petak, 13. novembar 2026.

Vesti iz kategorije ‘Društvo’

Udruženja traže da nova vlada odlučuje o novcu za medije !

Objavljeno: 13.11.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), Asocijacija medija, Fondacija Slavko Ćuruvija (SĆF) i Lokal Pres uputili su 10.novembra 2026 godine zvaničan dopis ministru u tehničkoj vladi Borisu Bratini, sa zahtevom da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija obustavi konkurs za prijavu kandidata za komisije za projektno sufinansiranje za 2027. godinu.

„Mišljenja smo da je u postojećoj situaciji neophodno sačekati imenovanje novog ministra/ministarke informisanja i telekomunikacija koji/koja će sa punim mandatom buduće vlade preuzeti neophodne dalje korake u implementaciji projektnog sufinansiranja  i u skladu s tim, obustaviti proces prijave kandidata koji je u toku,“ navode novinarska udruženja i medijske asocijacije u dopisu ministru u tehničkoj vladi, Borisu Bratini.

Kao argument za obustavljanje prijava kandidata za komisije čiji je zadatak da naredne godine medijima dodeljuju sredstva iz budžeta, udruženja i asocijacije navode i to što su na prethodnim konkursima novac dobijali rekorderi u kršenju Kodeksa novinara i novinarki među kojima su Alo i Informer koji su na dosadašnjim konkursima dobili više od 185,3 miliona dinara, što čini desetinu ukupno dodeljenih sredstava na svim konkursima.

„Komisije su pozitivno ocenjivale projekte i predlagale dodelu sredstava i medijima koji su osnovani tik pred raspisivanje konkursa i o kojima se ništa ne zna, glasilima koja nisu imala zakonski obavezan impresum, a posebno je simptomatično što je najviše sredstava otišlo medijima sa upitnim kvalitetom sadržaja koji posluju u okviru velikih grupacija,“ navodi se u dopisu.

ANEM, NUNS, UNS, SĆF, Asocijacija medija i Lokal pres u zahtevu za obustavu prijavljivanja kandidata za buduće komisije naveli su i nalaze i preporuke Evropske komisije o projektnom sufinansiranju iz Godišnjeg izveštaja o napretku Srbije za 2026. godinu u kojem se kaže da su „mediji koji krše Kodeks novinara Srbije nastavili da dobijaju javna sredstva, iako Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje poštovanje etičkih standarda kao jedan od kriterijuma za dobijanje takvih sredstava. Sredstva su dodeljivana na nacionalnom i lokalnom nivou čak i u slučajevima kada članovi komisija za ocenjivanje nisu poštovali kriterijume za bodovanje utvrđene podzakonskim aktima. Medijska udruženja su nastavila da ukazuju na nepravilnosti – usled kojih su najveći iznosi sredstava dodeljeni medijima bliskim vlastima – a podnela su i krivičnu prijavu protiv jednog gradonačelnika zbog kršenja zakonskih kriterijuma prilikom dodele javnih sredstava,” piše u godišnjem izveštaju Evropske komisije.

Medijske asocijacije i novinarska udruženja već su se obraćala ministarstvu informisanja u avgustu ove godine. Tada su predložene izmene u cilju unapređenja procesa projektnog sufinansiranja i otklanjanja nedostataka u bodovnim listama za ocenjivanje kandidata za članove komisija i ocenjivanje projekata koji su doveli do toga da se sredstva građana dodeljuju medijima koji ne poštuju Kodeks novinara i novinarki Srbije, novonastalim i medijima koji su širili propagandu.

Na taj zajednički dopis kao ni na dopis poslat tokom 2025. godine, asocijacije i udruženja nisu dobili odgovor.

„Ovoga puta vam se zvanično obraćamo imajući u vidu brojne argumentovane kritike u vezi sa sprovedenim procesom projektnog sufinansiranja na svim nivoima vlasti za koje odgovornost prevashodno snosi Ministarstvo informisanja i telekomunikacija na čijem se čelu nalazite u tehničkom mandatu Vlade Republike Srbije. Imajući u vidu sve pobrojane primere, analize, argumentaciju i preporuke, smatramo da  je potrebno da što pre obustavite prijave kandidata za komisije za projektno sufinansiranje za 2027. godinu,“ naveli su u dopisu ANEM, NUNS, UNS, SĆF, Asocijacija medija i Lokal pres.

Cilj na papiru, smeće u Gračacu

Objavljeno: 11.11.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

REGIONALNI CENTAR – VREME JE ZA DOGOVOR! (2)

Vrnjačka Banja je u Planu razvoja zapisala da će do 2030. imati održiv sistem upravljanja otpadom i biti priključena na regionalnu deponiju. Dokumenti opštine pokazuju da taj cilj do danas nije stigao dalje od papira.

Odgovor na pitanje da li opština radi ono što propisi traže je kratak: ne radi dovoljno. Zakon o upravljanju otpadom od svake opštine traži lokalni plan upravljanja otpadom. Vrnjačka Banja ga nema, a Agencija za zaštitu životne sredine za nju beleži „nije dostupan Agenciji“. Bez tog plana nema ni dokumenta u kome piše koliko smeća nastaje, koliko se reciklira i do kada.

Prvi korak ka trajnom rešenju je manje otpada i više reciklaže. Plan razvoja predviđa reciklažno dvorište i podizanje svesti građana, ali bez rokova i novca. Za pokazatelj o otpadu kao polazna vrednost upisano je „N/A“: opština ne zna, ili ne objavljuje, koliko smeća proizvodi. Otpad se sakuplja zajedno, osim PET ambalaže i papira, a komunalno preduzeće od prodaje sekundarnih sirovina za 2026. planira svega pola miliona dinara. Sve ostalo od 2000. završava na smetlištu između Gračaca i Stubla, na obali Zapadne Morave. Meštani kažu da je smeće progutalo njihove najplodnije njive, da ga reka plavi i raznosi po poljima i da deponija povremeno tinja. Direktor komunalnog preduzeća još 2021 godine priznaje: „Nemamo gde drugo da skladištimo otpad.“

Fotografija nesanitarne deponije u Gračacu snimljena još 2021 godine

Ni infrastruktura ne prati banju koja se gradi. Od 2024. do 2026. opština iz svog budžeta u otpad nije uložila ni dinar kapitalnih sredstava. Jedini novi kamion smećar dala je država, a odvoz smeća ni danas ne stiže do svih sela. U isto vreme, samo od doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta opština je 2025. naplatila 487 miliona dinara. Uspeh budžetskog programa za otpad meri se, pak, brojem učesnika na seminarima i okruglim stolovima.

