Objavljeno: 26.02.2023. | autor: KV Novosti -on line
U Kraljevu živi i radi najbrojnija „enklava“ raseljenih Raščana u Srbiji ,koja je i najbliža svom zavičaju. Osnivanjem ovog udruženja ,februara 2010. godine, počelo se sa aktivnostima na uspostavljanju institucionalizovane ,planirane i koordinirane komunikacije sa zavičajem , pored onih , tradicionalnih , veza unutar porodičnih odnosa.
Mini koncert Akademskog vokalno-instrumentalnog ansambla „Arhangeli“, iz Kragujevca ispred crkve Stara Pavlica koja je posvećena svetiteljima Petru i Pavlu (foto M.Bošković)
Zato su,danas, članovi ovog udruženja obeležili svoju slavu „Sveti Simeon Mirotočivi” rezanjem slavskog kolača u svom zavičaju, u crkvi u Novoj Pavlici posvećenoj Vavedenju Presvete Bogorodice sagrađenoj u neposrednoj blizini crkve Stara Pavlica koja je, pak , posvećena svetiteljima Petru i Pavlu , koja je pripadala nekadašnjem manastirskom kompleksu.
Rezanje slavskog kolača je obavljeno u zavičaju u crkvi u Novoj Pavlici posvećenoj Vavedenju Presvete Bogorodice (foto.M.Bošković)
Tom prilikom novoizabrana predsednica udruženja Danijela Milanović predala je domaćinstvo slave , za narednu 2024 godinu ,Vladimiru Ostraćaninu koji je,do nedavno, obavljao dužnost sekretara ovog udruženja
Svojevrsni doprinos današnjoj slavi dali su članovi Akademskog vokalno-instrumentalnog ansambla „Arhangeli“, iz Kragujevca ,predvođeni prof. Vojislavom D. Spasićem, koji se prošle godine učlanio u udruženje “Stara Pavlica”. Jedan od motiva za njegovu odluku da postane član “Stare Pavlice” bila je i muzička saradnja koju je ostvario sa pokojnim Novicom Negovanovićem a do koje je došlo i zahvaljujući Borisu Boći Čoloviću, donedavnim predsednikom udruženja Raščana u Kraljevu.
Ovaj operski pevač i profesora na FILUM-a u Kragujevcu je tako ,na najlepši način , predstavio svoj pedagoški i umetnički rad članovima svog udruženja, jer je njegov hor učestvovao na liturgiji u crkvi Vavedenje Presvete Bogorodice, ali su,potom, otpevali i par numera iz svog repertoara ispred obe crkve, i u Staroj i u Novoj Pavlici.
Proslavu slave članovi udruženja su ,po povratku u Kraljevo, nastavili u restoranu “Njam-Njam” na Beranovcu.
Objavljeno: 25.02.2023. | autor: KV Novosti -on line
Gradsko veće grada Kraljeva je ,za zadnjih sedam dana, imalo kvalitet vazduha , u dva navrata,kao svoju temu!
17.februara 2023.godine razmatralo je , i usvojilo, Izveštaj o kontroli kvaliteta vazduha na teritoriji grada Kraljeva u 2022.godini, a 24.februara 2023. godine je usvojen mesečni Izveštaj o praćenju kvaliteta vazduha za januar 2023.godine.
Rezultati merenja PM 10 i PM 2,5 na teritoriji grada Kraljeva u 2022.godini
Uprkos krajnje zabrinjavajućim i alarmantnim podacima o izmerenim vrednostima čestica PM 2,5 i PM 10 u vazduhu u gradskoj zoni , saopštenim u oba dokumenta čiji je autor Zavod za javno zdravlje Kraljevo, Izveštaji su , sudeći prema zvaničnim izveštajima dostavljenim medijima a i informacijama dobijenim od nekih većnika,usvojeni u gromoglasnoj tišini. Bez jedne reči !
