Dejan Koturanović,predsednik MZ Jošanička Banja
Već smo govorili o sredstvima , u iznosu od preko 8 miliona dinara, planiranim budžetom opštine Raška u 2017 godini koja su,kao učešće opštine, namenjena poboljšanju komunalne infrastrukture u Jošaničkoj Banji . Pre toga valja podsetiti da je , u 2016 godini , realizovan projekat rekonstrukcije Novog kupatila za šta je Ministarstvo turizma i telekomunikacija izdvojilo 10.000.000 dinara a opština Raška 5.000.000. Planiranim , novim , ulaganjima u 2017 godini u ovaj objekat biće stvoreni uslovi da , posle višedecenijiske pauze, ponovo proradi odeljenje fizijatrije što znači novi povratak Jošaničke Banje na mapu zdravstvenog turizma u Srbiji. Prošlogodišnji radovi na Novom kupatilu izvedeni su pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva jer se objekat , od 1997 godine , nalazi pod zaštitom države kao kulturno dobro a tako će biti i u nastavku radova tokom 2017 godine . Evo šta o planovima za 2017 godinu kaže Dejan Koturanović predsednik Mesne zajednice „Jošanička Banja“ : „ Mladi ljudi i porodice sa malom decom su ,nažalost, retkost u Jošaničkoj Banji. Zato smo mi , koji smo ostali , odlučili da sudbinu i razvoj banje uzmemo u svoje ruke pre svega proaktivnim stavom u društvenim i političkim aktivnostima na teritoriji Raške.Takav naš odnos prema banji rezultirao je podrškom meštana ali i rukovodstva opštine Raška za naše ideje. A one su , pre svega vezane za poboljšanje infrastrukture i kroz to kreiranje povoljnijeg ambijenta investitorima spremnim da ulažu u našu banju . Neke aktivnosti vezane za te naše planove ,poput pregovora na državnom nivou između Fonda PIO, kao vlasnika objekta „Stacionar“ započetog pre četrdeset godina , i opštine Raška, u vezi stavljanja u funkciju tog objekta , su objektivno van našeg direktnog uticaja ali mi imamo puno poverenje u opštinsko rukovodstvo da će se izboriti za rešenje koje najviše odgovara interesima banje . Što se tiče ostalih planova oni su uglavnom vezena za unapređenje infrastrukture pa smo ,tako, za 2017 godinu, planirrali, početak radova na uređenju rečnog korita na rekama Jošanica i Samokovka. Opština Raška je planirala 10.000.000 dinara za sufinansiranje projekta regulaciije rečnih korita na pomenutim rekama uz očekivanje značajnijeg ulaganja od strane JVP Srbijavode. Pored rečnog korita planirano je 10.000.000 dinara za izgradnju kanalizacione mreže na potezu koji pokriva uređenje rečnog korita a koje svakako mora da prethodi izgradnji i regulaciji rečnih korita.Mesna zajednica Jošanička Banja je uradila projekat rekonstrukcije Starog kupatila u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva. Realizacija ovog projekta je planirana u 2017. godini. Ukupno je planirano 3.500.000 dinara, 1.500.000 iz budžeta opštine i 2.000.000 dinara sa viših nivoa vlasti .U toku je izrada projekta za detaljno uređenje parka u Jošaničkoj Banji koje obuhvata i izgradnju manjeg otvorenog bazena između Starog i Novog kupatila. Za realizaciju je potrebno 16.000.000 dinara od čega je 6.000.000 planirano iz budžeta opštine Raška a ostatak se očekuje sa viših nivoa vlasti. Kako bismo upotpunili turističku ponudu Jošaničke Banje u letnjem periodu , urađen je projekat pešačke/biciklističke staze u najlepšem predelu Jošaničke Banje, kroz banjsko borje. Ova staza će se naći na zvaničnoj mapi pešačkih i biciklističkih staza Turističke organizacije Srbije. Za realizaciju ovog projekta planirano je 300.000 dinara. Krajem 2016. godine započeta je procedura oko obezbeđivanja zemljišta za izgradnju Turističko-inforrmativnog centra . U 2017. godini će se nastaviti na ovom planu a očekujemo i izradu projektne dokumentacije za info centar“. Na naše pitanje o sudbini manifestacije „ Dani Milunke Savić “ koja je ,prošle godine, organizovana , po prvi put , Dejan Koturanović nam je rekao: „ Naravno da nastavljamo ovu manifestaciju započetu oktobra 2016 godine a cilj nam je da promovišemo lik i delo naše zemljakinje, najveće heroine Velikog rata , kao i da , kroz ovu manifestaciju , zaživi kompleks njene rodne kuće u selu Koprivnici koja je obnovljena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu sredstvima Ministarstva kulture i informisanja tokom 2015 i 2016 godine. U 2017. godini je planirana obnova puta do njene rodne kuće za šta očekujemo podršku Ministarstva odbrane Republike Srbije“.
