utorak, 29. april 2025.

Posts Tagged ‘Narodni muzej u Kraljevu’

Monografija grupe „Smak” predstavljena kraljevčanima

Objavljeno: 06.02.2025. | autor: KV Novosti -on line

-Kada sam 2022.godine ,povodom obeležavanja pola veka postojanja  grupe „Smak”  , uradila retrospektivnu izložbu arhivske građe pod nazivom „Smak50” ideja mi je bila da se grupa „Smak” sačuva od zaborava i promoviše autentična rok kultura sa prostora grada Kragujevca. Ona je tada   bila dominantan način izražavanja života generacija sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina 20. veka ne samo Kragujevca već i nekadašnje Jugoslavije.

Tada je ,septembra meseca 2022,u Kragujevcu  otkriven spomenik grupe čiji je autor Katarina Tripković,a meni je  već bilo jasno da treba da uradim i monografiju, zato što imam svu ahrivsku građu grupe,  jer je moj otac to ceo život prikupljao i čuvao” , rekla je večeras na predstavljanju monografije  u Narodnom muzeju u Kraljevu,njena autorka novinarka Ksenija Đerković koja je ,inače , ćerka bubnjara grupe ,kraljevčanina Slobodana Stojanovića-Kepa.

A pored Kepa u „Smak”-u je ,jedno vreme svirao, još jedan kraljevčanin, Lazar Lazo Ristovski, pa je sasvim razumljivo da monografija koja predstavlja  važan i neizostavan dokument jednog vremena , bude, posle Beograda i Kragujevca,  predstavljena i u Kraljevu.

Monografija,koja ima skoro 600 strana  obuhvata čitavu karijeru grupe Smak od 1971. do 2023. godine, od osnivanja benda do postavljanja njihovog spomenika u Kragujevcu.

Mikica Jakovetić, Kepov drug iz detinjstva sa Kepovom ćerkom,autorkom monografije

U monografiji se nalaze  fotografije iz svih perioda rada grupe, istorijat Smaka, novinski članci iz štampe čitave ondašnje Jugoslavije, posteri, plakati ,ulaznice za koncerte, diskografija ,ali  QR kod, preko koga ljubitelji grupe mogu, putem telefona da slušaju  pesme „Smak”-a dok čitaju monografiju.

U monografiji se nalaze i autorski tekstovi rok kritičara Branimira Baneta Loknera,koji je recenzent monografije, zatim tekstovi  „Smaknuta sećanja”poznatog rok kritičara i autora knjige “ExYU Rock enciklopedija” Petra Janjatovića, „Sećanja” svetski poznatog rok fotografa Branislava Brajana Rašića  i „Živeti Smak” autorke Katarine Đerković.

Izdavač monografije je Udruženje „Smakovci” Kragujevac. Grafičko-tehnički urednik monografije je Aleksandar Jekić a konsultant na izradi knjige je Milomir Mićo Erac.

Promociju monografije u Kraljevu otvorio je direktor Narodnog muzeja u Kraljevu istoričar Darko Gučanin a pored autorke monografije Ksenije Đerković na promociji je govorio i njen recezent ,rok kritičar Branimir- Bane Lokner.

Izlazak monografije  iz štampe pomogli su SOKOJ, gradovi Čačak i Kraljevo kao i Narodni muzej u Kraljevu koji je bio i domaćin večerašnje, dobro posećene, promocije.

Sećanje na dane  zajedničkog stradanja Srba i Slovenaca tokom II svetskog rata

Objavljeno: 11.10.2024. | autor: KV Novosti -on line

Mladim ljudima  danas, kako u Srbiji tako i u  Sloveniji ,  manje je poznata istorijska činjenica da su jedino Srbi i Slovenci,koji su pre II svetskog rata  živeli  na prostoru Kraljevine Jugoslavije ,bili proterivani sa svojih ognjišta kao žrtve sulude teorije nemačkih fašista o etnički čistom arijevskom prostoru. Od tri konstitutivna naroda ondašnje kraljevine Nemci su napli jedino Srbe i Slovence dok su im Hrvati,tačnije njihova kvislinška Nezavisna država Hrvatska ,bili saveznici.

