Svedoci smo da , ključni akteri na političkoj sceni Srbije , još uvek imaju , najblaže rečeno, nedefinisani odnos prema mestu i ulozi organizacija civilnog društva . Zbog kritičkog promišljanja dela civilnog sektora o pojedinim aktivnostima vladajuće većine sve češće se, u delu medija , mogu čuti neargumentovani napadi na organizacije koje prirpadaju civilnom društvu u Srbiji. Matrica tog , medijskog toplog zeca , fokusirana je na nategnuto povezivanje porekla novca međunarodnih donatora sa navodim delovanjem nekih organizacija civilnog društva u funkciji ostvarivanja interesa koji su u suprotni nacionalnim interesima Srbije. Zamene teza , „argumentum ad hominem“, kojom se izbegava polemika o iznetoj argumentaciji primenjena na deo civilnog društva dobija snažno uporište na nižim nivoima organizovanja politike i države .Višedecenijsko forsiranje političke podobnosti u odnosu na kompetetivnost prilikom zapošljavanja u državnoj upravi i javnom sektoru dodatno je snažilo aktere rigidnih shvatanja mesta i uloge civilnog sektora u političkim i društvenim procestima na lokalnom nivou organizovanja. Prošlo je ,evo skoro četri godine kada je Vlada Republike Srbije ,oslanjajući se na dokumet Saveta Evrope pod nazivom „Kodeks dobre prakse za građansko učešće u procesu odlučivanja“ usvojila, na predlog svoje Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom , Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Dokument je zamišljen i napisan kao svojevrsna poruka vrha izvršne vlasti nižim nivoima organizovanja te vlasti ali i ministarstvima da je učešće civilnog društva u postupcima pripreme , donošenja i praćenja primene propisa svojevrsni „Condicio sine qua non“ za kreiranje i sprovođenje reformi našeg društva na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Taj dokument je dosta precizno definisao šest principa saradnje kao i četri nivoa učešća organizacija civilnog društva u procese donošenja propisa.Svedoci smo , nažalost , da je ovaj akt Vlade , i posle bezmalo četri godine od njegovog usvajanja, nepoznanica kako za lokalne samouprave tako i za pojedina ministarstva.Tako je nedavno, na konstitutivnoj sedici Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća grada Kraljeva članovima tog radnog tela , među kojima su i predstavnici civilnog društva grada Kraljeva kao tačka dnevnog reda servirano: „Upoznavanje sa Programom korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva za 2018 godinu“. Tako su predstavnici civilnog društva grada Kraljeva koji se bave problemima zaštite životne sredine dovedeni u apsurdnu situaciju da se upoznaju , a stekao se utisak da se očekivalo i da bespogovorno aminiju , sa dokumentom koji je nastao u uskom krugu predstvnika lokalne samouprave i dela gradske uprave koji , em što potpuno zanemaruje vladine Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, em je očigledan primer neracionalnog trošenja javnih prihoda grada u svrhu kreiranja nezasluženih prihoda posrnulom lokalnom javno komunalnom preduzeću „Čistoća“. A kao svojevrsni „šlag na tortu“ predstavnicima civilnog društva u Savetu prezentovana je činjenica da je za tako sačinjen Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva ,nažalost, data saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Pažljivim čitanjem Zakona o zaštiti životne sredine uočava se da članovima (68 .i 100.) koji regulišu obaveze lokalnih samouprava i postupak dobijanja saglasnosti na njihove programe korišćenja sredstava budžetskih fondova za zaštitu životne nisu bliže definisani kriterijum za davanje saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine ali to ,svakao, nije bio razlog da se nekim podzakonskim aktom ne definišu takvi kriterijumi uz maksimalno poštovanje akta Vlade koji se , recimo to još jednom , zove Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Ovako ostaje da sapeti i razapeti civilni sektor izabere hoće li prihvatati ulogu koju mu pokušavaju nametnuti reprezenti izvršne vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou odlučivanja ili će , pak, odlučnije zahtevati da ta ista vlast poštuje svoje akte.
