Objavljeno: 15.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Komšije iz ulice Heroja Maričića proslavile jubilej Nikodija Stankovića uz tortu, muziku i osmehe
U Kraljevu, na adresi Heroja Maričića 107, večeras su se okupile komšije kako bi obeležile izuzetno važan dan — 100. rođendan Nikodija Stankovića, penzionisanog zastavnika i omiljenog komšije.
Nikodije je svoj stoti rođendan proslavio pre dva dana u krugu svoje porodice , a večerašnje komšijsko slavlje je bilo spontano, srdačno i ispunjeno emocijama koje se ne zaboravljaju.
Nikodije sa tortom, okružen decom iz komšiluka
Na klupi ispred zgrade, najmlađi stanari uručili su slavljeniku tortu, a njegov osmeh govorio je više od reči. Dvorište se pretvorilo u malu oazu radosti — uz muziku, smeh i toplinu zajedništva. Nikodije je ponosni otac, deda, pradeda i čukundeda — ima troje dece (dve ćerke i sina)petoro unuka, troje praunuka i čak troje čukununuka.
Slavljenička torta-poklon od komšija iz ulaza
Njegova poruka najmlađima bila je jednostavna, ali snažna:„Poželeo bih svima da dožive moje godine. Ali ne samo da ih dožive — već da ih prožive u pokretu, sa osmehom i među ljudima.„Telo voli pokret, a srce voli ljude. To je moja tajna,“ rekao je Nikodije, dok je primao čestitke i zagrljaje svojih komšija. I danas šeta dva puta dnevno, a u vreme korone, kada su starijima bile ograničene šetnje, kondiciju je održavao penjanjem uz stepenice svoje petospratnice — i to više puta dnevno.
Ovaj jubilej nije bio samo slavlje jednog života — bio je podsetnik svima nama da vitalnost ne poznaje godine, već duh. A Nikodije je dokaz da se život može koračati punim korakom — čak i u stotoj.
Objavljeno: 11.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Od kredom ispisane table do digitalnog doba – priča o đacima koji su odrastali uz ratne rane, a postali lideri i ekonomisti.
Susret posle više od pola veka
U nedelju, 14. septembra,u 16.časova, ispred hotela “Turist” u Kraljevu, okupiće se petnaestak nekadašnjih učenika prve generacije Ekonomske škole.
Poslednji put su zajedno sedeli u učionici pre 66 godina. Danas, u devetoj deceniji života, vraćaju se uspomenama na vreme kada su iz posleratnih sela i radionica krenuli u školu koja im je promenila život.
Sa jubilarnog skupa prve generacije učenika 21.9.2019.godine
Kako je nastala Ekonomska škola
Jesen školske 1955/56. godine donela je Kraljevu novu obrazovnu ustanovu koja će narednih sedam decenija oblikovati generacije mladih ekonomista, preduzetnika i lidera.
Nastala je posle reorganizacije školstva: od Prve potpuno mešovite gimnazije formirana je Viša mešovita gimnazija, a od Druge potpuno mešovite gimnazije – delom odmah, delom kasnije – izrasla je Ekonomska škola.
Zgrada u kojoj je sve počelo…
Prva generacija – đaci različitih godišta
Te prve godine upisana su četiri odeljenja sa ukupno 157 učenika.
Prema rečima Ljubivoja Ljuba Lazarevića, đaka te generacije, mnogima tada nije bilo jasno kakva je to nova škola.
Ljubivoje Ljubo Lazarević,maturant Prve generacije Ekonomske škole u Kraljevu,maj 1959.g.
-Osnovna priča je bila da se što pre dođe do parčeta leba”,priseća se on.
-U izboru su često presudnu reč imali roditelji. Nastavu je držalo 11 profesora, uglavnom pristiglih iz dve kraljevačke gimnazije.
Starosna struktura bila je neobična: najviše učenika rođeno je 1939. godine (63), zatim 1940. (42), 1938. (31), mlađih od 1941. bilo je 13, a starijih od 1937. svega šestoro.
Ovakav raspored godina bio je posledica ratnih prekida u školovanju.
