opštine Kraljevo 1981 godine, to je preraslo u uredno, neformalno, druženje,svakog 1.aprila, u nekom od kraljevačkih restorana. Zadnjih nekoliko godina postoji i udruženje građana pod imenom „Udruženje akcijaša Ibar Kraljevo“.

Među učesnicima ovih skupova su i nekadašnji komadanti radnih akcija na Ušču i njihovi zamenici zaduženi za stručni deo oko poslova pošumljavanja.

Zbog već poznate epidemiološke situacije izostaće, ove godine, tradicionalno ,okupljanje akcijaša 1.aprila, a dovedeno je u pitanje i organizovanje izložbe posvećene  jubileju ,četri decenije od početaka masovnog pošumljavanja Ibarske klisure.

Grad Kraljevo nije,na nedavnom konkursu za udruženja građana, prepoznao značaj projekta „Kraljevu na ponos-40 godina ORA Ibar“ kojim je udruženje građana „Udruženje akcijaša Ibar Kraljevo“ konkurisalo za podršku.

A da bi se bar po nešto iz prošlih vremena sačuvalo od zaborava evo  imena,bar nekih ljudi   koji su,svojim radom i radom hiljada omladinaca  ,na neki način,obeležili to prošlo vreme i za sobom ostavili i danas vidljive materijalne tragove  u vidu prelepih šuma četinara koje krase Ibarsku klisuru.

Komadant prve ORA „Ibra“ 1980 godine, koja je bila lokalnog karaktera i trajala mesec dana, bio je Radomir Ilić –Šole a njegov zamenik, zadužen za struči deo pošumljavanja bio je,tada mladi, šumarski inženjer Zvezdan Miletić.

Te 1980 godine,na čelu omladinsk organizacije  Kraljeva bio je Milosav Panović-Pančo.

Komadant prve savezne ORA „Ibra 81“ bio je Milan Nikčević-Kićo a i njemu je zamenik za stručni deo posla,bio šumarski inženjer Zvezdan Miletić.

Na čelu  omladinske organizacije Kraljeva,te 1981 godine,  bio je Zoran Nikolić.

Kasniji komadanti Savezne omladinske radne akcije “Ibra“  i njihovi zamenici zaduženi za stručni,šumarski deo posla, bili su: 1982-Miroljub Milivojević i šumarski inženjer Milan Radović, 1983-Dragutin Bogojević-Bokče i Milan Radović, 1984-Dušan Paunović-Paun i Milan Radović,1985 Velimir Arsić-Arso i Milka Rušpić, 1986-Radomir Đorđević i Milenko Pantelić,1987 i 1988 –Milenko Vasiljević i Velimir Arsić,1989 i 1990 godine-Vidosav Gobeljić-Gobelja i Velimir Arsić.

Iako je broj novozaraženih  virusom SARSCoV-2 na teritoriji grada Kraljeva, na nedeljnom nivou, manji samo za  84 slučaja,  ipak je to nagoveštaj trenda blagog slabljenja virusa čemu su svakako doprinele mere  Kriznog štaba ali i vakcinacija stanovništva kojom je ,u Kraljevu, do danas, obuhvaćeno 38.819 lica, od čega je vakcinisano 23.414 a revakcinisano 15.405 građana.

U ponedeljak 22.marta, Zavod za javno zdravlje Kraljevo je u svom redovnom dnevnom Izveštaju  koji  se distribuira preko  gradskog Štaba za vanredne situacije, javnosti saopštio da je ukupan broj zaraženih virusom SARSCoV-2 na teritoriji grada Kraljeva, od početka marta 2020 godine, dostigao broj od 15.641 zaraženih što je  preko 15 odsto ukupne populacije grada , a broj preminulih  je uvećan do 259.

Brojke su se za proteklih  osam dana  promenile, posebno broj  novozaraženih,pa se,u Kraljevu, stiglo do 16.748 zaraženih ili za 1.107  novih slučajeva više. To je ,uvećanje od prosečno 138  novih slučajeva, na  dnevnom nivou.

Uočljiv je,u  poređenju sa predhodnom sedmicom, blagi pad ukupnog   broja novozaraženih na dnevnom nivou, iako je procenat zaraženih u odnosu na broj testiranih i dalje veći od 30 odsto.

