Milomir Glavčić(sa šeširom) sa delegacijom Kraljeva u Nijagara Folsu 2015 godine
Milomir Glavčić
Kraljevo će ,zahvaljujući najnovijoj donaciji Milomira Glavčića iz Kanade koji evo već više od sedam decenija nije bio u Srbiji, za nešto malo više od šezdeset dana, biti prvi grad u Srbiji koji će imati 80-redni 64-slajsni skener sa velikom preciznošću snimaka saopšteno je danas na svečnosti upriličenoj povodom potpisivanjaja ugovora o donaciji u Skupštini grada Kraljeva. Ovaj dokument su potpisali Miroljub –Mišo Dugalić , dopisnik „Politike“ iz Kraljeva, kao predstavnik donatora i direktor Opšte bolnice “Studenica” Zoran Mrvić, a dobrotvor iz Kanade će za nabavku skenera uplatiti , direktno na račun dobavljača, 247.500 evra. Ovom najnovijom donacijom Milomir Glavčić je gradu na Ibru ,do sada ,donirao milon evra za izgradnju mosta preko Ibra ,blizu šestotinahiljada evra za magnetnu rezonancu sa pratećim priborom i preko dvestotine hiljada evra za izgradnju novog dečijeg vrtića na Beranovcu. Sa ovom današnjom donacijom to je preko dva milona evra donacija za Kraljevo, a Srbiji oko sedam milona od ovog našeg zemljaka ,poreklom iz sela Pope kraj Jošaničke Banje. Milomir Glavčić pomaže Kraljevu u kojem ima samo rođake i zbog jednog neverovatnog događaja iz vremena II svetskog rata,kada se 1941.godine, vraćajući iz Beograda gde je tek započeo učenje zanata ,na želežničkoj stanici u Beogradu upoznao sa čovekom ,ispostaviće se kasnije iz Kraljeva, koji ga je najpre ponudio da podele skromni obrok hrane shvativši da je golobradi momčić iz Popa gladan i da nema novca za hranu. Kasnije ,tokom putovanja za Rašku, prekinutog zbog bombardovanja pruge ,u Kraljevu, taj nepoznati čovek odvodi mladoga Glavćića na večeru i konak kod svojih rođaka u Ribnicu kraj Kraljeva.Na ovo je ,prisećajući se svog razgovora sa Milomirom u Kanadi ,podsetio Miroljub Dugalić ,dodavši da je dobrotvor Milomir Glavčić njemu ,tada, rekao i ovo : „U teškoćama, ko god da je u pitanju, pojedinac, grupa ljudi, grad, uvek se javi neko da pomogne. Tako i ja Kraljevu. Čoveka koji mi je te noći pomogao – nikada više nisam video, ali ga nikada nisam zaboravio“.Ovaj nadasve humani čovek je obećao da će razmotriti i molbu čelnika kraljevačke bolnice da donira i set za laparaskopsku hirurgiju vredan oko 80.000 evra.
Današnjem potpisivanju ugovora o donaciji prisustvovali su i Načelnik Raškog upravnog okruga Nebojša Simović i Marica Mijailović, zamenica gradonačelnika Kraljeva koji su se ,uz podsećanje na sve predhodne donacije, zahvalili Milomiru Glavčiću u ime lokalne samouprave i građana ovog kraja na svemu što je činio i čini za njih obezbeđujući im ,pre svega, kvalitetniju zdravstvenu uslugu.
Danas je,u Beogradu,u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj(UNDP) održan Sajam ideja i dodela nagrada za inovativnost, u okviru zajedničkog projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“. Upućeni javni poziv fizičkim licima,organizacijama civilnog društva,naučnim institucijama,javnim upravama,privrednim društvima,javno komunalnim preduzećima,je privukao veliko interesovanje što potvrđuje brojka od 111 prispelih prijava.Ovo je,po rečima Gorana Trivana,Ministra za zaštitu životne sredine dobra informacija za Srbiju,potvrda nečeg jako bitnog a to je činjenica da znanja i kreativnosti ima ali nam,po nekad,nedostaje malo samopouzdanja.Odabrano je 25 najinovativnijih rešenja i timova koji će dobiti finansijsku i stručnu podršku za dalje aktivnosti na realizaciji svojih ideja.Pored nagrađenih šansu da koriste resurse “ Klimatskog inkubatora“ dobiće još devet prispelih projekata.Tu će im biti pružena mentorska podrška i pomoć u pronalaženju izvora sufinasiranja,promociji i povezivanju sa zainteredovanim akterima.