A u usvojenim dokumentima zapisano je da su ,u Kraljevu 2022 godine, granične dnevne vrenosti suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5 čak 112 dana prelazile dozvoljenu dnevnu i tolerantnu vrednost od 50 μg/m3 (mikrograma po kubnom metru).To je ,piše u istom godišnjem Izveštaju 24 dana više nego u 2021.godini!
Na žalost ,trend je, uprkos blagoj zimi što podrazumeva i manje trošenja energenata, nastavljen i u 2023.godini.Tako je u januaru 2023.g. zabeleženo 12 dana sa prekoračenim graničnim dnevnim vrednostima suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5.Rekor je ostvaren 2.januara 2023.g. sa izmerenih 261,41 μg/m3 (mikrograma po kubnom metru). Da li ,možda, treba da se tešimo da je to još uvek daleko od neslavnog rekorda ostvarenog 26.januara 2020.godine kada je zabeleženo rekordnih 367 μg/m3 ?
Ove,nevidljive čestice koje sadrže mešavinu čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, nastaju kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije zaslužne su za bolesti sistema za disanje i doprinose visokoj stopi opšteg mortalitea u Kraljevu.
Za pravo se valja (iz)boriti!
Kako drugačije tumačiti i povezivati podatke i činjenice da je stopa opšteg mortaliteta u Kraljevu,u 2021.godini, bila 18,03% što se smatra se visokom ukoliko je njena vrednost iznad 12%.
Zagađeni vazduh svakako doprinosi da kao razlog posete lekaru kod predškolske dece dominiraju bolesti sistema za disanje 62,05% i stopom od 2019,14 na 1000 predškolske dece.
Slično je i kod školske populacije (7do 18 godina) u kojoj su bolesti sistema za disanje najčešće dijagnostikovana oboljenja sa 49,23% učešća u ukupnom morbiditetu i stopom od 1067.57 /1000.
Greh je reći da se u Kraljevu ne preduzima baš ništa da bi se ovaj problem rešio. Preduzimaju se, i iz javnih prihoda finansiraju, određene, pojedinačne, mere (monitoring kvaliteta vazduha, jačanje energetskih svojstava stambenih zgrada, skromno ozeljenjavanje ionako skromnih zelenih površina u gradskom jezgru…)
Činjenica je da su preduzete mere u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu,najvećim delom, idukovana sa strane,normama državni organa ili političkim akcijama sa nacionalnog nivoa,i da ne postoji ni jedna,autohtona, mera inicirana na lokalnom nivou.
Za ovu tvrdnju dovoljno je uporediti izdvajanja sredstava iz lokalnog budžeta za unapređenje kvaliteta vazduha koja su izdvojena nezavisno od sredstava doniranih sa nacionalnog nivoa.
Upravljači gradskim budžetom ne vide,ili ne znaju da vide, da je, recimo, ostvarivanje uštede od 7,5 miliona dinara, ili samo 5 % od planiranih sredstava u 2023.godini za, troškove električne energije javne rasvete i zgrade organa gradske uprave,dovoljno da se ,samo u jednoj godini , nabavi uređaj za kvalitetniji monitorin vazduha i zamene bar tri-četri,kotla u javnim objektima koji troše lož ulje (objekat Kulturnog centra u Ribnici, Specijala škola Ivo Lola Ribar u Dositejevoj…)
Uz to i dalje izostaje ono ključno, a to je multidisciplinarno i multisektorsko postupanje svih faktora u lokalnoj zajednici u skladu sa krovnim, validnim dokumentom , lokalnih javnih politika u oblasti kvaliteta vazduha koji se zove Plan kvaliteta vazduha, čije je usvajanje obaveza po Zakonu o zaštiti vazduha (Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 10/2013 i 26/2021 – dr. zakon)
Do duše na ovom dokumentu se radi: februara 2020.godine urađen je prvi Nacrt ,na koji resorno Ministarstvo zaštite životne sredine nije dalo saglasnost.
