Skupština grada Kraljeva je usvojila budžet za 2018 godinu , tri dana pre kraja kalendarske godine , nastavljajući tako višegodišnju praksu usvajanja dokumenta koji je finansijski iskaz planiranih javnih politika , po programskim aktivnostima , za koje će se , planirano je , utrošiti 3.478.705.632 dinara ili nešto malo manje od 30 miliona evra po aktuelnom kursu. Reformom javnih finansija,od 2015 godine, predviđena je programska struktura budžeta u cilju podsticanja privrednog rasta i pružanja kvalitetnijih usluga javne uprave. Budžet grada Kraljeva za 2018 godinu je struktuiran u 17 programskih aktivnosti. Najviše novca 629.815.600 dinara ili 18,1% budžeta biće utrošeno za programsku aktivnost Opšte usluge lokalne samouprave a ako ovom dodamo i poziciju Politički sistem lokalne samouprave , što u prevodu znači trošak rada Skupštine grada i Izvršnih organa , u iznosu od 68.573.000 dinara ili 2% ukupnog budžeta biće nam jasno da najviše novca iz javnih prihoda , čitavu petinu budžeta , nešto manje od 6 miliona evra , trošimo, mahom , na rad javne uprave i izabranih i imenovanih funkcionera lokalne samouprave .Tako opskrbljena javna uprava ,čiji je osnovni zadatak sprovođenje normi državnog i lokalnog nivoa u funkciji kreiranja životnog i radnog ambijenta koji podsticajno deluje na održivi razvoj zajednice i izabrani predstavnici naroda čiji je zadatak , valjda , da razmišljaju , planiraju i sa datim resursima podstiču razvoj zajednice su imali obavezu definisanja prioriteta u funkcijij ekonomskog razvoja pre svega . A ti prioriteti su trebali da dobiju i svoj izraz u materijalnoj podršci sredstvima iz budžeta grada. Bez želje da u ovom tekstu detaljnije analiziramo budžet kao alat u funkciji podsticanja privrednog i svakog drugog razvoja jedne lokalne samouprave ne možemo a da ga , u jednoj rečenici , ne ocenimo kao nekreativan i sve drugo ali ne i razvojni. Ono što je , ovde , predmet našeg interesovanja jeste pozicija , programska aktivnost Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije. Budžetski program Energetska efikasnost ima nekoliko ciljeva čija realizacija za ishod ima kako kreiranje nove vrednosti javnih finasija tako i pozitivne uticaje na kvalitet životne sredine i lokalne uticaje na klimatske pormene. Ti ciljevi , definisani , instrukcijama viših nivo vlasti a pre svega Ministarstva finasija su :smanjejenje potrošnje energije , smanjenje rashoda za energiju i povećanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije. Realizacija ovih ciljeva ne podrazumeva smanjivanje obima i kvalitete javnih usluga koje građanima treba da pruži javna uprava . Ovi ciljevi ne dotiču svu kompleksnost energetske efikasnosti i domete bavljenja pitanjim jačanja energetske efikasnosti u funkciji jačanja održivog razvoja zajenice kroz efekte ostvarene na kreiranju i implemantaciji novih tehnologija i brojne pozitivne efekte na uzročnike klimatskih promena na loklanom nivou. U dokumentu SKGO „ Uniformi programi i programske aktivnosti jedinica lokalnih samouprava“ kao jedna od svrha energetske efikasnosti, navedena je i potreba poboljšanja energetske infrastrukture u šta se može uvrstiti i aktivnost zamene energetski manje efikasnih sijalica led sijalicima kao što je to slučaj u Kraljevu. No to je i prošle i ove 2018 godine dato u planu „JP za uređivanje građevinskog zemljišta“ a nije izraženo i preneto kao budžetska programska aktivnost Energetska efikasnost i oie jer su velika budžetska izvajanjanja , planirana za 2017 i 2018 u iznosu od od oko 500.000.000 dinara ostala van pomenute budžetske programske aktivnosti. Ohrabrujuća činjenica da se , po prvi put , na ovoj budžetskoj poziciji nalaze