Među nagrađenim projektnim idejama dve su iz Kraljeva,projektna ideja magistra Jovana Nešovića „Energetski nezavisno mesto-I faza“ i projektna ideja Gradske uprave grada Kraljeva autora Zdravka Maksimovića.Osnovu nagrađene projektne ideje Jovana Nešovića u konkurenciji fizičkih lica,gde je bila najveća konkurencija, čini uvođenje novog koncepta samoodržive proizvodnje energije u okviru lokalnih zajednica po modelu “energetskih zajednica” koji zahteva učešće različitih lokalnih aktera. Idjea ima visok potencijalza smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Autor projektne ideje “Evergin” sa kojom se takmičila Gradska uprava grada Kraljeva je Zdravko Makimović,rukovodilac Odeljenja za poslove Civilne zaštite koji promoviše inovativni pristup smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte usostavljanjem sistema ranom otkrivanju šumskih požara.
Danas je , u Kraljevu, na Trgu Srpskih Ratnika, svečanim strojem pripadnika Druge brigade kopnene Vojske Srbije a potom taktičko-tehničkim zborom, obeležen Dan Vojske Srbije. Ovaj dan se slavi u znak sećanja na Drugi srpski ustanak,podignut istog datuma, na Cveti 1815 godine u Takovu.Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije,ove godine, proslavljaju Dan Vojske Srbije sličnim manifestacijama u nizu gradova Srbije, Kruševcu, Zaječaru,Pančevu,Novom Sadu i Nišu, a svečanom akademijom u Centru Sava,večeras u 20 časova,kojoj će prisutvovati najviše državno i vojno rukvodstvo Srbije biće završeno ovogodišnje obeležavanje ovog datuma.Na svečanosti u Kraljevu vojnicima i građanima Kraljeva obratili su se pukovnik Željko Kuzmanović,komadant Druge brigade Kopnene vojske i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić. Današnje Kraljevo, a ondašnji Karanovac jedna je od prvih varoši oslobođenih tokom II sprskog ustanka u julu 1815 godine i od tada je konačno u ovom kraju prestala da postoji neposredna turska vlast. Karanovac i njegova okolina postaju opet važno privredno središte.Posle donošenja Hatišerifa 1830. i 1833, je popisano, premereno i prodato 125 dućanskih placeva pa je tako zemljišnog otkupom placeva od Turaka počeo da se stvara zemljišni fond varoši. Karanovac je, od završetka II srpskog ustanka, u narednih pet godina, bio sedište požeške nahije, kojom je upravljao pop Nikola Kostić. Zatim je nahijsko sedište 1819. godine premešteno u Čačak. Od 1821. godine varoš Karanovac je pripadala smailskom srezu požeške nahije. Donošenjem Sretenjskog ustava 1835. godine upravna podela Srbije zasnovana je na ‘okruzima, srezovima i opštinama, Karanovac postaje 1838. godine sedište istoimene opštine i sreza u sastavu Čačanskog okruga.