Drugi korak je regionalni centar. Vrnjačka Banja je 2016. sa Kraljevom, Trstenikom, Paraćinom i Raškom osnovala preduzeće „Region Kraljevo“, sa udelom od deset odsto, a 2023. u Plan razvoja upisala meru „Priključenje Opštine na regionalnu deponiju“. Mera nema ni partnere, ni lokaciju, ni rok, ni iznos. U budžetu postoji samo kao godišnja subvencija preduzeću od 147.000 do 247.000 dinara. Akt kojim bi se stari dogovor uskladio sa novim zakonom nije donet.

Kada bi se trošak centra delio prema udelu, deo Vrnjačke Banje bio bi, po našoj računici, oko 230 miliona dinara, otprilike polovina onoga što opština za godinu dana naplati od gradnje. Novac, dakle, nije nedostižan. Nedostaju plan, podaci i odluka da se mere sa papira pretvore u stavke budžeta. Dok se to ne desi, cilj ostaje u Planu razvoja, a smeće u Gračacu.

Kraljevo ne sme da čeka (2): Mesne zajednice, zborovi i odgovornost odbornika

Objavljeno: 10.11.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

U prethodnom nastavku pisali smo o tome da Kraljevo osam godina nema izabrane savete mesnih zajednica i da za to niko ne odgovara. Danas nastavljamo i pišemo o tome šta može da se uradi odmah.

Zašto ne čekati nove lokalne izbore? Zato što bi to značilo prihvatiti logiku po kojoj se zakon poštuje tek kad se promeni vlast. Izbori u mesnim zajednicama nisu pitanje smene vlasti, već obaveza koju ova vlast već ima po Statutu i zakonu.

Zašto baš sada? Zato što danas postoji ono čega 2018. nije bilo: zborovi građana koji su pomagali studentski pokret u Kraljevu i širom Srbije. Zbor je slobodan, ali nema pravni status, a organi grada su dužni samo da „razmotre“ njegove zahteve. Mesna zajednica je jedini organ ispod nivoa grada koji se bira neposredno i tajno. Ako zborovi istaknu svoje kandidate, energija sa ulice dobija institucionalni oslonac: savet donosi finansijski plan i program razvoja mesne zajednice, pokreće inicijative za izmenu gradskih propisa (Statut, čl. 108a) i učestvuje u obaveznim javnim raspravama o investicionom delu budžeta, planu razvoja i prostornim planovima (Statut, čl. 103a).

Šta mogu opozicioni odbornici? Njih je 30 od 70, više od trećine. Po Statutu (čl. 36) i Poslovniku (čl. 70) predsednik Skupštine mora na zahtev trećine odbornika da zakaže sednicu, najkasnije za 15 dana, a ako to ne uradi, sednicu mogu da sazovu sami podnosioci. Ista trećina može da predloži izmenu Statuta kojom bi se upisao obavezan rok za izbore (čl. 125). Svaki odbornik može da predloži dopunu dnevnog reda uz tekst odluke (Poslovnik, čl. 75). Za usvajanje je potrebna većina, ali bi vlast morala javno da glasa protiv sopstvenog Statuta. To je politička odgovornost koja je osam godina izostajala.

Rizika ima. Ako zborovi ne istaknu kandidate u svim mesnim zajednicama, izbori mogu da ozakone upravo stranačku mrežu protiv koje su nastali. Savet zavisi od gradskog budžeta i bez novca postaje paravan, a aktivisti u njemu mogu biti kooptirani. Vlast može da odlaže izbore izmenama odluka, kao u Novom Sadu. Zato zbor mora ostati slobodan, a savet odgovoran zboru, ne stranci.

Nijedan od tih rizika nije razlog za čekanje. Postoji obaveza da institucije, počev od Skupštine grada Kraljeva, najzad urade svoj posao i da zatraže hitne izmene Zakona o lokalnoj samoupravi: izbori za savete zajedno sa lokalnim izborima ili zakonski rok pre isteka mandata, prenos ovlašćenja na izbornu komisiju kada predsednik skupštine ćuti i prestanak mandata po sili zakona. Slovenija to već radi i tamo niko ne može da „zaboravi“ izbore. Osam godina bez izbora nije pravna praznina. To je praznina koju je neko svesno koristio. Vreme je da se zatvori.

Kraljevo ne sme da čeka (1): Osam godina bez izbora u 68 mesnih zajednica

Objavljeno: 09.11.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Kada je u septembru 2023. vrhu vladajuće stranke zatrebalo da se lokalni izbori spoje sa parlamentarnim, gradonačelnik Kraljeva podneo je ostavku za nekoliko dana, a svi zakonski rokovi ispoštovani su u dan. Kada je trebalo raspisati izbore za savete 68 mesnih zajednica, rokovi su prestali da postoje. Poslednji izbori održani su 23. novembra 2014. Mandat tada izabranih saveta istekao je 2018. Od tada izbora nema.

Šta kažu propisi? Zakon o lokalnoj samoupravi (čl. 74) kaže da izbore za savet mesne zajednice raspisuje predsednik skupštine grada. Statut grada Kraljeva (čl. 108a) propisuje da mandat članova saveta traje četiri godine. Gradska odluka o mesnim zajednicama nalaže da se izbori raspišu najkasnije 30 dana pre isteka mandata. Obaveza je, dakle, jasna, a nadležnost je u rukama jednog čoveka.