izdvojena sredstva pada u zasenak pred podatkom da je , na ovoj poziciji , planiranio samo 3.100.000 dinara ili tek 0,09 % od ukupnog budžeta za funkcionisanje energetskog menadžmenta. Ostaje nam samo da se , i na ovaj način , zapitamo znaju li kreatori budžeta uopšte šta je to menadžment , posebno energetski , u jednoj lokalnoj samoupravi. No , ohrabrujuća je ipak činjenica da se u uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradu krenulo sa mrtve tačke pa makar i ovako. Cilj koji stoji pred akterima koji treba da obezbede funkcionisanje SEM-a je izazovan i inspirativan. Treba multisektroskim i multidisciplinarnim merama smanjiti troškove za energente koji se plaćaju iz gradskog budžeta a koji se , preme grubim procenama , kreću između 350.000.000 i 450.000.000 dinara na godišnjem nivou .Prvi zadatak je prikupiti i na jednom mestu obraditi sve podatke o svakom pojedinačnom davanju budžetskih sredstava za bilo koju vrstu energenata. Potom treba osmisliti set mera i aktivnosti čije sprovođenje , za početak ne traži dodatna ulaganja ili su pak , ona neophodna u manjem obimu , poput , recimo uvođenja mernih grupa u pojedinim objektima za koje se troškovi električne energije plaćaju iz budžeta ili , još , naizgled , jednostavnije poput promene navika i ponašanja pri korišćenju energenata.No , pre ovih konkretnih aktivnosti treba dovesti do kraja normativni i organizacioni okvir za početak rada SEM-a a to, praktično, znači da gradonačelnik treba pod hitno da donese Odluku o imenovanju članova Saveta za energetsu efikasnost sa čim kasni bezmalo godinu dana a da radnica javne uprave određena za poslove energetskog menadžera grada Kraljeva položi propisane ispite i stekne licencu za tu poziciju.
Ovaj tekst je objavljen uz podršku grada Kraljeva u okviru projekta „Informisani mogu biti i efikasni“. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja grada Kraljeva.
Dva mlada profesora sociologije iz Beograda , Zoran Radoman i Ilija Malović autori i urednici bloga „Rakija uglavnom“, koji za sebe kažu da su ambasadori srpske rakije u Srbiji, i Udruženje sa Gledićkih planina „Crvena Ranka“ bili su , danas , domaćini zanimljivog skupa „„Crvena Ranka i rakijski bonton“ održanog u Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu. Poredeći Bibliju i rakiju , što će , mnogima , zvučati kao jeres Zoran i Ilija kažu da je Biblija najprodavanija ali i , verovatno , najmanje čitana knjiga na svetu , dok je rakija , u Srbiji , piće koje se ,verovatno, najviše pije , na koje smo , kao na nacionalni brend svi ponosni , ali o kome se , ipak , malo zna .I u tom prostoru antipoda oni vide ulogu svog bloga i svoju ličnu kao promotera vrednosti rakija, posebno onih proizvedenih od autohtonih , starih sorti šljiva. Među nima je i Crvena Ranka koja je , u osnovi porodica autohtonih sorti šljiva , poznata pod različitim imenima lokalnog karaktera, poput Ranica, u istočnoj Srbiji , Dragačica, Okruglica , u Dragačevskom kraju i niz drugih varijeteta u imenu. U osnovi , radi se o staroj sorti u raznim mutacijam uzrokovanim lokalnim karakteristikama zemljišta i klime od koji se prave rakije približno sličnog organo leptičkog svojstva. Definitivno je , kažu oni , a to su potvrdili i mnogi od učesnika današnjeg skupa , da su te autohtone sorte kapital koga se olako odričemo prihvatajući ,vođeni lukrativnim motivima, strane sortimente šljiva. Otuda i apel upućen sa današnjeg skupa takozvanim donosiocima odluka , na svim nivoima , da različitim multisektorskim i multidisciplinarnim merama podrže očuvanje autohtonih sorti šljiva u Srbij jer to jeste , realni reurs koji nam može osnažiti održivi razvoj ma koliko nam se to ,na