Poster for the exhibition “Exiles” in the National Museum Kraljevo

I dok su Srbi bili izloženi genocidu od strane Nemaca,i njihovih saveznika  sa ovih prostora (Hrvata,muslimana i Albanaca) Slovenci su ,zahvaljujući  delu njihovih elita,pre svega verskih,koje su naginjale ka katoličkom klerikalizmu i  germanofilstvu bili pošteđeni toga,ali je , oko 10 % čitave ondašnje  populacije, bilo ipak  proterano. Nemački planovi o proterivanju bili su daleko “ambiciozniji”,jer su prema nekim dokumentima želeli da  deportuju imeđu 220.000 i 260.000 Slovenaca ali ih je u tome omelo nekoliko razloga među kojima je i relativno rani početak narodnooslobodilačkog otpora.

Sa otvaranje izložbe Pronanici u Narodnom muzeju Kraljevo (foto S.V.)

Prema smernicama za iseljavanje stranih elemenata iz Donje Štajerske, koje je 18. aprila 1941. godine u Mariboru izdao Hajnrih Himler, šef nemačke policije i državni komesar za jačanje nemačke nacije, trebalo je proterati nacionalno svesne Slovence, naročito obrazovane ljude (profesore, učitelje, sveštenike i dr.).

Prvi transport sa prognanima iz meljske kasarne krenuo je  7. juna 1941. godine. Zbog urušenog tunela kod Črešnjevca, prognanici su teretnim automobilima prevezeni do železničke stanice u Slovenskoj Bistrici. Odatle ih je put vodio u Srbiju, u koncentracioni logor Aranđelovac. Posle 9. juna, kada je tunel na Črešnjevcu osposobljen, svi dalji transporti do 26. jula 1941. godine polazili su sa mariborske železničke stanice. U prvom talasu deportacija, koji se odvijao po precizno predviđenom planu i redu vožnje, od 7. juna do 5. jula krenulo je 12 transporta, od čega 11 iz Maribora i jedan transport iz Rajhenburga. U Srbiju i na teritoriju NDH deportovano je 4.607 lica. Među njima je bilo 520 mariborskih porodica sa 1.913 članova.

Nacisti su hteli da deportuju u Srbiju većinu Slovenaca, osim onih podobnih za germanizaciju, ali iz različitih razloga, od 12. jula 1941. godine, morali su da ih deportuju u druge zemlje. Od 7. juna do 10. jula 1941. godine u Srbiju su u 17 transporta deportovane 6.802 osobe.

Autorka izložbe dr Irena Mavrič Žižek

Stoga je izložba u Narodnom muzeju Kraljevo,pod nazivom „Prognanici“ („Izgnali so nas“) Muzeja narodnog oslobođenja Maribor,otvorena večeras od izuzetnog značaja i trebalo b da je vidi što veći broj kraljevčana,posebno mladih.

Otvarajući izložbu ,podeljenu u šest tematskih celina, njena autorka dr Irena Mavrič Žižek se,uz zahvalnost Narodnom muzeju Kraljevo na pozivu da prikaže svoju izložbu,zahvalila  svim kraljevčanima i pripadnicima Srpskog naroda čiji su preci te 1941.godine pokazali svoju solidarnost sa prognanim Slovencima deleći sa njima i poslednje parče hleba.

Neki od prognanih Slovenaca, koji su se oktobra 1941.godine zatekli u Kraljevu,podelili su zlu sudbinu žitelja Kraljeva koji su masovno stradali u bestijalnom fašističkom teroru kada je,za desetak dana,streljano preko 2.200 građana Kraljeva ,među kojima je bilo i prognanika sa Kosova i iz Hrvatske.

Otvorena je reprezentativna izložba radova biviših i sadašnjih učenika Umetničke škole u Kraljevu

Objavljeno: 26.04.2024. | autor: KV Novosti -on line

Povodom jubileja ,dve decenije postojanja i rada Umetničke škole u Kraljevu večeras je,u Narodnom muzeju Kraljeva orvorena reprezentativna izložba radova biviših i sadašnjih učenika Umetničke škole u Kraljevu.

