Danas je, i na teritoriji grada Kraljeva, počela nova školska godina u 23 osnovne i 10 srednjih škola. Počela je u skladu sa očekivanjima : radovanjem đaka ,posebno onih najmlađih , i zebnjom prosvetnih radnika i roditelja. Prvaci , a njih je , nažalost , na teritoriji grada Kraljeva za dva odeljenja manje nego predhodne godine , su bili najsrećniji što stupaju u novi životni period , dok su oni nešto stariji ,poput petaka ,recimo, bili su brižni zbog novih predmeta koji im se uvode. Zabrinutiji od njih su prosvetni radnici koji su , današnji dan, obeležili i nizom protestnih aktivnosti poput okupljanja ,njih oko stopedeset, ispred zgrade gradske uprave dok se štrajk skraćivanjem časova realizovao u još 21 školi na teritoriji grada a dve su se opredelile za jednosatni štrajk upozorenja. Osnovni razlozi zbog kojih protestvuju prosvetni radnici ,od kojih većina njih u Srbiji od čak 70 odsto ima fakultetsko obrazovanje,su niske zarade koje su niže od republičkog proseka ali i najavljene izmene Zakona o javnim službenicima koje će omogućiti da se lakše otpuštaju tehnološki viškovi u prosveti kojih je, nažalost, sve više zbog izrazito negativnih demografskih kretanja koja se ogledju u smanjivanju đaka i njihovoj koncentraciji u većim sredinama. Roditelji su pak zabrinuti zbog toga što je , većini od njih , izdvajanje za školovanje dece sve teže i teže na jednoj strani zbog niskih primanja a na drugoj zbog raznih ,često i vrlo upitnih zahteva , koje im ispostavljaju realizatori nastavnog procesa i uprave škola.Troškovi , osiguranja učenika , nabavke udžbenika i školskog pribora ,užine , produženog boravka, ekskurzija ,vanškolskih aktivnosti i još koje čega već jesu značajna stavka u istanjenim porodičnim budžetima kraljevčana. Tako je , eto, protekao početak ove školske godine u Kraljevu ali radost najmlađih i njihovi osmesi uspeli su da ,bar na čas, odagnaju setu i brigu i nastavnika i roditelja. Šta će biti kasnije videćemo,na đacima je da se potrude i uče a na starijima je da se zapitaju mora li baš ovako da počinju školske godine u Srbiji ?
Vesti iz kategorije ‘Društvo’
Osmesi najmlađih odagnali ,bar na dan, zebnje starijih
Roma Company donirala klima uređaje za kraljevačke mališane
Obeležavajući četvrt veka svog postojanja i rada „Roma Company“ iz Beograda, realizuje projekat „Ko kreči, kuću leči“ u okviru kojeg je do sada u Beogradu, Novom Sadu i Kraljevu ukupno donirano 1.800.000 dinara. Tako je za nabavku i ugradnju klima uređaja za Predškolsku ustanovu „Olga Jovičić-Rita“ u Kraljevu, izdvojeno 600.000 dinara a danas je , na skromnos svečanosti u ovoj ustanovi, direktor Roma Company Nemanja Romandić uručio klima uređaje potrebne za klimatizaciju 8 pedagoških jedinica. On je, tom prilikom,između ostalog rekao i: „Opredeljenje kompanije je da ulažemo u lokalnu zajednicu u kojoj poslujemo i da kroz svoje poslovanje pomognemo tamo gde je to neophodno. Nadam se da će ovaj naš mali doprinos pomoći da se deca u toplim letnjim danima osećaju prijatnije u klimatizovanim prostorijama.“Zahvalivši se na uručenom poklonu gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je rekao i : „Radi se o jakom dobrom primeru društveno odgovornog ponašanja firme, koja nije iskoristila novac da napravi neku grandioznu proslavu, već je odlučila da 25 godina proslavi tako što će uveseliti decu u Kraljevu, ali uraditi i druge projekte u Beogradu, Novom Sadu i Nišu“. Na poklonu su se , na svoj način, zahvalila i deca iz Predškolske ustanove „Olga Jovičić-Rita“ izvevši prigodan program.