Deca iz svih slojeva društva
Većina učenika dolazila je iz porodica zemljoradnika (76), zatim službenika (26) i radnika, a samo njih 30 je bilo iz grada,dok su ostali svakoga dana pešačili desetinama kilometara od svojh domova do škole koja je,tada, bila smeštena u zgradi Više gimnazije.
Svako je nosio svoju priču – o odrastanju u posleratnoj Srbiji, radu na imanju ili u radionici, i želji da se kroz obrazovanje otvore vrata ka boljoj budućnosti.
Izazovi prvih godina
Zbog slabog predznanja, uslovljenog ratnim prekidima i skromnim uslovima, prvi razred nije završilo čak 48 učenika – gotovo trećina upisanih.
Ipak, oni koji su ostali, postavili su temelje tradicije škole koja će rasti i pratiti promene u društvu i privredi.
Školske 1958/59. diplomiralo je 108 učenika prve generacije.
Objavljeno: 09.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Aktivisti iz Kraljeva podižu svest o odgovornom vlasništvu pasa
Problem napuštenih pasa jedan je od ozbiljnih izazova sa kojima se suočavaju mnogi gradovi u Srbiji, a naročito Kraljevo. Nedostatak azila i sistemske sterilizacije dovodi do porasta broja pasa lutalica, ugrožavajući ne samo dobrobit životinja, već i bezbednost građana. U takvom okruženju, neformalna grupa „Srcem za životinje“ iz Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić“ pokrenula je niz aktivnosti koje su za cilj imale podizanje svesti o odgovornom vlasništvu pasa i humanom odnosu prema svim životinjama.
Kroz edukativna predavanja, radionice, humanitarne bazare i konkurs za mlade, aktivisti su uspeli da motivišu učenike, nastavnike, ali i širu zajednicu da se uključe u rešavanje ovog problema.
Marija Milovanović dodaje: „Na primer, ako neko više ne može da drži psa, trebalo bi da razmisli o sterilizaciji ili poklanjanju tog psa pre nego što ga samo pusti na ulicu, zato što to dovodi kasnije do velikog broja lutalica što pravi još više problema.“
Irena Janjić, profesor i koordinatorka projekta, objašnjava šta za nju znači aktivizam: „Aktivizam je ono što mi sami možemo da uredimo. To je konkretna akcija koja dolazi odozdo, a ne pokušaj da se promeni sistem odozgo. Aktivizam znači preuzimanje inicijative u sopstvenom okruženju – to je pokretanje promena iz baze.“
Međutim, uključivanje građana u ovakve aktivnosti nije uvek lako. „Građani su generalno jako letargični i svi se suočavamo sa istim problemom. Uvek mora da postoji pokretač – neko ko će povući prvi. Ja obično pokrenem, pa mi se onda neki priključe, i to često s nekom dozom otpora. Ali kad akcija uspe, sledeći put se priključi više ljudi. Taj početni zamajac mora stalno da se pokreće, a za to je potrebna velika količina energije“, kaže Irena.
Ona naglašava i administrativne izazove sa kojima se susreću: „Prva stvar su dozvole. Kada imam neku ideju, moram prvo da tražim dozvolu od nadležnih. Kada to dobijem, kreće faza aktivacije. Radim konkretno sa učenicima i oni zaista stanu iza mene, jer vide koliko to radim srcem. Drugi veliki izazov su institucije – kada je potrebna njihova saradnja, mnogo teže ide. Tada često moraju da se uključe privatni kontakti da bi me neko saslušao i shvatio zbog čega nešto radim.“
Pitanje o percepciji civilnog društva u Srbiji Irena ocenjuje kritički: „Nažalost, politika je u velikoj meri umešala prste. Civilno društvo se često koristi kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva, a to izaziva nepovrenje i otpor kod ljudi. Svedoci smo prave antikampanje protiv civilnog sektora, i potrebno je mnogo vremena i truda da se ljudima objasni da to nije ono što mi zapravo radimo.“
Kada je reč o vrstama aktivizma koje su danas najpotrebnije, Irena bez oklevanja ističe ekološki aktivizam: „Po meni, najvažniji je ekološki aktivizam. Smatram da je briga o životnoj sredini apsolutni prioritet, a uz to ide i sve ostalo. Ako volimo ovu zemlju, moramo da brinemo o njoj. U mom kraju, pored škole je bila ogromna divlja deponija – tada sam izašla na ulicu, podigla svest putem društvenih mreža, pokušala da ih pokrenem, da shvate šta radimo sebi.“
Na kraju, Irena deli i lični pogled na značaj aktivizma: „Mnogo mi znači. Čini mi se da, da nije tog mog aktivizma, ni moji učenici ne bi bili ovakvi kakvi su. Aktivizmom se bavim zbog njih – oni me inspirišu i podsećaju da ova zemlja ostaje njima, i da je na njima da je menjaju nabolje.“
Kroz ove reči i dela, članovi grupe „Srcem za životinje“ pokazuju da su pravi heroji lokalne zajednice, koji svojom energijom i posvećenošću menjaju svet na bolje – korak po korak, šapu po šapu.