Izložba je koncipirana tako da su  svojim radovima zastupljeni bivši učenici Umetničke škole u Kraljevu iz različitih generacija, radovi učenika  koji trenutno pohađaju nastavu kao i fotodokumentarni  materijal o radu škole tokom dve decenije.

Suština izložbenog koncepta je i prepoznavanje mladih savremenih umetnika kroz čije radove se sagledavaju i potvrđuju rezultati rada škole ostvareni tokom perioda od dve decenije. Umetnička škola Kraljevo, ne samo da je školovala buduće umetnike, već je i svojim profesionalnim kadrom obogatila umetničku scenu našeg grada.

Odabirom Narodnog muzeja u Kraljevu za organizatora ove izložbe želeo se ukazati  i na 150 godina dugu tradiciju Narodnog muzeja u Kraljevu kao mesta u kome se odvijaju značajni kuturno-prosvetni procesi koji svojim sadržajim i akterima neretko nadilaze okvire lokalne ustanove kulture.

I ova izložba radova učenika Umetničke škole u Kraljevu bez sumnje spada u događaj takve vrste koji sadržajem i akterima nadilazi lokalne granice za šta su pre svega zaslužni zastupljeni umetnici iz reda bivših učenika,koji svojim radovima, kroz različite pristupe, poetike i prakse iskazane jezikom savremene umetnosti, po temi, problematici, kvalitetu, načinu realizacije i značaju prevazilaze lokalne a zašto ne reći i nacionalne okvire.

Umetnička škola u Kraljevu je otvorena 2004.godine  zahvaljujući zalaganju pojedinaca iz sfere politike, obrazovanja i kulture koji su radili u prilog otvaranju specijalizovane, pedagoške ustanove za obrazovanje u oblasti likovnih i primenjenih umetnosti, u izmenjenim društveno-političkim i kulturnim prilikama početkom dvehiljaditih.

Škola je tada,pored škole u Nišu, bila druga ustanova te vrste  južno od Beograda  a njenim radom uspešno je rukovodio ,bez malo  čitave dve decenije ugledni likovni umetnik, akademski slikar Velimir Zelenović, koga je odnedavno na tom mestu zamenila agilna profesorka Aleksandra Popović koja je svojevremeno, osmišljavjući i organizujući brojne nove kulturne manifestacije,ostavila trajan beleg u kulturi grada rukovodeći Kulturnim cenrom Ribnica.

Ovakvu reprezentativnu izlobu prati i dobar katalog za šta zasluge pripadaju timu koji ga je priredio  a koga je predvodila Nadica Lišanin ,autorka izložbe i urednica kataloga.

Kolektiv Umetničke škole u Kraljevu školske 2023/24

Pomenimo na samom kraju i Stručno veće Umetničke škole u Kraljevu koje je sarađivalo sa autorom u pripremi izložbe i na taj način doprinelo dobrom konceptu ilzožbe koja će ,sigurno je, privući pažnju brojne publike u narednim danima, sve do 21.maja kada se izložba zatvara.

Otvorena izložba „Mataruška Banja: Pod hladnim lipama, kraj brzog Ibra …“

Objavljeno: 15.12.2023. | autor: KV Novosti -on line

“Marljivo istraživanje arhivalije i foto dokumentarnog materijala u fondovima i zbirkama relevantnih arhivskih, muzejskih i bibliotečkih ustanova u Beogradu i Kraljevu ,kao i u segmentu privatnog kolekcionarstva iznedrilo je ovu vrednu izložbu,kao svojevrsni zapis o prošlosti.Ništa manje nije vredan katalog za  izložbu čiju osnovu čine dokumenta iz 6.arhivskih fondova,jedne zbrike, 7.dnevnih i periodičnih listova  i još 29 dokumenata, urbanističkih planova i stručne periodike“ rekao je večeras otvarajući izložbu „Mataruška Banja: Pod hladnim lipama, kraj brzog Ibra …“ , njen recezent dr.Vlada Virijević.

dr Vladan Virijević (Foto:Srđan Vulović)

Nesumnjiva zasluga za odlično pripremljenu izložbu  pripada njenoj autorki Suzani Novčić, muzejskoj savetnici Narodnog muzeja Kraljevo.U pripremi ne manje vrednog kataloga izložbe, njoj je pomagao istoričar Radomir Jakšić iz Mataruške Banje.