Pre dvadesetpet godina , kraljevački novinar Milan Glišović , je posle jednog od svojih putovanja u Pariz i ostvarenog kontakta sa Antom Granićem, predsednikom tadašnjeg Društva Jugoslovensko-Francuskog prijateljstva došao na ideju da ,u Kraljevu, organizuje manifestaciju u čast , srpske kraljice Jelene , žene kralja Uroša Prvog Nemanjića, majke srpskih kraljeva Milutina i Dragutina koja je vodila poreklo iz francuske kraljevske porodice Anžuja. Manifestacija nastala u samo predvečerje krvavog raspada nekadašnje Jugoslavije od starta je kuburila sa jačom podrškom lokalne zajednice a posebno podrške sa nacionalnog nivoa iako je promovisala činjenicu da smo mi, Srbi , sa Evropom u viševekovnim i slojevitim vezama. Godinama se borila za svoje mesto pod suncem u kalendaru manifestacija podržanih od lokalne samouprave i doživela je ovaj svoj ,srebrni jubilej, pre svega zahvaljujući neviđenom entuzijazmu i upornosti njenog idejnog tvorca Milana Glišovića.On je ,vremeno, tim svojim entuzijazmom za ovu manifestaciju „inficirao“ jedan broj svojih prijatelja i članove svoje porodice da bi , kasnije , suorganizaciju uz formirano društvo“Jelena Anžujska”, prihvatila i Turistička organizacija Kraljeva. Koncept manifestacije se ,iz godine u godinu, menjao pa je od ,skorminh početaka evoluirao do ,jedno vreme, dešavanja na tri punkta :u Kraljevu, u srednjovekovnoj tvrđavi Maglič i u manastiru Gradac,zadužbini kraljice Jelene.Kasnije je Raška ,kao lokalna samouprava,počela sa sopstvenom manifestacijom Dani Jelene Anžujske koja se održava u manastiru Gradac krajem maja. Ovo dešavanje koje je ,kasnije, je preraslo u turističko-ekološku manifestaciju u središte priče stavilo je narodnu legendu o tome kako je ,navodno, kralj Uroš Prvi Nemanjić u čast dolaska svoje supruge ,fancuske princeze, naredio da se dolinom reke Ibar zasade jorgovani. I zaista, ovo nesvakidašnje ,cvetno drvo, moglo se viđati duž puta u Ibarskoj dolini ,na potezu od Kraljeva do Brvenika,u većem obimu sve do sredine sedamdesetih godina prošlog veka ,kada je što stalnim erozijama ,što radovima na putu a , bogami, dobrim delom i zahvaljujući nekontrolisanom ,vandalskom, kidanju od putnika , malte ne nestalo.Teko ova manifestacija je skrenula pažnju javnosti na nestajanje jorgovana i inicirala povremen akcije sadnje kao duž trase puta u Ibarskoj dolini tako i u samom gradu Kraljevu. Jorgovane , pred zgradom gradske uprave sadili su i sin kneza Pavla,princ Aleksandar Karađorđević i kao i naš proslavljeni teniser Novak Đoković. Ove godine, početkom aprila , organizatori “Dana jorgovana” zasadili nove jorgovane podno Maglič, a 14. aprila u Kraljevačkom pozorištu odigrana je predstava “Ljubičasta bajka” pa je tako započeto ovo jubilarno , slavljeničko, izdanje „Dana jorgovana“ koje će se završiti u junu gde organizatori ove manifestacije gostuju na Kajmak-balu u Beogradu, koji organizuje Zavičajno društvo Kraljevčana – podružnica u Beogradu. A danas su , u središtu pažnje, bila deca iz osam osnovnih škola iz Kraljeva i okoline koja su na gradskom trgu pratila nastupe nekoliko kulturno umetničkih društava i uživala u druženju i fotografisanju u kočijama Jelene i Uroša u toaletama šivenim po ugledu na odore srednjovekovnih vladara. 
Današnji deo programa „Dana Jelene Anžujske“ u Kraljevu završen je u svečanoj Sali Gradske gde je upriličena svečana akademija na kojoj su dodeljene zahvalnice i priznanja onima koji su društvo “Jelena Anžujska” podržavali i pomagali svih ovih godina.
Na nedavno održanom sastanku u Bonu, Evropske radne grupe za životnu sredinu, kojom rukovodi Regionalna Kancelarija Svetske zdravstvene organizacije (SZO koja je sa samo 8 članova zastupljena u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine Biljana Filipović Đušić je ,najpre izabarana za jednu od osam članova Biroa a potom je , aklamacijom predstavnika 35 zemalja koje čine evropsku radnu grupu za životnu sredinu i zdravlje,izabrana za kopredsedavajućeg Biroa. Ovo telo se ,u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije, bavi faktorima životne sredine koji mogu da se izbegnu –uklone a koji , godišnje prouzrokuju 1,4 miliona smrtnih slučajeva.Ti , negativni, uticaji životne sredine na zdravlje povezani su sa aerozagađenjem, zagađenjem voda, zemljišta, uticjem hemikalija i klimatskih promena. Realizjući projekte koji se odnose na seoske vodovode, unapređenje sanitarno higijenskih uslova u školama, podjednak pristup vodi i sanitaciji, adaptaciju na klimatske promene Srbija aktivno učestvuje u ovim evropskim procesima. Izborom naše predstavnice za kopredsedavajućeg biroa ne samo da je odato priznanje Srbiji za aktivnosti na ovom planu nego su stvorene predpostavke našeg snažnijeg uticaja u kreiranju politika koje se odnose na sve oblasti zaštite životne sredine i zdravlja. Srbiju su na ovom skupu predstavljali državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju, Biljana Filipović Đušić.