Objavljeno: 04.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Nakon današnje odluke veća Apelacionog suda u Beogradu, u Kraljevo je večeras oko 21,45, posle 72.dana provedenih u pritvoru, stigao Ivan Matović, lider Grupe građana „Starosedeoci Kraljeva i okoline“, potpredsednik stranke Novo lice Srbije i šef odborničke grupe te stranke u kraljevačkoj skupštini.
Matović je uhapšen 25. juna, uoči Vidovdanskog protesta, zajedno sa još petoricom okrivljenih. Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je mesec dana kasnije optužnicu kojom se Matoviću, Antiću, Momčiloviću, Aleksandru I., Vidanu K. i Srđanu G. stavlja na teret krivično delo Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320. u vezi krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. Krivičnog zakonika, a Ivanu Matoviću i Branku Momčiloviću i krivično delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ.ž
Ivan Matović sa majkom Milicom
On će se u daljem postupku koji se vodi protiv njega,braniti iz kućnog pritvora.
Ivana Matovića su ,pred zgradom u kojoj živi, pored porodice i roditelja dočekali i kraljevčani,njih preko tri stotine,koji su se odazvali pozivu upućenom preko društvenih mreža.
Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Fotografije,snimljene u zadnja dva meseca ,na dve lokacije ,na nesanitarnoj gradskoj deponiji i u krugu Opšte bolnice „Studenica“ u Kraljevu bile su povod da aktivisti udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“ koje se,inače bavi analizom javnih politika grada Kraljeva o upravljanju otpadom ,započnu rad na izradi teksta Inicijative za sprovođenje hitnog monitoringa nad procesima i praksama u upravljanju medicinskim i infektivnim otpadom na teritoriji grada Kraljeva.
Medicinski otpad na mestu gde mu nije mesto!- Snimljeno na Gradskoj deponiji jula 2025.godine
„Svedoci smo ,sve učestalijih požara na našoj gradskoj ,nesanitarnoj deponiji. Nama, iz civilnog sektora koji se bavimo ovom oblašću, taj učestali „požarni ciklus“ ne predstavlja veliko iznenađenje ,jer znamo svi da grad Kraljevo ovu nesanitarnu deponiju koristi već 53. godine ,a da se količina otpada koji se na nju odlaže bez ikakve selekcije povećava iz godine u godinu.Tako je ta količina ,prema zvaničnom i nedavno usvojenom Godišnjem izveštaju JKP Čistoća za 2024.godinu, narasla na 49.595 tona komunalnog otpada ili preko 130 tona komunalnog otpada svakoga dana. Ono što nas je dodatno zabrinulo i motivisalo da prikupimo dodatne informacije i zvanično pokrenemo jednu ovakvu inicijativu jesu, sve češće, uočene pojave ilegalnog i potpuno nezakonitog odlaganja različitog medicinskog otpada na deponiju ali i rekli bi smo ,najblaže formulisano,i nepravilnog tretmana citotoksičnog i citostatskog otpada u Opštoj bolnici „Studenica“. Prisustvo ove vrste otpada na gradskoj deponiji dramatično povećava štetne posledice i rizike kako po zdravlje radnika na toj deponiji i ilegalnih sakupljača sekundarnih sirovina tako i po nas građane.
