I ove godine je , u Srbiji,  nastavljena dobra  praksa doniranja sredstava za nabavku računarske opreme kako bi se đacima olakšala nastava informatike i postavili temelji za dalje unapređenje znanja iz oblasti informacionih tehnologija.

Kompanija Telekom Srbija je , u protekle dve godine opremila 40 informatičkih kabineta u 40 osnovnih škola širom Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

I ove godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je  obezbedilo  spisak od 40 osnovnih škola u Srbiji kojima nedostaje računarska oprema.

Kako bi se izabralo  20 osnovnih škola kojima će se opremiti informatički kabineti , Telekom Srbija organizuje onlajn glasanje.

Glasanje za škole obavlja se na društvenoj mreži Fejsbuk na stranici MTS-a (https://www.facebook.com/mtstvojsvet/ ) u periodu od 27.5. do 05.6.2019.

Zbog transparentnosti glasanja koje će trajati 10 dana , Telekom Srbija želi da omogući svim građanima da, u skladu sa Pravilima konkursa, svojim glasovima utiču na odabir škola pobednika.

Među potencijalnim dobitnicima informatičkog kabineta našla se i osnovna škola „Svetozar Marković „iz Kraljeva.

Pozivamo vas da svojim glasanjem na društvenoj mreži Fejsbuk na stranici MTS-a (https://www.facebook.com/mtstvojsvet/ ) u periodu od 27.5. do 05.6.2019. podržite osnovnu  školu „Svetozar Marković“ iz Kraljeva.

Možete glasati više puta u toku trajanja poziva ( u periodu od 27.5. do 05.6.2019) ali samo po jednom u toku dana za jednu školu.

Portal KV Novosti on line vas poziva da se pridružite ovoj akciji i svojim glasovima, u periodu od 27.5. do 05.6.2019, podržite osnovnu „Svetozar Marković“ iz Kraljeva kako bi i ona dobila savremeni informatički kabinet.

Kraljevo je , jedna  od 18 lokalnih samouprava  iz sliva Zapadne Morave u kojoj  je danas ,na desetak lokacija, sprovedena akcija čišćenja priobalja reka u okviru velike eko akcije „102 kao 1“

„Lokalne samouprave iz sliva Zapadne Morave su ,poučene  iskustvima iz velikih majskih poplava 2014 godine, i obavezama koje je Srbija prihvatila usvajajući Okvir za smanjenje rizika od katastrofa  usvojen na Trećoj svetskoj konferenciji za smanjenje rizika od katastrofa,  18. marta 2015. godine u Sendaju (Japan) , zajedno sa lokalnim samoupravama iz Sliva Kolubare, prve u Srbiji  shvatile značaj prevencije u upravljanju vanrednim situacijama i potpisale, 10.februara 2016 godine, u Kraljevu,  Protokol o zajedničkim preventivnim aktivnostima u borbi protiv elementarnih nepogoda.Ovaj datum možemo uzeti i kao granični u promeni  predhodne paradigme postupanja revitalizovane Civilne zaštite na lokalnom nivou“ rekao je danas u svom obraćanju medijima Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja za poslove civilne zaštite kraljevačke Gradske uprave.

„Današnju akciju  u opštinama i gradovima u slivu Zapadne Morave trebamo posmatrati kao segment te izmenjene paradigme postupanja koja  fokus delovanja lokalne samouprave kao  zajednice u upravljanu rizicima od  elementarnih nepogoda stavlja na prevenciju, kolektivni duh, slogu  i međusobnu podršku aktera sistema Civilne zaštite.Ovo je ,na neki način, i vežba aktiviranja lokalnog stanovništva u slučaju kriznih situcija i elementarnih nepogoda, a da ne govorimo i o nespornim doprinosima sprovedenih akcija uređenja i čišćenja rečnih priobalja   jačanju kvaliteta životne sredine u svakoj sredini ponaosob“ rekao je Maksimović.

Jedna od lokacija na kojoj su,danas, radili volonteri bila je i reka Studenica u neposrednoj blizini istoimenog manastira gde je desetina volontera, zajedno sa  članovima Dobrovoljnog vatrogasnog društva Studenica formiranog na inicijativu igumana mamastira Studenica Tihona septembra 2017 godine,  čistilo  priobalje Studenice. Tako se eto  , i nekolicina monaha  bratstva manstira Studenica, našlo danas u akciji zajedno sa lokalnim žiteljima što je , bar kada su u pitanju i druge  aktivnosti na zaštiti okoline manastira ,  redovna pojava.

