Kragujevac je, danas, bio domaćin prvog regionalnog okruglog stola prekograničnog projekta „See Urban – Izgradnja akcione mreže urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi”, finansiranog od strane Evropske Unije i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Učesnike skupa u Kragujevcu, pozdravili su Sandra Nedeljković v.d. zamenika direktora Kancelarije za javna ulaganja i Bojan Tomić, pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a.

Cilj projekta je izuzetno aktuelan i odnosi se na mogućnosti akcionog udruživanja lokalnih samouprava na širem, regionalnom,prostoru u funkciji njihovog efikasnijeg postupanja radi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u zemljama Jugoistočne Evrope.

Februara ove godine udruživanjem lokalnih samouprava u slivove Velike Morave i sliv gornjeg Dunava-Banatski tokovi nastavljena je praksa započeta u Kraljevu februara 2017. godine kada su potpisivanjem Protokola o saradnji stvorene dve prve asocijacije lokalnih samouprava tog tipa,sliv Zapdne Morave koji je okupio 17 lokalnih samouprava i sliv Kolubare sa 9 članica.

O aktuelnosti teme na svoj način svedoči i činjenica da, na usvajanje u Narodnoj skupštini čekaju izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i izmene i dopune Zakona o državnoj upravi, što je posebno važno za efikasnije postupanje lokalnih samouprava u vanrednim situacijama.

Učesnicima okruglog stola u Kragujevcu o primerima dobre prakse na udruživanju i povezivanju lokalnih samouprava u Federaciji Bosne i Hercegovine govorila je Zlata Turkić, predstavnica Saveza općina i gradova(SOGFBiH) a sa perspektivama prekogranične saradnje u ovoj oblasti prisutne je upoznala Ana Mitić-Radulović iz UNDP za Srbiju. Drugi, okrugli sto na ovu temu biće održan u 31.maja u Zrenjaninu.

Danas je , U Beogradu , u okviru „Nedelje energije“ koju organizuje Centralno evropski forum za razvoj (CEDEF) uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaštite životne sredine organizovana Regulatorna konferencija Nedelje energetike pod nazivom „Energetika i klimatske poromene“. Na konferenciji su predstavljeni Strategija energetike i klimatskih promena  Srbije i Evropske unije. Učesnicima konferencije najpre se obratio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan istakavši da se , zadnje četri decenije govori i piše o borbi protiv klimatskih promena ali da su ,nažalost, rezultati te brobe jedva  vidljivi. Emisije gasova sa efektom staklene bašte se ne smanjuju neophodnom dinamikom a to za posledicu ima ,već i golim okom vidljive,  klimatske promene. One pak , za posledicu nam , na ovim prostorima sa , u svetskim razmerama , najbogatijim i najraznovrsnijim biodiverzitetom, ostavljaju elementarne nepogode u vidu velikih poplava ili neuobičajeno dugih sušnih perioda. No, to ne treba da nas obeshrabri i da nas demotiviše za dalju borbu protiv klimatskih promena. U tom kontekstu Trivan je izrazio svoje očekivanje da će naš parlament , do kraja godine , usvojiti Zakon o klimatskim promenama koga, on lično, smatra najvažnijim aktom koga će ovaj saziv parlamenta doneti u svom mandatu. A taj zakon treba da nam donese velike promene izražene kroz promene svih sektorskih politika na nivou države. Govoreći o energetskom sektoru koji je , bez sumnje a i prema raspoloživim podatcima , uz saobraćaj , glavni uzročnik klimatskih promena kako na globalnom tako i na , našem, lokalnom nivou Trivan je rekao kao istih tih četrdesetgodina koliko govorimo i pišemo o klimatskim promenama govorimo i o štetnom uticaju tehnologija zasnovanih na korišćenju uglja kao energenta ali da , nažalost, malo toga u praksi menjamo. No, da ista stvar ima i svoje drugo ,pozitivnije lice , to su, kaže Trivan, podatci po kojima je naša elektro- privreda najveći ulagač i invaestitor u zaštitu životne sredine i da se ta , njena, ulaganja mere stotinama milona evra. Potrebno je hrabrije učiniti neophodan tehnološki zaokret u godinama pred nama. A o tome je , između ostalog, govorio i član saveta Agencije za energetiku dr. Aca Marković, upoznajući prisutne sa potencijalima u korišćenju solarne energije zasnovnim na neverovatnom rastu efikasnosti fotonaponskih panela i baterija ali i na ogromnom padu njihovih cena koji se izražava stotinama puta manjim cenama  u odnosu na baznu 1975 godinu kada su ,kod nas, učinjeni pionirski koraci u korišćenju solarnih panela. Ističući decentralizaciju mreže i eleminisanje gubitaka na prenosu kod takve mreže ,kao njenu prednost, Marković je naveo dva primera ,jedan je  ispitana mogućnost da se  na krovu stadiona „Rajko Mitić“ može da se sagraditi  solarna elektrana snage 2,8 Mw u srcu konzumnog područja a drugi primer je mogućnos podsticanja 100.000 domaćinstava u Srbiji da na svojim krovovima montiraju isto toloko solarnih mini elektrana snage od po ,samo , 10 kilovata što bi elektroneregetskom sistemu dalo ,neverovatnih, novih 1000 megavata električne energije.Nedelja energetike u organizaciji Centralno evropskog forum za razvoj (CEDEF) se nastavlja sutra skupom na beogradskom Mašinskom fakultetu na kome će biti predstavljene nove inovativne ideje za korišćenje obnovljivih izvora energije.