I ona, najtragičnija, brojka preminulih,  je povećana , kao i predhodne sedmice za 17 novih  smrtnih slučajeva pa se, sa današnjim danom stiglo  do brojke od  276 preminulih u Kraljevu od početka epidemije , marta 2020 godine.

Sutra se ,u Hali sportova u Ribnici, nastavlja sa vakcinacijom 729 lica zakazanih preko e-uprave i revakcinacijom onih koji, zbog kontraindikacija, nisu mogli da prime drugu dozu u redovnom terminu, a za koje su njihove doze sačuvane.

Javnom prezentacijom projektnih ideja usmerenih  na moguću saradnju javnog,civilnog i privatnog sektora u rešavanju višegodišnjeg  problema kvaliteta vazduha gradu Kraljevu završena je , danas  , u Pansionu „Vuk“ u Vrnjačkoj Banji , dvodnevna radionica koju je organizovalo udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“.

Zaključak oko koga je postignut opšti konsenzus svih učesnika radionice je da Kraljevu treba dobar i primenjljiv   Plan kvaliteta vazduha a ne dokumet čijim će se usvajanjem zadovoljiti puka forma i zakonska obaveza.

Radionica je jedna od aktivnosti  projekta „Zajedničkim delovanjem do čistijeg vazduha“  započetog u septembru 2020 godine koga ova organizacija realizuje u partnerstvu  sa udruženjem građana „Novi Put“ iz Kraljeva uz pomoć Beogradske otvorene škole. Projekat se sprovodi  u okviru prvog kruga programa „Snažno zeleno“ kojim   Evropska unija podržava angažman civilnog društva u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine.

Dvadeset učesnika radionice ,predstavnika javnog, civilnog i privatnog sektora grada Kraljeva  kao i  nekolicina predstavnika  lokalnih medija razmotrilo je različite  aspekate višegodišnjeg problema zagađenog vazduha u Kraljevu tokom grejne sezone.

Njima su, najpre, stručnjaci iz javne uprave grada Kraljeva, Zavoda za javno zdravlje Kraljevo i Doma zdravlja Medicus Universalis, kroz sadržajne prezentacije, ukazali na vrste ,obim i  broj problema koje  imaju građani  a uzrokuje ih zagađeni vazduh. Fokus je bio na aktivnostima koje lokalna samouprava preduzima, i one koje bi tek trebalo da preduzima, kako bi se ,pre svega,smanjio uticaj  povećanih koncentracija čestica PM 10  i PM 2,5 u vazduhu tokom grejne sezone.

Nakon  informacija stručnjaka i  odgovora  dobijenih na brojna postavljena pitanja u vezi sa kvalitetom vazduha u Kraljevu tokom grejne sezone,  učesnici , organizovani u tri mešovite grupe sačinjene od predstavnika različitih sektora, su tragali za modelima budućeg zajedničkog delovanja u cilju unapređenja kvaliteta vazduha.

Najveća saglasnost učesnika  dvodnevne radionice U Vrnjačkoj Banji  je postignuta u vezi sa predlozima za  obaveznu, multisektorsku saradnju, u kreiranju javnih politika grada kroz dokument Plan kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu. Lokalna samouprava, tek treba da usvoji ovaj dokument jer se  on ,posle usvajanja na Gradskom veću,bez malo još pre godinu dana,  nalazi,još uvek, u statusu Nacrta. Dokument je,uz brojne iznete primedbe,pre svega iz javne uprave,prosleđen Ministarstvu zaštite životne sredine na saglasnost.To ministarstvo je,inače,finansiralo  izradu tog dokumenta a saglasnost na Plan kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu  još uvek  nije data.

Dvodnevna radionica je organizovana i sprovedena uz striktno poštovanje mera prevencije protiv virusa korone  a jedna od tih mera je bio i smeštaj učesnika  isključivo u jednokrevetnim sobama.

Ministarstvo  zaštite životne sredine je iznosom od 4.000.000 dinara podržalo dva projekta grada Kraljeva u 2021 godini  o čemu je juče,u Beogradu, sklopljen Ugovor  koga su potpisali ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i zamenik gradonačelnika Kraljeva Vukman Rakočević.

Potpisana su dva ugovora ,jedan koji se tiče pošumljavanja u cilju zaštite i očuvanja predeonog diverziteta u 2021. godini na teritoriji grada Kraljeva i drugi o sufinansiranju realizacije projekta smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora u 2021. godini na teritoriji grada Kraljeva.

