Pobednice !

Početkom avgusta ove godine organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) je  u okviru projekta “Svet znanja”,  finansiranom od Ministarstva omladine i sporta , otvorila konkurs za odabir četvoročlanih ekipa srednjoškolce iz 15 gradova u Srbiji. Na konkursu je učestvovala i ekipa Kraljeva koja je formirana od srednjoškolki čija su motivaciona pisma bila najkvalitetnija i nju su činile  Tamara Savić (Gimnazija) , Ivana Krasić (Medicinska škola), Milica Dukanac (Gimnazija), Maša Vukobratov (Gimnazija). Ove devojke su , uz uz podršku stručnog tima OSSI-ja , mentorke Tanje Krnete i koordinatora Dragana Roganovića iz IDE iz Kraljeva, razradile projektnu ideju pod nazivom „Kingstown for students“. Nijhova ideja podržava razvoj omladinskog turizma baziranog na kulturno-istorijskom nasleđu i prirodnim vrednostima Kraljeva, kroz animaciju učešća mladih iz bratskih gradova Kraljevu i organizaciju višednevne manifestacije. Rad na projektu se sastojao od analize postojećeg stanja i potreba, intenzivnih konsultacija sa ključnim akterima i definisanju aktivnosti, rezultata i ciljeva. Osvajanjem prvog mesta ekipa kraljevačkih srednjoškolki je stekla mogućnost da obezbedi potrebna sredstva za realizaciju projekta,što podrazumeva da u avgustu 2018.godine, Kraljevo bude domaćin petodnevne turističko-sportske  manifestacije na kojoj će učestvovati 30-tak studenata iz inostranstva i 20-tak mladih iz Srbije. Mlade kraljevčanke su pobedile u konkurenciji od još 15 ekipa a njihov rad je ,na završnoj manifestaciji, održanoj nedavno na Avali, ocenjivao stručni žiri ali i članovi drugih,konkurentskih, ekipa srednjoškolaca koje su učetvovale u takmičenju što ostvarenom rezultatu daje još veću vrednost. Bez sumnje da su četri mlade devojke iz Kraljeva na najbolji mogući način reprezentovale svoj grad i kreativne potencijale najmlađih iz grada na Ibru koji ,uz adekvtnu pomoć i podršku starijih ,kakva je iskazana u svim fazama realizacije ovog projekta, uvek daju odlične rezultate.