Tokom 2022 godine ,lokalnoj samoupravi je dostavljen novi tekst Nacrta ovog dokumenta a u periodu od 24.10.2022. godine do 24.11.2022. godine održana je Javna rasprava o Nacrtu plana kvaliteta vazduha grada Kraljeva za period od 2022. do 2027. godine .
Na dokumentu se ,verovatno, još uvek radi sudeći na osnovu informacije iz Pograma za korišćenje sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva u 2023. godini u kome ,između ostalog ,u tačci 6. piše da je planirano još ,dodatnih 200.000 dinara za izradu ovog Plana.
U istom dokumentu ,pod tačkom 3. piše da su planirana sredstva u iznosu od 2.000.000 dinara za kupovinu dodatnog uređaja za merenje kvaliteta vazduha. Uređaja čija je kupovina obećana od strane gradonačelnika još u decembru 2021.godine prilikom usvajanja budžeta a koji bi omogućio da se građani Kraljeva o stanju kvaliteta vazduha obaveštavaju u realnom vremenu.
Kad se nešto (od)radi tek da se odradi…
Ovako su ,građani, po još uvek standardnoj proceduri,preko sajta grada i lokalnih medija koji su hteli da prenesu zakasnelu informaciju,dva dana posle sednice veća na kojoj je usvojen godišnji Izveštaj o kontroli kvaliteta vazduha na teritoriji grada Kraljeva u 2022.godini ,obavešteni da je vazduh 13. ;16. i 17. februara bio jako zagađen a još šest dana u februaru ,do tog 17.februara, bio zagađen.
Teško je razumeti ćutanje gradskih većnika o (ne) činjenju lokalne samouprave o tome kako da reši ili bar umanji problem koji značano doprinosi problematičnom zdravstvenom stanju građana Kraljeva.
Još je teže ,uz sve “olakšavne okolnosti”, razumeti ćutanje i nezainteresovanost građana za ovaj gorući problem koji direktno ugrožava njihovo zdravlje.
Stoga nam se naziv pesme velikog Petra Petrovića Njegoša u naslovu ovog teksta čini savim prikladnim da oslika društvenu atmosferu u lokalnoj zajednici kada se govori o kvalitetu vazduha koga svakodnevno udišemo.
Objavljeno: 20.02.2023. | autor: KV Novosti -on line
Izborom Danijele Milanović za predsednika “Stare Pavice” ovo udruženje građana, koje već dvanaest godina okuplja kraljevčane poreklom iz Raške, započinje nova era u radu , konstatovano je večeras na godišnjoj Skupštini udruženja održanoj u restoranu “Sunce plus”.
Ova uspešna preduzetnica, majka tri odrasle ćerke, koje su večeras došle da je podrže, bila je do sada aktivani član udruženja, a njena energija i radni elan su je preporučili za mesto prve dame na čelu ovog udruženja koje okuplja brojne priznate stručnjaka iz raznih oblasti i uspešne privrednike koji žive i rade u Kraljevu a koji mogu i žele da , na razne načine , doprinesu razvoju Kraljeva i Raške kao svog zavičaja.
Novoizabrana predsednica udruženja Stara Pavlica Danijela Milanović(u sredini)
Njoj će u daljem radu pomagati Boris Boća Čolović, koji je izabran za podpresednika i profesorka Nataša Vuković koja je izabrana za sekretara ,kao i Milorad Ostraćanin, Ljiljana Jelić, Milanko Bošković, Ivan Milić i Mladen Plavšić kao članovi Upravnog odbora .
Za članove novog Nadzornog odbor izabrani su Vladimir Milošević, Ivan Pavlović i Branko Stojanović.