prvi pogled, činilo manuje potentim u ekonomskom smislu od , recimo , savremenih tehnologija. Ilija Malović,jedan od moderatora današnjeg ,dobro posećenog, skupa je istakavši da je rakija akcizna roba, apelovao na državu da snažnije zaštiti malobrojne , registrovane , proizvođače rakija. Upotrebivši ,figurativno , da se ta zaštita treba sprovesti „ognjem i mačem“ koji bi se sproveo registracijom svakog kazana za pečenje rakije u Srbiji i zabranom pečenja rakije za sve neregistrovane proizvođače rakije on je posebno ukazao na sektor ugostiteljtva kao slabu kariku u distributivnim lancima jer ,zbog profita , u našim restoranima se , još uvek , prodaje svakojaka rakija. Kao dokaz te prakse i paradoksa fenomena rakije u Srbiji on je naveo Beograd i njegove restorane , u kojima je najviše stranih gostiju, koji nažalost tek u retkim mogu popiti originalnu rakiju proizvedenu od domaćih autohtonih sorti šljiva. Da priča o rakiji i njenom današnjem položaju u Srbiji ne bi bila samo priča pobrinuli su se Dragana i Dejan Veljović ,proizvođači poznate „Rakije iz Rakije“ koji su danas predstavili novine iz svoje produkcije poput limitirane edicije „Black edition RizR“ od samo 100 litara sedmogodišnje rakije od sorte „Crvena Ranka“ i „Kalvadosa iz Gledića“ koji je odležao deset godina u hrastovim buradima a pravljen je od autohtonih sorti jabuka.
U Beogradu je danas , na Fakultetu organizacionih nauka , organizovan skup sa temom „Prirodne katastrofe u Srbiji“- iskustva ,praksa i obrazovanje. Skup kome su prisustvovali predstavnici Ministarstva odbrane, Kancelarije za javna ulaganja, Stalne konferencije gradova i opština ,UNDP , Svetske banke , grada Kraljeva , Udruženja za podršku volonterizmu, Šumarskog fakulteta i Srbijašuma , otvorio je dr.Ivan Bošnjak ,državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Skup je protekao u traganju za modelima efikasnog spajanja iskustava sa terena u borbi protiv prirodnih katastrofa i multidisciplinarnih naučnih znanja u jedinstveni edukativni program.Tako koncipirani program bi mogao da se realizuje na različitim nivoima obrazovanja i u različitim obrazovnim ustanovama. Krajnji ciljevi realizacije takvog edukativnog program bili bi stručnjaci osposobljeni za jačanje kapaciteta u borbi protiv elementarnih nepogoda i građani edukovani za postupanje u vanrednim situacijama. Svi učesnici u raspravi su se složili da je jako bitna prevencija koja je , kao aktivnost , stukturno složenija i zahtevnija od mera mitigacije. Posebno je ona bitna u zemljama slabijih materijalnih mogućnosti jer se ulaganja u prevenciju višestruko vraćaju a , često , te aktivnosti u sebe sadrže i komponentu pozitvnog uticaja na održivi razvoj lokalnih zajednica. Pored toga pozitvne ocene i preporuke za dalji rad dobile su aktivnosti umrežavanja resursa lokalnih zajednica u slivove velikih reka. Primeri potpisivanja Protokola o zajedničkom delovanju u slivovima Zapadne Morave i Kolubare , kao i aktivnosti Tima za koordinaciju sliva Zapadne Morave i na ovom skupu isticani su kao nastavak pozitivne prakse delovanja u Srbiji u borbi protiv prirodnih katastrofa započet odmah posle majskih poplava 2014 godine.Takvim aktivnostima,uz podršku EU i Svetske banke Srbija je postala lider na Balkanu uspostavljajući Nacionalni program za upravljanje rizikom od katastrofa stavljajući u fokus budućih multisektorskih i multidisciplanarnih aktivnosti jačanje otpornosti zajednice. Moderator ovog uspešnog skupa bila je profesorka dr.Nataša Petrović,zamenik Predsednika Saveta FON-a a primere dobre prakse grada Kaljeva u borbi sa prirodnim katastrofama je prezentirao Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva.