Kraljevo je sa 1529 km2.,po teritoriji, najveća jedinica lokalne samouprave u Srbiji . Već ova činjenica ukazuje na složenost ,brojnost i veličinu komunalnih i drugih problema kojima se izabrani predstavnici građana trebaju baviti . Uzmimo ,recimo samo jedan primer-veličinu putne infrastrukture (326,19 km opštinskih puteva) za koju se , prema važećim normama iako se u njima za nadležnosti (obaveze) najčešće koriste opisni pojmovi tipa „stara se“ ili „podstiče i pomaže“ , grad Kraljevo mora brinuti samostalno i sopstvenim sredstvima pa će nam odmah biti jasno koliko je složen i odgovoran posao zadovoljena javnih (opštih) potreba građana Kraljeva. Šta ,tek, onda reći za društvene i političke procese kojima se artikulišu i definišu tako složene i brojne javne(opšte)potrebe građana osim da je to još veći i odgovorniji posao koji , prvenstveno, pripada izabranim predstavnicima građana ali ne abolira i same građane i njihova udruženja za te procese. Naprotiv, normativa društvenog i političkog sistema jasno ukazuje da svi pobrojani akteri tog procesa imaju i svoju ulogu i svoju odgovornost za neophodni društveni konsenzus oko artikulisanja javnih potreba ali i mogućnosti javnih finasija grada Kraljeva. Teorijiski a i normativno stvari stoje tako ali u praksi je to sasvim drugačije što se , nažalost , videlo i prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta grada Kraljeva,najvažnijeg pravnog ali i političkog akta ako pod pojmom politički akt razmotrimo rashodnu stranu budžeta iz koje bi trebalo da se vidi kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika predstavlja opšti , javni interes . I zaista šta se to da videti kroz planirane rashode za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva? No, pre nego se pozabavimo traganjem za budžetski definisanim politikama-ciljevima vladajuće koalicije i lokalnog rukovodstva ne možemo a da ne primetimo neke pozicije na prihodnoj strani budžeta ,na onoj strani koja treba da obezbedi sredstva za realizaciju tako definisanih ciljeva-politika a koje su , po svom karakteru i obimu zabrinjavajuće u smislu stvaranja realnih predpostavki za realizaciju planiranog. To su pre svega dva podatka o planiranim prihodima a prvi se tiče prihoda od naknade za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta u iznosu od 284.328.550 dinara a drugi se odnosi na tekuće transfere drugih nivoa vlasti u inosu od 752.438.000 dinara.Plan prihoda od prostora i građevinskog zemljišta čini se nerealnim ako se zna da je u prošlogodišnjem budžetu po tom osnovu bilo planirano 261.734.776 dinara a da je za prvih devet meseci 2016 godine ostvareno samo 24.537.672,69 dinara ili 9,38 odsto. Što se tiče planiranih transfernih sredstava ona su , reklo bi se, realno planirana za 2017 godinu ako se zna da je ostvarenje u prvih devet meseci 2016 iznosilo 606.403.915,95 ili 77,98 odsto od plana. No zabrinjavajuće je da budžet grada Kraljeva u tako visokom procent od čak četvrtine planiranog budžeta zavisi od tog izvora prihoda. Jeste da su naše državne finasije , trenutno, stabilne ali su i one itekako zavisne od negativnih spoljnih uticaja pa se to očas posla može preliti na visinu planiranih (čitaj obećanih) transfernih sredstava. Vratimo se , uz predpostavku da će se planirani prihodi budžeta grada Kraljeva ostvariti (a sva je prilika da neće), ipak osnovnom pitanju koga smo pokrenuli a to je kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika ,zaista, predstavlja opšti , javni interes . Prvo što pada u oči jesu podatci da je za tri bitna programa izdvojeno jako malo sredstava : lokalni ekonomski razvoj 19.000.000 miliona dinara , razvoj