Sa večerašnje godišnje izborne Skupštine UG Stara Pavlica
Na večerašnjoj Skupštini saopšteno je da će slava udruženja „Sveti Simeon Mirotočivi” biti obeležena rezanjem slavskog kolača u manastiru Studenica u nedelju 26.februara koji tog dana,takođe, slavi svoju slavu. Novoizabrana predsednica udruženja je, još prošle godine, izabrana za domaćina ovogodišnje slave pa je zato večeras pozvala sve zaintersovane članove udruženja da se blagovremeno jave nekom od članova Upravnog odbora kako bi obezbedili mesto u autobusu za Studenicu.
Čestitke novoizabranom rukovodstu od bratskog udruženja Zavičajno društvo Kraljevo
Pored članova udruženja “Stara Pavlica” večerašnjoj godišnjoj skupštini prisustvovao je i Zoran Nikolić, sekretar Zavičajnog društva Kraljevo koji je,uz čestitke novoizabranom rukovodstvu, prisutne posetio na činjenicu da je pokojni Novica Negovanović,kao predsednik Upravnog odbora ZD Kraljevo, inicirao i potpisao Povelju o bratimljenju ova dva udruženja koja su ,pored toga što dele zajednički prostor u Karađorđevoj ulici broj 31, pokrenula i niz inicijativa i akcija. Jedna od tih zajedničkih inicijativa je i ona o izgradnji spomen obeležja Predragu Živkoviću Tozovcu i Novici Negovanoviću na Trgu Srpskih Ratnika o čemu je,nedavno, razgovarano i na Gradskom veću koje je formiralo Radnu grupu za definisanje predloga rešenja izgleda spomenika ovoj dvojici poznatih muzičkih umetnika.
Objavljeno: 27.01.2023. | autor: KV Novosti -on line
Pesnik, prozaista, esejist, putopisac, dečiji pisac i antologičar Ljubiša Bata Đidić, dobitnik Vukove, Zmajeve i mnogih drugih nagrada, dugogodišnji urednik književnih časopisa „Bagdala“ i „Bagdala za decu“ iz Kruševca, danas je , ponovo, darivao školu u pomoravskom selu Popovići kraj Kraljeva.On je , svojevremeno, tačnije aprila 2018 godine,poklonio četvororazrednoj školi u svom rodnom selu Popovići, zbirku svojih knjiga a od danas ova škola je bogatija i za vrednu zbirku od tridesetak umetničkih slika.
Kolekcija slika u kojoj se ,pored ostalih autora nalaze i dela Milića od Mačve, Momčila Antonovića i niza drugih velikana srpskog slikarstva, nastala je tokom vremena, kroz Ljubišina druženja sa slikarima koji su ga, darivali svojim delima u znak njihovog prijateljstva i poštovanja Đidićevog pesničkog opusa.
Ljubiša Đidić je rođen u selu gde je njegov otac Maksim bio prvi učitelj u tek otvorenoj školi školske 1936/37 godine. Česte promene radnog mesta učitelja Maksima Đidića i druge životne okolnosti razlog su što je Ljubiša vrlo kratko živeo,sa roditeljima, u rodnim Popovićim, sa kojima nije ostvarivao vezu dok ga ,u zrelim godinama, na poreklo nije podsetio njegov školski drug sa fakulteta Borko Gvozdenović, bard srpskog novinarstva, dugogodišnji dopisnik Politike iz Moskve i Pekinga ,inače rođen u Sirči,takođe u porodici prosvetnih radnika.
Zato Ljubiša Đidić, i u Darovnici koju je danas predao školi uz Spomen zbirku slika, pored Borka Gvozdenovića ističe još i Tomislava Simovića, Ljubomira Ljuba Lazarevića, pokojnog dr.Dušana Ristića i svoju sestru Miru Kaurin-Đidić kao ljude kojima duguje zahvalost za ostvarenu vezu sa mestom svog rođenja.
I danas je, zahvaljući se na priznaju Počasnog seljaka sela Popovića koje mu je uručio predsednik Saveta mesne zajednice, Ljubiša Đidić govorio o tome kako je prilikom jednog od svojih dolazaka u selo skinuo bravu sa rodne kuće, koja je u međuvremenu srušena, i tu jedinu materijalnu uspomenu na svoje mesto rođenja čuva u današnjem domu kao najveću relikviju.