Danas je u Skupštini grada Beograda ,u organizaciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Stalne konferencije gradova i opština održan sastanak posvećen obeležavanju godišnjice potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivovima Zapadne Morave i Kolubare na poslovima prevencije i smanjenja rizika od elementarnih nepogoda. Drugi deo sastanka iskorišćen je za potpisivanje novih Protokola o saradnji opština i gradova slivova Velike Morave (Kragujevac, Jagodina, Požarevac, Batočina, Rača, Velika Plana, Smederevska Palanka, Žabari, Paraćin, Svilajnac, Varvarin i Ćićevac) i gornjeg dela sliva Dunava u Srbiji Banatski vodotoci (Ada, Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Žitište, Zrenjanin, Kanjiža, Kikinda, Kovačica, Kovin, Nova Crnja, Novi Bečej, Novi Kneževac, Opovo, Pančevo, Plandište, Senta, Sečanj i Čoka). Otvarajući sastanak Branko Ružić Ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije je istako značaj udruživanja lokalnih samouprava u cilju jačanja njihove otpornosti na elementarne nepogode i racionalnijeg korišćenja materijalnih i kadrovskih resursa kao u prevencij tako i u upravljanju vanrednim situacijama. Najavio je veću podršku njegovog a i drugih ministarstva ovim aktivnostima lokalnih samouprava kroz uređenje normi i jačanje materijalne podrške za takve aktivnosti sa nacionalnog ,međunarodnog i lokalnog nivoa. Ono što je ,danas,posebno godilo predstavnicima Kraljeva i Raškog upravnog okruga, koji su prisustvovali sastanku u Beogradu , jesu pohvale gradu Kraljevu ,njegovom Odeljenju za poslove civilne zaštite pri gradskoj upravi i Zdravku Makimoviću ,rukovodiocu tog odeljenja za sve što je urađeno na kreiranju i implementiranju koncepta udruživanja lokalnih samouprava u rečne slivove. Ovu ulogu su posebno istakli u svojim obraćanjima ministar Branko Ružić, zamenica direkora Kancelarije za javna ulaganja Sandra Nedeljković ,zamenica stalne predstavnice UNDP u Srbiji Steliana Nedera i Predrag Marić , Načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova.
Današnji sastanak kome je prisustvovalo više od sto predstavnika lokalnih samouprava iskorišćen je i za predstavljanje projekata „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ i „SEE-urban“ koji , svaki na svoj način, omogućavaju primarno lokalnim samoupravama, ali ne samo njima već i predstavnicima organizacija civilnog društva , javnim preduzećima , obrazovnim i naučnim institucijama da osnaže svoje kapacitete kako za prevenciju u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena tako i za investiranje u objekte i opremu koji doprinose smanjivanju lokalnih uticaja na klimatske promene.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić započela je svoju današnju radnu posetu Kraljevu obilaskom lokacije u Dostiejevoj ulici gde je , još pre šest godina, planirana gradnja objekata u sklopu urbane regenreacije naselja izgrađenog između 1947 i 1955 godine a koje je pretrpelo znatna oštećena od zemljotresa novembra 2010 godine. Reč je, inače, o 16 stambenih zgrada i 5 prizemnih kuća sa 360 stanova prosečne površine 39,80 m2. Projektom urbane regeneracije umesto sanacije, planirano je rušenje postojećih zgrada, i izgradnja 4 nove (Su+P+7) sa 360 stanova za preseljenje, sa ukupnom korisnom površinom stanova od 16.209,40m2 ,na južnom delu lokacije (oko 1,8 Ha). Etažni vlasnici dobijaju nove stanove, dok će Grad biti u mogućnosti da koristiti ostatak lokacije za buduću izgradnju socijalnih stanova i za druge namene, kao što su komercijalni