Odlagalište citotoksičnog i citostatskog opada u OB“Sudenica“ u Kraljevu-Snimljeno 31.08.2025.g
Kada ovakav otpad plane, u vazduh se oslobađa koktel smrtonosnih otrova: Dioksini i furani – kancerogeni koji razaraju imuni i hormonski sistem; Teški metali – živa, olovo, kadmijum, koji oštećuju mozak i nerve;Fine čestice PM2.5 – nevidljive, ali ulaze duboko u pluća i krvotok. Posledice požara na deponiji ne prestaju sa prestankom dima na njoj.
Apel udruženja građana Kraljevački razvojni centar
Ovi otrovi ne ostaju na deponiji. Šire se kilometrima, talože na zemlji, usevima i vodi. Ulaze u našu hranu. U našu decu, u nas“, rekao nam je ,u razgovoru, diplomirani politikolog Zoran Nikolić,predsednik udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“najavljujući skori početak novog projekta ovog udruženja koga su nazvali „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, čiji je jedan od ciljeva mobilizacija građana Kraljeva za veće angažovanje u procesima upravljanja otpadom na teritoriji grada Kraljeva.
Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Uz zajednički trud i upornost, građani Rudnog Polja pretvaraju zapuštene javne prostore u oazu zajedništva i ekološke svesti
Urbanistička zapuštenost i nedostatak održavanja javnih prostora često utiču na kvalitet života u gradskim naseljima širom Srbije. Rudno Polje, urbano naselje u Kraljevu, primer je kako zajedničkim snagama i uz dobru organizaciju građani mogu promeniti sivilo u mesto za ponos i okupljanje.
„Ovu akciju smo napravili jer smo želeli da doprinesemo lokalnoj zajednici i poboljšamo svest o očuvanju životne sredine,“ kaže Tamara Gačević, jedna od aktivistkinja iz neformalne grupe „Akcija-Reakcija“, koja je od decembra 2024. godine pokrenula inicijativu čišćenja i uređenja ovog naselja. Podsetila je i na dodatni benefit – veći osećaj zajedništva među komšijama: „Više se ljudi uključilo, čak i roditelja, a uskoro planiramo i jedno filmsko veče za decu. Mislim da je važno da ljudi poštuju pravila i povećaju ekološku svest.“
Tamara Gačević
Tokom nekoliko meseci intenzivnog rada, članovi grupe su zajedno sa meštanima očistili park i igralište, uklonili otpad i suvo rastinje, pokosili travu i osvežili postojeću urbanu opremu. Osim toga, postavljene su nove kante za smeće, dok je na igralištu obojena i popravljena postojeća oprema, a zahvaljujući saradnji sa školom u blizini, posađene su i voćke. Ova sadnja nije bila samo ekološka aktivnost, već i prilika da deca nauče o važnosti zaštite prirode kroz praktičan rad.
Iako je projekat tehnički završen u junu 2025. godine, aktivisti naglašavaju da briga o prostoru i sadnicama nastavlja, a planira se i dalja sadnja kako bi prostor bio još lepši i prijatniji. „Ljudi kroz ovakve akcije prvi put shvate koliko njihov doprinos znači za celokupnu zajednicu,“ kaže Tamara.
Međutim, kako ističu aktivisti, najveći izazovi i dalje postoje – naročito kada je reč o usklađivanju vremena volontera i nerazumevanju institucija. „Ponekad nam birokratija i pasivnost otežavaju rad, a mnogi građani još nisu dovoljno uključeni. Ljudi se uključe tek kada osete ličnu povezanost sa problemom i veruju da mogu nešto promeniti,“ objašnjava jedna od članica.
Problem nerazumevanja civilnog društva dodatno komplikuje stvari. „Mnogi ljudi ga poistovećuju sa politikom ili čak sumnjivim interesima, iako se civilni sektor bavi najvažnijim društvenim pitanjima,“ napominje aktivistkinja. Upravo zato, lokalni aktivizam u obliku koji rešava konkretne probleme, kao što su ekologija, obrazovanje i prava mladih, smatraju najpotrebnijim u Srbiji.
Za njih, aktivizam nije samo pojam, već praksa – „delovanje iz uverenja i borba za pravdu i promenu, čak i kada je teško.“ Kroz primer Rudnog Polja jasno je da komšijska solidarnost i volja mogu pomeriti stvari napred i da čak i mala zajednica može biti mesto velikih promena.
Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.
