nedelja, 26. maj 2019.

Jesu li naša prava na zdravu životnu sredinu „ mrtvo slovo na papiru“?

Objavljeno: 11.12.2018. | autor: KV Novosti -on line

Danas je u Paraćinu , u organizaciji tri udruženja građana ,Unekop- iz Paraćna , beogradskog Cekor-a  i  Arhus centra iz  Kragujevca održan  okrugli sto „(Ne) korišćena prava građana igrađanki u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji“ na kome se govorilo o o proceni uticaja na životnu sredinu i stratešoj proceni uticaja na životnu sredinu kao i mogućim alatima za zaštitu javnog interesa.

Tema prava građana uoblasti zaštite životne sredine je , ovih dana, reklo bi se užiži javnosti posle brojnih kontroverzi koje prate gradnju mini hidro elektranai sve češćih  slučajeva građanskog aktivizma izraženog kroz njihova protestna okupljanja .

Današnji skup u Paraćinu je u tom kontekstu dobrodošao jer se na njemu čulo ,uz  brojne primere i argumente iz svakodnevnice , da građanski aktivnizam kakvog smo ,kroz medijske natpise, svedoci ovih dana dolazi sa velikim zakašnjenjem kada je ,malte nemoguće izmentiti većinu stvari vezanih za gradnju mini hidroelektrana.I ne samo ovih , nazovimo ih, malih energetskih objekata već i u većini drugih investicionih aktivnosti u oblasti energetike ali i u drugim sektorima a koji se tiču njihovog uticaja na kvalitet životne sredine.

Zakasneli građanski aktivizam i devastirana životna sredina u Srbij posledice su istih uzorka. Zajedniči imenitelj tih uzroka je nezaineresovanost građana i njihovih reprezenata na svim niovima organizovanja države,drugih institucionalnih aktera(udruženja građana, obrazovnih i naučnih ustanova)i većine medija za   aktivnosti koje se tiču zaštite životne sredine a posebno za procedure  i postupanja pri donošenju i primeni propisa koji se tiču zaštite životne sredine.

Jeste Srbija, reće će neko, 12. maja 2009. godine ratifikovala „Arhsku konvenciju“ usvojenu  još 25. juna 1998. godine na IV Konferenciji „Životna sredina za Evropu“organizovanoj od strane Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (ECE) ,taj bazni normativni instrument zaštite životne sredine baziran na tri grupe pravila, ali danas, bezmalo deceniju kasnije možemo ,sa žaljenjem, konstovatida se sa njegovom primenom malo omaklo kako u našem pravnom poredku a posebno u praktičnim aktivnostima koje narušavaju životnu sredinu.

Tri bazna principa izArhuske konvencije: pravo građana na dostupnost informacija,pravo građana da  učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini i pravo na pravnu zaštitu u slučaju kada su prethodna dva prava povređena retko se mogu sresti, u praksi,posebno.

Zato i ne čudi što se kod nas uobičajeni ciklus kod donošenja odluka od javnog ,opšteg interesa u oblasti zaštite životne sredine najčešće izrodi u svojevrsni „cirkus“.

A i tada kada dobijemo dokumeta poput , recimo, većine naših Prostornih planova ,često, zasnovana na pogrešnim parametrima kod procena uticaja na životnu sredinu naš pravosudni sistem ostaje„gluv“ za eventualne  primedbe građana.

.

Biće nam  stanje  u oblasti zaštite životne sredine i teže nego  sadašnje sve dok , i dalje ,ostanu u čudnoj , i neprodnoj, simbiozi neinformisani i nezaintersovani građani sa njihovim pravom da imaju zdravu životnu sredinu i korporativni kapital koji vođen profitom kao svojim „uslovom svih uslova“ nameće svoja „pravila igre“ uz nesebičnu pomoć ogromne većine izabranih predstavnika građana na svim nivoima vlasti.

Zar je teško ,primera radi, zamenit  postojeće fid in tarife za energiju dobijenu iz mini hidro elektarana regularnim proizvodnim tarifama EPS-a i tako , jednim potezom pera, rešiti bar jedan od brojnih problema u  našoj životnoj sredini?

Zar treba čekati neki akcident  većeg obima i težih posledica po životnu okolinu i zdravlje ljudi da bi smo se dozvali pameti i počeli odgovornije da se odnosimo prema budućnosti naše sve malobrojnije populacije?

Broj pregleda: 273

Tagovi: ,

Komentari su zatvoreni.