U Kraljevu je juče održana druga sednica Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća . Savet je najpre razmotrio predlog Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada  Kraljeva za 2019 godinu.

Nažalost i ovoga puta je , zbog neadekvatnih priprema predlagača i nastavka prakse razgovora   o ovim i drugim pitanjima iz važne oblasti  zaštite životne srednine „u cajtnotu“   te neefikasnih  kompetencija samog Saveta , usvojen predlog Programa korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštiu životne sredine grada  Kraljeva za 2019 godinu.

Od izvestilaca, predsednika Saveta i člana gradskog veća zaduženog za oblast zaštite životne sredine  i rukovodioca Odseka za zaštitu životne sredine, moglo se čuti da se u 2019 godini očekuje više  od prošlogodišnjih 21.000.000 dinara u ovom Fondu.

Zapravo , očekuje se da po osnovu naplaćenih naknada  za zaštitu životne sredine od građana i privrede (takozvane eko-takse) bude prikupljeno oko 37.000.000 dinara ali će deo tih sredstav biti utrošen i za aktivnosti u okviru drugih   budžetskih programskih  partija kojima se rešavaju problemi  upravljanja otpadnim vodama i upravljanja komunalnim otpadom što su par exelasns primer trošenja sredstava na otklanjanje posledica a ne uzroka devastiranja životne sredine.

Stiče se utisak da , još uvek, većinski deo članova   Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća, kojima je ovo tek II sednica, ne shvata kakva je uloga ovog radnog tela sa , rekli smo već, malim i nejasno definisanim kompetencijama.

No i sa tako malim mogućnostima Saveta valjalo bi nešto menjati u postojećoj praksi njegovog  rada. Za početak je neophodno da  broj sednica  ovog radnog tela bude primeren obimu problema u ovoj izuzetno bitnoj oblasti kako sa stanovišta mogućih ,i već prisutnih,posledica tako i sa stanovišta  normativniih i stvarnih mogućnosti  grada  kao lokalne samouprave.

dig

Jer, opravdanja koja su se na sednici čula od strane izvestioca, kako u vezi samog dnevnog reda tako i u veze visine sredstava opredeljenih za potrebne edukativne , istraživačke i  razvojne projekte u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji grada Kraljeva kao lokalne samouprave, nisu baš utemeljena  niti na činjenicama niti na  potrebama.

Delegacija Srbije na skupu u Rimu

Rim je , krajem prošle nedelje, bio domaćin predstavnicima evropskih zemalja, drugim zainteresovanim stranama i partnerima koji su se okupili na Evropskom Forumu o smanjenju rizika od katastrofa (EFDRR). I na ovom m skupu nije ostalo nezabeleženo da je grad Kraljevo primer dobre prakse za aktivnosti u oblasti smanivanja rizika od katastrofa i to ne samo na naciolalnom nivou.

Ovogodišnji Forumu o smanjenju rizika od katastrofa bio je svojevrsni nastavak  prošlogodišnjeg jer su isti ciljevi, rešavanje ključnih pitanja koja mogu ubrzati implementaciju Sendai okvira u skladu sa ciljevima održivog razvoja i Pariskim sporazumom, bili u fokusu pažnje svih učesnika skupa.

U delegaciji Srbije pored pomocnika načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a RS,  Ivana Barasa koji je bio među panelistima, učestovali su i: Sandra Nedeljkovć zamenica   direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Dušanka Golubović, predsednica SKGO i gradonačelnica grada Sombora, Darko Drndić, menadžer savetodavnog centra SKGO i koordinator za civilnu zastitu na lokalnom nivou i Mirjana Prodanović,rukovodilac Projektnog centra grada Kraljeva.

Sa otvaranjem dve izložbe , najpre u Kulturnom centru „Evregrin“ pod nazivom „Srećan ti 60. rođendan Školo “,  a potom i izložbom u Holu škole , danas je  otpočeo je program obeležavanja ovog značajnog  jubileja  kraljevačke osnovne škole „Svetozar Marković“.

Škola je počela sa radom 28.novembra 1958 godine  uoči, tаdаšnjeg velikog prаznikа , Dаnа Republike u stаroj zgrаdi Muzičke škole nа mestu gde se dаnаs nаlаzi zgrаdа Skupštine grada. Početаk rаdа je bio izuzetno težаk , u neuslovnim i dotrаjаlim prostorijаmа bez nаjosnovnijih učilа , tаko dа je bilo potrebno uložiti mnogo nаporа zа stvаrаnje osnovnih uslovа zа rаd . Tadašnji mlаd i energičаn kolektiv, predvođen prvim  uprаviteljem Škole , Verom Perović , nаstаvnikom srpskohrvаtskog jezikа i književnosti , brzo je počeo dа beleži zаpаžene rezultаte. Školа je izvodilа rаd sа 850 učenikа, jednim odeljenjem zа mentаlno zаostаlu decu, jednim odeljenjem zа gluve, kаo i četiri odeljenjа zаbаvištа predškolske dece.