Recimo na kraju da su realizaciju današnje akcije u slivu Zapadne Morave podržali JP „Srbijavode“ ,Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima , Stalna konferencija gradova i opština i UNDP za Srbiju

U Kraljevu je danas , tačno u podne , na Trgu srpskih ratnika zaplesalo 1126 maturanata iz devet kraljevačkih srednjih škola i na taj način , po tradiciji dugoj već petnaest godina, obeležilo kraj svog srednjoškolskog obrazovanja.

A te 2005 godine kada je započela  manifestacija „Maturski ples“  u Kraljevu Udruženje građana „Prijateljstvo za nova vremena“,  je i iniciralo njeno održavanje  na gradskom trgu  u saradnji sa gradom Mariborom i Plesnim savezom Slovenije koji je idejni tvorac ove manifestacije.

U proteklom periodu od kada maturanti Kraljeva plešu u okviru manifestacije „Maturski ples“ četri puta je ,zajedno sa  nekolicinom gradova iz Srbije i drugih zemalja Evrope, rušen Ginisov rekord broja učesnika .Ove godine u isto vreme plesali su maturanti  iz još 20-ak srpskih  i 50-ak evropskih gradova.

Ples na Trgu srpskih ratnika pratio je i veliki broj građana Kraljeva a učesnike „Maturskog plesa“ i sve posmatrače ,mahom uzbuđene roditelje i rođake maturanata ,pozdravio je gradonačelnik grada Kraljeva dr.Predrag Terzić poručivši im da se od njih očekuje da budu odlični studenti i dobri radnici te da se ,po završenom školovanju vrate u Kraljevo kako bi ga zajedno razvijali.

U nedelju ,19.maja 2019 godine  biće održana ,treći put za redom , akcija , ove godine nazvana  „102 kao 1“ ,koja okuplja volontere ,ljude dobre volje , iz 18 opština i gradova u slivu Zapadne Morave , koji žele da svojim radom doprinesu čišćenju rečnih vodotokova i priobalja od  svakovrsnog otpada koji  je ,često , uzrok izlivanja reka i koji ,i na razne druge načine,  ugrožava životnu sredinu.

Cilj akcije ,kao što to njen naziv kaže je  da se ,istovremeno, na 102 lokacije u 18 lokalnih samouprava ,u jednom danu, sprovede organizovano uređenje vodotokova , pre sveg njihovo čišćenje od   otpada različitog porekla, ali i da se tamo gde ima uslova sadnjom zelenila preduprede klizišta i erozije zemljišta.

Ova akcija je započela  pre tri godine na inicijativu Odeljenja za Civilnu zaštitu gradske uprave grada Kraljeva i Tima za koordinaciju aktivnosti   gradova i opština iz sliva Zapadne Morave koji su 10.februara 2016 godine, u Kraljevu,  potpisali Protokol o zajedničkim preventivnim aktivnostima u borbi protiv elementarnih nepogoda.

Činu potpisivanja Protokola predhodila su tragična iskustva sa poplavama u Srbiji maja 2014 godine tokom koji je na teritoriji 24 lokalne samouprave pričinjena materijalna šteta u iznosu od  preko  1,5 milijarde evra od čega je  70%  štete  naneto proizvodnim aktivnostima.

Te ,2017 godine  prva akcija je nazvana „100 kao 1“ jer je ,tada , istovremeno sporvedena na 100 lokacija u slivu Zapadne Morave na čijoj teritoriji , u 18 lokalnih samouprava,  živi blizu milon stanovnika ,i ona svake godine ,aktivnostima volontera , obuhvata po jednu lokaciju više.

Sve ove akcije na čišćenju priobalja reka u slivu Zapadne Morave  karakteristične su i po korišćenju internet platfome www.Volonter.rs   kao alata za aktiviranje  ljudi i resursa na lokalu kroz kratke volonterske akcije što , primarno ,odgovara senzibilitetu mladih ljudi,jer je starosni prag za uključivanje u neku od akcija 15 godina.