Mi ovde i oni tamo zajedno za našu Rašku !
Boris Čolović-Boćo , jedan od osnivača UG „Stara Pavlica“
Boris Čolović ,u Kraljevu poznatiji kao Boćo, vlasnik istoimenog preduzeća koje se bavi poslovima klimatizacije, ventilacije i grejanja , je jedan od inicijatora osnivanja udruženja „Stara Pavlica“ koje ,od februara 2011 godine, okuplja sve zainteresovane raščane koji žive u Kraljevu i kraljevčane poreklom iz Raške. Njegov pokojni otac Milan se u Kraljevo, u kome je ostvario karijeru uspešnog rukovodioca u privredi, najpre kao jedan od rukovodilaca u nekadašnjem „Elektronu“ a potom i kao direktor uspešne mlekare koja je poslovala u sastavu beogradskog PKB-a, doselio iz Raške još 1961 godine. Iako rođen u Kraljevu Boris je odmalena ,zahvaljujući svom ocu, vezan i za Rašku pa je tako , sa oduševljenjem i entuzijazmom prihvatio ideju svoj prijatelja Slaviše Stančića da probaju da okupe raščane u Kraljevu. I sada aktivanu u udruženju kaže nam da su te aktivnosti nešto najleše što on sebi može,kao čovek, priuštiti ali i priznaje da nema više tog početnog entuzijazma koji ga je krasio na početku rada udruženja „Stara Pavlica“. Kaže nam da mu smeta ,pomalo, indolentan odnos rukovodstva Raške na koji je , kao član uprave udruženja, nailazio u predhodnom periodu a koji se tiče njihove zainteresovanosti da uspostave stalne oblike komunikacije sa udruženjem u Kraljevu koje , po njemu , ima velike potencijale za pomoć i podršku zavičaju njihovih očeva kada su privredne aktivnosti u pitanju.On lično je spreman da u okviru svoji stučnih kompetencija bude predlagač nekih privrednih, razvojnih,aktivnosti baziranih na prirodnim resursima kojima raspolažu pojedini delovi tertorije opštine Raška ali ,naglašava, koristeći poznatu sentencu „za tango je uvek potrebno dvoje“ da očekuje proaktivniji stav od onih koj ,danas, rukovode lokalnom saoupravom. Posebno jer se , kako kaže , radi o mladim ljudima koji pokazuju spremnost i entuzijazam da rade na dobrobit raškog kraja. Boćo je , po sopstvenom kazivanju , najmanje jednom mesečno u poseti zavičaju svog oca a u samom gradu Raška je nešto ređe , dva-tri puta godišnje , tako da se o aktuelnostima informiše kroz kontakte sa rodbinom i prijateljima koje tada sreće. Zato se i on pridružuje mišljenju svog prijatelja Slaviše da bi trebalo što pre uspostviti stalne modele komunikacije između opštine Raška i raščana u Kraljevu , ali i u drugim gradovima gde ih ima i gde su se organizovali na principima ljubavi prema mestu porekla svojih predaka, ali i na principima spremnosti da ,u skladu sa svojim mogućnostima, doprinose boljitku raščanskog kraja. „Mi ovde a oni tamo treba zameniti sa mi ovde i oni tamo zajedno za našu Rašku“ reče nam na kraju ovaj istinski zabljubljenik u zavičaj svoga oca.
Iz „Havane“ do Raške !