Objavljeno: 01.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Ulice Kraljeva se ,svakoga dana, pune tonama smeća,a tek „šaka“ reciklažnog materijala ,prikupljena u Ribnici i Kovačima pronađe svoj put do reciklaže
Ta „šaka“ komunalnog otpada mogla bi biti početak velikih promena, ako se svi, odmah uhvatimo u koštac sa problemom upravljanja otpadom u gradu Kraljevu.
Na kraljevačkim ulicama…
Podaci iz,na Gradskom veću nedavno usvojenog ,Godišnjeg izveštaja o radu JKP „Čistoća“ za 2024.godinu, otkrivaju zabrinjavajuću sliku upravljanja otpadom u gradu na Ibru. Tokom 2024. godine, na teritoriji Kraljeva prikupljeno je ukupno 49.595 tona komunalnog otpada, dok je u dve mesne zajednice (Ribnica i Kovači) u kojima se posebno sakuplja reciklažni materijal prikupljeno svega 27 tona.
Na osnovu ovih podataka ,da se zaključiti ,da se Kraljevu dnevno prikupi ,u proseku, oko 136 tona komunalnog otpada, dok se za reciklažu prikupi tek oko 74 kilograma dnevno. Ili na 1837. kilograma prikupljenog komunalnog otpada prikupi se tek 1 kilogram materijala za reciklažu!!!
Udeo reciklažnog materijala u ukupnoj masi komunalnog otpada iznosi svega 0,054% što je daleko ispod evropskih standarda i preporuka.
Za poređenje, prosečna stopa reciklaže u Evropskoj uniji iznosi oko 48 –50%, a cilj EU je da do 2025. godine dostigne najmanje 55%. Nemačka već reciklira oko 66% otpada iz domaćinstava, dok Malta reciklira svega oko 8%.
Srbija, prema poslednjim podacima, reciklira oko 15% ukupnog komunalnog otpada, ali manje od 2% otpada iz domaćinstava – što jasno pokazuje koliko smo daleko od evropskog proseka i najboljih praksi.
Ovi podaci jasno pokazuju da sistem odvojenog prikupljanja otpada funkcioniše na izuzetno ograničenom nivou,pa je potencijal za reciklažu praktično neiskorišćen.
Stručnjaci upozoravaju da ovako nizak procenat reciklaže ne samo da opterećuje deponije, već se i propušta prilika za očuvanje resursa i smanjenje zagađenja.
Reciklaža, osim ekoloških, donosi i značajne ekonomske koristi – smanjuje troškove odlaganja otpada, otvara nova radna mesta u sektoru prerade i logistike, vraća vredne sirovine u proizvodni ciklus, čime se štedi energija i smanjuje zavisnost od uvoza materijala.
Na kraljevačkim ulicama…
Kraljevu su potrebne hitne mere od edukacije građana, preko povećanja broja kontejnera za selektivno odlaganje, do jačanja kapaciteta JKP „Čistoća“ za obradu i plasman reciklažnih sirovina.
Promena počinje od svakog pojedinca, ali i od odlučne akcije države i njenih institucija.
Odlučna akcija grada Kraljeva , njegovih organa i institucija treba da počne odmah i to u dva pravca.
Prvi ,kratkoročni, pravac je hitna sanacija nesnitarne gradske deponije a drugi,dugoročni,pravac je vraćanje struke na mesta gde se kreiraju javne politike grada Kraljeva o upravljanju otpadom i otvaranje širokog, dobro pripremljenog, dijaloga ključnih aktera u lokalnoj zajednici sa zainteresovanim građanima o mogućim rešenjima problema komunalnog otpada.
Bez tako planiranih i preduzetih mera problem nesanitarne gradske deponije u Kraljevu biće sve veći i veći sa sve opasnijim posledicama po kvalitet naše životne sredine i zdravlje građana Kraljeva.