Obzirom da metrolozi najavljuju lepo vreme za očekivati je da će postavljeni ciljevi akcije „102 kao 1“ biti ostvareni kako po broju lokacija na kojima će se odvijati tako i po broju učesnika. Eto prilike ,poštovani čitaoci da  ,ako ste raspoloženi, jednostavnim popunjavanjem prijave na  internet platfomi www.Volonter.rs  i vi postanete deo tima koji svojim dobrovoljnim radom doprinosi da bar  za  malo unapredimo našu životnu sredinu .

„Posle prošlogodišnje  predaje dva Nacrta pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 , dobili smo poziv da , do kraja godine , podnesemo pregovaračku poziciju za to poglavlje što nas je , u Pregovaračkoj grupi koja okuplja i koordinira   32 institucije i broji oko 150 članova , zaista prijatno iznenadilo obzirom na kapacitete kojim raspolažemo u  našoj javnoj upravi na svim nivoima,“ rekla je , između ostalog danas u Kraljevu , pomoćnica minstra zaštite životne sredine za međunarodnu saradnju i zamenica šefa pregovaračke grupe za Poglavlje 27 Biljana Filipović – Đušić koja je , u organizaciji udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“ upoznala  predstavnike civilnog sektora  i lokalnih medija iz Kraljeva  sa  aktuelnim stanjem u oblasti zaštite životne sredine i ulogom lokalnih samouprava u implementaciji rešenja iz  Poglavlja 27-Zaštita životne sredine.

„ Za obiman i ozbiljan  posao koji je pred nama potreban je ozbiljan institucionalni i administrativni aparat a ja , sa tridesetogodišnjim  radnim iskustvom u sektoru zaštite životne sredine na svim nivoima, mogu , s pravom , da kažem da nikad nije bilo većih potreba na jednoj strani i  većih ograničenja razne vrste u ovoj oblasti. U dva istraživanja rađena u 2013 i 2016 godini dobijeni su ,manje- više , slični rezultati koji su govorili da, u javnim upravama  dve trećine lokalnih samouprava u Srbiji,ima po jedan  zaposleni , ili nema nikog  angažovanog na poslovima zaštite životne sredine što su zaista poražavajući podatci.Lokalne samouprave će , primenom rešenja iz Poglavlja 27 dobiti mogućnost da , uz podršku sa međunarodnog i nacionalnog nivoa , realizuju brojne kapitalne investicije u sektoru upravljanja otpadom i otpadnim vodama .Samo 7,3 procenata otpadnih voda se sada prečišćava, nedostaje nam  359 sistema, postrojenja za prečišćavanje  otpadnih voda, nedostaje nam 10.500 kilometara nove kanalizacione mreže…Za ove poslove treba da investiramo ,u narednih 10 godina , oko 5,5 milijardi evra, a za preko 120 projekta u oblasti upravljanja otpadom još oko 1,4 milijarde evra.

Po otvaranju pregovaračkog Poglavlja 27 lokalne samouprave na jednoj strani dobijaju šansu da angažuju višestruko veća sredstav iz predpristupnih i drugih međunarodnih fondova po povoljnim uslovima, a na drugoj strani počinje njihova aktivna participacija u snošenju finansijskih i drugih posledica pred Evropskom komisijom za neispunjene a  već definisane i preuzete  obaveze. Zato je prioritet Ministarstva u 2019 godini podrška izradi  projektno-tehničke dokumentacije  za investicije u oblasti zaštite životne sredine  na svim nivoima.Tako smo, u februaru ove godine uputili javni poziv lokalnim samoupravama da iskažu svoje potrebe za izradom projekata sanacije i remedijacije postojećih opštinskih deponija a uz podršku   Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) biće obezbeđena povoljna sredstva za finansiranje izrade  projektno-tehničke dokumentacije na svim nivoima,i nacionalnom i lokalnom. Nažalost neki primeri poput ,recimo,  visine izdvajanja dela javnih ,budžetskih , prihoda za zaštitu životne sredine ili slabe zainteresovanosti većine  čelnika lokalnih samouprava za aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine deluju , na momenat, obeshrabrujuće no , mi u Ministarstvu računamo na veće angažovanje civilnog sektora i medija u informisanju građana o problemima , potrebama i mogućim rešenjima u ovoj oblasti a to će ,vremenom,rezultirati i većim nivom izdvajanja javnih sredstava za zaštitu životne sredine i odgovornijim angažovanjem čelnika lokalnih samouprava prema unapređenjuonih usluga koje lokalne samouprave pružaju građanima u oblasti zaštite životne sredine“ rekla je ,danas u Kraljevu Biljana Filipović – Đušić .