Kraljevo će , za nekoliko dana dobiti budžet za 2018 godinu. Ovaj političko-ekonomski dokument predstavlja svojevrsno ogledalo aktuelnog stanja i kompetencije menadžmenta svake lokalane samouprave pa i grada Kraljeva . Gradsko veće je već usvojilo Nacrt budžeta i on će se pred članovima gradskog parlamenta naći u forimi Predloga koji , nažalost, pokazuje kontinuitet višegodišnje prakse planiranja i usvajanja budžeta bez ikakve šire društvene , javne rasprave ukoliko se u to ne svrstaju sastanci koji će se ,narednih dana , dešavati u strankama vladajuće kolaicije koji za cilj imaju informisanje , pre svega , odbornika o ovom dokumentu a ređe i stranačkih organa posebno onih većih. Opozicija će , pak , predstojeće dane iskoristiti da se pripremi za ulaganje amandmana na predloženi budžet sa malim izgledima , sudeći prema dosadašnjoj praksi iz rada Skupštine grada, da im se bilo šta usvoji bez obzira na obim i kvalitet argumenata. Bez društvenih i političkih procesa oličenih u vidu uključivanja šire javnosti kroz dijalog koji služi za artikulaciju potreba i realnog sagledavanja resursa i mogućnosti jedne zajednice dobićemo dokument koji će ,još jednom, pokazati što izostajanje kompetencije menadžmenta grada što izostanak vizije u kom pravcu treba da ide Kraljevo. Da li je ovo pitanje inercije u radu i nastavka kretanja utabanim stazama ili pak želje da se kreira ambijent vremenske iznudice u kojoj se budžet mora usvojiti sa ciljem da se prikriju navedeni problemi videćemo u danima koji su pred nama. A do tada pokušajmo da , bar delimičnom analizom , predloženog budžeta ukažemo na njegove više nego očigledne manjkavosti koje su plod netransparentnog utvrđivanja opštih interesa na nivou grada Kraljeva. Pođimo , od planiranih rashoda , koji bi razloženi na budžetske pozicije trebali da budu finansijski izraz definisanih prioriteta za realizaciju javnog , opšteg interesa. Tako posmatrana rashodna strana budžeta je indikator politika razvoja i života uopšte koje zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija . Tu se najupečatljivije vidi koliko tako definisane javne politike predstavljaju opšti , javni interes . Zapitajmo se , u ovom kontekstu , kako da , recimo , tumačimo planirana velika izdvajanja u 2018 godini za segment programa komunalinih delatnosti nazvan upravljanje/održavanje javnim osvetljenjem grada u iznosu od 247.036.175 dinara ako je za iste namene u 2017 godini bilo planirano 232.000.000 da bi , a za prvih devet meseci , bilo utrošeno tek 92.043.741,93 dinara . Zapitanost je tim veća ako se ova izdvajanja uporede sa planiranim izdvajanjima za ,recimo lokalni ekonomski razvoj (unapređenje privrednog i investicionog ambijenta,mere aktivne politike zapošljavanja i podrška ekonomskom razvoju i promocji preduzetništva) u iznosu od 24.002.000 dinara. Čak deste puta manje nego za javno osvetljenje! Dodamo li ovome i podatke da je za razvoj turizma planirano tek 21.981.450 dinara a za poljoprivredu i ruralni razvoj 70.500.000 ispada da je za sve delatnosti u kojima je moguće najbrže