Slavko Janošević,vlasnik i urednik KaTV
„Možda nas, večeras, ima malo. Možda , zato što nismo došli autobusima. Možda nas , večeras, ima malo jer nemamo budžete da plaćamo sedviče. Ali ,znajte vi koji ste imali hrabrosti da večeras dođete na ovaj skup , i vi dragi sugrađani što ,večeras, sedite po kafićima i vi gospodo iz Gradskog veća što nas gledate sa terase na vrhu hotela, i soli je malo al zasoli. Put ,uvek, počinje prvim korakom.Večeras ga činimo,a vidimo se ,ponovo, iduće srede na istom mestu i u isto vreme. I da vas podsetim i 1996 godine , u novembru, na prvim,tadašnjim, protestima nije bilo više građana nego što nas ima večeras a završlo se kako se završilo u februaru 1997 sa desetinama hiljada kraljevčana oslobođenih straha“. Ovim rečima Narodnog poslanika dr.Dragana Vesovića iz Kraljeva , iz poslaničke grupe „Dveri“, završen je skup u organizaciji 13 opozicionih stranaka iz Kraljeva.
Skup na Trgu Srpskih Ratnika ,kraj popularnog „Milutina“, kome je ,po procenama prisutnih izveštača, prisustvovalo oko 300 kraljevčana počeo je obraćanjem Ivana Matovića šefa odborničke grupe „Starosedeoci Kraljeva“ u Skupštini grada Kraljeva. On je podsetio da je povod za održavanje protetnog skupa odluka Gradskog veća o raspodeli novca za sufinasiranje medijskih projekata kojom je,Televizija Kraljevo, koja slovi za mediji blizak kraljevačkim naprednjacima ,dato blizu devet milona dinara od ukupno 14,5 milona dinara namenjenih medijama.Istom odlukom Gradskog veća, koje uzgred budi rečeno ,i ne bi trebalo da učestvuje u procesu raspodele sredstava medijima, druge dve lokalne televizije ,KaTV i televizija „Melos“, dobile su po sto hiljada dinara. Kako su ove dve televizije u svom izveštavanju imale prostora i sluha za kritičku reč opozicije to je ovakva odluka ,od strane organizatora protesta, ali i od strane većine registrovanih medija u gradu na Ibru, protumačena kao vid ekonomskog pritiska na lokalne medije koji gaje kritički stav prema vlasti koju čini koalicija SNS-SPS. U istom tonu , uz upozorenje da se gušenjem medija koji imaju kritički stav prema vlasti , uveliko trasira put za četvri vid totalitarizma na ovim prostorima, a to je primitivizam, koji nam dolazi posle fašizma-boljševizma i totalitarizma Slavko Janošević vlasnik i urednik KaTVje zaključio: „Bez slobodnih medija ,nema slobodnih izbora.Nemao li to dvoje džaba nam sve“. Ako je raspodela budžetskih sredstava medijima bila okidač za proteste to ,po rečima organizatora, a i večerašnjih govornika na protestnom skupu ,nije i jedini razlog. Izneto je niz primera netransparentne raspodele budžetskih sredstava ,udruženjima građana,sportskim klubovima ali i subvencija za javni prevoz.Tako je po rečima Vladete Despotovića , bivšeg radnika „Autotransporta“, koje je nekada pružalo uslugu javnog prevoza, ovo preduzeće ,lošim odlukama gradske vlasti, najpre dovedeno do propasti a potom je ,njegova velika imovina, kroz dve prodaje ,jedne u privatizaciji i druge iz stečaja, raskrčmljna budzašto a radnicima su ostale neisplaćene zarade i druga primanja. Skup na kome su ,večeras, govorili još i dr Ljubiša Jovašević ispred Pokreta za Kraljevo i Zorica Stamenković ,predsednica Foruma žena GO DS je završen šetnjom gradskom promenadom kako bi , rečeno je, ohrabrili one koji su ,večeras,odabrali kafiće umesto protesta, da im se ,iduće srede,pridruže.