Slaviša Stančić,inicijator i osnivač UG „Stara Pavlica“
Sigurno je , nećemo pogrešiti , ako kažemo da je idejni tvorac okupljanja raščana u Kraljevu poznati kraljevački privrednik Slaviša Stančić. Prilikom jednog od redovnih druženja u njegovom kafeu „Havana“ sa svojim prijateljima Borisom Čolovićem – Boćom i Brankom Stojanovićem , došli su , kroz razgovor , do teme o poreklu svojih porodica , o svojim korenima. Ustanovili su , tom prilikom , da su , sva trojica iako rođeni u Kraljevu, poreklom iz Raške. Iako su se predhodno godinama družili shvatili su da imaju još nešto zajedničko a to su njihovi koreni. Taj razgovor o svojim korenima nastavili su nabrajanjem koga svako od njih pojedinačno zna u Kraljevu a da je poreklom iz Raške kao što su oni..I već to njihovo prvo „brojanje raščana u Kraljevu“ je i njih iznenadilo pa su ,tada, u šali , zaključili kako je bar polovina kraljevčana ustvari iz Raške. Bilo je to , kaže nam Slaviša , sasvim dovoljno da on odmah predloži da probaju da pozovu neke od tih koje su , kroz razgovor, spomenuli ,da se okupe tu, u „Havani“, i da vide postoji li želja i volja da se organizuje neko njihovo redovnao sastajanje. Od tog njihovog razgovora na temu porekla porodica prošlo je malo vremena i uskoro je , februara te 2011 godine na njihovu inicijativu i uz njihovo veliko lično angažovanje osnovano udruženje „Stara Pavlica“ koje , na dobrovoljnoj bazi, okuplja sve zainteresovane kraljevčane poreklom iz Raške koji su motivisani da , družeći se , saznaju više o svojim porodičnim korenima i , pre svega , o Raški kao kraju iz koga potiču oni i njihove porodice. Bilo je , kaže nam u razgovoru Slaviša Stančić , i onih koje su kontaktirali a koji ,nažalost, iako svesni svog porekla nisu imali previše želje da se , kroz druženje , više upoznaju sa Raškom ali , dodaje Slaviša takvih kontaktiranih je malo u odnosu na one koji su želeli da i na taj način više i bolje upoznaju Rašku kao zavičaj njihovih roditelja ili njih samih. Šta više , dodaje on, kad god smo imali neku aktivnost a koju smo , putem medija , i na druge načine , učinili vidljivom kao povratnu reakciju imali smo svi mi , članovi udruženja „Stara Pavlica“ pozive i izraženu želju drugih da nam se pridruže. Tako ovo udruženje i omasovljava svoje redove iz godine u godinu. Teška ekonomska situacija koja, inače, vlada u Kraljevu utiče , realno, i na ovakve aktivnosti, jer mnogi , ophrvani borbom za egzistenciju, ne nalaze dovoljno slobodnog vremena da se , u kontinuitetu, bave aktivnostima udruženja ali su zato vrlo raspoloženi da se odazovu na svaki dobro osmišljen i isplanirani događaj. Prilika je to da se , za trenutak , odvoje od svakodnevnce , da se vide sa svojim sugrađanima koje ,inače, ređe viđaju i , naravno, prilika da se još više upoznaju sa svojim zavičajem. Baš zato Slaviša smatra da je ovo udruženje pravi most između Raške i kraljevčana poreklom iz Raške koji , nažalost, nije dovoljno iskorišćen. „Na rukovodstvu opštine Raška je da naše postojanje prihvate kao jedinstvenu priliku da mogu , ako su zainteresovani i imaju potrebu , da na organizovan i efikasan način , ostvare komunikaciju sa kraljevčanima poreklom iz Raške. Mi smo spremni i raspoloženi za takve susrete jer smatramo da je to dobra prilika da se na adekvatan način informišemo o aktuelnostima iz kraja iz koga potičemo. Kao privrednik sa višedecenijskim iskustvom znam da je prava i pravovremena informacija presudna za donošenje poslovnih odluka. Možda ti susreti i ta razmena informacija budu inspiracija i „okidač“ nekom od nas da započnemo i sa nekim privrednim aktivnostima u Raški. Eto još jednog razloga zbog koga vredi pokušati i sa naše strane i sa strane rukovodstva oštine Raška da do tog susreta i razmene informacija i dođe“.