kreirati nova radna mesta na teritoriji grada Kraljeva planirano tek polovina novca namenjenog za zamenu starih sijalica gradskog osvetljenja novim ,štedljivim , led sijalicama. Ovde treba znati da su te stare sijalice, a bilo ih je u sistemu javnog osvetljenja ,raznih vrsta, negde oko 16000 ,trošile na godišnjem nivou nešto više od 120.000.000 dinara. Bilo bi jako interesantno čuti obrazloženje kreatora budžeta za ovakav redosled poteza i ovakvo planiranje prioriteta a posebno bi bilo interesantno da kažu kad i gde su građani iskazali svoje mišljene o tim prioritetima , jer oni ipak pune taj budžet. A i ta prihodna strana pokazuje , potvrđuje inerciju u koncipiranju budžeta što se najbolje da videti na poziciji naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta ,pa je tako za 2018 planiran prihod po ovom osnovu u iznosu od 271.282.690 dinara iako je , od planiranih 284.328.550 dinara za 2017 godinu, za prvih devet meseci naplaćeno tek 16.018.629,48 dinara ili preskromnih 5,63 odsto. Da li je samo nesporna većina u gradskom parlamentu razlog zašto se može desiti dase usvoji ovakav dokumet ,kao i oni njemu slični godinam pre, ili tome , na svoj način , doprinos daje i apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem ? Razmere te apatičnosti i nezainteresovanosti građana su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to i zlouupotrebljava u cilju prikrivanja nedostaka vizije i nekompetentnosti dela političkih lidera vladajuće koalicije. Bez želje da umanjimo doprinos lokalnih medija ovakvom stanju ipak ne možemo a da ne podsetimo na nastavka prakse njihovog ekonomskog iscprljivanja što se najbolje vidi kroz podatak da je za takozvani javni interes u oblasti javnog informisanja ponovo izdvojeno famoznih 15.000.000 dinara ili 0,45 odsto budžeta što je , malte ne , ravno iznosu uvećanog troška za energente u prvih dvet meseci 2017 godine, i to samo kod onih korisnika koji te obaveze plaćaju preko Odeljenja društvenih delatnosti .Ovakva praksa u Kraljevu , kada je planiranje i usvajanje budžeta u pitanju , prolazi godinama unazaad samo se „opšti interesi i prioriteti“ menjaju… Sada je to javno osvetljenje a bio je to otkup zemljišta za kargo centra kraj aerodroma „Morava“ ili zatvoreni gradski bazen, ili stočna pijaca u Adranima, ili…. A prolazi jer budžet nikada nije „presušio“ a i kako bi kada se ,takođe, godinama unazad , ponavlja praksa zabeležena i u prvih devet meseci ove ,2017 godine, da se glavne budžetske programske pozicije poput recimo urbanizma i prostornog planiranja realizuju sa 3,7 odsto ili od planiranih 407.140.200 dinara utroši samo 69.140.989,30 dinara ili 3,7 odsto planiranog. Slično je i sa programom komunalnih delatnosti gde je od planiranih 414.750.000 dinara utrošeno tek 223.342.419,78 dinara od čega je , rekosmo to već , za javno osvetljenje utrošeno 92.043.741,93. Ostaje nam da se nadamo da će obnovljeno javno osvetljenje grada Kraljeva doprineti i da ,ubuduće, bolje vidimo manjkavosti ispoljavane u procesu kreiranja i usvajanja budžeta grada Kraljeva.