– Za mene je ta brava materijalizovana emocija, kojom često otvaram vrata mojih sećanja iza kojih naviru snažna osećanja od kojih mnoga završe u stihovima koji me sudbinski vežu za Moravu i ovaj deo Srbije, rekao je Đidić.
Đacim škole, gostima iz Kraljeva i meštanima Popovića o delu Ljubomira Simovića danas je govorio, dr. Tomislav Simović, nekadašnji direktor Fabrike vagona iz Kraljeva i ministar privrede u Vladi SRJ. Miloš Milišić, pomoćnik za kulturu gradonačelnika Kraljeva zahvalio se Đidiću ,u ime grada Kraljeva, na vrednom daru školi u Popovićima, a pored učenika četvororazerdne škole u Popovićima koji su govorili stihove za decu iz stvaralačkog opusa Ljubiše Đidića, u programu je učestvovao i pesnik Veroljub Stefanović koji je kazivao stihove svoje pesme posvećene Popovićima.
Objavljeno: 26.01.2023. | autor: KV Novosti -on line
Juče je,u sedištu preduzeća “Termoinvest”, iz Šumarica kod Kraljeva, oranizovan susret i razgovor predstavnika javnoj, privrednog i civilnog sektora grada Kraljeva koji su ,u ranijem periodu, iskazali interesovanje za veće korišćenje obnovljivih izvora energije , pre svega solarne energije.
Organizator sastanka udruženje građana “Novi Put” koje sprovodi projekat „Solarna energija, važan faktor razvoja prerađivačke industrije“ čiju realizaciju je pomoglo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije slučajno izabralo baš “Termoinvest “kao mesto za ovaj skup. Ovo preduzeće je ,septembra 2022 godine, priključilo na distributivnu mrežu, solarnu elektranu instalisane snage 40kW pa je ,još uvek, jedini pravni subjekt, sa teritorije Raškog upravnog okruga, upisan ,među ,do danas upisanih, 136 pravnih lica iz čitave Srbije u Registar kupaca-proizvođačakoji nisu domaćinstvo ili stambena zadruga ,koga vodi Elektrodistribucija Srbije
Mladen Jelić,Jovan Nešović i Vladimir Jelić
Braća Mladen i Vladimir Jelić ,koji ,kao druga generacija, vode ovo uspešno porodično preduzeće, svoju odluku da se upuste u ovaj pionirski poduhvat obrazložili su prvenstveno potrebom da umanje troškove za eketričnu energiju koju koriste u proizvodnom procesu. Njihova je procena bazirana na predhodno dobijenim informacijama o benefitima korišćenja solarne energije, da će im se uloženo u solarnu elektranu vratiti i na druge načine . Oni veruju da će se ,i kod nas, vrlo brzo menjati regulativa o uvođenju takse na emisiju CO2 što je vrlo značajno za preduzeća koja računaju na izvoz svoji proizvoda ili usluga na tržište Evropske unije.
Magistar tehničkih nauka Jovan Nešović koji vodi ovaj projekat ima ,takođe, iskustva u procesima planiranja i izgradnje solarnih elektrana .On je zajedno sa diplomiranim elektroinženjerom Milanom Kojićem ,koji je vršio nadzor na izgradnju solarne elektrane na krovu “Termoinvest”-a, vodio projekat izgradnje solarne elektrane na krovu “JEP Toplana” snage 50 kW. Ta solarna elektrana nije ,na žalost, priključena na elektrodistributivni sistem,iz vrlo čudnih i neobjašnjivih razloga, iako je njena gradnja završena još pre gradnje solarne elektrane u Šumaricama.