ili rekreativni prostor, na severnom delu lokacije (oko 1.3 Ha). Građevinska dozvola za gradnju prve zgrade sa 103 stambene jedinice je izdata još 25.maja 2016 godine,sredstva u iznosu od oko osam miliona evra obezbeđena su iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) aprila 2016 godine, učešće grada Kraljeva je obezbeđeno kroz zemljište,izgradnju nove infrastrukture ,spoljne uređenje i nadzor,izabran je i izvođač radova po sprovedenoj proceduri još u novembru 2017 godine ali , do danas, nisu otpočeli radovi. Svojevremeno, pre više od dve i po godine, prilikom predstavljanja rezultata nagradnog konkrusa za arhitektonsko rešenje budućeg naselja ministarka Zorana Mihajlović je najavljivala početak radova za proleće 2016 godine ali ono što je, danas, izvesno je da odobreni kredit,još uvek, nije povučen. Razlog su,još uvek nedefinisani odnosi između Ministarstva građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture kao finansijera ispred Republike Srbije i grada Kraljeva kao investitora.Zbog toga nije bilo moguće ni potpisivanje ugovora sa već izabranim izvođačem radova.Već duže vremena ,uprkos stalnoj komnunkaciji na relaciji Ministarstvo građevinarstva ,saobraćaja i infrastrukture i grada Kraljeva,tačnije Projektne komisije projekta „Urbana regeneracija naselja u Dositejeveoj ulici u Kraljevu“ ne dolazi se do rešenja oko navodno različitih tumačenja obaveza po osnovu poreza na dodatnu vrednost što se,gledano sa strane čini najblaže rečeno čudnim a ujedno ukazuje i na osdustvo međuresorne saradnje između ministarstva u istoj Vladi.Jer, zvuči bizarno da se do sada nije moglo obezbediti izvorno tumačenje resornog Ministarstva finasija pa i same Vlade. Otuda i velika očekivanja u Kraljevu od današnje posete premijerke i njene pomoći da se taj „Gordijev čvor“ razreši i , najzad, krene sa gradnjom. Ana Brnabić je odgovarajući na naše pitanje rekla da će ona lično uraditi sve da se prevaziđu postojeći komunikacijski šumovi na relaciji Ministarstvo građevinarstva –grad Kraljevo i da se,iskreno, nada kako će radovi na rekonstrukciji naselja u Dositejevoj početi za najduže tri meseca. „Kraljevo je došlo na dnevni red i savim je zaslužilo da bude u fokusu pažnje Vlade kako bi dobilo svu neophodnu pomoć i podršku za realizaciju krupnih infrastrukturnih projekata o kojima smo ,danas, ovde razgovarali“ rekla je premijerka odogovarajući na naše pitanje.Svoj boravak u Kraljevu premijerka Ana Brnabić je nastavila obilaskom gradilišta novog dečijeg obdaništa na Beranovcu površine 809 metara kvadratnih . Obdanište će, kako se danas čulo, biti arhitektonski savremeno, moderno i energetski efikasno zdanje koje će služiti na ponos ne samo meštanima Beranovca i okolnih mesta gde,kako je rečeno, živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom.
Dobrotvor i donator Milomir Glavčić je sa 200.000 evra pomogao gradnju ovog objekta dok je grad obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu a daće i sredstva potrebna za dovršetak u iznosu od oko 85.000 evra.
Posetu Kraljevu Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić je završila u kraljevačkom javnom preduzeću „Vodovod“ koje uspešno posluje i koje se priprema za realizaciju projekat gradnje fabrike za preradu otpadnih voda i kanalizacionog sistema u Kraljevu, vredan 17,1 miliona evra.Građevinski projekat je ,već, sa milion evra finasiran iz PPF4 i PPF5 programa a projektnu dokumentaciju Vodovodu je,svojevremeno, uručio Majkl Devenport ondašnji šef misije Evropske Unije u Srbiji.