Objavljeno: 21.08.2025. | autor: KV Novosti -on line
U kraljevačkoj srednjoj školi, inicijativom profesorke, uz entuzijastične učenike, pokrenuto mnoštvo aktivnosti koji podižu svest o dogovornom vlasništvu pasa. Aktivnosti imale fantastičan odjek, veliki broj mladih dao je svoj doprinos
Problem napuštenih pasa prisutan je u mnogim gradovima Srbije i postao je ozbiljan izazov kako za životinje, tako i za građane. Nedostatak adekvatne brige, nepostojanje organizovanih programa sterilizacije i slaba svest o odgovornom vlasništvu dovode do porasta broja pasa lutalica na ulicama. Ovi psi često žive bez hrane, nege i zdravstvene zaštite, što negativno utiče ne samo na njihovu dobrobit, već i na bezbednost ljudi, posebno dece. Pored rizika od ujeda, nesanitarni uslovi narušavaju higijenu gradova i utiču na kvalitet života. Nažalost, mnogi vlasnici ne shvataju da briga o psu podrazumeva kontinuiranu posvećenost, uključujući i emocionalnu podršku i pravilnu socijalizaciju, pa često dolazi do napuštanja životinja kada one postanu prevelik teret.
U lokalnoj zajednici Kraljeva, ovaj problem je naročito izražen. Grad sa preko 60.000 stanovnika nema azil za pse i nema sistemsku, masovnu sterilizaciju koja bi pomogla u kontroli broja pasa lutalica. U 2023. godini opština je isplatila čak 20 miliona dinara građanima kao odštetu za ujede pasa lutalica, što pokazuje ozbiljnost problema. Nedostatak organizovane pomoći i edukacije o odgovornom vlasništvu dodatno pogoršava situaciju, ugrožavajući kako bezbednost stanovnika, tako i opštu higijenu. U takvom okruženju, inicijative poput projekta „Briga o psu – više od šetnje“ predstavljaju važan korak ka podizanju svesti i stvaranju humane zajednice, u kojoj se briga o životinjama i bezbednost građana smatraju podjednako važnim.
Neformalna grupa „Srcem za životinje“ okuplja učenike i nastavnike Poljoprivredne škole u Kraljevu, vođene dubokom ljubavlju prema životinjama i željom da podignu svest o njihovoj dobrobiti u lokalnoj zajednici. Početkom godine su se organizovali i pripremili projekat u okviru konkursa EU Resurs centra za civilno društvo, a njihova ideja je nagrađena u konkurenciji više desetina projekata, što je značajno ojačalo njihov aktivizam. Grupa je nastala kao školska sekcija „Moj ljubimac“, sa fokusom na odgovorno vlasništvo pasa i human odnos prema svim životinjama, bilo da su kućni ljubimci, farme ili divlje vrste. Kroz niz akcija, edukativnih radionica i tribina, članovi grupe nastoje da promene stavove i ponašanja građana, naglašavajući da je briga o životinji trajna obaveza. Od početka svog rada, „Srcem za životinje“ organizovali su brojne aktivnosti. Prema rečima aktivista, njihova misija je da kroz edukaciju i praktične akcije razviju empatiju, odgovornost i osećaj zajedništva, čineći Kraljevo humanijim mestom za život svih bića.
U okviru projekta „Briga o psu – više od šetnje“, neformalna grupa učenika i nastavnika Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić „ iz Kraljeva uspešno je realizovala sve planirane aktivnosti sa velikim angažmanom. Centralni edukativni događaj održan 26. aprila 2025. godine obuhvatio je stručna predavanja i radionice o zdravlju pasa, sterilizaciji, ishrani i odgovornom vlasništvu, uz podršku veterinara i demonstracije učenika veterinarskog smera. Pored učenika i nastavnika, ovoj inicijativi priključili su se i građani, čime je poruka o značaju odgovornog odnosa prema kućnim ljubimcima dodatno osnažena.
Pored edukativnog dela, organizovan je humanitarni bazar sa proizvodima pripremljenim od strane učenika, čime su prikupljena sredstva za kupovinu kućica, hranilica i pojilica za pse na školskom imanju. Takođe, realizovan je konkurs za osnovce i srednjoškolce u literarnim, likovnim i video kategorijama, sa završnom manifestacijom i dodelom nagrada, koja je privukla značajnu medijsku pažnju. Tribina „Moj pas – više od šetnje“ održana u junu otvorila je prostor za razgovor o svakodnevnim izazovima vlasništva i ulozi zajednice u brizi o napuštenim psima.