Gde je onda problem? U tri praznine. Prvo, zakon ne propisuje rok za redovne izbore niti sankciju za predsednika skupštine koji ih ne raspiše. Jedini zakonski rok postoji kada se savet raspusti, ali raspuštanje predlaže Gradsko veće, a odlučuje skupštinska većina. Drugo, ista gradska odluka sadrži prelaznu odredbu da postojeći saveti „nastavljaju rad do raspisivanja izbora“, pa se istekli mandat može produžavati unedogled. Treće, pravni lekovi su spori: krivična prijava protiv predsednika Skupštine Nenada Markovića, kako on sam kaže, „ide svojim tokom“, a predlog 25 opozicionih odbornika za njegovo razrešenje iz 2024. nije dao rezultat.

Novi, nedovršeni objekat mesne zajednice u naselju Higijenski zavod. Foto:FB

Tako je nastao sistem u kome za kršenje propisa postoji samo politička odgovornost. Ali ni nje nije bilo, jer partiji koja još uvek vlada gradom nije odgovaralo da između građana i vlasti stoje neposredno izabrani predstavnici. Njihovo mesto zauzeli su saveti bez mandata i stranačke kancelarije. Prof. Slobodan Orlović takve savete naziva „nezakonitim i nelegitimnim“.

Paradoks se vidi golim okom. U naselju Higijenski zavod niče nova zgrada mesne zajednice, a ljudi koji bi u njoj trebalo da odlučuju nisu izabrani. U Pregledu planiranih kapitalnih investicija za 2025. grad je pod stavkom „Mesne zajednice – domovi kulture“ planirao 17 ulaganja u 15 seoskih domova, od Žiče i Jarčujka do Godačice, ukupno blizu 30 miliona dinara. Samo za dom u Higijenskom zavodu predviđeno je 1,5 miliona. Ali u godišnjim izveštajima šest gradskih ustanova kulture za 2025. nijedan program nije zabeležen kao održan u nekom od tih domova, osim u Ušću, koje ima sopstvenu ustanovu kulture. A saveti koji te prostore koriste nemaju mandat. Ulaže se u zidove, ne u ono zbog čega postoje. Stvaraju se uslovi za rad, a ishod je nerad.

Ovo nije incident nego obrazac. Pre izbora 2014. Kraljevo je čekalo sedam godina, a sada čeka osam. I drugi kanali učešća građana su zatvoreni: inicijativa za referendum o Apotekarskoj ustanovi 2024. pala je na proveri potpisa (priznato 8.477 od oko 9.900 potrebnih).

Kraljevo nije jedino: mediji navode još i Novi Sad, Valjevo, Novi Pazar i Inđiju. Problem nije samo lokalni propust, nego slabost zakona koju je vlast Srpske napredne stranke svesno koristila.

U sledećem nastavku: zašto izbori ne smeju da čekaju nove lokalne izbore, šta mogu opozicioni odbornici i zborovi građana i koje izmene zakona su hitne.

Dvanaest godina dogovaranja, a dogovora – nigde

Objavljeno: 03.11.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

REGIONALNI CENTAR – VREME JE ZA DOGOVOR! (1)

Kraljevo, Vrnjačka Banja i Trstenik o zajedničkom regionalnom centru za otpad pričaju bar od 2014. Za to vreme stigli su sporazum koji niko ne može da pročita, gradovi su bez deponije, lokacije koje nestaju i nov zakon. Javno dostupnog, važećeg i zajedničkog dogovora tri lokalne samouprave – i dalje nema.

Počelo je 12. decembra 2014. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine potpisalo je tada sa Kraljevom, Vrnjačkom Banjom, Trstenikom, Paraćinom i Raškom sporazum o regionalnom upravljanju otpadom. Redosled je, prema saopštenju Ministarstva, bio jasan: prvo studija opravdanosti, pa regionalni plan, pa tek onda zajedničko preduzeće.

U praksi je išlo naopačke. Preduzeće „Regioni Kraljevo“ osnovano je 2016, kako su tada pisale KV Novosti, na izričit zahtev Francuske, koja je sa 564.000 evra platila studiju. Regionalni plan nije usvojen ni danas, a javno vidljivih rezultata rada preduzeća nismo našli. Od pet osnivača, u planovima su danas ostala tri. Šta je firma radila deset godina i ko je plaća, proverićemo u narednim tekstovima.

U Kraljevu je usledila i „turneja“ po potencijalnim lokacijama za Regionalnu deponiju. Vitanovac, Zmajevac i Žiča otpali su zbog otpora građana, a 2021. Gradsko veće Kraljeva predložilo je Kulagića adu. Iste godine Kraljevo kreće u izradu plana detaljne regulacije za „Centar za upravljanje komunalnim otpadom“, a reč „regionalni“ iz naziva volšebno nestaje. Usvojen plan nismo pronašli. Vrnjačka Banja i Trstenik u strateškim dokumentima ne imenuju ni partnere ni lokaciju.

Ironija je u kalendaru. Sve to vreme državom upravlja ista većina, SNS, SPS i njihovi sateliti. Ona je donela Program upravljanja otpadom 2022–2031, a 2025. i novi Zakon o upravljanju otpadom, po kome region nastaje tek sporazumom skupština, regionalnim planom i saglasnošću Ministarstva. Sporazum od pet potpisnika, sklopljen po starom zakonu, taj uslov ne ispunjava. Pravila su ispisana u sumrak jedne vlasti, a njeni lokalni ogranci, i dalje legalni donosioci odluka u sve tri sredine, nisu ih primenili.

Ali, evo prilike. Budžeti za 2027. upravo se pišu. Bilo samoinicijativno, bilo uz podsticaj „izmenjenih društvenih i političkih prilika u Srbiji“, odbornici mogu da počnu od onoga bez čega nema dogovora: lokalnih planova upravljanja otpadom. Kraljevački je istekao 2022, a Vrnjačka Banja i Trstenik važeći plan usklađen sa novim zakonom nemaju. Za početak, dva koraka: prvo, novac u budžetu i projektni zadatak (TOR) za izradu novih planova; drugo, raspisivanje javnih nabavki najkasnije do kraja prvog kvartala 2027.