Publika na otvaranju izložbe

Večerašnje otvaranje, ali i deo kataloga, posvećeno je arhitekti Milanu Zlokoviću (1898-1965), autoru projekta za hotel  “Žiču” čiji je vlasnik bio Dezider Hovan.  Hotel Žiča je tada reklamirana “ kao moderan hotel s „trideset higijenskih, zračnih i sunčanih soba“, koji je uneo nove standarde u hotelsku arhitekturu i omogućio komforan boravak gostiju, a pored smeštaja i ugostiteljskih usluga gostima je na raspolaganju bio i otvoreni bioskop na krovnoj terasi hotela”.Arhitektonsko rešenje tog hotela predstavlja prvi je moderni hotel u Srbiji, u čijoj je arhitekturi objedinjena zapadna modernistička praksa u projektovanju ove tipologije.

O hotelu Žiča i stvaralačkom opusu Milana Zlokovića,   ali i o radu Fondacije koja nosi njegovo ime, psetiocima izložbe  govorio je arhitekta  dr. Đorđe Mojović,unuk Milanov  koji je upravitelj Fondacije osnovane 2016.godine.

dr Đorđe Mojović

Pored njega Fondaciju su osnovali njegov ujak, akademik Đorđe Zloković Milanov sin i njegova majka dr.Milica Mojović, ,ahitekta i doktor mašinskih nauka, profesorka na Mašinskom fakultetu u Beogradu, ćerka Milana Zlokovića.

Suzana Novčić

U svom kratkom ali vrlo nadahnutom obraćanju prisutnima autorka izložbe Suzana Novčić je ukazala na  sudbinu Mataruške Banje kao svojevrsnog pokazatelja    nespremnosti da ,kao narod, od sebe sačuvamo vredne materijalne i nematerijalne segmente naše prošlosti,olako čineći diskontinuitet  tamo gde za njim nema ni potrebe ni razloga.

Posuđe sa motivom hotela Žiča(vlasništvo porodice Gvozdenović)

Posetioci izložbe  će imati prilike da se, kroz razglednice, fotografije, predmete i dokumenta, upoznaju sa genezom nastanka i razvoja Mataruške Banje: od pronalaska lekovite vode, preko međuratnih godina procvata i uspona, zatim sistemskih i ideoloških promena u socijalizmu, kada se razvila u moderno lečilište, u skladu sa standardima savremene balneologije i rehabilitacije, sve do početka devedesetih godina XX veka, kada je doživela svojevrsno posrnuće.

Jedan od eksponata na izložbi -foto portret dr Dragutina Gvozdenovića,prvog, stalnog lekara u MB

Pored hronološkog prikaza, izložba pruža uvid u prvobitni urbanističko-regulacioni plan, panorame naselja, arhitektonske projekte banjskih kupatila, hotela i vila, izgled turističko- ugostiteljskih objekata, zdravstvenih i lečilišnih ustanova, reprezentativnih banjskih vila, te vizuelno dočarava kulturu življenja, odevanja, kao i prizore odmora i rekreacije. Deo njene priče čine i portreti znamenitih ličnosti (lekara, fotografa, arhitekata, trgovaca, učitelja…) koje su svojim delovanjem i pregnućem utisnuli trajni beleg na njegovu fizionomiju, kao i likove onih „običnih“ ljudi, najčešće bezimenih, koji su zarad izlečenja zdravstvenih tegoba, ali i lepih, veselih životnih trenutaka, izvesno vreme provodili u Banji.

Suzana Novčić,dr Vladan Virijević,dr.Đorđe Mojović i Radomir Jakšić

Izložba će biti otvorena do 15.februara 2024.godine i valjalo bi da je organizovano poseti što veći broj srednjoškolaca i studenata,posebno onih koji uče  građevinu u Šumarkoj školi ili je studiraju na  Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu.