Prisustvo državnog sekretara Ministarstva za zaštitu životne sredine dr.Branislava Blažića sedmom sastanku koordinator sliva Zapadne Morave održanom danas u Kosjeriću je,bez sumnje, vest koja će obeležiti ovaj skup uprkos sadržajnom dnevnom redu. Mišljenje svih učesnika je da je tek ovim činom prepoznavanja aktivnosti asocijacije gradova i opština udruženih u sliv Zapadne Morave od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine njima, a i javnosti, poslata poruka da će , u narednom periodu, prevencija uzroka klimatskih promena organizovana na lokalnom nivou biti prioritet multidisciplinarnih i multisektorskih aktivnosti koordiniranih sa državnog nivoa.Jer ,ovaj globalni problem ima, itekako , snažne lokalne uzročnike a i problemi se primarno vide na tom nivou.I upravo ti problemi ,pre svih poplave, erozije i drugi oblici degradacije poljoprivrenog zemljišta i šuma ,su isplivali na površinu u punom kapacitetu tek majskim poplavama 2014 i 2016 godine i doveli do toga da inicijativa pokrenuta odozdo rezultirala stvaranjem ove asocijacije.Tu činjenicu,autohtonosti i pionirstva asocijacije slivova Zapdne Morave i Kolubare, istakao je ,u svom obraćanju i dr.Blažić naglasivši da će Ministarstvo za zaštitu životne sredine dati svoju podršku i pomoć da se normativno i institucionalno urede poslovi prevencije u borbi protiv elementarnih nepogoda jer je to par ekselans pitanje jačanja kvaliteta životne sredine.I druge dve teme iskristalisane kroz raspravu o programu rada asocijacije za 2018 godinu su vredne pažnje šire javnosti.Reč je pre svega o informaciji Stalne konferencije gradova i opština da će ,kroz svoje aktivnosti,podržati inicijativu iz Kraljeva da, do izrade budžeta lokalnih samourava za 2019 godinu,ova asocijacija jedinica lokalnih samouprava, koristeći neku vrstu svojih javnih ovlašćenja predloži Ministarstvu finansija izmene sipiska uniformnih programa i programskih aktivnosti lokalnih samouprava.Uočena je potreba da se izmenama postojećih programskih budžetskih linija obezbedi adekvatniji materijalni tretman aktivnostima prevencije protiv uzroka i postupalju u vanrednim situacijama od strane lokalnih samouprava.Druga tema vezana je za sektor poljoprivrede koji je,po rečima Aleksandra Mentova programskog menadžera FAO za Srbiju,posle energetike,najizloženiji posledicama klimatskih promena pa i elementarnim nepogodama uzrokovanih tim promenama.On je najavio skori početak primene novog softvera koji će biti dostupan gradovima i opštinama a koji će proces procene šteta nastalih u poljoprivredi dejstvom elementarnih nepogoda učiniti znatno efikasnijim.FAO je ,inače,i u predhodnoj,prvoj godini rada asocijacija slivova Zapadne Morave i Kolubare,pružio podršku sprovođenjem radionica na kojima se radilo na metodologijama procena šteta u poljoprivredi a i inicijativom prema pojedinim lokalnim samoupravama da urade svoje procene ugroženosti poljoprivrede od klimatskih promena.Učesnike sastanka u Kosjeriću pozdravio je i predsednik opštine Kosjerić Žarko Đokić.