Sa sastanka u Termoinvestu
I njihova ,najkraće sažeta, iskustva ukazuju na potrebu većeg korišćenja solarne energije u prerađivačkoj industriji, pre svega,ali i na potrebu veće podrške države i lokalnih samoprava svima koji se ohrabre da krenu putem neumitne energetske tranzicije.
Pored subvencija, povoljnih kredita, poreskih olakšica oni ističu potrebu organizovanja edukacije kadrova iz javnih uprava lokalnih samouprav i delova Elektroprivrede Srbije koji se angažuju u procesima sprovođenja mera javnih politika u sektoru enertgetike, posebno u delu većeg korišćenja obnovljivih izvora energije.
Nesnalaženje aktera iz institucija sistema , na početku primene novih agendi u energetskom sektoru Srbije, i neujednačene prakse u primeni donetih tehničkih propisa i pravnih normi, utiču negativno na motivisanje većeg broja građana i privrednika da se upuste u korišćenje lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije.
Svi učesnici sastanka održanog u “Termoinvestu” saglasni su sa stavom da u svim ovim procesima ima mesta i potrebe za većom međusektorskom saradnjom i snažnijim uključivanjem onih ,malobrojnih, udruženja građana koja se ,na različite načine, bave energetikom i energetskom efikasnošću, okupljajući retke kompetentne i kvalifikovane stručnjake.
Objavljeno: 20.01.2023. | autor: KV Novosti -on line
U prilici smo, zahvaljujući grupi koja se bavi elementarnim nepogodama i prevencijom u okviru Odeljenja za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva da vam pokažemo eksluzivne snimke reke Ibar snimljene u Kraljevu dana posle podne. Na snimcima se vidi da se reka polako povlači u svoje korito.
Na zvaničnom sajtu grada Kraljeva objavljena je informacija o poseti Jelene Tanasković,ministarke poljoprivrede u Vladi Srbije Ušću gde je, u društvu gradonačelnika Kraljeva dr.Pregraga Terzića,obišla poplavljene pogone fabrike „Odmenska voda“
Objavljeno: 12.01.2023. | autor: KV Novosti -on line
Nedavno su u Čačku i Kraljevu , u organizaciji Regionalne privredne komore Raškog i Moravičkog okruga, održana dva Okrugla stola, na istu temu . Na oba skupa razgovaralo se na temu „Zelena energija – put ka unapređenju razvoja privrednog sektora Raškog i Moravičkog okruga“, a ti skupovi su samo jedna od aktivnosti na projektu koga ova Komora sprovodi u sklopu EU PRO PLUS programa i koji se finansira sredstvima iz fonda Evropske unije.
Ovim razgovorima predhodilo je i istraživanje sprovedeno na temu mogićnosti korišćenja solarne energije u privredi na nivou Regionalne privredne komore Raškog i Moravičkog okruga u kome je učestvovalo više od 80 privrednih subjekata,sa teritorije 8 opština i gradova iz dva okruga, koji posluju u različitim sektorima.
Istraživanje je potvrdilo početnu hipotezu da su privrednici obavešteniji od većine ,prosečnih, građana o benefitima korišćenja solarne energije. Oni su itekako svesni globalne energetske krize ali ,u velikoj meri, i posledica klimatskih promena izazvanih efektom nekontrolisane emisije ugljen dioksida u atmosferu kojoj,dominantno, dopinose privredne aktivnosti zasnovane na zastarelim tehnologijama.
Proizvodnja električne energije za sopstvene potrebe najbrže iskazuje benefite kod privrednih subjekata koji imaju višu mesečnu potrošnju električne energije u svom poslovanju. Period otplate početne investicije u solarnu elektranu smanjuje se srazmerno sa povećanjem potrošnje električne energije. Mesečne uštede koju ostvarujete kroz samoodrživo generisanje električne energije, iz besplatnog i neiscrpnog izvora (sunca), mogu se smatrati novim, kumulativnim fondom koji se može koristiti za druga ulaganja, a sve u cilju bolje konkurentnosti na tržištu. Proizvodi pogoni, industrijski pogoni, prehrambena industrija, veliki poslovni objekti sa potrebom klimatizacije i drugi privredni sektori koji imaju ozbiljnu potrošnju električne energije mogu biti dobre potencijalne lokacije za instalaciju fotonaponskih sistema za proizvodnju električne energije. Analize i istraživanja pokazuju da kompletna cena izgradnje solarne elektrane po principu “ključ u ruke” iznosi oko 0.80€/W, bez PDV-a i nije došlo do velikih oscilacija u ceni koštanja u posledenje dve godine.