Jer,niko ne traži deponiju preko noći. Traži se samo da se, posle dvanaest godina (ne)rada institucija tri lokalne samouprave, dogovor najzad stavi na papir.

Kasa puna, bageri stoje…

Objavljeno: 30.10.2026. | autor: KV Novosti -on line

Beleška s povodom

Ruka je podignuta. Gradsko veće Kraljeva danas je, na vanrednoj sednici sa pet tačaka, usvojilo izveštaj o trošenju gradskog novca od januara do septembra. U zvaničnom saopštenju o raspravi nema ni reči: između izveštaja o kvalitetu vode i odluke o boravišnoj taksi, devet meseci gradskih finansija stalo je u jednu rečenicu. Na istoj sednici utvrđen je i koeficijent za platu zamenika načelnika Gradske uprave.

Izveštaj sada ide u Skupštinu grada. Pitanja ostaju, samo menjaju adresu.

Kako je: grad je za investicije planirao 1,15 milijardi dinara, a za devet meseci potrošio 317 miliona, tek svaki četvrti dinar. Prošle su tri četvrtine godine, a na računu leži oko milijardu dinara.

Kako bi trebalo: domaćin koji u proleće kupi crep do zime pokrije kuću. Ko crep drži složen u dvorištu dok mu kiša lije u sobu, ne štedi, već pušta da mu kuća propada. Novac koji leži na računu nije uspeh, nego neurađen posao.

Kako je: obnovu starog mosta na Ibru preuzeli su „Putevi Srbije”, a radove plaća država. U gradskom izveštaju i dalje stoji 190 miliona dinara za most, bez ijedne reči o tome šta će biti s tim novcem.

Kako bi trebalo: kad vam neko drugi plati majstora, koverta „za majstora” ne ostaje u fioci da je otvori onaj ko prvi stigne. Ukućani se okupe i dogovore šta će s njom. Ovde je koverta teška 190 miliona, a ukućani su građani.

Kako je: u tekućoj rezervi je 145 miliona dinara, a o njoj odlučuje Gradsko veće, ne Skupština. Iz nje se plaćaju koncerti, povećanje plata i 15,75 miliona za račune Sportskog centra „Ibar”, sve troškovi koji se znaju, ili bi bar trebalo da se znaju, unapred.

Kako bi trebalo: budžetska rezerva je kao kanta vode pored peći: stoji puna i dira se samo kad gori. Iz nje se ne zaliva bašta.

Kako je: Odluka o budžetu dozvoljava da se s jedne namene na drugu prebaci najviše deset odsto, a jedno rešenje prebacilo je skoro polovinu stavke. Sa kanalizacije i uređenja zemljišta 27 miliona otišlo je na krpljenje puteva.

Kako bi trebalo: ograničenje je ograničenje. Ko kroz naselje, gde je dozvoljeno 50, prođe sa 240, ne kaže da je „malo preusmerio brzinu”.

Kako je: u junu je gradu zbog neplaćenih faktura obustavljeno 166 miliona dinara, a na računu je tada stajalo više od 850 miliona.

Kako bi trebalo: kome je novčanik pun, tome ne isključuju struju zbog neplaćenog računa.

Plan razvoja grada do 2030. obećava čistije Kraljevo. Program zaštite životne sredine izvršen je nešto preko trećine, energetska efikasnost 14 odsto, a plan upravljanja otpadom nije ni naručen. Ove godine deponija Kulagića ada, na sreću, nije gorela, ali dim, miris i strah iz maja 2025. stanovnici obližnjih naselja još pamte.

Evo pitanja koja bi građani, da su u prilici, postavili odbornicima Skupštine grada Kraljeva pre nego što dignu ruku za ovaj izveštaj:

  • Koliko je novca danas na računu grada i zašto ne radi?
  • Gde ide 190 miliona predviđenih za most?
  • Ko je odobrio preusmeravanja preko dozvoljenih deset odsto?
  • Zašto se plate i računi plaćaju iz rezerve?
  • Kada će biti napravljen plan za otpad?

Gradsko veće, u kome i dalje sede predstavnici SNS-a i SPS-a, po ko zna koji put je sebi dalo ocenu bez ispita. Njihov mandat u gradu je zakonit, jer su 25. oktobra održani parlamentarni, a ne lokalni izbori. Ali iste stranke su na tim izborima i u Kraljevu ostale bez podrške većine građana: lista oko SNS-a dobila je 39,8 odsto glasova, a SPS, koji u gradskoj vlasti ima sedam odbornika, svega 2,7 odsto. Zajedno, 42,5 odsto. Studentska lista osvojila je 53,9 odsto. Politička legitimnost takve vlasti zato je upitna, i ona više nema pravo da ćuti o tome kako troši novac građana.

Skupština grada Kraljeva ne sme da uradi isto. Od njenih 70 odbornika, 30 je opozicionih, a većina njih dolazi iz pokreta i stranaka koje su otvoreno podržale Studentsku listu. Kraljevčani su im dali za pravo: Studentska lista je osvojila 53,9 odsto glasova, lista oko SNS-a 39,8, a SPS, koji u gradskoj vlasti ima sedam odbornika, svega 2,7 odsto. Od 25. oktobra gradski parlament radi u novim političkim i društvenim okolnostima, a ovaj izveštaj je prvi ispit za opoziciju čiji su izbor birači potvrdili. Studenti su sve počeli zahtevom da institucije rade svoj posao. Skupština grada je jedna od njih.