Želja da se efikasnije postupa u vanrednim situacijama, kao i potreba da se raspoloživi materijalni i kadrovski resursi koriste sa više efekata a posebno u preventivnim aktivnostima na otklanjanju uzroka vanrednih situacija vezanih za dejstvo prirode, uticale su da se pet gradova i 12 opština i gradova iz sliva Zapadne Morave udruže oko tih aktivnosti. Njihove namer iskazane su potpisivanjem Protokola o saradnji februara 2017 godine u Kraljevu, što je konačni ishod predhodnih , bezmalo, dvogodišnjih aktivnosti na objašnjavanju tih potreba. Ove aktivnosti pojedinaca iz gradskih uprava i lokalnih samouprava Kraljeva , Kruševca i Čačaka snažno su , od samog starta ,podržane od Stalne konferencije gradova i opština , Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije , UNDP , FAO za Srbiju i Svetske banke ,departmana za Srbiju. Naravno , i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je dalo svoju podršku i doprinos ovim procesima. No , izvesna senka na ove procese bačena je kroz aktivnosti na usvajanju budžeta lokalnih samouprava potpisnica Protokola o saradnji u slivu Zapadne Morave , pa i kroz same usvojene budžete. Radi se o tome da je samo grad Kruševac od sedamnaest potpisnica Protokola jasno, kao budžetsku programsku aktivnost prepoznala poslove preventivnih aktivnosti na otklanjanju uzroka vanrednih situacija vezanih za dejstvo prirode na svojim tertorijama. U budžetu za 2018 godinu grada Kruševca , koji iznosi 3,329,159,696, je napisano, Izgradnja efikasnog preventivnog sistema zaštite i spasavanja na izbegavanju posledica elementarnih i drugih nepogoda, i za to su opredeljena sredstva u iznosu od preko četri miliona dinara.(Ovo i druga izdvajanja lokalnih samouprava sliva Zapadne Morave možete pogledati u tabeli koja je prilog ovog teksta). Čak pet lokalnih samouprava,od kojih , dva grada (Kraljevo i Užice) i tri opštine (Ivanjica,Požega, Arilje) nisu iskazale u svojim budžetima za 2018 godinu, kao posebnu stavku na rashodnoj strani budžeta nikakva sredstva za programsku aktivnost upravljanja vanrednim situacijama u okviru koje bi trebalo da se nađu i preventivne aktivnosti na otklanjanju uzroka vanrednih situacija vezanih za dejstvo prirode. Primer Kosjerića je , možda , još ilustrativniji u tom odnosu jer u budžetu za 2018 godinu koji iznosi 345.835.000 dinara nema programske aktivnosti nazvane Vanredne situacije u razdelu opšte javne usluge lokalne samouprave ali zato ima ima 2.000.000 dinara izdvojenih na poziciji Naknada štete za povredu ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda. Isto je uradio i grad Novi Pazar koji je svih 8 miliona dinara izdvojenih na poziciji programska aktivnost upravljanje vanrednim situacijama namenio za naknadu štete za povredu ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda.Opština Vrnjačka Banja je ,slično postupila opredelivši od budžeta koji ,u 2018 godini, iznosi1.151.316.000 dinara na poziciji upravljanje u vanrednim situacijama iznos od 8.848.000 dinara da bi čak 8.348.000 dinara od tih sredstava bilo namenjeno za naknade šteta za povredu ili štete nastale usled elementarnih nepogoda. Ovo jasno govori da se pojedine lokalne samouprave opredeljuju da deo javnih prihoda distribuiraju građanima nadomšeštajući ,ili , češće dopunjujući aktivnosti osiguravajućih kompanija i to po nedovoljno jasnim kriterijumima. Zaključak u ovim slučajevima je vrlo jasan:umesto u prevenciju ulaže se u sanaciju što , svakako , na duže staze , nije dobro za jačanje sistema delovanja u vanrednim situacijama jer takvi primeri ne motivišu građane da se edukuju i priključe borbi protiv uzroka elmentarnih nepogoda na lokalnom nivou. Naprotiv ,to , kod njih, stvara naviku da očekuju pomoć za pretrpljenu štetu čak i u situacijama kada su direktno odgovorni za njen nastanak poput ,recimo , bespravne gradnje u zonama već označenim kao nepodesne za stanovanje i gradnju.Ovo se može tumačiti i kao svojevrsna neprincipijelna kolaicija na realciji građani-lokalna samouprava koji se međusobno aboliraju za (ne)činjenje na koje su ,po važećim normama,bili obavezni. Ovi podatci u kombinaciji sa neadekvatnim i neujednačenim organizacionim okvirom za poslove vanrednih situacija na lokalnom nivou predstavljaju ,kako smo ,već, na početku teksta konstatovali realnu opasnost za izgradnju asocijacije lokalnih samouprava za integrisanje njihovih , ionako skromnih resursa , u efikasna sistem kako za delovanje u vanrednim situacijama tako i za planiranje i sprovođenje seta multidisciplinarnih i multisektorskih aktivnosti na prevenciji u otklanjanju uzroka vanrednih situacija vezanih za dejstvo prirode. Možda je vreme da Stalna konferencija opština i gradova ,kao asocijacija lokalnih samouprava sa dugom tradicijom i velikim iskustvom, iskoristi svoje resurse i pokrene ova pitanja čije bi rešenje trebalo da budu konkretna i unificirana uputstva lokalnim samopravama za budžetiranje aktivnosti vezanih za vanredne situacije a posebno za preventivne aktivnosti koje bi doprinele smanjivanju faktora rizika od dejstva prirode.