Ovakvim opsežnim i posvećenim delovanjem, ovi ljubitelji životinja doprinelu su da se u Kraljevu i među mladima naročito poveća svest o odgovornom vlasništvu, promovisanju empatije i odgovornosti prema životinjama. Projekat je uspešno ostavio pozitivan trag u školi i šire, potvrđujući moć mladih kao nosilaca promena u društvu, i snage prosvetnih radnika da ih ispravno usmere.
Objavljeno: 15.08.2025. | autor: KV Novosti -on line
Urbanistička rešenja često nisu idealna, ali postoji uvek način da popravimo kvalitet života ako se udružimo oko neke akcije. Jedan primer iz Kraljeva pokazuje kako u samo par meseci komšijskom saradnjom može da se postigne mnogo
Problem u mnogim urbanim naseljima Srbije duboko je ukorenjen u višedecenijskom nedostatku urbanističkog planiranja i nepažnji nadležnih institucija. Zgrade i infrastruktura, izgrađene tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, često nisu obnovljene, što dovodi do zapuštenih i nebezbednih prostora. Blizina prometnih saobraćajnica dodatno ugrožava kvalitet života, dok neuređeni javni prostori i igrališta ograničavaju mogućnosti za bezbedno druženje i igru, naročito najmlađih stanovnika. Ovakvo stanje ne utiče samo na fizičko okruženje, već i na društvene veze unutar zajednica, dok se problem decenijama zanemaruje.
Lokalna zajednica Rudno Polje predstavlja izdvojeno urbano naselje sa bogatom socijalnom strukturom. Zbog prisustva fakulteta i nekadašnjih velikih industrijskih pogona, ovde žive stanovnici različitih socioekonomskih statusa – stariji ljudi, mladi sa decom slabijeg materijalnog položaja, kao i studenti Mašinskog i Građevinskog fakulteta koji većinom žive kao podstanari. U takvom raznovrsnom okruženju, uređenje javnih prostora i briga o kvalitetu životne sredine imaju poseban značaj za očuvanje zajedništva i unapređenje uslova života svih stanovnika. Potreba da se uredi javni prostor prepoznata je od strane lokalnih meštana, koji su se početkom godine prijavili na konkurs EU Resurs centra za civilno društvo, i dobili podršku – među više desetina predloga – da realizuju svoj projekat.
Neformalna grupa „Akcija-Reakcija“ osnovana je u decembru 2024. godine sa jasnim ciljem – da svojim angažmanom doprinese unapređenju kvaliteta života u lokalnoj zajednici. Okupljene članove motivisala je želja da kroz male, ali značajne korake, poput čišćenja deponija i obnove igrališta, utiču na stvaranje zdravijeg i prijatnijeg okruženja za sve stanovnike, naročito mlade, uz važnu podršku starijih generacija. Članovi grupe i ranije su učestvovali u raznim ekološkim i socijalnim inicijativama, a kroz „Akciju-Reakciju“ želeli su da podstaknu i ostale meštane da prepoznaju snagu zajedničkog delovanja i aktivizma kao sredstva za postizanje dugoročnih promena u svojoj sredini. Njihov moto „akcija-reakcija“ simbolizuje želju da svaka pozitivna promena bude praćena kolektivnim odgovorom i sve većim uključenjem zajednice.
Sve planirane aktivnosti projekta realizovane su od marta do juna 2025. goidne, uz veliku posvećenost i podršku lokalne zajednice i volontera. Prema rečima aktivista, zajedničkim naporima uspeli su da očiste i urede park i igralište, uklanjajući sav otpad i suvo rastinje, da pokose travu. Kroz efikasnu distribuciju plakata i flajera, građani su bili pravovremeno informisani i motivisani da se uključe u akcije. Postavljanje novih kanti za smeće obradovalo je mnoge, a obnova i farbanje igrališta, kao i postavljanje nove mreže za odbojku, dali su prostoru novi život i učinili ga funkcionalnijim i prijatnijim za korišćenje. Posebno ističu značaj sadnje voćaka u saradnji sa učenicima obližnje škole, čime su mladi dobili priliku da na praktičan način nauče o važnosti zaštite životne sredine.
Iako je projekat završen, prema tvrdnjama aktivista, nakon završetka inicijalnih aktivnosti, nastavlja se redovno održavanje parka i igrališta, kao i briga o posađenim sadnicama, a planira se i dodatna sadnja kako bi prostor bio još bogatiji i prijatniji za sve stanovnike.