„Poplava dima. Možda i gore, samo tiho.“

Objavljeno: 17.10.2026. | autor: KV Novosti -on line

Osvrt: dva dana, dva događaja i mnogo pitanja o smetlištu na Kulagića adi

„Kao kad su bile poplave – ovo je, po meni, poplava. Poplava dima. Možda i gore, samo tiho.“

Ovo je u petak uveče, u restoranu „Kotlenik“, rekao Radomir Dimitrijević, otac i suprug iz naselja Moša Pijade. Za stolom do njega devojčica je bojila kartu sa letka na kojoj piše „Deponija je bliže nego što mislite“. Na karti su ucrtane škole: najbliža je na 926 metara od smetlišta, a osam škola i jedan fakultet nalaze se na oko kilometar.

Deponija je bliže nego što mislite: udaljenost škola od smetlišta na Kulagića adi (izvor: letak KRC-a)

Radomirova rečenica opisuje stanje bolje od bilo koje analize. Poplava se vidi: voda ulazi u kuće, dolaze ekipe, proglašava se vanredna situacija. Dim sa Kulagića ade dođe, prođe i ostavi samo pitanja. Posle požara krajem maja 2025. koncentracije čestica PM10 i PM2,5 bile su i do 12,5 puta iznad dozvoljenih. Tri dana se o tome pričalo u celom gradu, a onda je sve utihnulo.

Četvrtak: dokumenti na stolu

Irena Stamenić,master inž.šumarstva i članica Ekspertske grupe u senci koju je formirao Kraljevački razvojni centar predaje dokumenta Vladimiru Mimoviću,zameniku gradonačelnika Kraljeva

Dan ranije, 15. oktobra, predstavnici Kraljevačkog razvojnog centra (KRC) predali su Gradu tri dokumenta. Primili su ih zamenik gradonačelnika Vladimir Mimović, rukovodilac Odseka za zaštitu životne sredine Slavica Popović i savetnica Branka Čubrilović. Predati su:

  • inicijativa da se u budžetu za 2027. obezbedi najmanje 8 miliona dinara za novi Lokalni plan upravljanja otpadom;
  • nacrt projektnog zadatka za javnu nabavku;
  • analiza „Hitna izrada novog LPUO“.

Razlog za žurbu je jednostavan: Kraljevo od 2022. nema važeći plan za otpad.

Sastanak je bio srdačan i svi su se složili da plan treba izraditi što pre. Ali tu se pojavljuje prvo pitanje. Grad je još 2023. godine, posle javne nabavke, zaključio ugovor o izradi plana sa konzorcijumom beogradskih firmi. Kako je na sastanku rečeno, posao nikada nije ni započet, a ugovor ni posle tri godine nije raskinut. Dok se ugovor ne raskine, nova nabavka ne može da se raspiše.

Petak: reč dobijaju građani

Razgovor sa žiteljima naselja Moša Pijade i drugih okolnih zgrada

U „Kotleniku“ su se okupili ljudi koji smetlište ne poznaju iz dokumenata, nego kroz prozor. Za većinu njih deponija je do sada značila smrad koji vetar donosi leti, kad su prozori otvoreni. Posle požara između 2020. i 2025. počeli su da se pitaju šta zapravo udišu.

Dr Dragiša Kostić iz Neformalne grupe građana „Stop otrovu sa deponije Kulagića ada“ govorio je o furanima i dioksinima koji nastaju kada otpad gori bez kontrole. Dioksini se talože u zemljištu i u hrani, a u ljudskom organizmu se zadržavaju od sedam do jedanaest godina. Među najosetljivijima su trudnice, novorođenčad i deca.

Dr Dragiša Kostić govorio je o zdravstvenim rizicima požara na smetlištu

Najveću tišinu u sali izazvala je jedna činjenica: uticaj smetlišta na vazduh, vodu i zemljište ne meri se kontinuirano. Za većinu prisutnih to je bila potpuna novost.

Građani su pitali i ono što bi trebalo da zna svako ko upravlja smetlištem. Ko kontroliše šta se tamo radi? Zašto otpad mesecima nije prekrivan zemljom? Kuda odlaze procedne vode sa smetlišta koje leži uz reku, bez ikakve zaštitne podloge? I gde će Kraljevo odlagati otpad kada Kulagića ada, na kojoj već leži milion i po tona smeća, više ne bude mogla da ga primi?

Na pitanja su odgovarali član Gradskog veća Rade Korićanac i savetnica Branka Čubrilović. Korićanac je najavio hitnu reakciju nadležnih: raskid ugovora iz 2023, sredstva u Fondu za zaštitu životne sredine za 2027, kako za novi plan tako i za bolje praćenje stanja na deponiji, i brzo raspisivanje nove javne nabavke.

Plan i merenje umesto nagađanja

„Da bismo nečim upravljali, moramo da znamo čime upravljamo. Ovde mi nagađamo. Zato mora plan, mora merenje“, rekao je Dragan Mitrović, asistent koordinatora projekta KRC-a.

Ni broj tona otpada koji svakog dana stiže na Kulagića adu danas se ne zna pouzdano. Zato najveći deo predloženih 8 miliona dinara nije namenjen papiru, nego merenju: koliko otpada nastaje, šta je u njemu i kako se menja tokom godine. Bez tih podataka svaki plan je samo pretpostavka.

Šta sledi ?

Nacrt budžeta za 2027. Gradsko veće dobija do 1. novembra. Tada ćemo videti da li su obećanja iz „Kotlenika“ postala budžetske stavke.

KRC u novembru nastavlja razgovore sa stanovnicima Romskih naselja I i II i Dositejeve ulice. Od 15. novembra građani svoje predloge mogu da šalju i preko aplikacije „Monitoring centar za otpad“ koja će biti postavljena sajtu Kraljevačkog razvojnog centra . Sve poruke biće predate Gradu pre usvajanja budžeta.

Poplava dima je tiha. Zato o njoj moramo da govorimo glasno, i to pre sledećeg požara, a ne posle njega.

Zoran Nikolić,dipl.politikolog-kordinator projekta Kraljevo na čistac:Građani kroje plan za otpad

Tekst je nastao u okviru projekta „Volonteri za prirodu“ koji sprovode Mladi istraživači Srbije, u partnerstvu sa organizacijama Tim 42 i Inženjeri zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržinu teksta isključivo je odgovoran Kraljevački razvojni centar i ona ne izražava nužno zvanične stavove Evropske unije.