Већ смо, кроз пример манифестације „Рашке духовне свечаности“, истакли чињеницу да су се , знаменити рашчани , културни посленици , својевремено организовали око пројекта „Рашке духовне свечаности“, партициприрајући у њему све до стварања климе у Рашки и кадрова из саме Рашке који гарантују њено очување.Тада смо се запитали зашто нешто слично није могуће и у другим областима ? Констатовали смо и се да се могући одговор на ово питање крије у потреби установљавања праксе институционалне комуникације са појединцима , привредницима и начницима а ,који су пореклом из Рашке и околине. Тим пре јер би развој информатичких технологија и модела умрежавања и комуницирања које оне пружају знатно олакшале посао комунинације. Ова наша инцијатива , рекли би смо , наишла је на разумевање и подршку , пре свега, Центра за културу „Градац“. Природом свог посла , кроз свакодневну комникацију у функцији припрема бројних манифестација које ова установа ,са успехом, организује менаџмент установе је уочио да се , људи пореклом из Рашке и околине, њима често обраћају у трагањима за својим коренима. Ово је посебно дошло до изражаја кроз активности покренуте приликом установљавања и опремања спомен собе у знак обележавања стогодишњице боравка и рада ратне Владе краљевине Србије у Рашки 1915 године. Већ наговештај могућности да ово може , и треба , да прерасте у сталну поставку будућег музеја Рашке изазвао је , и на основу релативно малог броја медијских објава, велико интересовање људи чији су корени са ових простора било да сазнају нешто више о крају одакле су потекли било да добију релевантније информације о својим предцима. Кроз те контакте дошло се, на условно речено обе стране, до спознаје да би Рашка требало да , у оквиру и под покровитељством локалне самоуправе, организује институционално ,планско и континуирано прикупљање података о људима пореклом из Рашке и околине. Стварањем добре ,креативне базе података ,а што је , како смо већ констатовали, итекако могуће захваљујући савременим информатичким технологијама и алатима, Рашка би само потврдила оно што руководство локалне самоуправе ,често, и с правом , истиче а то јесте чињеница да су људи основни капитал и снага Рашке.Та снага би свакао била још већа промишљеним и континуираним укључивањем људи порекла из ових крајева у разне , а пре свега привредне активности. А само јачи економски развој јесте услов свих услова у борби са негативним демографским трендовима који ,Рашку , карактеришу , као нажалост и читаву Србију , деценије уназад . Како смо у , разговору са запосленима у Центру за културу „Градац“ сазнали намера им је да , ова своја размишљања, провере и кроз директну и непосредну комуникацију са рашчанима који живе ван Рашке па стога не чуди што планирају да њихова „прва станица“ буде Краљево у коме већ близу деценије са успехом ради удружење „Стара Павлица“ које окупља људе пореком из Рашке а којих је , према неким проценама , у Краљеву и околини малте не исто као у Рашки данас. Верујемо , знајући њихове потенцијале, да ће ,ускоро, нова активност Центра за културу „Градац“ из Рашке бити и континуирана ,институционализована и садржајна сарадња са рашчанима у расејању и то на обострано задовољство а свакако и на корист Рашке коју они ,увек , носе у срцу , једином месту где се Рашка не може никада изгубити.
U Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva ,sutra će (četvrtak 11. januar u 19 časova) biti predstavljena knjiga „Memento mori“ autora Petra Jeknića , psihoterapeuta iz Kraljeva. Knjiga se bavi jednim aspektom do sada , malo obrađivane teme u Srbiji. U njoj je , na široj javnosti razumljiv način , dato , kroz autorovo lično iskustvo u psihološkoj podršci pacijentima obolelim od teških bolesti i članovima njihovih porodica na području Kraljeva i Vrnjačke Banje , objašnjenje pojma palijativna nega. Značaj knjige , iako naslovljena kao „Priručnik za psihologe u palijativnoj medicini“, je primarno u njenoj poruci široj čitalačkoj publici u koju , svakako, spadaju pacijenti, njihovi rođaci i prijatelji jesu informacije koje će uticati na percepciju pojma palijativno zbrinjavanje a koje bi trebalo da pokrenu i širu , i pre svega stručnu , raspravu o konceptu modela koji se , u ovoj oblasti , sprovodi u Srbiji. A taj , opštevažeći model , u našim medicinskim ustanovama , je primarno okrenut bolesti , tačnije jednom aspektu njene manifestacije, bolu i njegovom ublažavanju. I , kako to , u predgovoru Jeknićeve knjige , reče , primarijus dr.Periša Simonović , specialista psihijatrije i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu zdravlja , ova knjiga dolazi u pravi čas , da najširu i stručnu javnost podseti na činjenicu da je svako posmatranje pojedinca i njegove okoline nerazdvojivo , u skladu sa osnovnim principima geštalt psihoterapije.
Danas su , predpostavljam , na adrese svih registrovanih javnih glasila koja rade na teritoriji grada stigle dve informacije sa jedne adrese , iz Gradske uprave grada Kraljeva .Tačnije ,ako zalazimo , narodski rečeno u „sitna crevca“ iz dve organizacione jedinice te uprave stigle su dve potpuno različite informacije. Ništa neobično reklo bi se ,na prvi pogled. Nije ni prvi a neće biti ni poslednji put da , od različitih delova gradske uprave medijski poslenici ,u jednom danu, dobiju više različitih informacija , što onih servisnih, što onih koje su sami zatražili , što informacija drugačijeg karaktera i sadržaja. Čemu onda , već posle ovih nekoliko redova, zapitanost izneta u naslovu? Ima li njoj uopšte mesta ili je sam ,autor ovih redaka, sklon preuveličavanju gde mu mesto nije? I eto potrebe da tu dilemu ne zadržim samo za sebe već je podelim i sa vama , čitaocima , koji , predpostavljam , još uvek imate strpljenja da pročitate tekst duži od naslova i desetine karaktera. Evo , tih informacija po redosledu prispeća : Prva je iz Kabineta gradonačelnika , kratka je i prenosimo je u celini : „ Poštovane kolege, ODLAŽE SE poseta Porodilištu Opšte bolnice „Studenica“ povodom uručenja poklona bebama prvorođenim na Božić, zakazana za ponedeljak, 8. januar 2018. godine, 
Živimo u vremenu formalne demokratije. Normativno , i institucionalno ,stvoren je reklo bi se okvir koji omogućava razne modele organizovanog društvenog dijaloga kao jedine moguće opcije za uspešno kreiranje razvoja jedne zajednice. No , kako to , nažalost , kod nas u Srbiji najčešće biva u višedecenijskoj društvenoj praksi , retki su slučajevi uspešnog ,organizovanog , dijaloga reprezenata različitig društvenih grupa zainteresovanih na ovaj ili onaj način za neki konkretan problem zajednice. Višestranačje i parlamentarizam se , pri kraju treće decenije svoje restitucije u Srbiji , u mnogo čemu svode na formu koja nije produktivna ni inspirativni ambijent za presudno važan demokratski , društveni dijalog o temama od opšteg interesa , poput , recimo u ovom