Predstavljajući rezultate sprovedenog istraživanja na skupu u Kraljevu magistar tehničkih nauka Jovan Nešović je reako da istraživanje ukazuje na spremnost privrednika da ulože sopstvena sredstva, da traže i kredite za instalaciju fotonaponskih Sistema.Istovremeno privrednici ukazuju da je neophodno i da država podrži privrednike subvencijama za izgradnju solarnih elektrana sa statusom kupac- proizvođač.Zato će su ,jedan je od zaključaka sa oba skupa,u okviru komorskog sistema inicirati predlog da država podrži i privrednike subvencijama za izgradnju solarnih elektrana sa statusom kupac- proizvođač.
U tom sufinasiranju privrednici prepoznaju i očiti javni interes jer solarne elektrane doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom “staklene baste”,čime se pozitivno utiče na uzroke klimatskih promena.Privrednici prepoznaju javni interes i u smanjenju troškove poslovanja preduzeća čime preduzeće postaje konkurentnije na tržištu što utiče na brži lokalni razvoj zajednice u kojoj preduzeće posluje.
Stavovi privrednika o klimatskim promenama-Detaj iz sprovedenog istraživanja
Možda bi,privrednicima koji se odluče za gradnju solarne elektrane, od veće koristi nego subvencije države bilo uređivanje propisa te iste države o akcizama i porezu na dodatnu vrednost koji se primenjuju prilikom obračuna za električnu energiju utrošenu sa distributivne mreže i električnu energiju proizvedenu u mini solarnoj elektrani sa statusom kupac-proizvođač koja se,kao višak,isporučuje u tu istu distributivnu mrežu.
Objavljeno: 13.12.2022. | autor: KV Novosti -on line
Iako je u Srbiji ,kao i u većini zemalja Evropske unije,preduzetništvo prepoznato kao jedan od važnih činilaca razvoja, mere podrške preduzetništvu ,definisane javnim politikama, posebno u lokalnim samoupravama, moraju biti predmet stalne analize zarad njihovog unapređivanja. Ovo posebno važi za segment ženskog preduzetništva čiji je udeo u ukupnoj preduzetničkoj populaciji,na nivou Srbije 25,8%.
U Kraljevu je ,trenutno, registrovano 5.125 preduzetničkih radnji pa i taj podatak rečito govori o značaju preuzetništva za razvoj lokalne zajednice. Nema,na žalost, tačnog podatka koliki je udeo žena u vlasničkoj strukturi među preduzetnicima na nivou grada, ali se spekuliše da je taj procenat približan proseku ženskog preduzetništva u Srbiji.
Udruženje građana “Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo” je prepoznalo potrebu osnaživanja ženskog preduzetništva u lokalnoj zajednici, pre svega kroz pripremu koncepta Programa podrške ženskom preduzetništvu u Kraljevu. Taj dokument biće dostavljen donosiocima odluka u gradu u formi inicijative za promene u dokumentima pojedinih sektorskih javnih politika a što bi trebalo da se vidi kroz mere u programskom budžetu grada.
Aktivnost na izradi tog dokumenta biće samo jedna od nekolicine planiranih aktivnosti projekta “Jačanje ženskog preduzetništva u lokalnoj zajednici” koga će,u nekoliko narednih meseci sprovoditi ovo udruženje uz podršku Beogradske otvorene škole ,zahvaljujući programu EU za tebe koji ,trenutno, u Srbiji integriše podršku Evropske unije za 130 projekata u čak 17 sektora.