Protest nezadovoljnih građana Kraljeva u organizaciji dela kraljevačke opozicije , zakazan je za sutra (sreda,16.maj) sa početkom u 19 časova na Trgu Srpskih Ratnika pored spomenika srpskog ratnika koga ,od milošte, nazivaju „Milutin“. Ovo je u najkraćem ishod juče održanog sastanka predstavnika 13 opozicionih stranaka Srpski pokret „Dveri“, Demokratska stranke, Demokratska stranka Srbije, Udruženje Starosedeoci Kraljeva i okoline, Pokret za Kraljevo, Srpska sloga, Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka, Pokret za preokret, Nova Srbija, Dosta je bilo, Zdrava Srbija i udruženje „Otpisani 2014. Povoda za ovaj protes je ,kažu, više i , u osnovi, su posledica brojnih odluka aktuelne vlasti u gradu na Ibru koju čini koalicija SNS –a i SPS-a, donetih u proteklim mesecima o raspodeli budžetskih sredstava udruženjima građana, sportskim klubovima i medijima.Inicijalna kapisla je zadnja raspodela sredstava namenjenih za sufinasiranje projekata u oblasti javnog informisanja.Tom odlukom,verifikovanom na sednici Gradskog veća prošle nedelje, gro novca oko 8,7 miliona dinara, od ukupno deljenih 14,5 miliona dodeljeno je,po više osnova, Televiziji Kraljevo koja slovi za mediji blizak kraljevačkim naprednjacima.Organizatori protesta poručuju da za organizaciju ovog skupa imaju i podršku radnika nekadašnjih kraljevačkih preduzeća poput,recimo Fabrike Vagona, Autotransporta, Magnohroma i drugih koji su ostali uskraćeni za deo neisplaćenih zarada i drugih primanja. „Posle sutrašnjeg okupljanja donećemo odluku o daljoj dinamici održavanja protestnih skupova“kaže Ivan Matović šef odborničke grupe „Udruženja Starosedeoci Kraljeva“ u Skupštini grada Kraljeva i dodaje da je ,po njihovom mišljenju, to jedini način da se spreči da zavlada medijski mrak u gradu u kome 70000 građana od ukupno 125000 stanovnika nije glasalo za Srpsku naprednu stranku.U skladu sa vremenom,inicijativa za proteste ,koja je predhodila sastanku kraljevačke opozicije i njihovom dogovoru,pojavila se najpre na društvenim mrežama.Podsećanja radi u Kraljevu su posle dva izborna kruga na lokalnim izborima (3 i 17.novembra 1996 godine) 19 novembra,1996 godine otpočeli protesti koji su,ubrzo, postali masovni i koji su trajali sve do 25 februara 1997 godine,do stupanja na snagu čuvenog „ Lex specialisa“ kojim je priznata izborna volja građana.
Današnjem potpisivanju ugovora o donaciji prisustvovali su i Načelnik Raškog upravnog okruga Nebojša Simović i Marica Mijailović, zamenica gradonačelnika Kraljeva koji su se ,uz podsećanje na sve predhodne donacije, zahvalili Milomiru Glavčiću u ime lokalne samouprave i građana ovog kraja na svemu što je činio i čini za njih obezbeđujući im ,pre svega, kvalitetniju zdravstvenu uslugu.