Danas je u Užicu održan VI sastanak Tima ta koordinaciju aktivnosti 12 opština i 5 gradova iz sliva Zapadne Morave. Ove lokalne samouprave su se , februara ove godine , udružile u asocijaciju i , u Kraljevu , potpisale Protokol o saradnji u cilju smanjivanja rizika od elementarnih nepogoda i koordiniranog postupanja u vanrednim situacijama posebno u slučaju poplava. Stvaranje asocijacije je , pre svega, posledica iskustava ovih lokalnih samouprava stečenih kroz odbranu od velikih poplava iz maja 2014 godine i aktivnosti na otklanjanju posledica. Ta iskustva su pokazala da postojeći normativni okvir nije , na adekvatni način , prepoznao potrebe i stvorio mogućnosti zajedničkog postupanja lokalnih zajednica posebno u sprovođenju preventivni aktivnosti za otklanjanje i smanjivanje lokalnih uzročnika elementarnih nepogoda.U vremenu kada izrazite klimatske promene snažno deluju na povećani broj prirodnih nepogoda nedopustivo je držati se tradicionalnih formi organizovanja i saradnje lokalnih zajednica a udruživanje opština i gradova u slivu Zapadne Morave je pionirski pokušaj menjanja postojećeg stanja i odnosa. Ovaj potez je , zbog potencijala ideje a i potreba redefinisanja čitavog sistema smanjivanja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, od početka dobio podršku države iskazanu kroz podršku Kancelarije za javna ulaganja i Stalne konferencije gradova . Ova institucija je, podsećanja radi, i nastala iz potrebe da se , posle katastrofalnih majskih poplava 2014 godine u Srbiji uspostavi sistemski pristup otklanjanju posledica. Zahvaljujući tome i brojne međunarodne organizacije zainteresovane za izgradnju efikasnosg sistema za postupanje u vanrednim situacijama u Srbiji, poput EU, UNDP, FAO, Svetske banke su, preko svojih organizacionih jedinica u Srbiji , od samog starta podržale aktivnosti asocijacije opština i gradova iz sliva Zapadne Morave. Za nešto manje od godinu dana rada ostvareni su zapženi rezultati a fokusu aktivnosti asocijacije bile su obuke za porocenu šteta po međunarodnoj PDNA metodologiji ,za procenu šteta u poljoprivredi ali i na davanju sugestija na postojeća normativna rešenja lokalnog i nacionalnog značaja za oblast postupanja u vanrednim situacijama.Tako je ,danas, u Užicu, posle uopznavanaj sa Izveštajem Stalne konferencije gradova i opština o primedbama i predlozima na Nacrt Zakona o smanjenju rizika od katastroffa i upravljanju vanrednim situacijama,datim tokom javne rasprave o ovom dokumentu ,ponovljen predlog da novi zakon treba , obavezno, da stvori normativne predpostavke za širenje ovog modela udruživanja lokalnih samouprava. Ponovo se čula i inicijativa da se , što pre , pristupi izradi Zakona o civilnoj zaštiti kao krovnog akta koji bi sadžajnije , multidisciplinarnim i multisektroskim pristupom, kreirao normativni okvir za integrisanje aktivnost prevencije i mitigacije u jednom širem kontekstu kreiranom što potrebama lokalnih zajednica što sve izraženijim delovanjem klimatskih promena na mnoge aspekte života.Predstavnicima opština i gradova koji su danas prisustvovali sastanku u Užicu Ana Seke iz UNDP za Srbiju predstavila je aktuelni projekat „Lokalne 
zajednice otporne na klimatske“ koji će se,u narednih pet godina,sprovoditi u Srbiji. Fokus ciljeva projekta je na lokalnim aktivnostima usmerenim ka smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Podatci o gubitcima energije u zgradarstvu, tačnije energije koja se koristi za zagrevanje energetski neefikasnih , starijih , objekata U Kraljevu su , godinama unazad, zabrinjavajući. Prema istraživanjima koje je svojevremeno , kroz projektnu aktivnost, sprovelo UG „ Novi Put“ iz Kraljeva prosečna potrošnja prema grupi objekata u kWh po metru kvadratnom je šarenolika i kreće se 133,9 kWh u zgradama za stanovanje pa sve do 227kWh u starijim ,neizolovanim, kućama.Kod javnih objekata prosečna potrošnja u proseku iznosi 