Kraljevačka biblioteka „Stefan Prvovenčani“ je ,danas, bila domaćin debate „ Srbija i Evropska Unija: Politički i ekonomski odnosi “. Debatu su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka iz Beograda u saradnji sa Evropskim pokretom- Kraljevo. O tome šta je do sada ostvareno u pristupnim pregovorima i koji su dalji koraci potrebni za zatvaranje poglavlja, da li je EU spoljnopolitičko ili unutrašnje pitanje Srbije i šta nam govore ekonomski pokazatelji o odnosima sa EU i kakve su perspektive, okupljenima u kraljevačkoj biblioteci govorili su: Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, prof. dr Maja Kovačević, sa Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu i dr Vladimir Međak, predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji. Iako su uvodničari ,u svojim izlaganjima ,prisutne upoznavali sa različitim aspektima našeg ,dugog,puta ka Evropskoj Uniji kao zajednički imenitelj svih tih izlaganja nameće se zabrinjavajući pad demokratskih vrednosti u Srbiji od dvehiljadite godine do danas.U svojim ,inspirativnim,izlaganjima baratajući sublimiranim podatcima koji odslikavaju aktuelno stanje procesa evropskih integracija u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana, uvodničari su arumentima i razložno branili stav o potrebi , da kažemo i neophodnosti, našeg punog pridruživanja zajednici kakva je Evropska Unija uprkos , nadajmo se trenutnim, trendovima pada demokratskih vrednosti i svojevrsnog ,svakodnevnog, urušavanja institucija i demokratskih procedura kako na državnom tako i na lokalnom nivou političkog i državnog organizovanja.Debata u Kraljevu, je privukla veliki broj posetilaca , posebno mladih iz nekoliko kraljevačkih srednjih škola. Ona je ,inače, jedan od serije događaja koje Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizuju u ukupno 17 gradova Srbije, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo. Debate se održavaju u okviru projekta „Evropa za mene“ koji podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu razgovori na teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i građanima pruže proverene i korisne informacije.
Zajedničkom sednicom Štabova za vanredne situacije grada Kraljeva i Raškog upravnog okruga u Kraljevu je danas obeležen 1.mart –Svetski dan civilne zaštite. Ovaj datum je ,kao praznik Civilne zaštite, ustanovljen 1990 godine odlukom Generalne skupštine međunarodne organizacije civilne zaštite ICDO a u Srbiji se obeležava od 2013 godine. Prisustnima su se najpre obratili Nebojša Simović , Načelnik Raškog upravnog okruga i dr.Predrag Terzić , gradonačelnik grada Kraljeva koji rukovode ovim štabovima. Oni su posebno istakli aktivnosti koje se sprovode na širenju mreže poverenika civilne zaštite u mesnim zajednicama u lokalnim samoupravama kao i iskustva grada Kraljeva u organizaciji civilne zaštite u okviru gradske uprave. Gradonačelnik Kraljeva , dr.Predrag Terzić, je istakao i značaj Centra za obuku pripadnika jedinica opšte namene civilne zaštite koji funkcioniše u sklopu Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva na Rudnu. 
Potom je načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu Radoica Kočović upoznao prisutne goste sa najvažnijim aktivnostima Odeljenja za vanredne situacije u Kraljevu koje deluje na teritorijama opština Vrnjačka Banja i Raška kao i na teritoriji grada Kraljeva.Na kraju današnje svečanosti kojoj su prisustvovali predstavnici Vojske Srbije , Ministarstva unutrašnjih poslova , Crvenog krsta i opština Vrnjačka Banja i Raška uručene su zahvalnice za dugogodišnju saradnju Goranu Puzoviću direktoru javnog preduzeća „Srbijavode“ i internet platformi Volonter.rs
koja omogućava efikasno povezivanje zainteresovanih volontera i organizacija koje za njihovim angažmanom imaju potrebe a što se pokazalo efikasnim i prilikom sprovedenih preventivnih aktivnosti na rečnim slivovima na teritoriji Raškog upravnog okruga.