turizma 17.981.250 dinara i poljoprivreda i ruralni razvoj 70.500.000 dinara ili , zbirno , 3,1 odsto budžeta dok je za samo jednu programsku aktivnost ,upravljanje građevinskim zemljištem, u okviru programa urbanizma i prostornog planiranja predviđeno čak 335.400.000 dinara ili 11 odsto ukupnog budžeta. Ovako visok iznos sredstava predviđen je , između ostalog , i za navodnu kupovinu zemljišta (125.000.000 dinara) za gradnju budućeg kargo centra u blizini budućeg aerodroma „Morava“ koga , razne političke garniture, otvaraju evo bezmalo čitavu deceniju a najčešće pred neke izbore. Poslužimo se , primereno rečenom , sintagmom da se , u ovom slučaju „iz aviona“ vidi da je ovo primer, odsustva kompetetivnosti kao pokretača ekonomskog razvoja i nepoznavanja raspoloživih resursa čime se ograničeni finansijski resursi grada , drugu godinu zaredom, usmeravaju ka nekom , najblaže rečeno , nepoznatom cilju itekao udaljenom od realnog javnog interesa i potrebe za novim radnim mestima do kojih je ,sigurno, lakše i sa manje ulaganja moguće doći u poljoprivredi i turizmu snažnije podržanim iz javnih prihoda. Bilo bi više nego interesantno da nam donosioci ovakvih odluka saopšte na koji način , gde su, kada i kako uočili potrebe i interese građana koji pune budžet grada da , baš sada, treba kupovati zemlju za budući kargo centar? Zar im , primera radi , ne bode oči činjenica da još uvek nema nikakvih efekata po javne finansije grada od desetine hiljada hektra zemljišta u posedu tog istog grada . Razmere apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to zloupotrebljava i u cilju prikrivanja nedostaka vizije, nekompetentnosti i nerada dela političkih lidera vladajuće koalicije . U tom kontekstu treba gledati i 0,5 odsto izdvojenih sredstava iz budžeta grada za javno informisanje jer informisani građani očas postanu aktivni u političkim procesima a to , čini se , nije baš poželjno.
Kako i koliko sarađuju lokalni mediji u gradu Kraljevu i uprava grada Kraljeva u realizaciji ciljeva u oblasti javnog informisanja definisanih Zakonom ali i potrebama građana? Jesu li do sada izdvajana i sredstva planirana Predlogom budžeta za 2017 godinu dovoljna za ostvarivanje ciljeva uprave grada u oblasti javnog informisanja ali i potreba građana da aktivniju učestvuju u procesima političkog odlučivanja a posebno o trošenju sredstava koje čine javni prihod grada Kraljeva ? Ova a i brojna druga pitanja vezana za funkcionisanje i rad lokalnih medija u Kraljevu bila su tema okruglog stola koga su danas , u Multimedijalnom centru „Kvart“, organizovali Kraljevačka televizija i portal KV Novosti .Skupu je , pored predstavnika medija registrovanih u Registru medija APR a a koji rade u Kraljevu, prisustovao i predsednik Skupštine grada Nenad Marković, predstavnici odborničkih grupa, udruženja građana ,privrede…. U radu okruglog stola učestvovao je ,putem video linka , i Nino Brajović , državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja. Trogodišnje iskustvo kraljevačkih lokalnih medija sa projektnim finansiranjem nije ni bolje ni gore nego u većini opština i gradova u Srbiji i obeleženo je skromnim izdvajanjima iz gradskog budžeta za zadovoljenje potreba građana za javnim informisanjem. Ta izdvajanja se , zadnjih godina , kreću do iznosa od 0,5% budžeta grada ili u nominalnom iznosu oko 15 miliona dinara i tri i više puta su manja od novca koji je , nekada, izdvajan iz budžeta za finasiranje „Ibarskih novosti“ dok su imale status javnog preduzeća. U međuvremenu se broj medija u Kraljevu povećao tako da danas funkcionišu 4 televizije , 4 radio stanice,1 štampani nedeljnik i desetak on lajn