Članice kraljevačke „Fenomene“ na protestu protiv femicida
Danas je u Kraljevu na centralnom gradskom trgu,Trgu Solunskih Ratnika , u organizaciji Udruženja „Fenomena“, članice Mreže Žene protiv nasilja, održan protestni skup povodom tragičnih ubistava žena koja su se dogodila u proteklim danima u Centrima za socijalni rad u Beogradu. . „U Srbiji je u periodu od 2010-2016. godine ubijeno 235 žena, a u toku 2017. njih 19. Statistika pokazuje, a mi podsećamo da je država je obavezna da u svakom trenutku, uvek i svuda, promoviše nultu toleranciju na nasilje i u potpunosti sprovodi sve mere u sprečavanju, zaustavljanju i kažnjavanju nasilja. Udruženje Fenomena I SOS telefon Kraljevo izrazilo je mirnim protestom nezadovoljstvo radom nadlaženih institucija koje su doprinele ubistvima žena I deteta I pozvalo stanovništvo da podrži akciju I pruži soliadarnost sa žrtvama“ rečeno je na današnjem protestnom okupljanju koje je upriličen da se skrene skrene pažnju javnosti i da se najoštrije osude propusti institucija koji su doprineli ubistivima.Današnji pskup nije, nažalost, privukao veći broj kraljevačana a članicama „Fenomene“ podršku su ,svojim prisustvom, pružili i odbornici „Lokalnog fronta“ u Skupštini grada Kraljeva.
Jošanička Banja ponovo na mapi zdravstvenog turizma Srbije !
Puštanjem u rad isturene ambulante fizikalne medicine Doma zdravlja iz Raške danas je u Jošaničkoj Banji na svečani način obeležen novi početak pružanja specijalizovanih zdravstvenih usluga posetiocima ovog banjsko-klimatskog lečilišta. Novovotvorena ambulanta raspolaže aparatima za sve vrste elektroterapija, laseroterapiju, terapiju ultrazvuka i nisko frekventnu magnetnu terapiju. Pored toga ima i aparat za presoterapiju-limfnu drenažu ekstremiteta i celog tela. U ambulanti će raditi dva terapeuta, postojaće nadzor lekara opšte prakse sa timskom sestrom a dva puta nedeljno fizikalnu terapiju će ordinirati i pregledati pacijente specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije dr Verica Vujanac, inače direktorka Doma zdravlja iz Raške. Radno vreme ambulante je od 08:00 do 20:00 časova svakog radnog dana. Time se Jošanička Banja i zvanično vraća na mapu zdravstvenog turizma Srbije a njene niskomineralizovane ,termalne vode sa sa 16 izvora što u samoj banji što u neposrednom okruženju, čije temperature sežu i do 72 stepena celzijusa, postaju, delom, dostupne i za razne medicinske tretmane. Preme istraživanjima sprovedenim još sedamdesetih godina prošlog veka te vode su hidrokarbonatno-sulfatne, natrijumskog tipa sa karakterističnim prisustvom rastvorenog silicijum dioksida (125 mg/l). U njima ima visok sadržaj volframa , po čemu se razlikuju od voda ostalih banja Srbije.Krajem osamdesetih godina,tada poznati banjski lekar dr Mile Milenović, posle dugogodišnjeg beleženja statističkih pokazatelja ustanovljava da vode Jošaničke Banje pomažu kod lečenja bolesti lokomotornog aparata, ginekolioških oboljenja, kožnih bolesti i bolesti probavnog aparata, a posebno su ,zbog svoje toplote i sastava blagotvorne za oporavaki rehabilitaciju od fizičkih napora.