slučaju , teme efikasnog i racionalnog korišćenja energije unutar jedne lokalne samouprave čiji se troškovi plaćaju iz javnih prihoda te iste samouprave. Kao ishod takve prakse imamo nefikasno i neracionalno trošenje dela ionako skromih javnih prihoda za energente u obimu koji se ničim ne može pravdati. Zdrava logika ne može a da ne postavi pitanje zašto se , recimo , Skupština grada Kraljeva ni jednom u praksi zabeleženoj u zadnjim decenijama nije pozabavila ovim pitanjem? Zar izabrane predstavnike građana ne brine saznanje da se troškovi za energente , na ovaj ili onaj način, povećavaju iz godinu u godinu , da ne postoji njihova centralizovana evidencija a da oni u istom tom periodu u ukupnim rashodima gradske kase participiraju sa iznosima koji se kreću između 18 do 24 odsto gradskog budžeta? Budžeta koji se , gledano kroz devizni valutni iskaz, godinama unazad kreće u rasponu od 25 do 30 miliona evra ? Šta su to i koja su to preča i važnija pitanja kojima se oni bave dok nam „na odžak“ najviše a i na osvetljenje bogami odlazi mukom zarađeni novac i dok nam ,delom i zbog toga , drugi brojni problemi ostaju nerešeni? I da ne budemo baš isključivi u ovoj konstatciji o (ne)bavljenju ovim pitanjima. Dođu ona , u nekoj formi , i na dnevni red gradskog parlamenta ali samo kao aktivnost indukovana nalozima sa viših nivoa vlasti u segmentu pimene zakonskih rešenja koja regulišu oblast energetike i racionalnog korišćenja energije. Dođu ali sa već poslovičnim višegodišnjim kašnjenjem u primeni većine normi. Bezbroj je razloga za takvu praksu ali svi oni su ,manje više posledica dva osnovna faktora. Jedan je neinformisanost i nezainteresovanost građana za javne poslove pa otuda i drugačiji kriteriji kod izbora svojih reprezenata u lokalni parlament , a drugi je posledica ovog prvog i zove se nepostojanje društvenog dijaloga o pitanjima bitnim za funkcionisanjie i razvoj lokalne zajednice. Naše politčke stranke , manje više bez izuzetka , ništa ne rade da postojeće stanje menjaju jer im ,zbog svog unutrašnjeg ustrojstva i prakse koje neguju u svom radu, takvo stanje odgovara. Na jednoj strani ih ,malte ne, oslobađa odgovornosti za (ne)činjenje a na drugoj im omogućava da pitanjima razvoja čitave zajednice upravljaju vođeni primarno partikularnim ,često i ličnim, interesima a ne opštim interesima baziranim na realnim potrebama većine pripadnika jedne zajednice. Znam da će mnogi , posebno, menadžmet lokalne samouprave sebe abolirati i ništa manje pasivnim odnosom malobrojne lokalne strukovne i stručne javnosti prema ovim pitanjima ali svojstveno već pomenutom normativnom i institucionalnom društvenom okviru primarna odgovornost za izostajanje društvenog dijaloga leži na njima – izabranim predstvnicima građana. Oni pak ,ušančeni u svoje stranačke rovove i zaklonjeni magičnom moći većine ostaju nezainteresovani za aktiviranje društvenog dijaloga. Zato i živimo u vremenu obrnute realnosti.Baimo se koječime a ono što treba i možemo da radimo zaobilazimo ili , narodski rečeno, otaljavamo poput uvođenja sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu. Možda je baš problem efikasnog korišćenja energije čije troškove plaćamo iz džepova svih nas , preko budžeta grada Kraljeva, najbolji primer i ogledalo sve većeg raskoraka između realnog i mogućeg .Taj raskorak ,pak, hteo to neko ili ne , kreira ambijent društvenih konflikata a oni , ma kog inteziteta bili, troše nenadoknadive ,oskudne reurse energije i vremena, preko potrebnih za zaustavljanje sveprisutnih negativnih trendova.