Od tada pa do danas školu je pohađalo oko desethiljada đaka  a mnogi od nji postali su poznati štirom zemlje i van njenih granica po svojim životnim i radnim rezultatima . Ovu školu su, između ostalih, pohađali glumci Mаrko Nikolić, Ivаn Bekjаrev, Lidijа Vukićević, muzičаri Lаzаr Ristovski ( klаvijаturistа „Bijelog dugmetа“ i „Smаkа“) , Momčilo Stаnojević (prvа violinа Nаrodnog orkestrа RTS-а), Zorаn Stojаnović Kepа (bubnjаr grupr „Smаk“), pesnici Milomir Krаgović i Miloš Milišić , sportisti Drаgаn Todorić (bivši košаrkаš i višedecenijski direktor KK „Pаrtizаn“) , Milovаn Bogojević Kime (trener košаrkаšа „Sloge“ i „Pаrtizаnа“), Dragan Arsić- Arso (košarkaš KK Sloge i Borca iz Čačka) Živorаd Jаćović (košarkaš  KK „Slogа“) , Nikolа Lepojević (košаrkаš „Sloge“ i „Crvene zvezde“) , Nenаd Kovаčević (fudbаler „Crvene zvezde“ i držаvne reprezentаcije) , dr Ljubišа Jovаšević (ortoped i profesor Univerzitetа) i mnogi drugi.

Đaci ove škole i danas prednjače u mnogobrojnim takmičenjima na gradskom , regionalnom i nacionalnom nivou.

Pomenimo samo, primera radi, da je hor škole , koga godinama sa uspehom vodi profesorka Dragana Milićević, nа Festivаlu horovа dece i mlаdih „FEDEHO“ maja meseca 2018. godine  u Beogrаdu ,osvojio  prvu nаgrаdu u kаtegoriji rodoljubivih pesаmа sa  kompozicijom  „Oj, Srbijo“, koju je komponovаlа nаstаvnice muzičke kulture u ovoj školi Ivаnа Obrаdović.

Nekadašnji nastavnici Simić i Kamidžorac

Večerašna izložba upriličena u Holu škole bila je prilika i za dirljivi susret nekadašnjih i sadašnjih nastavnika ove škole, koji su  , zajedno , uz neizbežne kometare odgledali izložbu o istorijatu ove  ustanove  čiji su autori profesori istorije Vukašin Dedović i Ana Milutinović.

Proslava jubileja Osnovne škole „Svetozar Marković“ iz Kraljeva  se nastavlja sutra , u utorak 27.novembra, predstavljanjem školskog lista „Osvit“ u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ a završava se  u petak u  bioskopu multimedijalnog centra „KVart“ kulturno-umetničkim  programom „Susret generacija“.

Regionalni centar za obuke civilne zaštite na Rudnu bio je , juče i danas , domaćin skupa koordinatora slivova Zapadne Morave , Kolubare ,Velike Morave i Gornjeg Dunava-Banatski vodotoci. Ove četri asocijacije lokalnih samouprava , urduženih po rečnim slivovima , za zajedničko preventivno delovanje i postupanje u vanrednim situacijama uzrokovanim elementarnim nepogodama ,pre svega poplavama, okupljaju bezmalo polovinu od ukupnog broja opština i gradova u Srbiji.

Čelnici tih asocijacija su na Rudnu razgovarali o mogućim modelima i predstojećim aktivnostima u vezi  udruživanja kadrovskih i materijalnih kapaciteta lokalnih samouprava i delova njihovih javnih uprava u neku formu zajedničke , međuopštinske , službe za preventivno postupanje i upravljanje vanrednim situacijama.

Izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi , juna ove godine , kreiran je novi , funkcionalniji normativni okvir za efikasniju saradnju lokalnih samouprava u oblasti smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća , baziran na zajedničkim , preventivnim , aktivnostima i zajedničkom upravljanju vanrednim situacijama . Nova zakonska rešenja imaju za cilj da opštine i gradove podstakne  na što hitnije  udruživanje  kadrovskih i materijalnih resursa u cilju efikasnijeg preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda.

Skup na Rudno se završava sutra a na kraju će biti usvojena prva verzija Nacrta Sporazuma o saradnji gradova i opština u slivovima.To je prvi u nizu koraka koji vode ka ustanovaljavanju novih oblika udruživanja delova javnih uprava  koji se bave poslovima prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u Srbiji u rečne slivove.

Recimo na kraju da je sastanku na Rudnu , pored koordinatora slivova Zapadne Morave , Kolubare ,Velike Morave i Gornjeg Dunava-Banatski vodotoci , prisustvovao i predsednik Skupštine grada Sremska Mitrovica Tomislav Janković koji je, između ostalog,najavio i skoro formiranje asocijacije lokalnih samouprava u slivu reke Save.