Ovo, a i niz drugih zanimljivih podataka i predloga kako osnažiti i unaprediti žensko preduzetništvo, čulo se na danas održanom Uvodnom sastanku na kome su menadžerka projekta Mirjana Prodanović i Jovan Nešović asistent na projektu, upoznali predstavnice Regionalne privredne komore za Moravički i Raški upravni okrug, Nacionalne službe zapošljavanja, Regionalne agencije za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga, predstavnike javnog, privrednog, civlinog, obrazovnog i medijskog sektora grada Kraljeva, sa planiranim projektnim aktivnostima.
Ideje uobličene u projektne aktivnosti, koje će se sprovoditi narednih meseci, u dve faze, dobile su danas podršku ,posebno od predstavnica udruženja preduzetnica „Ilinka Ilić” iz Kraljeva. Predsednica ovog udruženja Božana Pantović je naglasila da će ovo udruženje svm svojim resursima podržati aktivnosti projekta “Jačanje ženskog preduzetništva u lokalnoj zajednici” jer će to,na određeni način, doprineti i prepoznavanju značaja ovog udruženja od strane donosioca odluka u lokalnoj samoupravi.
Objavljeno: 04.12.2022. | autor: KV Novosti -on line
Kraljevački Natural shop je, pre tri dana, proširio svoju ponudu,vođen svojim poslovnim kredom – Za vaše telo i dušu, koja sada, pored palete proizvoda ruske kozmetika i svetski poznatih proizvoda pomoćnih medicinskih sredstava baziranih na iskustvima ruske medicine, obuhvata i specijalizovane tretmane masaže i drugih kozmetičkih i pedikirskih usluga.
U novootvorenom Salonu za masažu koji se nalazi na spratu prodavnice Natural shop-a, u strogom centru Kraljeva, u ulici Miloša Velikog br 20 (preko puta bivše Robne kuće Beograd) možete zakazati svoj tretman koji obuhvata različite vrste masaža.
U sklopu tretmana nazvanog Sofi therapy koriste se preparati bazirani na sirovinama prirodnog porekla ili kako se to popularno kaže organskim sirovinama.
Sigurno je da će ovo mesto koje je ,i do sada ,velikom ponudom proizvoda vodećih ruskih i kubanskih proizvođača prirodne kozmetike, vitamina, minerala,biljnih eliksira,čajeva.privlačilo veliku pažnju ,dama pre svega, postati još posećenije.
Objavljeno: 30.11.2022. | autor: KV Novosti -on line
Na incijativu preko pedeset likovnih stvaralaca, okupljenih ,mahom, oko udruženja Kraljevački forum i uz podršku nekolicine profesora sa Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu,poreklom iz Kraljeva,u Kraljevu je od 29.novembra 2022.godine,u holu Skupštine grada, otvorena prodajna izložba „Da živi Maržik!“.
Prodajna izložba „Da živi Maržik!“ jedan je od ishoda istoimene incijative i projekta Kraljevačkog foruma , koji ,pored osnovnog cilja -prikupljanje sredstava za obnovu ,prošlogodišnjim požarom teško oštećene Gradske galerije “Vladislav Maržik”,imaju i neke druge,dugoročne, ciljeve u vezi stvaranja organizacionih i drugih predpostavki za unapređenje uslova rada likovnih umetnika iz Kraljeva.
Njihova inicijativa svakao zaslužuje ozbiljniju podršku lokalnih i nacionalnih institucija.
Činjenica da Kraljevo,iz koga su potekli brojni afirmisani likovni umetnici i likovni pedagozi, grad koji je sedište Umetničke škole i sredina u kojoj aktivno radi desetina likovnih umetnika čije je stvaralaštvo prepoznato i van lokalne zajednice nema adekvatan galerijski prostor.