U  kraljevačkom muzeju “zaplovio” muzički vremeplov !

Objavljeno: 04.06.2022. | autor: KV Novosti -on line

 Bilo je to nekada…U zemlji koja više ne postoji, u vremenu koje se nikada više neće vratiti…

To je ono prvo što je,verovatno,  palo na pamet posetiocima nesvakidašnjeg muzičkog vremeplova koji je, zahvaljući Narodnom muzej u Kraljevu i izložbi „LP – Istorija gramofona i zlatno doba ploča“ , zaustavljen u našem gradu.

Ponovo radi Disko…

U takvom ambijentu,vremeplova koji plovi zahvaljući  nostalgiji i sećanjima, upriličeno je,u saradnji sa časopisom Sidža ,nesvakidašnje veče sećanja na diskoteke koje su radile u Kraljevu sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, kao i na muziku koja se sa gramofona i gramofonskih ploča slušala tih godina.

Za muzičku atmosferu tog vremena bio je zadužen, Dragan Trifunović Džindžer koji je,1976 godine u prostorijama Mesne zajednice “Ženeva”otvorio diskoteku “Intergral” zajedno sa svojim tadašnjim partnerom Milom Martićem koji se , sinoć , nije pojavio iako je bio najavljen u programu.

Dragan Trifunović Džindžer

Bilo je interesantno pratiti ponašanje malobrojnih ,mahom vremešnih, posetilaca kraljevačkog muzičkog vremeplova kako su sa neskrivenim oduševljenjem reagovali na susret sa muzičkim napravama iz tih sedamdesetih godina XX veka, gramofonima, pločama, zvučnicima, ondašnjim strobovima i drugim napravama za obavezni lajt šou koji je tada  ,kao savremeni svetlosni efekti danas, bio zadužen da sasvim obične prostore bar na čas pretvori, prateći ritam muzike i ritam emocija publike, u  mesta snova i mašte.

Samo retki su u tim trenucima odoleli da se ne maše za svoj mobilni telefon kako bi bar na tren,u po kojoj fotki,zarobili  svoje emocije izazvane ponovnim “susretom sa  mladošću”.

Taj kratkotrajni blesak ekrana mobilnih telefona, koji su ,sinoć, bili svojevrsni “padobranci – uljezi” u kraljevačkom muzičkom vremeplovu,imao je efekat hladnog tuša koji je,kod većine ,raspršio iluziju povratka u mlade dane.

Iskre u očima izazvane ponovnim ulaskom u Disko  zamenilo je setno raspoloženje manifestovano činjenicom da je većina posetilaca brzo  nalazila  svoje mesto na kome su ,sedeći, slušali muziku koja ih je ,bar na tren ,vratila u mladost.

Za ples – igru, bez čega  ni jedno mesto nije Disko, bila je raspoložena samo jedna prelepa devojčica predškolskog uzrasta, koja je kako to već samo deca znaju, “na keca” odreagovala na dobru muziku izazvaši svoju baku da joj se,bar na tren,pridruži.

Ostali su ostali…Sedeći zamišljeni ili  razgovarajući šapatom o vremenima prošlim!

Važno uporište vizuelnih umetnosti

Objavljeno: 15.11.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sa današnjeg otvaranja Novembarskog salona u Kraljevu

Danas je u Narodnom  muzeju Kraljevo otvoren Novembarski salon vizuelnih umetnosti koji ova ustanova organizje u saradnji sa Udruženjem likovnih i primenjenih umetnika Kraljevo. Na ovogodišnjem  Novembarskom salonu svoje radove je izložilo četrdesetdevet stvaralaca  iz Kraljeva , Kragujevca ,Užica , Trstenika , Čačaka ,Kruševca , Gornjeg Milanovca , Novog Sada i Beograda.