Prilkom susreta sa lokalnim medijam dat je predlog da Ministarstvo zaštite životne sredine sugeriše Ministarstvu  kulture i informisanja da zajednički osmisle modalitete veće podrške medijskim projektima koji se bave temama iz oblasti zaštite životne sredine na nivou lokalnih samouprava.

U Kraljevu je danas, u okviru kampanje „Dani ombudsmana“ boravio Zoran Pašalić Zaštitnik građana sa svojim saradnicima.

On je najpre ,u Narodnom muzeju Kraljeva, imao višečasovne razgovore sa građanima koji su došli da  iznesu svoje probleme u odnosu sa državnim organima na raznim nivoima vlasti, a potom se sreo i sa gradonačelnikom Kraljeva dr.Predragom Terzićem . Na tim razgovorima ,kako je danas rečeno medijima na konferenciji za štampu , najviše  je bilo  reči o sistemskim problemima i potrebama izmena normi ali je bilo reči i o konkretnim ,pojedinačnim , slučajevima građana.A njih,pritužbi građana Kraljeva, je najviše iz oblasti socijalne politike i socijalne zaštite  i postupanja organa javne uprave grada u takvim slučajevima.

Na početku svog obraćanja novinarima Zoran Pašalić je rekao da je ovo još jedan u nizu sastanaka njega kao Zaštitnika građana i njegovih saradnika sa građanima van Beograda .Na taj način ,rekao je Pašalić, pokušavamo da ostavrimo neposredniju komunikaciju sa građanima ali i da ih poštedimo troškova dolaska u Beograd.

Obzirom da će  ,za koji dan, 12.maja , biti tačno deset godina kako je  u Narodnoj skupštini Republike Srbije ratifikovana „Konvencija o dostupnosti informacija o učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tiču životne sredine“ , doneta još 1998 godine u Arhusu na 4. Ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“,  pitali smo danas  ,u Kraljevu,  Zorana Pašalića  za njegovu ocenu  stanja u oblasti zaštite životne sredine u kontekstu veze tog stanja i ostvarivanja jednog od osnovnih ljudskih prava prava na zdravlje  i zdravu životnu sredinu .Jer, „Arhuska konvencija“, kao međunarodni pravni instrument , stavlja u korelaciju  ostvarenje osnovnih ljudskih prava i stanje životne sredine što bi trebalo da se ostvaruje i većim  učešćem građana i zainteresovane javnosti u procese sprovođenja propisa i kreiranja  javnih politika zaštite životne sredine ,posebno na lokalnom nivou.

„Pravo na život i zdravlje,kao temeljnih ljudskih prava,  u mnogome zvisi  od stanja životne sredine u kojoj neko živi. Obišli smo Srbiju od severne do južne administrativne granice i ne smao da su nas građani i lokalni funkcioneri upoznali sa brojni  problemima u ovoj oblasti nego smo i sami videli ,možemo slobodno reći ,prva ekološka zgarišta .To me posebno zaboli jer ,kao zemlja, obilujemo brojnim prirodnim lepotama koje su svojevrsni potencijal ,  koji  svojim ponašenjem ugrožavamo do  uništavanja. To mi daje za pravo da stanje u oblasti zaštite životne sredine ocenim kao loše ,ali smatram da je popravljanje stanja u toj oblasti prioriteno ne samo sa stanovišta zdravlja već i ekonomskog boljitka zemlje .Što se tiče većeg učešća građana u procesima sprovođenja normi i kreiranja javnih politika u oblasti zaštite životne sredine ono je u direktnoj zavisnosti sa nivom informisanosti građana o stanju u toj oblasti a tu se , često, informacije prikrivaju od građana iz raznih razloga i interesa.Zaštitnik građana kao institucija , moji saradnici i ja,čitavo jedno odeljenje koje vodi generalni sekretar Zaštitnika građana gospođa Olja Jovičić , aktivno se bavimo pritužbama građana na stanje u oblasti životne sredine.Ali kada mi damo svoje preporuke državnim organima uglavnom dobijamo istovetne odgovore , nema sredstava , nema kadrovskih kapaciteta .Znam da ima mnogo toga što se i sa postojećim resursima može uraditi i zato se i zalažemo za bolje informisanje građana o stanju u ovoj oblasti kao preduslovu za unapređenje tog stanja“ rekao nam je Zoran Pašalić,danas, u