portala registrovanih kao mediji. Bez sumnje veliki broj medija na relativno malom tržištu a da , pri tom, među njima nije izvršena jasnija žanrovska , tržišna ili neka druga segmentacija što za poslediicu ima obaranje kvaliteta sadržaja kako u tehničkom tako i u sadržajnom smislu. Sve ovo dodatno je osnažilo ucenjivački potencijal lokalne izvršne vlasti a manifestacije toga su se , ranijih godina , videle kako u skromnim sredstvima izdvojenim za zadovoljnje potreba građana za javnim informisanjem,tako i u nejasnom artikulisanju tih potreba i ciljeva javnog informisanja. Dodamo li tome i marifetluke oko izbora nekompetentnih članova komisija koje su se bavile ocenama medijskih projekata samo ćemo upotpuniti neveselu sliku i još sumornije perspektive lokalnih medija ne samo u Kraljevu. Da bi se stvari pokrenule neophodno je ,za početak, čulo se danas na skupu u Kraljevu , hitno menjati Zakon o javnom informisanju jasnim definisanjem minimalnog iznosa novca za finasiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u opštinama i gradovima predhodno razvrstanih prema kriterijumu brojnost i veličine teritorije. Ovaj i drugi predlozi biće zvanično dostavljeni Skupštini grada, novinskim i medijskim udruženjima i Ministarstvu kulture i informisanja a sami kraljevački mediji bi trebalo da se bolje organizuju i ,ubuduće, nastupaju jedinstvenije u zaštiti svojih interesa i prava.
Da jedan događaj poput otvaranja rekonstruisane sportske sale može zavredeti prisustvo čak dvoje članova vlade uverili smo se ,danas , u Kraljevu prilikom predaje na korišćenje rekonstuisane sportske sale koju , već četri decenije unazad, zajednički koriste osnovna škola „IV kraljevčki bataljon“ i Sportsko društvo „Partizan „iz Kraljeva. Ministar pravde Nela Kuburović i ministar prosvete Mladen Šarčević su , pored gradskih čelnika , svojim prisustvom uveličali ovaj događaj uklopljen u svečanost organizovanu povodom dana škole . Ovo su , kako se danas čulo , prvi radovi na rekonstukciji objekta izgrađenog pre četrdeset godina na mestu nekadašnjeg Sokolskog doma, koga su , takođe zajedničk i, koristile škola i Sportsko društvo „Partizan“ još od 1952 godine . Vrednost izvedenih radova je oko 8,5 miliona dinara a većinu sredstava , u iznosu od 8,2 miliona dinara , obezbedilo je Ministarstvo pravde iz fonda koji nastaje primenom takozvanog oportuniteta uvedenog izmenama Zakona o krivičnom postupku iz 2014 godine. Te izmene Zakona stvaraju pravnu mogućnost da neko lice postigne sporazum sa tužilaštvom da se protiv njega ne vodi krivični postupak a da mu tužilaštvo odredi koliku će sumu , po osnovu oportuniteta, uplatiti u humanitarne svrhe. Na taj način prikupljeno je 351.509.000 dinara ili oko 2,8 miliona evra za koje se , na konkurs , javilo oko 1200 zainteresovanih a odobreno su projekti 67 korisnika među kojima su i tri projekta iz Kraljeva za koje je izdvojene 14.817.040 dinara. To su dva projekta iz oblasti zdravstva (Opšte bolnice „Studenica“ i Doma zdravlja „Kraljevo“) kao i projekat rekonstrukcije sportske sale koja je danas predata na korišćenje. Što se rekonstrukcije sportske sale tiče odrađena je sanacija krovnog pokrivača , zamenjena je stolarija i dotrajali parket a delimično su odrađeni keramičarski radovi i zamena grejnih tela. Prava šteta, što grad koji je , inače , u katastru uknjižio sportsku salu kao svoju imovinu, nije smogao snage da sa još stotinak hiljada dinara izfinansira i neophodne radove u svlačionicama i mini teretani čime bi ovaj objekat zablistao u punom sjaju a što je bilo logično uraditi u vreme izvođenja obimnijih i zahtevnijih radova na objektu koji su trajali dva meseca.