Čini se da Jošanička Banja danas obogaćivanjem svoje ponude i zdravstvenim uslugama dobija zaokruženi turistički proizvod koji će , sigurno je, naći svoje tržište u inače velikoj ponudi sličnih turističkih proizvoda u našoj zemlji i to pre svega zahvaljujući naporima lokalne samouprave da postojeće prirodne resurse stavi u funkciju obnovljivog razvoja Raške. Ovim ulaganjima u „Vrata Kopaonika“ kako , ne retko , zovu Jošaničku Banju počinju, na izvestan način , da se ispravljaju greške napravljene još famoznih devedesetih godina kada se olako odustalo od koncepta definisanog 1988 godine na zajedničkoj sednici tadašnje Vlade i Odbora za Kopaonik Srpske akademije nauka i umetnosti a koji je podrazumevao potrebu ravnoteže u razvoju visokih delova planine i potkopaoničkih delova. Već smo pisali da je,ove godine, zahvaljujući podršci Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija u iznosu od 10 miliona dinara ,uz dva miliona sredstava opštine i Turističke organizacije Raška, rekonstruisnao takozvano „Novo kupatilo“ (sagrađenog još 1935 godine) u Jošaničkoj Banji.Objekat ,posle rekonstrukcije, raspolaže sa 8 individualnih kada u kojima posetilac može samostalno da određuje temeperaturu vode , jednom đakuzi kadom za 4 osobe i bazenom sa ugrađenim mešačima vazduha –masažerima u kome se nalazi topla , lekovita, voda predhodno rashlađena jednim krakom instalacija postavljenih kroz reku Jošanicu.
Današnjem svečanom otvaranju ambulante prisustvovalo je i rukovodstvo opštine Raška na čelu sa predsednikom, g-dinom Ignjatom Rakitićem.
Ibar je , danas, „slušao“ trubače.
Dolazak prvih spustaša u pristanište u Mataruškoj Banji
Danas je u Kraljevu održana, po dvadesetosmi put , turističko- rekreativna i zabavna manifestacija „Veseli spust“. U pitanju je svojevrsna regata raznoraznih plovila, mahom gumenih čamaca, kojima se hiljade učesnika spušta niz Ibra od srednjovekovnog grada Magliča pa sve do Mataruške Banje a oni , malobrojniji i uporniji nastavljaju i do Kraljeva. Ovogodišnji „Veseli spust“ okupio je između dve i dve i po hiljade učesnika koji su došli iz svih krajeva naše zemlje a bilo je i učesnika iz inostranstva. Tako su se , na „Veselom spustu 2017“ pojavile čak tri ekipe iz Slovenije a jednu od njih činila je i zvanična delegacija grada Maribora predvođena županom (gradonačelnikom) dr. Andrejom Fištravcem kome ovo nije prvi spust Ibrom. I ove godine je , kao po tradiciji, na nekoliko plovila bilo i žive muzike , mahom trubača koji su uspevali da , na momente, svojim akordima nadjačaju i žubor plahog Ibra. Ova manifestacia je svojevremeno okupljala čak i do dvadesethiljada ljudi ali brojni razlozi i permanentna ekonomsks kriza su uticali da se taj broj ,zadnjih godina, svede na dve-tri hiljade posetilaca maksimum. Danas je, u Mataruškoj Banji, bio i profesor fizičkog vaspitanja i nekadašnji trener veslača kraljevačkog kajak-kluba Mane Đoković –Amerikanac koje se sa setom seća tog prvog spusta i kaže: „Sećam se da je to jutro bilo oblačno i tmurno i da smo razmišljali da li da uopšte pođemo ka odredištu. Ibar, nadošao i mutan, nije uspeo da nas natera na povlačenje, a već na Zlatnoj obali ogrejalo nas je sunce i spust je mogao da počne. Na prvom spustu organizovali smo i igre na vodi u Mataruškoj banji, a učesnici su se takmičili u nekoliko disciplina: prelaz preko Ibra sa desne na levu obalu, nošenje jajeta u kašičici, obaranje protivnika sa balvana , a bilo je i nagrada za najatraktivnija plovila“. Mane , Raško Đorđević i pokojni Milan Dimitrijević –Žuća bili su okosnica tima koji je ,predvođen idejnim tvorcem manifestacije dugogodišnjim veslačem i sportskim funkcionerom u kajaku Žarkom Maksimovićem, realizovao tu ideju koja se bliži svom tridesetom rođendanu. U prilicim smo da vam, zahvaljujući ljubaznosti fotografa Milanka Boškovića, pokažemo nekoliko snimaka,načinjenih uz pomoć drona, sa današnje manifestacije.