Sa sastanka u Požegi

Požega je , danas , bila domaćin V sastanka Tima za koordinaciju aktivnosti gradova i opština sliva Zapadne Morave . Radi se o radnom telu koga čine predstavnici 12 opština i 5 gradova koji su , 10 februara ove godine , u Kraljevu, potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave   u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda . Sastanak, koji je organizovan uz podršku UNDP  a kome su prisustvovali i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština i FAO programa UN za Srbiju , je iskorišćen za analizu  već preduzetih aktivnosti lokalnih samouprava u slivu Zapadne Morave na upoznavanju sa međunarodnom metodologijom procene šteta od elementarnih nepogoda   Post-Disaster Needs Assessments , skraćeno PDNA  (Procene potreba za oporavak i obnovu od elementarnih nepogoda). Istaknuta je potreba da se nastavi sa praksom započetom u septembru ove godine kada je na Rudnu  održan  trodnevni Seminar-trening radionica u organizaciji  Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalne konferencije gradova i opština , Svetske banke , ogranaka Ujedinjenih nacija FAO i Odeljenja za  poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva.Majske poplave 2014 godine su , posle kraljevačkog zemljotresa iz novembra 2010 godine, ponovo ukazale na probleme u procenjivanju šteta od elementarnih nepogda jer su se iste radile po ,do nedavno , jedino važećoj  metodologiji  iz nekadašnje SFRJ koja je usvojena još 1987 godine. Stoga se  primena međunarodne PDNA metodologije , uz predhodno prilagođavanje našim uslovima i  potrebama, nameće kao prioritet. Na skupu u Požegi bilo je reči i o predstojećim  aktivnostima na državnom nivou u segmentu  normativne delatnosti jer  se , za koji dan, očekuje početak javne rasprave o Nacrtu  novog Zakona o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama koji bi trebalo da predstavlja budući krovni zakon  i u oblasti civilne zaštite. No , kako se danas čulo u Požegi, nacrt ovog  dokumenta , još uvek, nije dostupan lokalnim samoupravama , tačnije onim delovima javnih uprava opština i gradova koji se ,trenutno, bave poslovima civilne zaštite,poslovima  izrade Procena ugroženosti od elementarnih nepogoda i Planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Šta više ionako malobrojni  ljudi angažovani na ovim poslovima u lokalnim samoupravam ,do danas, nisu znali ni kako će i gde sve biti organizovana javna rasprava o ovom izuzetno važnom dokumentu . Dodamo li ovom i činjenicu da je aktuelni Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan , nedavno, na završnoj konferenciji Tvining projekta „Uspostavljanje mehanizma za sprovođenje Uredbe o mehanizmu monitoringa“ najavio izradu Zakona o klimatskim promenama kao jednog  od najvažnijih zakona koji će biti donešen , onda ne čudi što se , u onom delu , malobrojne, stručne javnosti koja se bavi pitanjima klimatskih promena i poslovima civilne zaštite , javlja zapitanost o razlozima zbog kojih je, očigledno, izostala međuministarska koordinacija oko nekih važnih pitanja vezanih za izgradnju sistema koji će biti funkcionalan u borbi protiv klimatskih promena. Jer, toj javnosti je itekao poznat uticaj klimatskih promena na pojavu elementarnih nepogoda kojima bi , po prirodi svog postojanja , u velikoj meri trebala da se bavi civilna zaštita organizovana , pre svega , na lokalnom nivou sa jasno definisanim nadležnostima  i nadasve funkcionalnim  položajem u celini bezbedonosnog sistema države. Možda bi predstojeće rasprave o  nacrtima oba ovde pomenuta zakona trebalo dopuniti i pitanjem zašto se mesto i uloga civilne zaštite kao dela sistema bezbednosti ne bi rešila posebnim Zakonom o civilnoj zaštiti koji bi , za početak , precizno odredio njenu poziciju u sistemu bezbednosti , organizaciju i nadležnosti uklučujući i deo vezan za prevenciju u borbi protiv klimatskih promena.

Ovaj tekst je objavljen uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje  u okviru projekta „Snagom  zajedništva  i znanja u borbi protiv elementarnih nepogoda“. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva za kulturu i informisanje .