Projekat „Drvoredi na levoj obali Ibra u gradu Kraljevu“ se odnosi  na pošumljavanje javne zelene površine u gradskom jezgru, na levoj obali reke Ibra, popularne „gradske plaže“ i za njegovu realizaciju ministarstvo je obezbedilo 1.000.000 dinara, a grad Kraljevo 23,43 odsto ukupne vrednosti – 306.000 dinara.

Kraljevo je dobilo finansijsku podršku u iznosu od 3.000.000 dinara i za realizaciju projekta koji podrazumeva izradu i sprovođenje programa subvencije zamene kotla za individualne sisteme grejanja, zamenom kotlova u individualnim ložištima na čvrsta goriva kotlovima na gas. Za realizaciju ovog projekta grad će obezbediti učešče u iznosu od milion dinara.

Očekivanja su da se, kroz realizaciju ovog projekta, omogući zamena 50 sistema za grejanje ekološki prihvatljivim sistemima i značajno smanji emisija RM10 čestica i drugih zagađujućih supstanci koje utiču na kvalitet vazduha u Kraljevu.

Pre sedam dana,u nedelju 14.marta, Zavod za javno zdravlje Kraljevo je u svom redovnom dnevnom Izveštaju  koji  se distribuira preko  gradskog Štaba za vanredne situacije,javnosti saopštio da je ukupan broj zaraženih virusom SARSCoV-2 na teritoriji grada Kraljeva,od početka marta 2020 godine, dostigao broj od 14.457 zaraženih što je skoro 14 odsto ukupne populacije grada , a broj preminulih  je,tada, bio 242.

Danas,sedam dana kasnije, te brojke su ,na žalost drastično promenjene,posebno broj  novozaraženih jer se ,u Kraljevu stiglo do brojke od  15.507 ili za 1050 novih slučajeva više što je,uvećanje od 150 novih slučajeva na  dnevnom nivou.

I ona, najtragičnija, brojka preminulih, povećana je za 17 smrtnih slučajeva u sedmici za nama i sa današnjim danom stigli smo do 259 preminulih u Kraljevu ,od početka marta 2020 godine.

Ako se nastave ovakvi trendovi jasno je da se bližimo neslavnom rekordu iz decembra prošle godine tokom koga su,u Kraljevu, registrovana 4.856  novih slučajeva zaražavanja i čak 73 smrtna ishoda zbog posledica virusa koron

Okupljanje bez govornika i organizatora

Juče se na centralnom gradskom trgu  u Kraljevu okupilo nekoliko desetina građana koji su želeli da iskažu svoj protest protiv mera Kriznog štaba koje   neke od privrednih delatnosti dovode u neravnopravan položaj u odnosu na one kojima je omogućeno da  dalje rade i u vreme sprovođenja donetih mera.Među protestantima je bilo  muzičara,ugostitelja, frizera,vlasnika butika, turističkih agencija….

Skup je ,očigledno, zakazan preko društvenih mreža ali okupljenima se niko nije obratio,nisu saopšteni nikakvi zahtevi pa je sve završeno zajedničkom šetnjom centralnom ulicom Kraljeva.

Fotografije sa protesta: Portal Krug

Kraljevčani su,u prvoj polovini marta ove godine, od petnaest dana, čak četrnaest dana udisali vazduh u kome su  suspendovane čestice PM 10 bile sa vrednostima iznad graničnih(tolerantnih) 50 μg/m3, kaže se u današnjem saopštenju Zavoda za javno zdravlje postavljenom na sajtu grada Kraljeva.

To je i bio povod da se ,danas,  medijima i javnosti  u Kraljevu svojim Saopštenjem  ili bolje reći apelom obrati udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“ koje privodi kraju realizaciju projekta „Zajedničkim delovanjem do čistijeg vazduha“ koga realizuje ,u okviru trogodišnjeg programa „Snažno zeleno“ Beogradske otvorene škole, Mladih istraživača Srbije i Inžinjera zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.