Kraljevo ugostilo predstavnike Caritasa iz Bosne i Hercegovine
Danas su ,u Kraljevu,realizujući jednu od svojih projektih aktvnosti iz projekta „Sprečavanje rizika od opasnosti u lokalnoj zajednici“ , boravili predstavnici Caritasa iz Bosne i Hercegovine predvođeni Dijanom Muzičkom koja kordinira ovim projektom na nivou BiH.Oni su gosti Odeljenja za civilnu zaštitu Gradske uprave grada Kraljeva sa kojim je,odnedavno, uspostavljena saradnja u delu razmene iskustava u oblasti edukacije najmlađih članova lokalnih zajednica za prepoznavanje faktora rizika i postupanje u vanrednim okolnostima izazvanim ,pre svega,elementarnim nepogodama.Goste iz Bosne i Hercegovine primila je zamenica gradonačelnika Marica Mijailović sa saradnicma i zahvalila se Caritasu na pomoći ukazanoj Kraljevu posle zemljotresa 2010 godine a i u drugim vanrednim situacijama .Potom su o aktivnostima lokalne samouprave u delu organizovanja sistema civilne zaštite na nivou grada Kraljeva govorili Zdravko Maksimović,načelnik Odeljena za civilnu zaštitu i pukovnik policije Radoica Kočović Načelnik regonalnog Sektora za vanrede situacije Raškog upravnog okruga. Kraljevo ,inače, spada u one malobrojne lokalne samouprave u Srbij koje su napravile ozbiljnije pomake u organizaciji i postupanju u primeni Zakona o vanrednim situacijama.Odnos prema pitanjima postupanja u vanrednim sitaucijama u Kraljevu se drastično promenio posle 2010 godine i razornog zemljotresa iz novembra te godine kada je porušeno nekoliko stotina objekat na teritoriji grada Kraljeva ali i kada su aktivnosti sprovedene na ublažavanju posledica zemljotresa pokazale potrebu revitalizovanja nekadašnjeg sistema civilne zaštite koji je,kao i moge druge stvari u ovoj zemlji, devastiran u vremenima ekonomske i društvene tranzicije.Za poslednjih sedam godina u Kraljevu je na poslovima obnavljanja funkcionalnog i efikasnog sistema koje može deleovati u vanrednim okolnostima urađeno puno toga a akcenat se stavlja na kontinuiranu obuku i opremanje činilaca sistema civilne zaštite. U skladu sa savremenim doktrinama postupanja u borbi sa elementarnim nepogodama kao posledicama klimatskih promena, akcenat je na merama prevencije i adatptacije a primarno na obrazovanju i obuci ljudskog faktora ,takozvanog socijalnog kapitala zajednice. Ovakve doktrinarne promene nailaze na nerazumevanje dela zajednice i dela donosioca odluka u lokalnim samoupravama pa i u Kraljevu .To je posebno uočeno kroz budžetsku politiku gde se delom iz opravdanih razloga a delom i zbog nerazumevanja važnosti preventive još uvek ne izdvaja dovoljan nivo sredstava za poslove civilne zaštite. Zato se ,u Kraljevu, razmišlja i o konstituisanju posebnog budžetskog fonda za ove namene. No, Kraljevo je ,kao je to danas i konstatovano od strane gostiju iz BiH , uzorna sredina po pitanju organizacije sistema delovanja u vanrednim situacijama gde se mogu steći dragocena iskustva. 