Juče je , je u Elektrosaobraćajnoj tehničkoj školi „Nikola Tesla“, u organizaciji Saveta za bezbednost saobraćaja grada Kraljeva i Agencije za bezbednost saobraćaja održan jedan od sedam seminar o bezbednosti u saobraćaju akreditovan od strane Ministarstva prosvete . Ovaj seminar je namenjen učiteljima osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva i na njemu su oni upoznati sa novinama u oblasti bezbednosti u saobraćaju sa posebnim akcentom na važnost stalne obuke najmlađih učenika kao posebno ranjive populacije među učesnicima u saobraćaju. Poseban problem u saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva predstavljaju školski objekti smešteni u blizini frekventnijih putnih pravaca (Konarevo, Beranovca, Ratina, Vrba..) kao i činjenica da je veliki broj đaka tih škola prinuđen da se kreće delom tih saobraćajnica koje nisu opremljene pešačkim trotoarima. Savet za bezbednos saobraćaja grada Kraljeva je ,inače , izgradio poligon za obuku u dvorištu osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Ribnici pa će učitelji- polaznici akreditovanog seminara biti prvi koji će na njemu izvoditi praktičnu obuku sa učenicima. Od predsednika Saveta Nenada Markovića čuli smo da je, inače i sama ideja organizovanja akreditovanih seminara o bezbednosti u saobraćaju potekla od kraljevačkog Saveta za bezbednost saobraćaja a da je Agencija za bezbednost saobraćaja prihvatila i podržala tu ideju u saradnji sa Ministarstvom prosvete.
Danas je na gradskom trgu u Kraljevu , prigodnim programom za osnovce kraljevačkih škola „ Svetozar Marković “ i „ Dimitrije Tucović “ obeležen Dan planina. Bila je to završna aktivnost projekta „ Obeležimo eko dane-povećajmo ekološku svest građana “ koga je realizovala ekipa profesora iz Mašinsko tehničke škole „ 14 oktobar“ okupljena oko međunarodnog projekta „Eco shools“ koji se u ovoj obrazovnoj ustanovi realizuje još od 2013 godine. Školska Ekološka sekcija MTŠ „ 14 oktobar“ je za realizaciju projekta „ Obeležimo eko dane- povećajmo ekološku svest građana “ dobila podršku grada Kraljeva preko Odseka za zaštitu životne sredine gradske uprave koji ,inače, sa ovom školom i njenom Ekološkom sekcijom uspešno sarađuje i na drugim projektima iz oblasti edukacije najmlađih sugrađana u cilju jačanja njihove svesti o potrebi aktivnijeg angažovanja mladih u očuvanju životne sredine. Bilo je zadivljujuće sa koliko pažnje i inetresovanja su osnovci pratili priču o planinama dip.maš.inž. Nenada Rumenića profesora u MTŠ, speleologa i jednog od lidera eko aktivizma u ovoj ustanovi. Najmlađi su sa posebnim oduševljenjem propratili demonstraciju speleoloških veština koju su im ,na gradskom trgu, priredili Marko Kuševija i Jovan Živković mladi speleolozi,inače učenici ove škole. Ovo je ,bez sumnje, pravi način na koji se kod najmlađih razvija i jača svest o potrebi brige o prirodi koja nas okružuje pa bi bilo dobro da primer Ekološke sekcije MTŠ „ 14 oktobar “ postane model i za druge osnovne i srednje škole na teritoriji grada Kraljeva.