Kraljevački oktobar: dan kada se sećamo i godina koju zaboravljamo

Objavljeno: 14.10.2026. | autor: KV Novosti -on line

OSVRT

Kraljevo je danas obeležilo 14. oktobar, Dan sećanja na žrtve streljanja iz oktobra 1941. godine. Program je održan po ustaljenom redu i sa dužnim pijetetom. Ipak, ostaje pitanje koje ovaj portal postavlja godinama: da li je jedan dan dovoljan za grad čije je stradanje jedno od najvećih u okupiranoj Srbiji?

Dan je počeo komemorativnom sednicom Skupštine grada Kraljeva u zgradi Gradske uprave, uz prisustvo lokalnih zvaničnika, delegacija i gostiju iz Maribora i drugih gradova. Centralni skup održan je potom na Spomen-groblju streljanih. Državne i lokalne delegacije, potomci žrtava i građani položili su vence i prisustvovali parastosu. Na kraju su glumci Kraljevačkog pozorišta izveli poetsko-muzički program „Kamena uspavanka“ na samom prostoru spomen-kompleksa.

Imena, a ne brojevi

Od 15. do 20. oktobra 1941. pripadnici 717. posadne pešadijske divizije Vermahta streljali su, prema do sada pouzdano utvrđenim podacima, 2.255 ljudi. Većinom su to bili Kraljevčani, radnici Fabrike vagona, Fabrike aviona i Državne železničke radionice. Streljanja su sprovedena po pravilu odmazde: sto talaca za jednog ubijenog i pedeset za jednog ranjenog nemačkog vojnika. Kraljevo je tako postalo jedna od karika u lancu zločina koji je počeo u Mačvi i nastavio se u Kragujevcu.

Prve četiri posleratne decenije govorilo se o šest hiljada žrtava. Ovaj broj su generacije učile napamet, a zatim ga nadmetale i prepravljale zavisno od dnevnopolitičkih potreba. Taj krug je prekinula istoričarka Silvija Krejaković. U knjizi „Identiteti“, koju je 2013. objavio Muzej žrtava genocida, ona je bezimenim brojkama vratila imena, prezimena i zanimanja. Na njen rad nadovezuju se mlađi istoričari iz Narodnog muzeja Kraljevo i van njega, poput dr Dragoljuba Danilovića, Vojkana i Nemanje Trifunovića. Ova poruka bi morala biti u središtu svakog oktobarskog skupa. Razlozi stradanja jednako su besmisleni bez obzira na broj, ali dostojanstvo žrtvama vraćaju njihova imena.

Država se vratila, a memorijal čeka

Posle više od decenije pauze, 14. oktobar u Kraljevu ponovo je u državnom kalendaru obeležavanja značajnih istorijskih događaja. Odluku je doneo resorni odbor Vlade na zajedničku inicijativu grada i beogradske podružnice Zavičajnog društva Kraljevo. Od 2024. godine venci se polažu po državnom protokolu, a prvi venac polaže predstavnik Vlade Republike Srbije. To je važan pomak i treba ga pozdraviti.

Protokol, međutim, nije dovoljan. Memorijalni kompleks je i dalje nedovršen. Po rešenju arhitekata Spasoja Krunića i Dragiše  Kovačevića, prihvaćenom još 1970. godine posle opštejugoslovenskog konkursa, izgrađena je tek polovina. Muzej koji je projektom bio predviđen nikada nije podignut. Spomen-vagon na ulazu, nekada sa čuvarom i knjigom žalosti, stradao je u vandalskom požaru. U tekstovima koje smo objavljivali svedoci su opisivali stoku na humkama, decu koja igraju fudbal, pa čak i čoveka koji je na stratištu igrao golf.

Nikola Vukelić, državni sekretar u Ministarstvu za rad,zapošljavanje i boračka pitanja polaže venac u ime Vlade Republike Srbije na Groblju streljanih1941. u Kraljevu

Uzrok nije samo nedostatak novca. Sredinom devedesetih ukinuta je služba koja se tokom cele godine starala o Spomen-parku i pripremala oktobarske programe. Od tada je briga o memorijalu svačija u načelu, a ničija u praksi. Grad se kompleksa seti svakog oktobra, sredi ga za komemoraciju i ostavi do naredne godine. Ideja da se osnuje posebna javna ustanova samo za memorijalni kompleks iznošena je i ranije, ali još nije sprovedena. Profesor filozofije Vladimir Marović upozorava da uređenje ovog prostora ne može zavisiti od nečijih želja. Prema njegovim rečima, to mora biti ozbiljan kulturni, edukativni, arhitektonski, muzeološki i državni poduhvat sa jasnom porukom. Ako je država vratila Kraljevački oktobar u svoj kalendar, logičan sledeći korak je da preuzme i deo odgovornosti za završetak memorijala.

Za koga se sećamo?

Danas je na Spomen-groblju ponovo bilo mnogo učenika. To je dobro, ali samo dolazak ne znači i razumevanje. U nastavi istorije Kraljevački oktobar se obrađuje unutar jedne lekcije o otporu, ustanku i građanskom ratu 1941–1942. Toliko gradiva teško staje u jedan čas, a u udžbeniku se Kraljevo pominje tek u jednoj rečenici, uz Kragujevac i Dragince. Sve ostalo zavisi od nastavnika i njegove volje da iskoristi slobodu u planu. Zato se deca na komemoraciji, kako je za naš portal zapisao nastavnik istorije Milenko Đurić, često vide sa drugovima ili se raduju što taj dan nema nastave. Kako je i sam naglasio, za to nisu kriva deca.