Zato su gosti iz BiH i planirali da boravak u Kraljevu traje tri dana kako bi,na Rudnu, u Centru za obuku civilne zaštite grada Kraljeva, razmenili svoja iskustva sa kolegama iz sistema civilne zaštite grada Kraljeva.
Beograd je sutra centar Kraljeva
Sa prošlogodišnjeg predstavljanja Kraljeva u Skadarliji
Manifestacija „Kajmak bal 2017“ koju, po sedmi put zaredom organizuje Zavičajno društvo „Kraljevo“ – podružnica Beograd se održava u subotu 24.juna 2017. godine u Beogradu na dve lokacije, pre podne, od 11 časova, u Topčiderskom parku a posle podne, od 19 časova u Skadarliji (ispred kuće Đure Jakšića“) Prepodnevni deo“Kajmak bala“ biće jedinstvena smotra dobre pesme, lepog druženja i uživanja u gastonomskim čarima, našeg, nadaleko čuvenog kraljevačkog kajmaka.
Da sve protekne u duhu drugarstva, prijateljstva i zvuka rodnog kraja potrudiće se: deca iz KUD „Moravac“ iz Adrana, KUD Ratina, O.Š. „Vuk Karadžić“ iz Ribnice, O.Š. „Živan Maričić“ iz Žiče, deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo a njima će se pridružiti i njihovi vršnjaci iz beogradske O.Š.“Branko Ćopić“.
„Kajmak bal“ letnji festival dobrog raspoloženja i zvuka Ibra i Morave sred Beograda ne bi bio to što jeste bez učešća , velikih umetnika koji su ime Kraljeva i našeg zavičaja proneli i proslavil širom planete, Novice Negovanovića i Raše Pavlovića koji su uvek tu sa „decom Ibra i Morave skućenom kraj Dunava i Save“. Popodnevni deo „Kajmak bal“-a počeće u subotu 24.juna u 19 časova u srcu Beograda, u boemskoj Skadarliji. Biće to prilika da se nastavi započeto druženje u Topčideru, ali i prilika da Beograd i posetioci Skadarlije upoznaju neke od znamenitih kraljevačkih manifestacija koje će se dešavati ovog leta a i u narednim vremenima poput „Veselog spusta“, „JazzIbar“-a, „ Srebrnog kazana“- Pasuljijade“, „Maglič fest“-a , „Narcisima u pohode“, „Dana Jelene Anžujske“.
Organizaciju „Kajmak bala“ pomogli su Gradska uprava grada Kraljeva, Turistička organizacija Kraljeva i društvo „Sveta Jelena Anžujska“.