Danas je,u Beogradu,u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj(UNDP) održan Sajam ideja i dodela nagrada za inovativnost, u okviru zajedničkog projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“. Upućeni javni poziv fizičkim licima,organizacijama civilnog društva,naučnim institucijama,javnim upravama,privrednim društvima,javno komunalnim preduzećima,je privukao veliko interesovanje što potvrđuje brojka od 111 prispelih prijava.Ovo je,po rečima Gorana Trivana,Ministra za zaštitu životne sredine dobra informacija za Srbiju,potvrda nečeg jako bitnog a to je činjenica da znanja i kreativnosti ima ali nam,po nekad,nedostaje malo samopouzdanja.Odabrano je 25 najinovativnijih rešenja i timova koji će dobiti finansijsku i stručnu podršku za dalje aktivnosti na realizaciji svojih ideja.Pored nagrađenih šansu da koriste resurse “ Klimatskog inkubatora“ dobiće još devet prispelih projekata.Tu će im biti pružena mentorska podrška i pomoć u pronalaženju izvora sufinasiranja,promociji i povezivanju sa zainteredovanim akterima.
Među nagrađenim projektnim idejama dve su iz Kraljeva,projektna ideja magistra Jovana Nešovića „Energetski nezavisno mesto-I faza“ i projektna ideja Gradske uprave grada Kraljeva autora Zdravka Maksimovića.Osnovu nagrađene projektne ideje Jovana Nešovića u konkurenciji fizičkih lica,gde je bila najveća konkurencija, čini uvođenje novog koncepta samoodržive proizvodnje energije u okviru lokalnih zajednica po modelu “energetskih zajednica” koji zahteva učešće različitih lokalnih aktera. Idjea ima visok potencijalza smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Autor projektne ideje “Evergin” sa kojom se takmičila Gradska uprava grada Kraljeva je Zdravko Makimović,rukovodilac Odeljenja za poslove Civilne zaštite koji promoviše inovativni pristup smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte usostavljanjem sistema ranom otkrivanju šumskih požara.
Danas je , u Kraljevu, na Trgu Srpskih Ratnika, svečanim strojem pripadnika Druge brigade kopnene Vojske Srbije a potom taktičko-tehničkim zborom, obeležen Dan Vojske Srbije. Ovaj dan se slavi u znak sećanja na Drugi srpski ustanak,podignut istog datuma, na Cveti 1815 godine u Takovu.Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije,ove godine, proslavljaju Dan Vojske Srbije sličnim manifestacijama u nizu gradova Srbije, Kruševcu, Zaječaru,Pančevu,Novom Sadu i Nišu, a svečanom akademijom u Centru Sava,večeras u 20 časova,kojoj će prisutvovati najviše državno i vojno rukvodstvo Srbije biće završeno ovogodišnje obeležavanje ovog datuma.Na svečanosti u Kraljevu vojnicima i građanima Kraljeva obratili su se pukovnik Željko Kuzmanović,komadant Druge brigade Kopnene vojske i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić. Današnje Kraljevo, a ondašnji Karanovac jedna je od prvih varoši oslobođenih tokom II sprskog ustanka u julu 1815 godine i od tada je konačno u ovom kraju prestala da postoji neposredna turska vlast. Karanovac i njegova okolina postaju opet važno privredno središte.Posle donošenja Hatišerifa 1830. i 1833, je popisano, premereno i prodato 125 dućanskih placeva pa je tako zemljišnog otkupom placeva od Turaka počeo da se stvara zemljišni fond varoši. Karanovac je, od završetka II srpskog ustanka, u narednih pet godina, bio sedište požeške nahije, kojom je upravljao pop Nikola Kostić. Zatim je nahijsko sedište 1819. godine premešteno u Čačak. Od 1821. godine varoš Karanovac je pripadala smailskom srezu požeške nahije. Donošenjem Sretenjskog ustava 1835. godine upravna podela Srbije zasnovana je na ‘okruzima, srezovima i opštinama, Karanovac postaje 1838. godine sedište istoimene opštine i sreza u sastavu Čačanskog okruga.