Građani su pokazali da kroz saradnju i odgovornost mogu napraviti pravu razliku, a mnogi su po prvi put osetili koliko je njihov lični doprinos važan za dobrobit cele zajednice. Ova inicijativa postavila je čvrste temelje za buduće akcije i jačanje aktivizma u lokalnom okruženju i pružila inspiraciju drugima da promišljaju kako svoje naselje mogu da unaprede.
Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije
Sa predstavljanja rezultata projekta „Dekarbonizacija lokalne zajednice kroz korišćenje lokalnih resursa“ –Kraljevo13.08.2025
Tragajući,tokom realizacije projekta, za odgovorima na mnoga pitanja ,a pre svega na ono :Kako da većim korišćenjem lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije damo,kao lokalna zajednica , veći doprinos ispunjenju nacionalnih obaveza preuzetih međunarodnim sporazumima u oblasti klime, udruženje „Novi put“ iz Kraljeva je jasno ukazalo da je veće korišćenje „zelene energije“ jedan od ključnih pravaca u razvoju lokalne zajednice.
Primeri tri objekta (Specijalne bolnice „Agens“, vrtića „Zvezdani gaj“ u Ribnici i jednog proizvodnog pogona preduzeća „Pomak“) obuhvaćenih pomenutom analizom ,nedvosmisleno potvrđuju , da treba što pre i što više (is)koristiti postojeće mogućnosti energije sunca za proizvodnju električne energije.
Rezultati Kraljeva kao lokalne samouprave u sprovođenju unapređenja energetskih svojstava nekolicine javnih objekata ostvarenog u predhodnom periodu, uz podršku resornih ministarstava,predstavljeni na jučerašnjem skupu u organizaciji „Novog puta“ , još jedan su argument više da i dalje treba raditi na primeni svih mera koje doprinose dekarbonizaciji lokalne zajednice.
Sa predstavljanja rezultata projekta „Dekarbonizacija lokalne zajednice kroz korišćenje lokalnih resursa“ –Kraljevo13.08.2025
Da veće korišćenje obnovljivih izvora energije bude jedan od ključnih pravaca u razvoju Kraljeva kao lokalne zajednice treba ostvariti da građani i donosioce odluka u Kraljevu udruže snage u procesu planiranja i sprovođenja mera za dekarbonizaciju .
A ključni preduslov za to je da, i građani i donosioci odluka u lokalnoj samoupravi, budu dobro informisani da je dekarbonizacija postupno smanjivanje i na kraju potpuno iskorenjivanje upotrebe fosilnih goriva (uglјa i lož ulja pre svega) u energetskoj potrošnji koja se finansira sredstvima iz javnih prihoda.
Građani Kraljeva učestvuju u finansiranju budžeta grada,pa imaju i prava da traže transparentnost u potrošnji gradskih sredstava, da učestvuju u javnim raspravama o izmenama energetskih politika kao i da se organizuju i predlažu ekološki prihvatljiva rešenja za zagrevanje indicidualnih i javnih objekata.
Za to je potreban konsenzus građana i donosioce odluka u Kraljevu da planskom i postepenom primenom mera dekarbonizacije štitimo zdravlje svakog člana zajednice i gradimo održivu budućnost, smanjujući emisije štetnih gasova i čestica PM 2.5 i PM10.
Loš kvalitet vazduha ,u gradu Kraljevu,u zimskim mesecima je,između ostalog,i posledica sagorevanja lož ulja u daljinskom sistemu grejanja i nekim javnim objektima.
Prestavljajući danas rezultate svog projekta udruženje građana Novi Put ohrabruje građane Kraljeva da koristite svoja zakonska prava i zahtevaju od lokalne samouprave planski,postepeni, prestanak sufinansiranja nabavke onih energenata koji prekomerno zagađuju vazduh koga udišemo.
Za projekat „Dekarbonizacija lokalne zajednice kroz korišćenje lokalnih resursa“ „Novi Put“ je dobio podršku u okviru projekta „Bezbedna priroda i kilma“ koji realizuje WWF Adrija a finansijski podržava Evropska unija.