Regonalni tim bez predstavnika organizacija civilnog društva
Predstavnici realizatora Studije izvodljivosti i zemlje donatora
Srbija , kao i druge nerazvijen zemlje , ima nedovršenu i devastiranu komunalnu infrastrukturu. Posebno je to vidljivo u segmentu tretmana otpadnih voda i komunalnog otpada. I dok je u razvijenim zemljama Evropske unije prikupljanje sekundarnih sirovina i industrijska prerada recikliranih materijala , decenijam unazad, posao visokog profita koji ,u nekim zemljama stoji , po važnosti , u rangu sa sektorom energetike Srbija se , nažalost, nalazi , kao i zemlje sličnog ekonomskog nivoa razvijenosti , pred dilemom izbora adekvatne strategije zbrinjavanja komunalnog otpada. Posebnu opasnost predstavljaju dileme mogućih izbora prevaziđenih tehnologija razvijenih zemalja za zbrinjavanje komunalnog otpada. Dilema spalionce ili deponije samo se pojačava snažnim lobi aktivnostima kompanija iz razvijenih zemalja i usmerenim , da ne kažemo uslovljenim donacijama , iz državnih i privatnih fondova, pre svega, sa teritorije Evropske unije. Ne možemo a da ne iznesemo ovih nekoliko , opštih, uvodnih ,napomena povodom danas održanog sastanka u Kraljevu. Reč je o , kako je medijima saopšteno , prvom radnom sastanku Regionalnog tima za upravljanje komunalnim otpadom na tertoriji četri opštine i grada Kraljeva koji su ,septembra prošle godine, završili dvogodišnje aktivnosti formiranja preduzeća za bavljenje ovim poslovima „Regioni Kraljevo“ d.o.o. Ovo preduzeće formirano od strane opština Paraćin ,Trstenik, Vrnjačka Banja , Raška i grada Kraljeva jeste proizvod predhodnih ,dvogodišnjih, aktivnosti ali je, pre svega, i proizvod eksplicitnog zahteva Ministarstva finasija Francuske i njihove vlade koji su , sa 564000 eura , preko fonda FASEP podržali izradu Studije opravdanosti izgradnje zajedničke deponije za pobrojane gradove a što je danas ,u Kraljevu prilikom svog obraćanja potvrdio i gospodin Žan Pjer Gasto ,ataše ekonomske misije ambasade Francuske u Beogradu. Studiju opravdanosti izgradnje zajedničke regionalne deponije radiće projektantski biro Seureka koji , kako je u Kraljevu rekao njihov predstavnik Rafael Bedigo, pripada Veoliji , moćnoj francuskoj multinacionalnoj korporacij specijalizovanoj za tretman otpadnih voda i upravljanje vodama, ali i za brojne druge komunalne delatnosti , pa i za zbrinjavanje komunalnog otpada. Studija će se raditi narednih 18 meseci u tri faze od kojih će treća , tehno-ekonomsko-ekološka analiza potrajati najduže. Na osnovu ovog dokumeta četri opštine i grad Kraljevo doneće konačnu odluku o , eventualnoj , gradnji buduće zajedničke regionalne deponije i pratećih reciklažnih i sabirnih centara u svakoj opštini i gradu Kraljevu. Iako je prerano za bilo kakvo zaključivanje o ovom , naizgled , korisnom poslu za opštine Zapadnog pomoravlja ne možemo a da ne primetimo upadljivi izostanak grada Kruševca iz ovog posla iako je ,na početku, bio u grupi ovih lokalnih samouprava kao i , u Kraljevu , do sada , ničim objašnjenim odustajanjem od koncepta izgradnje regionalne spalionice otpada koju je , kako se govorilo pre osam godina i u Skupštini grada, trebalo da gradi nemačka kompanija „Medsorg“-a za potrebe Kraljeva , Raške, Novog Pazara,Kruševca i još nekih pomoravskih opština.
Ljiljana Jemuović,predsednica Regionalnog radnog tima
Čulo se danas u Kraljevu i to da će Regionalni tim za upravljanje otpadom biti sastavljen , uglavnom od predstavnika opštinskih i uprave grada Kraljeva koji se, inače, bave zaštitom životne sredine kao i to da će se u njemu, po prvi put na jednom takvom nivou , naći i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Pada u oči odsustvo u Regionalnom timu predstavnika organizacija civilnog društva koje se bave problemima zaštite životne sredine a koje su aktivne na teritoriji ovih pet lokalanih samouprava. Rečno je ,doduše, da će se one angažovati u nekoj od faza javne rasprave o rezultatima Studije izvodljivosti ali , sigurno je , da bi njihovo prisustvo a posebno domaćih eksperata angažovanih u njihovom radu , bilo od dragocene koristi i da bi smanjilo rizike od , već sada nagoveštenog probema, izbora lokacije buduće regionalne deponije.