Pišući o ovoj manifestaciji u njenom katalogu istoričar umetnosti i  muzejski savetnik Suzana Novčić je naisala  „ Novembarski salon vizuelnih umetnosti koji organizuju Narodni muzej Kraljevo i Udruženje likovnih i primenjenih umetnika Kraljevo , svojim kontinuiranim i otvorenim pristupom uspeva da održi prepoznatljivu poziciju važnog uporišta i podsticaja savremene umetničke scene . Njegova geografska determinacija (okarakterisana najčešće kao lokalna ili regionalna) gubi važnost u vremenu globalne umreženosti i sveopšte „vidljivosti“ zahvaljujući brzim komunikacijskim mrežama, gde pojam lokalno gubi svaki smisao. U takvoj atmosferi sveopšte umreženosti , ovakve izložbe predstavljaju još jedan mogući „umetnički pejzaž“ jedne razuđene umetničke scene koja je vrlo često prinuđena na samoorganizovanje i vlastite inicijative koje umnogome počivaju na prožimanju formalnog i neformalnog . Time je važnost ovakvih, institucionalnih dešavanja još veća , jer su muzeji i danas od izuzetnog značaja za savremenu umetničku scenu . Oni su i dalje centri legimiteta i potvrde umetnika i umetnosti , onako kako ih je još Artur Danto okarakterisao (svet umetnosti) , a sa druge strane oni su sve više mesta u kojima se preispituju i interpretiraju složene umetničke pozicije i teme , povezuje veliki broj aktera na sceni i čine ih relevantnim za kulturu i određenu društvenu sredinu“.

Žiri ovogodišnjeg Novembarskog salona je nagradu koja podrazumeva samostalnu izložbu u Narodnom  muzeju Kraljevo dodelio Ivanu Šukoviću iz Podgorice ,  koji  trenutno na Univerzitetu umetnosti u Beogradu završava doktorski projekat , za njegov rad The Quality Family time rađen kombinovanom tehnikom koji po obrazloženju žirija  između ostalog ukazuje da „ simbol porodičnog okupljanja u ovom radu ne predstavlja dom (mesto gde se vode razgovori ,rešavaju problemi i u kome vlada osećanje  pripadnosti), već oblik zabave i medijske kulture.

Novembarski salon vizuelnih umetnosti u Narodnom  muzeju Kraljevo biće otvoren  za posetioce  do kraja godine.

Ražalovani direktor kraljevačkog muzeja najbolji muzealac Srbije u 2017 godini

Šta li će na ovo reći odbornici vladajuće koalicije u Skupštini grada Kraljeva ?

Objavljeno: 18.05.2017. | autor: KV Novosti -on line

Dragan Drašković prima najveće priznaje muzealaca Srbije

Danas je u Muzeju Vojvodine  u Novom Sadu , povodom Međunarodnog dana muzeja održana svečana sednica Skupštine Muzejskog društva Srbije, Nacionalnog Komiteta ICOM-a Srbije i Osnivačkog odbora manifestacije „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10”.Na svečanosti je,između ostalog, uručeno i najveće priznanje u muzejskoj delatnosti Srbije- nagrada „Mihailo Valtrović“. Nagrada nosi ime prvog  sprskog  muzeologa koji je postavio temelje sistematskom sakupljanju spomenika kulture na teritoriji Srbije.  Ovogodišnji laureata je je Dragan Drašković , istoričar, muzejski savetnik Narodnog muzeja Kraljevo , donedavni direktor Narodnog muzeja u Kraljevu koga je uspešno vodio zadnjih osamnaset godina. On je ,danas,  primio nagradu iz ruku Draga Njegovana,predsednika  Muzejskog društva Srbije. Ni nepodeljneo mišljenje stručne , i šire javnosti, o njegovom uspešnom radu i rukovođenju kraljevačkim muzejom nije bilo od naročitog značaja za odbornike Skupštine grada koji su iz ,valjda samo njima znanih razloga , nedavno na sednici Skupštine grada Kraljeva Draškoviću uskratili poverenje ne izabravši ga čak ni za v.d. ustanove čime su otvorili svojevrsnu krizu u rukovođenju ovom ustanovom kojom se Kraljevo,s prvom ,ponosilo.