Protest nezadovoljnih građana Kraljeva  u organizaciji  dela kraljevačke opozicije , zakazan je za sutra (sreda,16.maj) sa početkom u 19 časova na Trgu Srpskih Ratnika pored spomenika srpskog ratnika koga ,od milošte, nazivaju „Milutin“. Ovo je u najkraćem ishod juče održanog sastanka predstavnika  13 opozicionih stranaka Srpski pokret „Dveri“, Demokratska stranke, Demokratska stranka Srbije, Udruženje Starosedeoci Kraljeva i okoline, Pokret za Kraljevo, Srpska sloga, Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka, Pokret za preokret, Nova Srbija, Dosta je bilo, Zdrava Srbija i udruženje „Otpisani 2014. Povoda za ovaj protes je ,kažu, više i , u osnovi, su posledica brojnih  odluka aktuelne vlasti u gradu na Ibru koju čini koalicija SNS –a i SPS-a, donetih u proteklim mesecima o raspodeli budžetskih sredstava udruženjima građana, sportskim klubovima i medijima.Inicijalna kapisla je zadnja raspodela sredstava namenjenih za sufinasiranje projekata u oblasti javnog informisanja.Tom odlukom,verifikovanom na sednici Gradskog veća prošle nedelje,  gro novca  oko 8,7 miliona dinara, od ukupno deljenih 14,5 miliona dodeljeno je,po više osnova, Televiziji Kraljevo koja slovi za mediji  blizak kraljevačkim naprednjacima.Organizatori protesta poručuju da za organizaciju ovog skupa  imaju i podršku radnika nekadašnjih kraljevačkih preduzeća poput,recimo Fabrike Vagona, Autotransporta, Magnohroma i drugih koji su ostali uskraćeni za deo neisplaćenih zarada i drugih primanja. „Posle sutrašnjeg okupljanja donećemo odluku o daljoj dinamici održavanja protestnih skupova“kaže Ivan Matović šef odborničke grupe „Udruženja Starosedeoci Kraljeva“ u Skupštini grada Kraljeva i dodaje da je ,po njihovom mišljenju, to jedini način  da se spreči da zavlada medijski mrak u gradu u kome 70000 građana od ukupno 125000 stanovnika nije glasalo za Srpsku naprednu stranku.U skladu sa vremenom,inicijativa  za proteste ,koja je predhodila sastanku kraljevačke opozicije i njihovom dogovoru,pojavila se najpre na društvenim mrežama.Podsećanja radi u Kraljevu su posle dva izborna kruga na lokalnim izborima (3 i 17.novembra 1996 godine) 19 novembra,1996 godine otpočeli  protesti koji su,ubrzo, postali masovni i koji su trajali sve do 25 februara 1997 godine,do stupanja na snagu čuvenog „ Lex specialisa“ kojim je priznata izborna volja građana.