Popularno kraljevačko izletište i poznato stecište rekreativaca i sportista „Borići“ na Ratarskom imanju od danas su bogatiji za nove sportske i rekreativne sadržaje. Radi se o trim stazi dužine 400 metara sa podlogom od borovog malča , spravama za rekreaciju najmlađih i betonskom stolu za stoni tenis. Grad Kraljevo je sredstva za potrebne radove obezbedio preko Kancelarije za mlade, na konkursu za podršku u sprovođenju omladinske politike koga је finansiralo Ministarstvo omladine i sporta.Ukupna vrednost izvedenih radova je oko 3 miliona dinara od čega je ministarstvo obezbedilo 1,2 milona, a grad 1,5 milona.Ostatk sredstav je donacija UniCredit banke za kupovinu i montažu sprava za rekereaciju najmađih.To je bio povod da se danas ,u „Borićima“ javnosti obrate predstavnici ministarstva , grada, Kancelarije za mlade i Javnog preuzeća za upravljanje građevinskim zemljištem. „Ovo je treći projekat zaredom u poslednje dve i po godine koji ,zahvaljujući proaktivnom stavu Kancelarije za mlade realizujemo sa gradom Kraljevom „ rekla je, između ostalog, Zorica Labudović, rukovodilac Grupe za saradnju sa udruženjima i kancelarijama za mlade Ministarstva omladine i sporta.
Na inicijativu kraljevačke slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević grupa kraljevčanki i njihovih prijateljica iz drugih gradova ovog dela Srbije , različitih profesija, ali već afirmisanih u raznim poslovnim i stručnim oblastima , formirale su udruženje građana „Dame-nekad i sad“ i , prigodnim skupom , u subotu ,objavile početak svog rada.
U Kraljevu je danas, u organizaciji UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji) predstavljen najnoviji Nacionalni izveštaju o humanom razvoju (NHDR) u Srbiji za 2016 godinu . Ovaj dokument je ,po izboru UNDP u Srbiji , pripremio Centar za istraživanje javnih politika . Tim Centra predvođen Brankom Anđelković i Majom Kovač je , tokom 2015. i 2016. godine , uradio je studiju , odnosno izveštaj na temu otpornost opština u Srbiji na rizike od prirodnih i drugih katastrofa. Izveštaj je nedvosmisleno ukazao na neophodnost značajnih unapređenja u radu opština , lokalnih organizacija i angažovanju građana u slučajevima prirodnih i drugih katastrofa. U fokusu pažnje skupa u Kraljevu bila je tema otpornosti lokalnih zajednica na prirodne nepogode obrađena u segmentu izveštaja pod nazivom „Socijalni kapital – nevidljivo lice otpornosti“ a osnovne preporuke koje su date prilikom predstavljanja studije ticale su se preporuka za unapređenje lokalnih kapaciteta za smanjenje rizika sa naročitim naglaskom na ulogu socijalnog kapitala kao resursa sistema .Jer ,i prirodne nepogode nas podsećaju da smo primarno društvena bića koja snagom svog organizovanog ,usmerenog i umreženog delovanja mogu značajno osnažiti otpornost na prirodne katastrofe. Istaknut je značaj pravovremene informisanosti građana o načinima prevencije katastofa kao i potreba stalnog jačanja svesti građana o mogućim opasnostima i rizicima, o tome kako i gde mogu da dobiju informacije kako da se organizuju u kritičnim momentima.. Sve to će kao krajnji ishod imati jačanje bezbednosti građana i njihovih porodica u kritičnim momentima prirodnih katastrofa. Poslednjih godina je povećan broj prirodnih katastrofa u svetu i u našem okruženju pa je razumljivo da se koncept otpornosti lokalnih zajednica organizovanih u opštine i gradove našao u žiži javnosti, posebno kada je reč o smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. U tom kontekstu su , danas , kao primeri dobre prakse, predstavljena iskustva Kraljeva iz prirodnih nepogoda koje su ga zadesile (zemljotres ,novembra 2010, poplave u 2014 i 2015 godini..)o čemu je govorio Zdravko Maksimović dip.inž.geodezije , načelnik Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva. Kraljevo je, inače , od pre par dana prvi grad u Srbij i, koji je odlukom Skupštine grada vratio naziv Civilna zaštita jednom delu svoje gradske uprave. Skupu u Kraljevu, pored predstavnika susednih opština i gradova iz sliva Zapadne Morave, prisustvovali su i Ivan Bošnjak , državni sekretar u ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije , Steliana Nedera , zamenica stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić koji je ,na početku skupa, pozdravio sve prisutne.