Učenici kraljevačkih škola na Groblju streljanih 1941.u Kraljevu

Rešenja su predlagana i ranije. Prvo je muzej sa kustosom i multimedijalnim sadržajem. Drugo je raspored po kojem svaka kraljevačka škola ima svoj mesec za posetu stratištu, u malim grupama i uz priče o konkretnim ljudima i porodicama, poput dr Mileve Karajović ili porodice Blažić. Treće je protokol po kojem svaka zvanična delegacija koja dolazi u Kraljevo poseti i ovo mesto. Kragujevac je od „Velikog školskog časa“ napravio događaj koji javni servis prenosi svake godine. Kraljevo je nekada imalo direktan prenos i goste iz cele Jugoslavije, a danas se, po oceni naših sagovornika, obeležavanje svelo na lokalni okvir.

Umetnost kao most

U tom smislu umetnički programi, poput večerašnje „Kamene uspavanke“, nisu samo završnica protokola. Oni mogu da progovore mladima jezikom koji govori zvaničnika ne poseduje. Isto pokazuju i projekti poput „Kuće nezaborava“ umetnice Stefane Savić. Taj projekat je prostor sećanja gradio od ličnih priča samih Kraljevčana, različitih generacija i iskustava. Sećanje postaje kulturno pamćenje tek kada ima ustanovu koja ga čuva, ljude koji ga prenose i mesto koje ga dostojno nosi.

Kraljevo je danas pokazalo da pamti. Ostaje da pokaže da se brine o tom pamćenju i ostalih 364 dana u godini. Pitanje koje je postavio nastavnik Đurić važi i za ovaj 14. oktobar: da li smo dostojni ljudi čija imena danas izgovaramo?

Zoran Nikolić,urednik portala KV Novosti on line

Za asfalt 27 miliona preko noći, plan za otpad čeka četvrtu godinu

Objavljeno: 12.10.2026. | autor: KV Novosti -on line

Beleška s povodom

Gradsko veće Kraljeva je 23. septembra jednim rešenjem preusmerilo 27 miliona dinara sa atmosferske kanalizacije u Ulici Vojvode Stepe, nasipa na Ibru u Mataruškoj Banji i trafo-stanice Rudno na održavanje puteva. Novac se, dakle, može brzo naći – kada postoji volja.

Za Lokalni plan upravljanja otpadom te volje nema od 2022, kada je stari plan istekao. Milion dinara iz ovogodišnjeg budžeta stoji, a javna nabavka nije pokrenuta. Rebalansom je budžet uvećan za 458 miliona, a novac za otpad ostao isti – 0,33 odsto gradske kase.

Za to vreme na deponiju Kulagića ada, kojoj je vek istekao 2017, stiže i do 135 tona otpada dnevno, na stotinak metara od najbližih kuća. Posle velikog požara na deponiji, merna stanica u Kraljevu izmerila je 29. maja 2025. u dva sata noću 620 µg/m³ čestica PM10 u vazduhu.

Kraljevački razvojni centar u četvrtak, 15. oktobra, Gradu predaje gotov predlog: inicijativu, nacrt projektnog zadatka i policy brief. Traži da se izdvoji 8 miliona dinara u budžetu za 2027. – oko 73 dinara po građaninu, jednom, za plan koji važi deset godina. Zatražen je prijem kod gradonačelnika.

„Plan traje deset godina, duže od svakog mandata. To nije političko pitanje, već pitanje svih građana“, kaže koordinator projekta Zoran Nikolić.

Odgovor će pokazati da li je otpad Gradu prioritet ili samo tema. Vremena nema mnogo: nacrt budžeta ide Gradskom veću do 1. novembra.

Građani i struka pokreću rešavanje problema „ekološke bombe“ na kraljevačkoj deponiji

Objavljeno: 09.08.2026. | autor: KV Novosti -on line

Predstojeći Uvodni sastanak projekta Kraljevo na čistac:Građani kroje plan za otpad i objavljivanje prvog Sažetka javne politike ( Policy briefa)  označavaju prekretnicu: upravljanje otpadom u Kraljevu prestaje da bude „smetlište tišine” i formalnost na papiru.

Grad Kraljevo se nalazi pred ključnim ispitom zrelosti u oblasti zaštite životne sredine. Dok višedecenijski problem neadekvatnog odlaganja komunalnog otpada direktno ugrožava zdravlje više od 60.000 stanovnika, udruženje građana Kraljevački razvojni centar (KRC), u okviru projekta „Kraljevo na čistac: Građani kroje plan za otpad” (finansiranog od strane Evropske unije kroz program „Volonteri za prirodu” koji sprovode Mladi istraživači Srbije), pokreće opsežnu društvenu i stručnu akciju uvođenja reda, transparentnosti i zakonitosti u ovu vitalnu komunalnu oblast.

Plan odgovornosti: Prvi Sažetka javne politike (Policy brief ) za koji dan na adresama svih aktera

U sklopu priprema za održavanje predstojećeg Uvodnog sastanka projekta, Kraljevački razvojni centar preduzima pionirski korak: prvi stručni dokument politike – Policy brief (Sažetka javne politike) pod nazivom „Zakonodavni okvir i premošćavanje planskog vakuuma u Kraljevu”, ne šalje se samo nosiocima političkih funkcija i donosiocima odluka, već širokom krugu svih aktera projektne i komunalne zajednice.

Upravljanje otpadom nije zatvoreni upravni postupak niti ekskluzivno pravo jedne institucije. Prema važećoj zakonskoj regulativi i normama EU Poglavlja 27, usvajanje i sprovođenje novog Lokanog plana upravljanja otpadom (LPUO) zahteva jasnu podelu uloga, obaveza i odgovornosti:

  • Skupština grada i Gradsko veće Kraljeva: Imaju ustavnu i zakonsku obavezu da pokrenu, usvoje i finansijski podrže održiv strateški okvir, obezbeđujući adekvatna sredstva u Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine (pozicija 5.1), umesto da sredstva pretežno troše na tekuće operativne troškove iznošenja smeća.
  • Gradska uprava (Odsek za ZŽS i Inspekcijske službe): Odgovorni su za beskompromisan nadzor nad primenom propisa po najvišim kriterijumima struke .
  • JKP „Čistoća”: Kao upravljač deponijom nosi operativnu odgovornost za uvođenje primarne selekcije otpada i sprečavanje havarijskih stanja.
  • Stručna javnost i civilni sektor: Imaju pravo i dužnost kontrolnog nadzora i izrade stručnih predloga, sprečavajući da plan ostane nedefinisano „mrtvo slovo na papiru”.
  • Građani i lokalne zajednice: Oko 20.000 stanovnika u zoni visokog rizika (naselja Moše Pijade, Sijaće Polje, Dositejeva i Romska naselja 1 i 2),treba ,ubuduće, da predstavljaju ključne nadzornike uočenih nepravilnosti i najvažnije partnere u odvajanju otpada na mestu nastanka.
Stanje na nesanitarnoj deponiji Kulagića ada na dan 27.7.2026godine

Zašto je tema hitna: Planski vakuum i „1,5 miliona tona tišine”

Prethodni Lokalni plan upravljanja otpadom grada Kraljeva istekao je još 2022. godine. Od tada, Grad se nalazi u opasnom planskom vakuumu. Bez važećeg strateškog dokumenta, Kraljevo nema precizno definisanu infrastrukturu, merljive ciljeve niti uspostavljen mehanizam praćenja učinaka.

Ovaj administrativni vakuum direktno uzrokuje dramatizaciju stanja na terenu: deponija „Kulagića ada”, stara 55 godina, akumulirala je preko 1,5 miliona tona neosiguranog otpada. Zbog odsustva selekcije (trenutno se selektuje svega 0,054% otpada ili samo 74 kg dnevno od u ukupno 136 tona prispelog smeća), raspadanje biorazgradivog otpada generiše metan (CH₄) , što izaziva učestale požare. Podsećanja radi, nakon velikog požara 27. maja 2025. godine, automatska merna stanica kod Železničke stanice zabeležila je zastrašujuću koncentraciju zagađenja od čak 620,40 µg/m³, direktno ugrožavajući zdravlje hiljada porodica i učenika iz 8 obližnjih obrazovnih ustanova.

Ekspertska grupa u senci već radi: Kako sprečiti formalni plan

Da bi se sprečila praksa u kojoj se strateški dokumenti pišu formalistički i bez suštine, u okviru projekta već se aktivno sprovodi jedna od najvažnijih projektnih aktivnosti: rad „Ekspertske grupe u senci”.

Multidisciplinarni tim stručnjaka (inženjeri, pravnici, komunikolozi) priprema pravno utemeljen i tehnički precizan Projektni zadatak (ToR – Terms of Reference) za izradu novog LPUO. Ovaj dokument biće predat Gradu kao gotov, stručni model za raspisivanje predstojeće javne nabavke.

Šta sadrži kvalitetan Projektni zadatak (ToR) koji priprema Ekspertska grupa:

  1. Usklađenost sa Poglavljem 27 EU i Nacionalnim programom 2022–2031: Obavezujući ciljevi u smanjenju odlaganja biorazgradivog otpada i povećanju reciklaže.
  2. Precizna analiza tokova otpada: Obaveza korišćenja realnih lokalnih podataka umesto paušalnih procena.
  3. Sanacija deponije „Kulagića ada”: Jasno definisanje mera za gašenje metanskih žarišta i sprečavanje zagađenja vode i zemljišta.
  4. Jasni mehanizmi kontrole: Definisani indikatori, rokovi i odgovorna lica uz obavezno obezbeđivanje javnog učešća i nadzora.
Stanje na nesanitarnoj deponiji Kulagića ada na dan 27.7.2026godine

Pregled ključnih projektnih aktivnosti: Od digitalnog monitoringa do „Zelenog bedema”

Projekat „Kraljevo na čistac:Građani kroje plan za otpad” sprovodi celovit spektar aktivnosti usmerenih ka trajnoj transformaciji lokalne politike otpada:

  • Rad Ekspertske grupe u senci (Aktivnost u toku): Priprema tehničko-pravne osnove i izrada naprednog ToR-a kako novi LPUO ne bi bio tek formalna prazna ljuštura.
  • Predstojeći Uvodni sastanak: Zvanično okupljanje predstavnika lokalne samouprave, JKP-a, inspekcija, udruženja građana i medija radi uspostavljanja transparentnog dijaloga i prezentacije Policy briefa.
  • Primena metodologije „Zelena karta” (Koalicija 27): Nezavisni monitoring učinka rada organa uprave na skali od 0 do 3 u šest tematskih oblasti, čime se ukida praksa netransparentnog trošenja namenskih ekoloških sredstava.
  • Digitalni „Monitoring centar za otpad”: Uspostavljanje javnog veb-modula na sajtu KRC-a koji će građanima nuditi tačne i ažurne podatke o zagađenju, požarima i inspekcijskim nadzorima, čime se staje na put „digitalnoj fatamorgani“ i neaktivnim linkovima na zvaničnim gradskim prezentacijama.
  • Volonterska akcija „Zeleni bedem”: Prakstična radna akcija u okviru koje će volonteri i građani zasaditi zaštitni zeleni pojas stabala oko deponije Kulagića ada, ublažavajući širenje prašine i neprijatnih mirisa.
  • Javna kampanja i debati „Na čistac”: Održavanje tri javna slušanja u najugroženijim naseljima (Moše Pijade, Sijaće Polje, Romska naselja 1 i 2) i široka medijska kampanja sa ciljem mobilizacije više od 20.000 stanovnika.

Šansa za evropske standarde u Kraljevu

Predstojeći Uvodni sastanak i distribucija prvog Sažetka javne politike (Policy briefa) predstavljaju poziv na zajedničku odgovornost svih aktera. Kraljevo ne sme ući u naredni petogodišnji ciklus upravljanja otpadom sa lošim, formalnim ili zakasnelim dokumentom. Uključivanjem svih aktera, prihvatanjem stručnog Projektnog zadatka i uspostavljanjem javnog nadzora, Kraljevo dobija šansu da iz planskog vakuuma pređe u red modernih, čistih i odgovornih lokalnih zajednica po standardima Evropske unije.