139,5 kWh a kreće se u rasponu od 80 kwh u najnovijem , energetski efikasnom objektu , zgradi Medicinske škole , pa sve do skoro 300 kWh po m2 u zgradi nekadašnje SDK. Ovi parametri jasno ukazuju na činjenicu da je trošak za energente , uz sve druge negativne uticaje povećane porošnje energenata na životnu sredinu, znatno veći nego većini zemalja Evropske unije. Stoga je jačanje energetske efikasnosti u zgradarstvu , na nivou grada Kraljeva , uslov svih uslova(Condicio sine qua non) za smanjenje enormnih troškova za energente koji se plaćaju iz javnih prihoda. Ako , za trenutak , ostavimo po strani činjenicu da sve novo izgrađene zgrade po propisima moraju da imaju minimu C energetski razred efikasnosti u skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada donetim 2011 godine, uz konstatciju da je tih , novih zgrada, izgrađenih posle tog datuma , u Kraljevu , jako malo, jasno je da izostanak snažnije inicijative za jačanje energetske efikasnosti javnih objekata snažno, i nepovoljno, utiče na ekonomski razvoj. Ako je , do usvajanja, Zakona o stanovanju i održavanju zgrada iz 2016 godine i bilo nekakvih nedoumica i normativnih prepreka da se sredstva iz javnih prihoda plasiraju u privatne objekte u vidu kredita ili podsticaja, a zgrade za kolektivno stanovanje to, de fakto, jesu onda te prepreke više nema. No, ova 2017 godina je , za ovakve aktivnosti, propuštena. Nedostatk inicijative i predloga da se lokalna samouprava angažuje na ovim poslovima videla se još decembra 2016 godine kada je usvojen budžet grada Kraljeva. U tom dokumentu nije predviđen ni jedna dinar , za takve aktivnosti. Šansa da se stvar pomeri sa „ mrtve tačke“ bio je rebalans budžeta , oktobra ove godine, ali ni tada ,po ovom pitanju , ništa nije urađeno. Dodamo li tome da je , u Kraljevu , i dalje prisutan paušalni sistem naplate toplotne energije (po kvadratnom metru grejne površine) koji je je ekonomski neprihvatljiv , tehnološki destimulativan i socijalno nepravičan i suštinski sprečava širu primenu mera za poboljšanje energetske efikasnosti i racionalizaciju u potrošnji energije eto još razloga za brigu ali i za kritiku odgovornih. Skromne javne prihode ne usmeravamo ka aktivnostima koje bi , na duži rok , kroz jačanje energetske efikasnosti kreirale novu vrednost i na postojećem obimu javnih finasija. Za razliku od nas Šabac još 2010. godine pokrenuo projekat energetske efikasnosti stambenih zgrada. U zadnje dve godine taj projekat obuhvata i individualna domaćinstva. Tako je za proteklih šest godina, u tom gradu, izlovano 1300 stanova , po čemu Šabac prednjači ne samo u Srbiji već u čitavom regionu.Uskoro će biti usvajan i budžet grada Kraljeva za 2018 godinu pa će se ,iz tog dokumenta, znati ti da li je bilo sluha da se greška sa nečinjenjem u oblasti jačanja energetske efikasnosti zgrada ispravi ili će se stati na već donetoj Odluci o uvođenju sistema energetskog menadžmenta i izboru lica iz gradske uprave koje je , tek nedavno, upućeno da polaže ispite i stekne licencu energetskog menadžera. Kažu da se sa slanjem na polaganje kasnilo jer sredstva od neverovatno malih 40-50 hiljada dinara za tu namenu nisu bila planirana. A da smo , nažalost , spremni da, narodski rečeno, „polovačimo“ kada su aktivnosti oko energetske efikasnosti u pitanju na svoj način svedoči i nedavna odluka Gradskog veća da sa 3.500.000 dinara , iz budžetskih rezervi , pomogne deblokada računa Mašinske tehničke škole u koju je škola upala zbog neplaćanja računa za izvedene radove na krovu zgrade prilikom realizacije projekta jačanja njene energetske efikasnosti vrednog više od pola miliona evra finansiranog od strane Ministarstva prosvete ali i iz sredstva gradaKraljeva. Ko može da razume logiku da za nešto , nesporno , nema par hiljada dinara a za drugo , sporno , imaju milioni razumeće i trenutno stanje u oblasti energetske efikasnosti u gradu Kraljevu.