dr.Svetozar Krstić:Ekonomija „presuđuje“ o sudbini brownfild lokacije

Kraljevo je , juče , bilo domaćin vrlo intesantnog skupa upriličenog u Regionalnoj privrednoj komori Moravičkog i Raškog upravnog okruga. Na okruglom stolu u organizaciji  Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“ iz Beograda, a u  saradnji sa Institutom za bioekonomiju, održivu poljoprivredu i primenjenu ekologiju i Evropskim pokretom za Srbiju, Kraljevo, razgovaralo se o „Brownfield investicionim lokacijama , modelima njihov ekoremedijacije i ekonomske valorizacije“. Radi se , u suštini,  o traganju za načinima i modelima ponovnog korišćenja lokacija koje su ranije korišćene za različite privredne ili vojne delatnosti a koje su ,trenutno, napuštene i prepuštene raubovanju što od ćudi prirode što od različitih oblika huliganskog ponašanja  ljudi iz njihovog neposrednog okruženja. A da problem bude što veći radi se , uglavnom, o lokacijama koje se nalaze u centralnim gradskim zonama ili tik na obodima gradova. I dok neki vole da kažu da je nastanak takvih lokacija posledica „deindustrijalizacije“ koje se, pored toga što su već ekonomski problem , vremenom,pretvaraju u sve veći i veći ekološki problem sa neistraženim i nesagledivim posledicama po najbliže okruženje ,juče na skupu  u Kraljevu čulo se i mišljenje docenta na fakultetu Futura, dr. Zlatka Dragosavljevića, koji je nastanak tih brownfields ili ti po naški  braon polja ili , još preciznije ,smeće lokacija rekao da su to posledice,i spomenici, nesposobnosti generacija kojima je  „zapalo“ da sprovedu procese tranzicije a koje to ,očigledno je, nisu znale . Šta god da je po sredi radi se o problemu koga treba što pre rešavati a za koji ,kako se juče čulo na skupu u Kraljevu , naše društvo nema dovoljno ni famozne političke volje ni stručnih ,organizacionih i finansijskih kapaciteta. Iako razni problemi na tim  ,takozvanim, „braon poljima“ bujaju iz dana u dan poput korova koji ih već prekriva oni ,nažalost, nisu prioritetni politički ciljevi osim što, povremeno,najčešće u predizborno doba ,postaju predmetom spinovanja raznih neverovatnih obećanja o njihovom oživljavanju uz pomoć ,nezaobilaznih, stranih investitora sa egzotičnih i manje egzotičnih destinacija. Kraljevo kao grad domaćin skupa dobar je primer za ovu temu jer, kako se juče čulo, raspolaže sa  šest takvih lokacija(Mataruška Banja, Bogutovačka Banja, „Termoplastika“ u Čibukovcu, Konarevo, Fabrika Vagona i Magnohrom) mada bi , mišljenja smo , ovom spsiku mogle da se pridodaju i još neke lokacije. Iako je činjenica da su i dve banje na ovom spisku brownfeld lokacija  više za Riplija, a i  krunski dokaz pogubno sprovedene tranzicije, fokus ,ipak, treba usmeriti na lokaciju Fabrike Vagona koja svojom veličinom a i lokacijom malte ne u centru grada ,traži hitnu , ozbilju multidisciplinarnu i multisektorsku akciju svih nivoa vlasti. Pre svega u sprovođenju ozbiljnih eko remediconalnih  aktivnosti .Ništa manji problem nije ni lokacija Magnohroma koja je ,nešto manja i nešto  dalja od centra grada, ali koja ,samo na jednom mestu površine šest hektara, ima deponiju materijala korišćenog u proizvodnji vatrostalnih opeka. Kraljevo je dobar primer za  ovu temu i još po nečemu. Na primerima njegovih brownfield lokacija najbolje se uočava sva apsurdnost postojećeg  zakonskog okvira i isto takvog ponašanja dobrog dela nosilaca javnih ovlašćenja-funkcija , posebno na državnom nivou. U praksi lokalna vlast koja je nešto preuzimala,i preduzima, da makar evidentira probleme poput ,recimo, opasnog i neopasnog otpada na tim lokacija je ,zbog postojećeg zakonskog okvira , realno nemoćna da takve brownfield lokacije nudi potencijalnim investitroima,ili da ih pak ,po određenim uslovima, ustupa građanima i njihovim organizacijama što je svetsko iskustvo, jer su one vlasništvo države i odluke te vrste su u nadležnosti centralne vlasti. Apsurdno ali istinito, građani na lokalu mogu ,barem za sada, samo da gledaju bujanje eko i ekonomskih problema na brownfild lokacijama a malo toga ,realnog, je u njihovoj moći.Predlozi i inicijative koje , mahom dolaze iz organizacija civilnog društva ostaju „zaglavljene“ u lavirintima političke birokratije, dok je nezabeležen slučaj da je neka skupština lokalne samouprave  tražila aktivnije anagažovanje centralne vlasti na rešavanju statusa ovih lokacija ili pak problema koje one uzrokuju. Proklamavana politička kompatibilnost lokala i centralnih vlasti i na ovom primeru pokazuje svoju apsurnost i nefunkiconalnost u rešavanju životnih problema na lokalu. No, bez obzira na ovu sumornu sliku inicijativa organizatora da se na ovu temu razgovara van Beograda,pre svih Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“, je za svaku pohvalu. Jer,učesnici okruglog stola su bili u prilici da čuju nova i kreativna razmišljanja na teme korišćenja GIS-a(geoprostorni informacioni sistem) i njegovih baza kao moćnog alata za neophodna merenja raznih parametara ovih lokacija,zatim moguće modele eko remedijacije brownfild lokacija a i metode i modelenjihove ekonomske valorizacije.