Direktorka škole Biljana Bojanić uručuje Plaketu
škole Aleksandru Pajiću pom.ministra prosvete

Prigodnom svečanošću , održanom danas u Multimedijalnom centru „Kvart“, obeleženo je šest decenija postojanja i rada Medicinske škole u Kraljevu . Ova obrazovna ustanova je počela sa radom daleke 1958 godine kada je upisano jedno ,mešovito, odeljenje sa tridesettri polaznika u tadašnjim prostorijama osnovne škole „IV Kraljevački bataljon“. Prvi direktor škole i jedan od predavača bio je dr. Borislav-Boro Sretenović , tadašnji upravnik Opšte bolnice u Kraljevu. Ta veze škole i zdravstvenih ustanova Kraljeva traje neprekidno pa se u nastavnom procesu ,i danas, pored više od pedeset redovnih nastavnika i profesora, angažuju lekari i drugi stručnjaci iz sadašnje Opšte bolnice „Studenica“. Škola je 1961 godine ,narastavši na tri odeljenja preseljena u deo zgrade kraljevačke gimnazije a 2010 godine je ,najzad, dobila sopstvnu zgradu koja spada u red najmodernijh školskih zgrada u Srbiji. Za šest decenija rada  kroz ovu  specijalizovanu obrazovnu ustanovu prošlo je nekoliko hiljada đaka a danas Medicinsku školu u Kraljevu pohađa njih 650.Oni se obrazuju na čak sedam smerova i za isto toliko zanimanja, medicinska sestra – tehničar ,farmaceutski tehničar , pedijatrijska sestra – tehničar ,fizioterapeutski tehničar ,zubni tehničar, kozmetički tehničar i medicinska sestra – vaspitač. No pored ovih aktivnosti u osnovnoj delatnosti ova škola se ,po rečima njene sadašnje direktorke Biljane Bojanić, registrovala i za obavljanje  nekih ,srodnih,privrednih delatnosti poput recimo, kozmetičkog salona  a u planu je otvaranje i salona za pružanje usluga u oblasti fizioterapije. Na taj način pored podsticanja preduzetničkog duha kod učenika škola obezbeđuje i sopstvena sredstva koja koristi prvenstveno za poboljšanje uslova rada opremajući svoje kabinete savremenim nastavnim sredstvima a svoje labaratorije  neophodnim hemikalijama i preparatima. Škola je u svim eksternim kontrolama dobijala najbolje ocene od strane relevantnih inspekcija pa otuda i ne čudi podatak da je drirektorka ove škole Biljana Bojanić izabrana i za predsednika udruženja Medicinskih škola Srbije. Današnjoj svečanosti pored gradonačelnika Kraljeva dr.Predraga Terzića i Načelnika Raškog upravnog okruga Nebojše Simovića prisustvovao je i pomoćnik Ministar prosvete,nauke i tehnološkog razvoja Aleksandar Pajić zadužen za  srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih  kome je uručena Plaketa škole namenjena Ministarstvu. Pozdravljajući prisutne goste ,nastavnike i učenike škole Gradonačelnik Kraljeva dr.Terzić je rekao da škola, po svom trajanju ulazi u zrele godine,  ali da je po onome što postiže i daje kroz obrazovanje i vaspitanje svojih učenika savremena, dakle, mlada ustanova, kojom se grad ,s pravom, ponosi.Svečanost Medicinske škole u Kraljevu upotpunili su svojim izuzetnim programom učenici Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva a svi prisutni su mogli da vide i film o školi autora Radoslava Živkovića koji je ,na lep način,prikazao kao istorijat zdravstva na ovim prostorima od prve bolnice osnovane u manastiru Studenica 1207 godine pa do osnivanja škola za negovateljce u Srbiji dvadesetih godina prošlog veka  na postulatima  za koje  je  zaslužna britanka  Florens Najtingejl koja je još 1860 godine otpočela sa školovanjem negovateljica u svojoj zemlji.