Pre dvadesetpet godina , kraljevački novinar Milan Glišović , je posle jednog od svojih putovanja u Pariz i ostvarenog kontakta sa Antom Granićem, predsednikom tadašnjeg Društva Jugoslovensko-Francuskog prijateljstva došao na ideju da ,u Kraljevu, organizuje manifestaciju u čast , srpske kraljice Jelene , žene kralja Uroša Prvog Nemanjića, majke srpskih kraljeva Milutina i Dragutina koja je vodila poreklo iz francuske kraljevske porodice Anžuja. Manifestacija nastala u samo predvečerje krvavog raspada nekadašnje Jugoslavije od starta je kuburila sa jačom podrškom lokalne zajednice a posebno podrške sa nacionalnog nivoa iako je promovisala činjenicu da smo mi, Srbi , sa Evropom u viševekovnim i slojevitim vezama. Godinama se borila za svoje mesto pod suncem u kalendaru manifestacija podržanih od lokalne samouprave i doživela je ovaj svoj ,srebrni jubilej, pre svega zahvaljujući neviđenom entuzijazmu i upornosti njenog idejnog tvorca Milana Glišovića.On je ,vremeno, tim svojim entuzijazmom za ovu manifestaciju „inficirao“ jedan broj svojih prijatelja i članove svoje porodice da bi , kasnije , suorganizaciju uz formirano društvo“Jelena Anžujska”, prihvatila i Turistička organizacija Kraljeva. Koncept manifestacije se ,iz godine u godinu, menjao pa je od ,skorminh početaka evoluirao do ,jedno vreme, dešavanja na tri punkta :u Kraljevu, u srednjovekovnoj tvrđavi Maglič i u manastiru Gradac,zadužbini kraljice Jelene.Kasnije je Raška ,kao lokalna samouprava,počela sa sopstvenom manifestacijom Dani Jelene Anžujske koja se održava u manastiru Gradac krajem maja. Ovo dešavanje koje je ,kasnije, je preraslo u turističko-ekološku manifestaciju u središte priče stavilo je narodnu legendu o tome kako je ,navodno, kralj Uroš Prvi Nemanjić u čast dolaska svoje supruge ,fancuske princeze, naredio da se dolinom reke Ibar zasade jorgovani. I zaista, ovo nesvakidašnje ,cvetno drvo, moglo se viđati duž puta u Ibarskoj dolini ,na potezu od Kraljeva do Brvenika,u većem obimu sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka ,kada je što stalnim erozijama ,što radovima na putu a , bogami, dobrim delom i zahvaljujući nekontrolisanom ,vandalskom, kidanju od putnika , malte ne nestalo.Teko ova manifestacija je skrenula pažnju javnosti na nestajanje jorgovana i inicirala povremen akcije sadnje kao duž trase puta u Ibarskoj dolini tako i u samom gradu Kraljevu. Jorgovane , pred zgradom gradske uprave sadili su i sin kneza Pavla,princ Aleksandar Karađorđević i kao i naš proslavljeni teniser Novak Đoković. Ove godine, početkom aprila , organizatori “Dana jorgovana” zasadili nove jorgovane podno Maglič, a 14. aprila u Kraljevačkom pozorištu odigrana je predstava “Ljubičasta bajka” pa je tako započeto ovo jubilarno , slavljeničko, izdanje „Dana jorgovana“ koje će se završiti u junu gde organizatori ove manifestacije gostuju na Kajmak-balu u Beogradu, koji organizuje Zavičajno društvo Kraljevčana – podružnica u Beogradu. A danas su , u središtu pažnje, bila deca iz osam osnovnih škola iz Kraljeva i okoline koja su na gradskom trgu pratila nastupe nekoliko kulturno umetničkih društava i uživala u druženju i fotografisanju u kočijama Jelene i Uroša u toaletama šivenim po ugledu na odore srednjovekovnih vladara. 
Današnji deo programa „Dana Jelene Anžujske“ u Kraljevu završen je u svečanoj Sali Gradske gde je upriličena svečana akademija na kojoj su dodeljene zahvalnice i priznanja onima koji su društvo “Jelena Anžujska” podržavali i pomagali svih ovih godina.