Kada je u septembru 2023. vrhu vladajuće stranke zatrebalo da se lokalni izbori spoje sa parlamentarnim, gradonačelnik Kraljeva podneo je ostavku za nekoliko dana, a svi zakonski rokovi ispoštovani su u dan. Kada je trebalo raspisati izbore za savete 68 mesnih zajednica, rokovi su prestali da postoje. Poslednji izbori održani su 23. novembra 2014. Mandat tada izabranih saveta istekao je 2018. Od tada izbora nema.

Šta kažu propisi? Zakon o lokalnoj samoupravi (čl. 74) kaže da izbore za savet mesne zajednice raspisuje predsednik skupštine grada. Statut grada Kraljeva (čl. 108a) propisuje da mandat članova saveta traje četiri godine. Gradska odluka o mesnim zajednicama nalaže da se izbori raspišu najkasnije 30 dana pre isteka mandata. Obaveza je, dakle, jasna, a nadležnost je u rukama jednog čoveka.

Gde je onda problem? U tri praznine. Prvo, zakon ne propisuje rok za redovne izbore niti sankciju za predsednika skupštine koji ih ne raspiše. Jedini zakonski rok postoji kada se savet raspusti, ali raspuštanje predlaže Gradsko veće, a odlučuje skupštinska većina. Drugo, ista gradska odluka sadrži prelaznu odredbu da postojeći saveti „nastavljaju rad do raspisivanja izbora“, pa se istekli mandat može produžavati unedogled. Treće, pravni lekovi su spori: krivična prijava protiv predsednika Skupštine Nenada Markovića, kako on sam kaže, „ide svojim tokom“, a predlog 25 opozicionih odbornika za njegovo razrešenje iz 2024. nije dao rezultat.

Tako je nastao sistem u kome za kršenje propisa postoji samo politička odgovornost. Ali ni nje nije bilo, jer partiji koja još uvek vlada gradom nije odgovaralo da između građana i vlasti stoje neposredno izabrani predstavnici. Njihovo mesto zauzeli su saveti bez mandata i stranačke kancelarije. Prof. Slobodan Orlović takve savete naziva „nezakonitim i nelegitimnim“.

Paradoks se vidi golim okom. U naselju Higijenski zavod niče nova zgrada mesne zajednice, a ljudi koji bi u njoj trebalo da odlučuju nisu izabrani. U Pregledu planiranih kapitalnih investicija za 2025. grad je pod stavkom „Mesne zajednice – domovi kulture“ planirao 17 ulaganja u 15 seoskih domova, od Žiče i Jarčujka do Godačice, ukupno blizu 30 miliona dinara. Samo za dom u Higijenskom zavodu predviđeno je 1,5 miliona. Ali u godišnjim izveštajima šest gradskih ustanova kulture za 2025. nijedan program nije zabeležen kao održan u nekom od tih domova, osim u Ušću, koje ima sopstvenu ustanovu kulture. A saveti koji te prostore koriste nemaju mandat. Ulaže se u zidove, ne u ono zbog čega postoje. Stvaraju se uslovi za rad, a ishod je nerad.

Ovo nije incident nego obrazac. Pre izbora 2014. Kraljevo je čekalo sedam godina, a sada čeka osam. I drugi kanali učešća građana su zatvoreni: inicijativa za referendum o Apotekarskoj ustanovi 2024. pala je na proveri potpisa (priznato 8.477 od oko 9.900 potrebnih).

Kraljevo nije jedino: mediji navode još i Novi Sad, Valjevo, Novi Pazar i Inđiju. Problem nije samo lokalni propust, nego slabost zakona koju je vlast Srpske napredne stranke svesno koristila.

U sledećem nastavku: zašto izbori ne smeju da čekaju nove lokalne izbore, šta mogu opozicioni odbornici i zborovi građana i koje izmene zakona su hitne.