Na današnjem sastanku organizovanom od strane Nebojše Simovića , Načelnika Raškog upravnog okruga , predsednici opština i gradonačelnici iz pet lokalnih samouprava koje pripadaju ovom okrugu upoznati su , između ostalog , i sa aktivnostima koje je sproveo prortal KV novosti realizujući medijski projekat „Snagom zajedništva i znanja u borbi protiv elementarnih nepogoda“ koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Projektnim aktivnostima bile su , primarno , obuhvaćene aktivnosti delova javnih uprava u 12 opština i 5 gradova iz sliva Zapadne Morave u oblasti preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda , kao i aktivnosti civilnog sektora i drugih subjekata društva . U tom kontekstu centralna uloga , moderatora i inicijatora udruživanja lokalnih samouprava u cilju jačanja kapaciteta za borbu protiv elementarnih nepogoda , s pravom je pripala gradu Kraljevu , tačnije delu njegove javne uprave koji je organizovan kao Odeljenje za civilnu zaštitu , što je konstatovano i na današnjem sastanku. Upravo sa te adrese , a posle iskustva sa zemljotresom koji je zadesio Kraljevo novembra 2010 i velikih poplava delova teritorije grada u maju 2014 i 2016 godine , potekla je inicijativa za udruživanjem -umrežavanjem oskudnih resursa javnih uprava opština i gradova u cilju jačanja otpornosti na posledice elementarnih nepogoda. Ova inicijativa je pošla od logične predpostavke da su granice lokalnih samouprava ozbiljna prepreka prilikom postupanja u pojedinim vanrednim situacijama i potrebe delovanja na širem frontu. Ovde reč granice treba posmatrati u kontekstu nemogućnosti da nacionalna a posebno lokalna normativa često kreira sistem koji nije efikasan u suoačavanju sa elementarnim nepogodama. A njh je , zbog izrazitih klimatskih promena , sve više , sa sve snažnijim efektima i sve većim štetnim posledicama i za ljude i za materijalna dobra. Originalna ideja udruživanja u organizacije koje obuhvataju lokalne samouprave slivova velikih reka u Srbiji , poznatih po svojim poplavnim karatkeristikama ,poput , recimo , Zapadne Morave i Kolubare pretočena je u stvarnost februara ove godine potpisivanjem Protokola o saradnji opština i gradova u slivu baš ove dve reke. Sliv Zapadne Morave , inače, obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika i na njemu su , kao u čitavoj Srbiji , katastrofalne majske poplave u 2014 godini , ostavile posledice od kojih se i dan danas oporavljamo.Potencijale ideje i predloženog modela udruživanja lokalnih samouprava u slivove u samom startu prepoznala je Kancelarija za javna ulaganja Vlade Republike Srbije koja je , inače , i formirana da uspostavi sistem u otklanjanju posledica velikih majskih poplava 2014 godine u kojima je Srbija pretrpela štetu nezabeleženu u poslednjih 120 godina.Tada su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP. Ovo Vladino radno telo je , zbog potencijala ideje i predloženog modela udruživanja lokalnih samouprava u slivove reka , dobilo , za njenu implementaciju , podršku UNDP za Srbiju , ogranka Svetske banke za Srbiju , FAO za Srbiju i niza drugih relavantnih strukovnih asocijacija iz zemlje i inostranstva. Zahvaljujući sinergiji svih tih pozitivnih uticaja došlo je 17.februara.2017 godine , u Kraljevu , do potpisivanja Protokola o udrživanje u slivove Zapadne Morave i Kolubare. Malo je ideja ,sa ovih prostor a, koje su za tako kratko vreme opredmećene a i prepoznate na širem regionalnom prostoru Zapadnog Balkana i Evropske unije a to , udruživanje lokalnih samouprava u rečne slivove, svakako jeste konstantovano je , sa zadovoljstvom , na današnjem sastanku u Raškom upravnom okrugu. U tom kontekstu i sam medijski projekat koji je ,u osnovi pratio razvoj i implementaciju ove ideje je ,r ečeno je na današnjem skupu , doprineo kvalitetnijoj komunikaciji sa zainteresovnim javnostima pa samim tim i efikasnijem ustanovljavanju jedinstvenih metodologija i procedura postupanja lokalnih samouprava u vanrednim situacijama što se najbolje može videti kroz prizmu činjenica da su predlozi i ideje opština i gradova okupljenih u slivu Zapadne Morave, preko Stalne konferencije opština i gradova , snažno uticale i na normativnu delatnost u vezi vanrednih situacija kako na nacionalnom , tako i na širem , regionalnom , prostoru.