U Saopštenju se daju podaci i  za   februar  2021 godine, kada je vazduh u Kraljevu bio zagađen sa stanovišta koncentracije suspendovanih PM 10 čestica dvanaest dana u kategoriji „zagađen“,osam dana „jako zagađen“,tri dana „prihvatljiv“, dva dana „dobar“ i  samo tri  dana u kategoriji  „odličan“. Zagađenje se kretalo i  do 185 µg/m3, što je skoro četiri puta veća vrednost od dozvoljene (50 µg/m3).

Podsećajući na značaj i ulogu medija u obaveštavanju javnosti i borbi za kvalitetniju životnu sredinu iz  „Kraljevačkog razvojnog centra“ su apelovali da je krajnje   vreme da se:„ozbiljno pozabavimo rešavanjem ovog problema angažujući sve resurse javnog, privatnog i civilnog sektora.Za početak kroz otvoreni dijalog svih aktera u lokalnoj zajednici  čiji će ishod biti izmenjene  javne politike lokalne samouprave u oblasti kvaliteta vazduha“. A to  je , po rečima menadžera projekta, magistra tehničkih nauka inž. Jovana Nešovića, njihov  predlog i projektni cilj.

Od 497 testiranih građana u Kraljevu za poslednja 24 časa, njih 160 je pozitivno, što je  više od trećine testiranih.

Ovo jača pritisak na  zdravstvene kapacitete u gradu na Ibru i zdravstvene radnike „vraća“ u crni decembar 2020 godine.

Jer, od 58 stacionarnih pacijenata sa simtomima korone, u Opštoj bolnici „Studenica“ njih 12 je na intezivnoj nezi od kojih je devet na neinvazivnoj ventilaciji.

Za protekla 24 sata u Kraljevu je,prema izveštaju Zavoda za javno zdravlje „Kraljevo“,od posledica virusa SARS-CoV-2 preminulo troje građana pa je broj preminulih od posledica korone, od početka epidemije u martu 2020 godine, narastao na 248 slučajeva a  zaključno sa današnjim danom registrovano je 14.741  slučaj zaražavanja virusom SARS-CoV-2 na području grada Kraljeva.

Akcija vakcinacije građana, starijih od 60 godina kojima nije zakazan termin za vakcinaciju preko portala E uprave,organizaovana  u danima proteklog vikenda,dala je dobre rezultate.Vakcinisano je ,na četri punkta, preko 1200 građana ,pa je Dom zdravlja Kraljevo odlučio da trajanje akcije produži do kraja ove nedelje povećavši boj punktova za još tri.

To praktično znači da će građanima Kraljeva starijim od 60 godina bit omogućeno da se ,do kraja ove nedelje,vakcinišu iako nemaju termin zakazan preko E uprave, na sledećim mestima:nova Hala sportova u Ribnici, ambulante u Vitanovcu, Lađevcima, Konarevu, Vrbi ,Zdravstvenoj stanici Ušće, i ambulantama  u Miločaju,Godačici i Samailima.

U Kraljevu je ,prema saopštenjima Gradskog štaba za vanredne situacije, zasnovanim  na dnevnom Izveštaju Zavoda za javno zdravlje „Kraljevo“, broj građana inficiranih virusom „Covid-19“ uvećan,u poslednja tri dana, za 369, što znači da se taj broj uvećava za preko sto novih slučajeva dnevno.

U istom vremenskom periodu testirano je,dvema metodama,1.258 građana što znači da je, bez malo ,svaki treći testirani građanin iz Kraljeva pozitivan na virus SARS-CoV-2.

Ovim rezultatima Kraljevo se,posle kratkotrajnog zatišja u delu januara i februara, „vratilo“ u decembar prošle godine,najgori mesec od izbijanja epidemije u martu 2020 godine, jer je broj novozaraženih za tri dana neznato manji od 10 odsto neslavnog decembarskog rekorda od 4.856  zaraženih  i 73 preminulih.

U Kraljevu je,inače,zaključno sa današnjim danom registrovano14.457 slučajeva zaražavanja virusom SARS-CoV-2 i 242  preminulih od posledica korone, od početka epidemije u martu 2020 godine.

U Kraljevu je ,u danima vikenda,bilo  omogućeno da se na punktovima u , novoj  Hali sportova u Ribnici, ambulantama u Vitanovcu, Lađevcima, Konarevu, Vrbi i Zdravstvenoj stanici Ušće vakcinišu svi građani, stariji od 60 godina kojima nije zakazan termin za vakcinaciju preko portala E uprav