subota, 23. oktobar 2021.

Naša je obaveza da prenosimo sećanja o stradanjima kraljevčana oktobra 1941. na mlađe naraštaje!

Objavljeno: 24.09.2021. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevčanin Nenad Spasojević je student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka i saradnik u Institutu za političke studije. Evo šta je rekao našoj saradnici Sofiji Đurić o  spoznaji  činjenica o stradanju kraljevčana oktobra 1941 godine a i o tome šta bi trebalo menjati u postojećem konceptu(?!)  sećanja na te dane.

Kako ste saznali za ovaj događaj, дa li je to bilo u školi, kod kuće, sa društvom ili na neki drugi način  i  kada ste počeli da ozbiljnije da govorite ili čitate na ovu temu?

            Po prvi put sam o dešavanjima koja se vezuju za 14. oktobar 1941. godine, čuo tokom pohađanja osnovne škole. S obzirom da je tada praksa bila da učenici odlaze u Spomen park i odaju počast stradalima, to me je već posle prve posete pomenutom parku podstaklo na dodatno informisanje o tom događaju. Kao neko ko je od malih nogu pokazivao veliko interesovanje za istoriju, a posebno istoriju našeg naroda, saznao sam o mračnim dešavanjima koja su se tih dana zbivala u Kraljevu. Prilikom prve posete Narodnom muzeju u Kraljevu imao sam priliku da se dodatno upoznam sa stradanjima civilnog stanovništva i svim nedaćama koje je taj rat ostavio za sobom.

Nenad Spasojević

Da li mislite da se u školama, na televiziji i drugim medijima dovoljno govori o ovom događaju?

            Kada se govori o slavnim terenucima naše prošlosti, ili pak stradanjima našeg naroda, mislim da ne smemo ni u kom slučaju praviti razliku u njihovom obeležavanju. Svaki značajan istorijski trenutak je potrebno obeležavati i prenositi sećanje o tim dešavanjima na mlađe naraštaje. Takva praksa treba da bude i u slučaju 14. oktobra. Taj dan je dan tuge i žalosti, ali mislim da ne bi imalo ništa tužnije ako na taj datum zaboravimo, posebno mi Kraljevčani.

            Ako govorimo o vidljivosti i informisanosti građana o 14. oktobru mislim da je u svemu najbolje da napravimo paralelu sa susednim nam Kragujevcom. I taj je grad zadesio sličan zločin u istom ratu. Ali u čemu je razlika između dva događaja i dva spomen parka? Namerno pominjem spomen park Šumarice, jer kad god bi se tokom studija ili bilo kog neformalnog razgovora sa kolegama ili poznanicima samo pomenula ta tema, mizorno je mali broj pre svega mladih koji znaju za 14. oktobar. Dok, s druge strane, po mom mišljenju za Spomen park Šumarice i pesmu Krvava bajka nema ko nije čuo. E tu onda dolazimo do odgovora na pitanje da li se ovaj događaj dobro obeležava. Obeležavanje događaja je bitno, ali mislim da postoji mnogo prostora da se kako obeležavanje, tako i informisanje šire javnosti podigne na viši nivo. Tu su u prvom redu učenici osnovnih i srednjih škola, a potom i svi ostali građani. Kada sam u svom rodnom Kraljevu ponekad na lokalnim televizijama ugledam i po koji istorijski prilog o ovom događaju, a tu su svakako i standarnda izveštavanja sa godišnjih obeležavanja događaja. Međutim, ono što po meni izostaje jeste veće zalaganje da se o ovoj temi priča šire i da se više informišu i ljudi van Kraljeva. Zato je potrebno veće zalaganje mnogih u Kraljevu da se kroz predavanja, projekte, naučne radove i medijske priloge nauče i podsete mnoge o ovom strašnom događaju.

Pucnji u preživele…

Kakvo je vaše mišljenje o Spomen parku, šta biste promenili u njegovom izgledu?

            U pravcu prethodnog odgovora mislim da je najbolje da odgovorim i na ova pitanja. Naime, ako pogledamo stanje sa Spomen parkom mislim da će nam svima biti jasno koliko smo nemarni, a pojedini sa svojim nerazumljivim vandalskim pristupom i neljudski nastrojeni. Osobe kojima je Spomen park posvećen, svakako da zaslužuju da sećanje na njih izgleda uređanije i lepše. I sigurno da Spomen park nikada neće postati turistička atrakcija Kraljeva, kao što je to postao Aušvic. Naprotiv ovo zdanje treba da svojom uređenošću i istorijom privuče posetioce iz raznih krajeva Srbije i inostranstva da dođu i da se informišu, saznaju nešto više o 14. oktobru i zabeleže to sećanje.

I zato dok stradali 14. oktobra nisu imali izbora kada su njihovi životi bili u pitanju, Grad Kraljevo i njegovi građani i te kako imaju izbora i opcija da ne dozvole da Spomen park padne u zaborav.

Zabeležila:Sofija Đurić   

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Znam,čuo sam,to je…“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

  

Print Friendly, PDF & Email

Broj pregleda: 164

Komentari su zatvoreni.